Publika traži ljudske priče

25. jun 2013. • Novi mediji i Web 2.0, Novinarstvo • by

Štampani mediji nikada nisu bili u većoj krizi, što zbog ekonomske situacije, što zbog sve veće upotrebe interneta. Današnja vest u pisanom izdanju je bajata. Kako bi opstale na tržištu, dnevne novine moraju da ponude autentične priče, ali i da radikalno izmene svoja onlajn izdanja multimedijalnim pristupom – kaže za Danas Hener Vedoner, novinar i predavač u Dojče vele akademiji, koja je prošle nedelje održana u nekoliko srpskih gradova. Najveća greška je, dodaje, što većina štampanih medija ne zna ko su joj čitaoci i nudi pogrešne sadržaje.

„Današnja publika je sve mlađa. Ona se mahom informiše putem interneta, tražeći kratke i precizne informacije. U novinama ne žele da čitaju vesti od juče. Čitaoci štampe generalno ne vole preduge političke tekstove ili one sa ekonomskom tematikom, pune stručnih i birokratskih izraza. Još kad takav tekst u celosti stavite na onlajn izdanje, tiraži će vam garantovano pasti“, smatra Vedoner.

Londonski Gardijan je među prvima shvatio da mora nešto da promeni kada mu je tiraž opao za 30.000 primeraka dnevno, od početka ekonomske krize. Tekstovi na sajtu su drugačiji od onih u štampanom izdanju – kraći, uz više fotografija i često praćeni audio ili video zapisima. Onlajn izdanje Gardijana nadomestilo je gubitak tiraža, jer je posećenost sajta na drugom mestu u Velikoj Britaniji, odmah nakon Dejli mejla, koji važi za tabloidne novine.

Drugu varijantu ponudio je nemački Špigl. Internet izdanje je u potpunosti drugačije od štampanog. Tekstovi su različiti, ono što se može pročitati na sajtu ne može se naći u novinama, i obrnuto.

Internet i brzina protoka informacija promenili su i radio i televiziju. Vesti su kraće, na radiju ima više muzike, a na televiziji sve više zabavnog programa. Osluškujući ukus i potrebe gledalaca, čak je i BBC u udarnim vestima pre informacije o nemirima u Siriji, emitovao poslednja događanja u vezi sa trudnoćom vojvotkinje Kejt Midlton.

„To ne znači da samo tabloidne priče imaju prolaz, niti da se samo tabloidi čitaju. Ali se mora poznavati publika kojoj se obraćamo. Ljudima je dosta teških političkih tema, ratnih dešavanja, ekonomske krize. Ponekad obična životna priča bude najčitanija, jer novinarstvo i jeste priča o ljudima, a ne visokoj politici“, kaže Vedoner.

Da je tako, potvrđuje nam i Daniel Bukumirović, glavni i odgovorni urednik portala Mondo. U redakciji Monda u svakom trenutku prati se čitanost tekstova objavljenih na sajtu. Osim grafičkog prikaza i brojki ispod objavljenih vesti, vidi se i kojim putem je ona pročitana – na samom sajtu, Fejsbuku ili Tviteru, preko kompjutera ili mobilnog telefona.

„Svakodnevno raste broj tekstova koji se čitaju putem mobilnih telefona i na Fejsbuku. To nam pokazuje da je čitalačka publika mlađa, pa u skladu s tim nudimo i sadržaje. Pokrivamo sve oblasti – od politike, društva, kulture preko zabave i sporta. Međutim, ono što nas je posebno iznenadilo jeste ogromna čitanost vesti za koje smo mislili da neće preterano zanimati javnost i da ćemo je ubrzo skinuti sa portala“, priseća se Bukumirović, i dodaje da je u pitanju lokalna priča o humanitarnoj akciji.

„Sakupljena su određena sredstva i donirana siromašnoj deci iz okoline Negotina. Tekst je praćen životnom pričom mališana koji rastu u bedi i siromaštvu. I ta mala pomoć im je puno značila. Priča o njima izazvala je emocije, a tekst je postao jedan od najčitanijih na Mondu“, kaže Bukumirović.

Hener Vedoner smatra da se upravo kroz ljudske priče opisuje politička ili ekonomska situacija.

„Koliko ima ljudi kojima je potpuno jasna pozadina svetske ekonomske krize? Čak je i vrlo mali broj novinara, usko specijalizovanih za tu tematiku, umelo da razume globalni finansijski fijasko i da na adekvatan način prenese čitaocima. Stručne analize šira javnost ne razume. Isto je i sa politikom. Evropska unija je jedna birokratizovana institucija, čiji čelnici donose silne zakone, protokole, potpisuju deklaracije i sporazume. Nikog to ne zanima, ukoliko se ne prikaže na delu kako se to odražava na život ljudi“, ukazuje Vedoner.

Iako se pronalaskom radija 20-ih godina prošlog veka smatralo da je to kraj pisanih medija, oni su opstali. Isto se mislilo i tridesetak godina kasnije, otkrićem televizije. Štampa je i tada preživela. Uvek se menjala i prilagođavala novonastaloj situaciji. Međutim, trka sa internetom zasad je neizvesna.

„Niko ne može da predvidi šta će biti u budućnosti sa pisanim medijima. Činjenica je da moraju da se menjanju, inače će trku izgubiti. Autentične priče moraju da imaju primat u štampanim izdanjima, a sajtovi da se menjaju. Idealan model onlajn izdanja za sada ne postoji, ali on mora da bude multimedijalan. Samo puko prenet tekst nije dovoljan. Neophodne su fotografije, video snimci i audio zapisi. I pre svega – poznavanje čitalačke publike“, zaključuje Hener Vedoner.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas, 25. juna 2013.

Foto: UNS

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , ,

Send this to friend