Globalno upravljanje internetom mora biti demokratizovano

19. maj 2012. • Medijska politika, Novi mediji i Web 2.0 • by

Sve očigledniji pokušaji kontrole interneta od strane najvećih sila na svetu već duže vreme zabrinjavaju globalnu “internet zajednicu”, ali i sve veći broj civilnih organizacija koje shvataju svu pogubnost nedemokratskog upravljanja vebom. U zajedničkoj izjavi za sastanak Komisije Ujedinjenih nacija za razvoj nauke i tehnologije (UN CSTD), šest organizacija upozorava na sve izraženije opasnosti scenarija koji se već priprema.

U zajedničkoj izjavi se navodi da je internet vodeća snaga današnjice, koja restrukturira naš ekonomski, društveni, politički i kulturni sistem, i da većina ljudi implicitno pretpostavlja da je to u osnovi dobrotvorna i neophodna snaga. To je možda bilo tačno u ranim fazama kada je internet bio stvaran i održavan od strane dobroćudnih aktera, uključujući akademike, tehnologe i start-up preduzeća koja osporavaju veliki biznis, ali je ta faza sada prošlost. Ono što je nekada bila javna mreža miliona „virtuelnih prostora“, sada je u velikoj meri konglomerat nekoliko „privatnih prostora“, jer nekoliko sajtova poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera i Amazona zajedno čine mnogo više od onoga što većina ljudi podrazumeva pod internetom.

Organizacije takođe upozoravaju da se udaljavamo od arhitekture otvorenog interneta baziranog na pretraživačima i približavamo mobilnom internetu baziranom na aplikacijama, koji je još zatvoreniji i uređeniji od „privatnih prostora“ (recimo Store i Android Market). Zapravo, neki internet planovi za mobilne uređaje dolaze samo sa nekoliko velikih sajtova i aplikacija, što je zlosutan pokazivač kako bi mogao da izgleda internet u budućnosti. Ono što je započelo kao globalno javno dobro je na dobrom putu da postane monopolizovano privatno vlasništvo i sredstvo za učvršćivanje dominantne sile. Stoga se u izjavi naglašava da je u ovoj fazi neophodno da se brani i promoviše ogroman potencijal interneta kao demokratske i egalitarne sile, i to putem odgovarajućih principa i politike na globalnom nivou.

Ko upravlja internetom?

U izjavi se navodi da je mit da „internetom ne upravlja niko“ i da nije prirodno da internet, i kroz njega budućnost našeg društva, predvode privatni „čuvari kapija“. Arhitekturu interneta danas aktivno oblikuju najmoćnije ekonomske i političke sile jer nekoliko najmoćnijih američkih kompanija ima monopolsku kontrolu nad najvećim delom interneta, a američka vlada i sama kontroliše neke od najvažnijih čvorišta na globalnoj digitalnoj mreži. Ove dve sile zajedno sve više određuju tehnološko-društvenu strukturu novog unipolarnog sveta i zato je važno da progresivni akteri hitno rešavaju ovu situaciju pomoću globalnog i demokratskog upravljanja internetom.  U izjavi se upozorava i da američka vlada i američke kompanije koje monopolišu internet već blisko sarađuju da bi podržale i unapredile sopstvenu moć,  ali i da je njihov odnos već sada formalizovan uz pomoć novih moćnih mehanizama: bilo na području ekstra-teritorijalnog IP sprovođenja (čitaj globalnog ekonomskog vođenja) kroz predložene zakone poput SOPA,  ili u oblasti bezbednosti (čitaj globalni produžetak prinudne vlasti) kroz sajber-bezbednosne zakone poput CISPA.

Kome nije dozvoljeno da upravlja?

Dok su najrazvijenije zemlje veoma aktivne u pogledu donošenja zakona i politike u vezi sa internetom, koji imaju globalne ambicije i domašaj, one se istovremeno snažno opiru bilo kakvim inicijativama Ujedinjenih nacija za definisanje politike i principa na globalnom nivou.

Mandat Svetskog samita o informatičkom društvu (World Summit on Information Society) za izgradnju globalnog demokratskog prostora za razvoj interneta je sasvim jasan. U zvaničnom dokumentu WSIS-a se navodi  da “proces unapređivanja saradnje treba da bude pokrenut od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija…do kraja prvog kvartala 2006. godine”. Međutim, čak ni šest godina nakon tog roka razvijene zemlje nisu spremne čak ni formalno da razgovaraju o tome kako da se operacionalizuje ovaj veoma važan mandate WSIS-a.

Upravljanje internetom mora biti demokratizovano

Organizacije civilnog društva koje su potpisale zajedničku izjavu tvrde da internetom mora da se upravlja na demokratski način, uz jednako učešće svih ljudi, grupa i država. Njegov sistem upravljanja mora biti otvoren, transparentan i sveobuhvatan, sa civilnim društvom kojem je data adekvatna mogućnost suštinskog učešća. Stoga bi internet trebalo da bude regulisan u skladu sa principima ljudskih sloboda, jednakosti i bratstva, i trebalo bi da bude zasnovan na prihvaćenim principima nedeljivosti ljudskih, građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih  prava.

Organizacije zbog toga zahtevaju da Radna grupa Komisije UN za razvoj nauke i tehnologije istraži moguće načine za usvajanje globalne politike i principa u vezi sa internetom i ističu da kreiranje politike koja će se odnositi na internet ne može da ostane privilegija jedne zemlje ili klubova u bogatim zemljama. Ako bi internet trebalo da promoviše razvoj demokratije u svetu, onda i on sam mora da bude odraz demokratije i demokratskog upravljanja, navodi se u izjavi organizacija.

Zajedničku izjavu organizacija civilnog društva za sastanak Komisije UN za razvoj nauke i tehnologije (održan u Ženevi 18. maja 2012. godine), potpisale su sledeće organizacije:  Focus on the Global South (Tajland), Instituto Nupef (Brazil), IT for Change (Indija), Knowledge Commons (Indija), Other News (Italija) i Third World Network (Malezija), a izjavu u potpunosti možete pročitati na sledećem linku: Global Governance of the Internet must be Democratised.

Print Friendly

Tags:, , , , , , , ,

Send this to friend