Participativno novinarstvo: pokretač veće publicističke raznovrsnosti ili marketinški instrument redakcija? Studija ispituje strategije regionalne štampe u doba Web 2.0 tehnologija

Pod uticajem društvenih mreža uredništva širom sveta eksperimentišu sa novim formama ušešća publike. Od čitalaca-reportera Bilda do britanskog Gardijana, koji је pozvao svoje čitaoce i korisnike, da sa urednicima onlajn izdanja pročešljaju ogroman broj podataka, kako bi pronašli indicije o poslanicima koji izbegavaju da plate porez, trenutno se isprobavaju najrazličitiji modeli. Da li ovo „participativno novinarstvo“ zaista doprinosi publicističkoj raznovrsnosti i kakav značaj im pridaju odgovorni u medijskim kućama?

Odgovor na ovo pitanje daje istraživački projekat naučnice iz Dortmunda  Anike Zel (Annika Sehl) koja se bavi novinarstvom. U okviru svoje studije „Participativno novinarstvo u dnevnoj štampi. Empirijska analiza publicističke raznovrsnosti u lokalnim medijima“ ispitivala je glavne urednike i uređivačke menadžere nemačkih dnevnih novina i sprovela analizu sadržaja štampanih izdanja Braunšvajger Cajtunga (Braunschweiger Zeitung), Rajniše Posta (Rheinische Post) i Vestdojče Algemajne Cajtunga (Westdeutsche Allgemeine Zeitung). Studija na taj način stavlja krajnje zanimljiv akcenat na modele participativnog novinarstva u regionalnim i lokalnim medijima, koji u poređenju sa vodećim nadregionalnim medijima često raspolažu daleko manjim resursima za eksperimentisanje sa novim formama.

Zaključak studije: U istraživanim novinama se u vreme analize nailazi na raznovrsne priloge čitalaca, koji su zaista doprineli većoj raznolikosti mišljenja i širini tema u lokalnim okvirima. Dominiraju prilozi i forme, u kојima čitaoci reaguju na prethodno redakcijsko izveštavanje – ali se relativno retko javljaju forme, u kojima čitaoci mogu da stave nova pitanja na dnevni red novina, ili čak učestvuju u procesu istraživanja. Mnogi medijski proizvođači ni u eri novinarstva 2.0 ne žele da se odreknu svoje uloge gejtkipera. Signifikantni su rezultati ispitivanja glavnih urednika: većina ispitanika, njih 94% navela je da kroz participativno novinarstvo želi da jača vezu čitalac-novine, 79% , odnosno 69% ispitanika se nada da će na ovaj način pronaći nove ciljne grupe za onlajn ili štampana izdanja novina. Izgleda da za uredništvo ekonomski motivi igraju znatno veću ulogu od želje za širokim uključivanjem publike u medijski proces koju izražavaju zagovornici participativnog novinarstva: 82% se nada da će od participativnih formi dobiti povratne informacije o izveštavanju, dok je povećanje raznolikosti, odnosno produbljivanje lokalnog izveštavanja bila motivacija za samo 64% , odnosno 54% ispitanika.

Informacije o studiji Anike Zel: [email protected]