Istraživanje: Ko i zašto  gleda rijaliti programe

30. april 2013. • Etika i kvalitet • by

Rijaliti programi su, očigledno, izuzetno popularni. Zato je „Politika“ pokušala, u saradnji sa agencijom „Faktor plus“, da koliko-toliko otkrije ko, koliko i zašto gleda ovakve programe i šta o tome misli. Kakve posledice po mentalno zdravlje nacije donosi činjenica da su na ekranu duže atributi Stanije i Soraje, nego Vučića i Dačića.

Svi znamo da u zgradama ili u sokaku uvek ima neka komšinica koja više voli da proveri ko i sa kim prolazi hodnikom (ulicom) nego da kuva ručak.

Jasno je da „Prvi glas Srbije“ ili „Ja imam talenat“ nisu neke novine. Stariji dobro pamte „Poselo na Kalemegdanu“ ili „Mikrofon je vaš“. Na te i takve programe sada je samo uperena kamera, produkcija je usavršena, dostupnost je mnogo veća. Ko je nekada vapio da se dočepa mikrofona, vapi i sada. Više nije potrebno negde otići, kupiti kartu, dovoljno je kliknuti mišem na računaru ili uključiti TV. Svakako da su ovi programi teško uporedivi sa „Velikim bratom“, iako je sve svedeno pod „rijaliti“.

Rijaliti-grafikon-levoSociolozi, psiholozi i kulturolozi saglasni su da je to pokušaj „da se stigne prečicom do para i slave“. Za pet minuta slave mnogi bi dali sve. Slavni ili manje poznati pristaju na izolaciju „Velikog brata“, „Farme“…

A ona komšinica sada ne mora da hita do špijunke i nakratko zaviri u tuđi život. Dovoljno je da uključi TV i dok muti fil za tortu da gleda „kako i bogati plaču“. Lakše je, valjda, robijati život kada shvatite da i idoli nacije imaju celulit, bore…

Ono što je nas zaintrigiralo, a izgleda da je promaklo sociolozima, psihologu i kulturologu koje smo pozvali da tumače rezultate ove ankete, je podatak da čak 81 odsto ispitanika gleda stalno ili povremeno ovakve programe, da gotovo 80 odsto njih smatra da oni daju pogrešne uzore, banalni su i puni psovki, ali čak 83 odsto, bez pardona izjavljuje da bi u svemu tome učestvovalo. I konje ubijaju, zar ne?

Činjenica je i da od ovakvih po svemu spornih produkcija veliku materijalnu korist ostvaruju i tabloidi. Sa najjeftinijim materijalom punim pornografije duhovne i telesne, bez truda i troška za novinare, pune se stupci žute štampe.

Ko je od učesnika ili gledalaca pročitao bilo šta od Orvela, nismo istraživali. Zato i ne očekujemo da svi lako prepoznaju citat: „Ali već je bilo nemoguće prepoznati ko je svinja a ko čovek.“

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Politika 30.04.2013. 

Ilustracije: Politika

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to friend