Globalno upravljanje internetom mora biti demokratizovano

Postavio/la Marko Nedeljkovic u Medijska politika, Novi mediji i Web 2.0 dana 19. maj 2012.

Sve očigledniji pokušaji kontrole interneta od strane najvećih sila na svetu već duže vreme zabrinjavaju globalnu “internet zajednicu”, ali i sve veći broj civilnih organizacija koje shvataju svu pogubnost nedemokratskog upravljanja vebom. U zajedničkoj izjavi za sastanak Komisije Ujedinjenih nacija za razvoj nauke i tehnologije (UN CSTD), šest organizacija upozorava na sve izraženije opasnosti scenarija koji se već priprema.

U zajedničkoj izjavi se navodi da je internet vodeća snaga današnjice, koja restrukturira naš ekonomski, društveni, politički i kulturni sistem, i da većina ljudi implicitno pretpostavlja da je to u osnovi dobrotvorna i neophodna snaga. To je možda bilo tačno u ranim fazama kada je internet bio stvaran i održavan od strane dobroćudnih aktera, uključujući akademike, tehnologe i start-up preduzeća koja osporavaju veliki biznis, ali je ta faza sada prošlost. Ono što je nekada bila javna mreža miliona „virtuelnih prostora“, sada je u velikoj meri konglomerat nekoliko „privatnih prostora“, jer nekoliko sajtova poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera i Amazona zajedno čine mnogo više od onoga što većina ljudi podrazumeva pod internetom. Pročitajte nastavak teksta

U novom digitalnom dobu

Postavio/la Milica Jevtic u Novi mediji i Web 2.0 dana 15. maj 2012.

Srbija se priključila većini evropskih zemalja u kojima je započet proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV programa. Iako su početni planovi bili da se ceo proces završi do aprila 2012. godine, stručnjaci ocenjuju da su to bile nerealne projekcije.

Prelazak na digitalno emitovanje programa stručnjaci ocenjuju podjednakom revolucijom kao pronalazak televizije u boji.  Kako ističu u RTS Digital, digitalno emitovanje televizijskog programa kroz mrežu zemaljskih predajnika korak je koji će imati bitnog uticaja na karakter ovog medija. Od prednosti se, između ostalog, izdvaja mogućnost povećanja broja televizijskih kanala,  uštede električne energije, pa time i novca,  otvaranje vrata novim interaktivnim servisima i intenzivnoj dvosmernoj komunikaciji sa gledalištem…. Pročitajte nastavak teksta

Interpretacije zakona o terorizmu određuju budućnost novinara u Turskoj

Postavio/la Michael Wise u Novinarstvo dana 1. maj 2012.

Turski novinari suočeni su sa sve više šikaniranja i hapšenja zbog slobodnog tumačenja nekolicine antiterorističkih zakona.

Publicitet oko zastrašivanja novinara ne jenjava, ali ubediti turske vlasti da uvedu reforme pokazalo se kao vrlo delikatan zadatak. Izveštaj koji je početkom ovog meseca objavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) otkriva da se broj aktivnih novinara uhapšenih u Turskoj gotovo udvostručio u poslednjih godinu dana i da sada ukupno iznosi 95 novinara.

Ovaj izveštaj, koji su istovremeno objavili i Reporteri bez granica, iznosi detalje o tome kako je Turska postala jedan od vodećih prekršilaca međunarodnih zakona kada je reč o hapšenju novinara. Prema navodima Dunje Mijatović, OEBS-ovog predstavnika za slobodu medija, broj zarobljenih novinara povlači ozbiljna pitanja o nivou slobode govora u Turskoj. Pročitajte nastavak teksta

Srbija dobila prvi “digitalni kiosk”

Postavio/la Marko Nedeljkovic u Ekonomija medija, Novi mediji i Web 2.0 dana 30. april 2012.

Pokretanjem prve domaće onlajn novinarnice od ovog meseca i korisnici interneta u našoj zemlji imaju mogućnost da sve novine pronađu na jednom mestu.

Medijski portal novinarnica.net, pokrenut početkom meseca, prvi je sajt u našoj zemlji koji će korisnicima omogućiti pristup i čitanje svih domaćih štampanih medija na jednom mestu. Iako nije jedini sajt koji nudi elektronska izdanja domaće štampe, Novinarnica je jedini portal koji će čitaocima nuditi i periodičnu i dnevnu štampu, ali i lokalna izdanja, a ne samo pojedine magazine kao što je, primera radi, slučaj sa portalima Digitalni kiosk i World Kiosk Online.

Nakon jednostavne procedure otvaranja naloga, korisnici će na Novinarnici moći da čitaju željenu štampu, kreiraju sopstvenu arhivu tekstova ili izdanja, ali i da koriste arhivu samog portala. Sva štampa je razvrstana u odgovarajuće kategorije, od besplatne i lokalne do specijalizovane štampe, što olakšava pronalaženje željenih novina, a onlajn izdanja će zadržati isti izgled i sadržaj kao i štampana, ali će biti jeftinija od njih što predstavlja najveću prednost za korisnike. Pročitajte nastavak teksta

Od Francuske do Italije, digitalna novinarnica udaljena 0 km

Postavio/la Francesca De Benedetti u Ekonomija medija, Novi mediji i Web 2.0 dana 29. april 2012.

Ako je kupovina papirnih novina, zajedno sa kafom, prešla u ritual razbuđivanja kod mnogih Italijana, poduhvat četiri velike italijanske uredničke grupe preti da će malo poremetiti ovu svakodnevnicu. Pismo o namerama koje su krajem marta potpisali  Mondadori (Mondadori) , Espreso (l’Espresso), Rcs i Sole 24 Ore (Sole 24 Ore) obavezuje ih da ožive digitalnu novinarnicu koji će se zvati “Edikola italiana” (“Edicola italiana”,  prev.it. italijanska novinarnica). Četiri grupe koje su se udružile otvaraju vrata i drugima izjašnjavajući se da će od trenutka osnivanja konzorcijuma svi izdavači moći da se pridruže. Čak i oni koji su manje tehnološki osavremenjeni naići će na otvoren put: za one koji nemaju već pripremljenu digitalnu verziju svojih listova biće dostupan “prelistavač” i papir će moći da zameni digitalna forma. Način rada ima za cilj da uredi zajednički prostor, digitalnu novinarnicu, u kojoj će korisnik moći slobodno da se kreće, da bira omiljeni list, dnevni ili periodični, jednostavnim klikom. Cilj je da se kupovina novina približi ljubiteljima tehnologije i da se, zašto da ne, promene navike ljubitelja papira. Pročitajte nastavak teksta

Zalutali u virtuelni prostor

Postavio/la Marko Nedeljkovic u Etika i kvalitet, Novi mediji i Web 2.0 dana 26. april 2012.

Neinventivna, neubedljiva i jednolična – baš onakva kakva ne bi trebalo da bude, tako bi se u najkraćem mogla opisati prva onlajn predizborna kampanja u našoj zemlji. Uprkos činjenici da na društvenim mrežama nikada nije ni funkcionisao tradicionalni model jednosmerne komunikacije, domaće političke partije po informacionom autoputu uporno voze samo u jednom smeru. Stoga se u jeku predizborne kampanje sve češće pitamo gde su u toj priči oni zbog kojih društvene mreže i postoje.

Iako se revolucionarna prekretnica u korišćenju društvenih mreža u političke svrhe dogodila još u januaru 2007. godine kada su Džon Edvards i Barak Obama objavili svoje kandidature za predsedničku nominaciju Demokratske stranke putem kratke i neformalne video poruke na Jutjubu, domaće stranke ni posle punih pet godina nisu spremne da se odreknu starog modela. Društvene mreže uglavnom koriste kao puko sredstvo za propagandu i samopromociju, zanemarujući one zbog kojih su se i pojavili u virtuelnom svetu. Najnoviji rezultati monitoringa onlajn medija, koji se sprovodi u okviru projekta „Media Trends“ Fondacije Konrad Adenauer, na najbolji način svedoče o tome  zašto su građani ostali bez šanse da utiču na izabrane predstavnike  i stranačke odluke, a stranke bez mogućnosti da pridobiju nove pristalice upravo u virtuelnom prostoru. Pročitajte nastavak teksta

Italijanski političari ne znaju da koriste nove medije

Postavio/la Sara Sbaffi u Novi mediji i Web 2.0 dana 24. april 2012.

Prvi američki predsednik koji je održavao sastanke sa građanima preko radija, čuveni ”sastanci pored kamina”, bio je Frenklin Delano Ruzvelt, zatim je došlo vreme Džona Kenedija, koji je među prvima shvatio značaj televizije i umeo to da iskoristi, dok je 2008. Barak Obama  pokrenuo treću revoluciju, digitalnu, nastojeći da smanji distancu između građana i lidera zahvaljujući Web-u 2.0. U kakvom se stanju danas nalazi italijanski parlament objašnjava zanimljivo istraživanje izloženo u tekstu ”Parlament 2.0. strategije poličke komunikacije na internetu” (Parlamento 2.0. Strategie di comunicazione politica in Internet) koji je napisala Sara Benevinja (Sara Benevigna), docent Političkih komunikacija i Teorija i tehnika masovnih komunikacija i novih medija na Fakultetu političkih nauka, sociologije i komunikacije na Univerzitetu La Sapjenca (La Sapienza). Pročitajte nastavak teksta

Ima li mesta za knjigu u medijima?

Postavio/la Milica Jevtic u Medijska politika, Novinarstvo dana 23. april 2012.

Istraživanje „Tretman knjige u srpskim medijima“ pokazalo je da je knjiga, odnosno kultura, minimalno zastupljena u medijima, odnosno da njeno prisustvo polako iščezava pod pritiskom informativno-političkog sadržaja, ekonomske krize i stalne tabloidizacije.

Istraživanje je sprovela grupa studenata master studija na Fakultetu poitičkih nauka pod rukovodstvom prof.dr Nede Todorović, prof. dr Jelene Đorđević i doc.dr Sanje Domazet, na inicijativu izdavačke kuće Clio (Zoran Hamović), a uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Zbornik pod naslovom ”Medijski tretman knjige” objavljen je krajem 2011. godine u izdanju Narodne biblioteke Srbije.

Dvadesetčetvoro istraživača analizirali su uzorak od 29 jedinica – štampanih i elektronskih medija. Mnogi među istraživačima-studentima postdiplomcima, zaposleni su u medijima koji su uzeti kao predmet analize što je doprimeno dubinskom i celovitom pristupu analizi. Rezultati istraživanja potvrdili su da je kultura potisnuta iz savremenog sistema informisanja i da u srpskim medijima kvalitetna književna kritika nestaje. Ono što još više zabrinjava je nepostojanje svesti vlasnika i urednika da je takva pojava u najmanju ruku problematična. Pročitajte nastavak teksta

Korice (ne) prodaju novine

Postavio/la Milica Jevtic u Etika i kvalitet, Novinarstvo dana 17. april 2012.

Internet je postavio nove standarde kada je reč o brzini i dostupnosti informacija. Stari mediji na sve načine pokušavaju da zaštite svoj sadržaj, međutim, neki od njih se trude da svom proizvodu daju potpuno novi oblik – moderan i potrošački.

Inovacije, uzrokovane ekonomskom krizom i tehnološkim napretkom, smatra Kris Levelin (Chris Llewellyn), predsednik i izvršni direktor FIPP-a (Svetska medijska asocijacija izdavača magazina), ne svode se samo na osmišljavanje naplaćivanja sadržaja, već i na potpunu kreativnost kada je reč o plasiranju tog sadržaja (izvor: Asocijacija medija). U najuspešnije pokušaje Levelin svrstava težnju štampanih magazina da svoju ponudu učine što atraktivnijom, neobičnim dizajnom. Kao primer, naveden je jedan od brojeva mađarskog magazina Luck  koji je bio dizajniran kao papirna kesa, zatim brazilski časopis koji je ponudio čitaocima 3D reklamu žvakaćih guma, španski Esquire koji je ponudio čitaocima mogućnost da pomoću mirisa “posete” čuveni restoran, dok je u FHM Collection-u uz aplikaciju Digital Space bilo moguće proveriti cene robe koja je oglašena u časopisu.

Pročitajte nastavak teksta

Može li novinar biti primoran da imenuje anonimni izvor?

Postavio/la Linas Jegelevicius. u Etika i kvalitet, Novinarstvo dana 8. april 2012.

Kako novinar da postupi ako sud naredi da se otkrije poverljiv izvor?

Da li da ga otkrije i izazove prezir i osudu od strane kolega iz medija, ili da prkosi sudskoj naredbi i po svaku cenu zaštiti izvor, držeći se svetih vrednosti novinarske etike?

Sa ovakvom dilemom je trenutno suočena poznata litvanska novinarka Laima Lavaste. Dok joj mač pravde visi nad glavom, ova nepokorna novinarka, koja piše za dnevni list Litvansko jutro (Lietuvos Rytas), prolazi kroz period neizvesnosti izazvan njenim odbijanjem da se pokori zahtevima pravosuđa.

Lavaste, koja je dobitnica brojnih nagrada, razbesnela je sudije prošle godine serijom članaka za Lietuvos Rytas sa intrigantnim naslovom “Grehovi sudija su i javni i prećutni”. Pročitajte nastavak teksta