TV zvezda Brajan Vilijams na stubu je srama zbog izmišljenog herojstva u ratu kakvo se političarima poput Hilari Klinton uglavnom oprašta.

Brajan Vilijams je jedno od najprepoznatljivijih lica američke televizije kao što je Hilari Klinton jedno od najpoznatijih imena američke politike. Osim slave, spaja ih i to što su oboje izmislili da su bili u opasnim ratnim situacijama. Ovde prestaju sličnosti jer, kako slučaj pokazuje, laž se u novinarstvu daleko skuplje plaća nego u politici: Vilijams je na rubu propasti karijere, a Klintonova pred kandidaturom za predsednicu SAD.

Reporter TV mreže En-Bi-Si priznao je prošle nedelje, kako su izvestili američki mediji, da nije tačno da je tokom invazije na Irak bio u helikopteru koji je pogodila neprijateljska granata, što je tvrdio već neko vreme, a poslednji put krajem januara. Vilijams se hvalio da se tokom izveštavanja iz rata 2003. obreo u pogođenom avionu koji je zbog toga bio prinuđen da sleti.

Međutim, jedan od vojnika koji je učestvovao u toj akciji napisao je na „Fejsbuku” da se ne seća da je voditelj bio sa njim. Vojni časopis „Stars end strajps” potom je objavio da je prezenter i urednik večernjih vesti En-Bi-Sija zaista bio „priključen” trupama, ali u drugoj, neoštećenoj letelici koja je posle sat vremena stigla do one prve, oborene.

Vilijams je tada kao ratni reporter tačno izvestio o tom incidentu. Međutim, pre nekoliko godina je počeo izvrće činjenice i sebe stavlja u epicentar događaja. Prošle je sedmice bio sateran u ćošak i primoran da se u programu izvini zbog „greške”, to jest što je, kako je istakao, pomešao događaje.

Šta mu je trebalo da se junači i preuveličava opasnost zadatka na kojem se našao, nije sasvim jasno, budući da je zvezda i voditelj najpopularnijih večernjih vesti sa 9,3 miliona gledalaca. Auditorijum konkurentskog Ej-Bi-Sija je 8,7 miliona. Opijen slavom i željom za još većom popularnošću ili i inače sklon „filovanju” biografije, tek Vilijams je morao da se na neko vreme povuče. Njegova kuća je saopštila da protiv njega pokreće istragu, pri čemu će ispitati i kako je pokrivao uragan „Katrina” 2005, kada je tvrdio da je gledao kako jedan čovek izvršava samoubistvo.

Vilijamsove mašte prisetio se ovih dana i novinar „Njujork tajmsa”Dejvid Kar, koji je takođe pratio prirodnu katastrofu u Nju Orleansu. Kar piše da su kolege i tada prevrtale očima kada su slušale Vilijamsove izveštaje o leševima koji plutaju ispred hotela, ali da mu profesija tada nije sudila.

No, sada su stvari drugačije jer su uključile vojsku, pri čemu se „rat i njegove opasnosti smatraju svetim i sa njima nema igranja”. Isti dnevnik ocenjuje da se publika neće zadovoljiti mlakim i nejasnim izvinjenjem, već otvorenim priznanjem i kajanjem Vilijamsa.

Vojnik koji je stvarno bio u pogođenom helikopteru piše: „Svi lažu. Svako od nas. Nije reč o tome da li lažeš. Reč je o tome kako se nosiš s tim kada si uhvaćen. Zahvalan sam što si se povukao na nekoliko večeri, gospodine Vilijams. Da li sada možeš da priznaš da nisi pomešao (događaje) i ponudiš pravo izvinjenje? Možda ću te čak častiti i pivom.”

Vilijams je u decembru potpisao novi petogodišnji ugovor sa En-Bi-Sijem. Plata mu je deset miliona dolara godišnje. Tim je neverovatnije što je lažno svedočio o detaljima koji lako mogu da se provere. Međutim, kako otkriva list sa Menhetna, TV mreža je još prošle godine primila dojavu da njena zvezda kiti si-vi, pretvarajući se da je Hemingvej u Španskom građanskom ratu. Novinarstvo se zasniva na kredibilitetu, pa neće biti čudo ako Vilijams izgubi posao. En-Bi-Si bi mogao da ga sa privremenog odmora pošalje na trajni ako proceni da mu gledaoci više neće verovati. Konačno, kako će on propitivati političare o njihovim lažima ako je i sam uhvaćen u svojima?

Iako bi i politika morala da se zasniva na verodostojnim izjavama, neistine se političarima lakše opraštaju. Zar to ne pokazuje primer Hilari Klinton? Boreći se protiv Baraka Obame za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2008, ona je izmislila kako je u Tuzli za vreme rata bežala pred „snajperskom paljbom”. Dugo niko nije reagovao na ovaj nepostojeći događaj sve dok komičar Sinbad, koji je tadašnju prvu damu pratio na tom putovanju, nije za „Vašington post” kazao da je najveća briga američke svite, u kojoj je bila i Hilarina kćerka Čelsi, bila gde će ručati. Onda su i ostali mediji javljali da je Klintonova otišla u BiH posle rata i da je tamo dočekana s cvećem. Bivša senatorka pravdala se umorom u kampanji, ali je morala da prizna da nikakvog „fijuka metaka” nije bilo. To joj nije smetalo da već sledeće godine postane državna sekretarka, kao što ni njenog supruga Bila Klintona nije omelo da ostane u Beloj kući nakon što je izjavio: „Nisam imao seks sa tom ženom, gospođicom Monikom Levinski.”

Kažu da se u „magli rata” ljudima pomuti sećanje, pa učesnici često iskrivljuju činjenice, prepisujući sebi sve veće zasluge kako vremeodmiče. U debatu povodom TV zvezde uključili su se profesori novinarstva, koji slučaj tumače sa stanovišta etike, i naučnici iz oblasti neurologije, koji objašnjavaju nepouzdanost memorije. Da li je stvarno moguće da pogrešno poverujete da ste bili u avionu koji pada ili u begu od snajpera? Odgovor verovatno zavisi od toga ko ste.

Na Vilijamsovu žalost, on je novinar, a ne političar.

Pariz i London protiv Foks njuza

Zbog izveštaja o tome da u francuskoj prestonici postoje delovi naseljeni muslimanima u koje niko drugi ne sme da uđe,gradonačelnica Pariza je najavila da će tužiti američku TV mrežu Foks njuz. An Idalgo je najavila slučaj na sudu zbog uvrede ugleda i časti Pariza i Parižana. Istovremeno, šef Daunig strita Dejvid Kameron je za analitičara iste televizije kazao da je „potpuni idiot” zato što je za britanski grad Birmingem ocenio da je muslimanskigrad i „zabranjena zona” za nemuslimane.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta