Sloboda medija u Ukrajini ugrožena

8. novembar 2012. • Novinarstvo • by

Ukrajinski novinari žale se na sve manju slobodu medija. Novi izazovi produbljuju problem.

Od kad su početkom septembra otpočele dužnosti Ukrajine kao domaćina 64. Svetskog novinskog kongresa (SNK), čitavoj međunarodnoj zajednici je odmah postalo očigledno koliko je nestabilno medijsko okruženje u toj državi. Protesti su počeli tokom ceremonije otvaranja, kada je desetak ukrajinskih novinara ustalo i podiglo transparente kojima se osuđuje cenzorstvo u Ukrajini, baš dok je predsednik Viktor Janukovič uveravao strane goste da je “Ukrajina prešla put, bez preterivanja, od potpune cenzure do otvorenog društva”.

Janukovič nije odreagovao na tihi protest novinara, već je njegovo obezbeđenje pokušalo da ih spreči da uđu i oduzme im transparente. O protestima su odmah tvitovali učesnici kongresa, što je izazvalo hiljade novih tvitova i reakcija na internetu.

O protestu je kasnije naširoko izveštavano u svim vodećim svetskim medijskim kućama, uključujući Njujork tajms, Vašington post, Dojče vele i mnoge druge. Članovi pokreta Stop Censorship, neformalne asocijacije novinara u Ukrajini koja se bori protiv cenzure u medijima, pohvalilo je izbor Kongresa kao mesta održavanja mirnog protesta.

Ukrajinski predsednik Janukovič naveo je kasnije da je diskusija o nedostatku slobode govora u Ukrajini odraz varljivih stereotipa i nedostatka objektivnih informacija. Novinari i lokalne i međunarodne nevladine organizacije sastavili su dugačak spisak slučajeva kršenja medijskih sloboda u Ukrajini od Janukovičeve uspešne izborne kampanje februara 2010. na ovamo.

Situacija se dodatno pogoršala uz pojačanje cenzure 2011. i 2012. godine, što je na kraju dovelo do toga da Freedom house premesti Ukrajinu sa spiska “slobodnih” među “delimično slobodne” zemlje. IREX u Indeksu održivosti medija-2011 takođe govori o rastućem neprijateljstvu prema slobodnom govoru u Ukrajini, a Reporteri bez granica rangirali su Ukrajinu kao 116. od 179 zemalja u svom najnovijem godišnjem Indeksu slobode štampe.

Ukrajinska medijska NVO Institut za masovno informisanje već mnogo godina beleži slučajeve kršenja medijskih sloboda. Ove godine, ta organizacija je već zabeležila 35 slučajeva ometanja profesionalnih aktivnosti i cenzure.

Ukrajinske vlasti su nedavno otvoreno pokušale da izvrše cenzuru nad tv stanicom TVi, koja je poznata kao jedna od retkih televizijskih kuća koje otvoreno kritikuju vlast u Ukrajini. U svom nastojanju da pruži nezavistan sadržaj, ova stanica je pretrpela različite oblike opozicije od strane vlasti. Sa prvom preprekom suočila se 2010. godine pošto je izgubila frekvenciju, a zatim ponovo pre nekoliko meseci, kada je poreska inspekcija na prepad izvršila pretres kancelarija stanice i pokrenula istragu protiv njenog predsednika zbog navodne utaje poreza.

Kablovske kompanije sada izbacuju TVi iz svoje ponude ili je nude u skupljim paketima, a prema pres službi TVi-a ukupno 80 kompanija pridružilo se nezvaničnom bojkotu. Posle Svetskog novinskog kongresa, ukrajinski novinari i šira javnost reagovali su na bojkot TVi-a serijom protesta protiv pritiska vlasti.

Dok su protesti tokom SNK postepeno izgubili pažnju medija, vladajuća koalicija nedavno je dolila ulje na vatru prihvativši predlog ga se kriminalizuje kleveta. 18. septembra ukrajinski parlament – koji uglavnom vode saveznici predsednika – odobrio je predlog da se kleveta kažnjava zatvorskom kaznom do pet godina.

Ovaj predlog, koji mora da prođe i drugi krug razmatranja u parlamentu i da dobije predsednikov potpis, predlaže vrlo stroge sankcije protiv svakoga ko bude proglašen krivim za “namerno širenje neistinitih informacija koje narušavaju čast i dostojanstvo osoba ili kvare njihovu poslovnu reputaciju“. Time bi lakši prestupi bili kažnjeni sumom od 25.000 UAH, odnosno oko 2.500 EUR. Druge sankcije koje se predlažu uključuju do dve godine kaznenog rada i maksimalnu kaznu od pet godina robije za „teške“ slučajeve.

Iako je Ukrajina 2001. godine dekriminizovala klevetu, što je viđeno kao važan deo napretka ka sveukupnoj demokratizaciji zemlje, ovaj predlog zakona definitivno predstavlja novu prepreku za Ukrajinu. Pokušaji da se kleveta kriminalizuje uoči parlamentarnih izbora, koji će biti održani krajem oktobra, izazvali su proteste i negativne reakcije međunarodne zajednice.

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Dunja Mijatović, nagovarala je ukrajinsku vlast da odbije predlog zakona. “Pozivam sve članove parlamenta da odbiju predloženi amandman, koji bi predstavljao ozbiljnu smetnju za slobodu medija u Ukrajini. Kriminalizacija govora u savremenoj demokratiji znači gušenje rasprave i zaštitu javnih zvaničnika od kritike, i može dovesti jedino do auto-cenzure od strane medija”, rekla je Mijatovićeva.

Ukrajinski novinari ujedinili su se u nastojanjima da se izbore protiv predloženog zakona. Grupa na Fejsbuku pod nazivom “Recimo ne zakonu o kleveti, tiče se svih nas” već je privukla preko 2.500 članova, a mnogi ugledni novinari i urednici podstiču aktivnost grupe. “Ukrajinski novinari sigurni su da će se ovaj zakon selektivno koristiti protiv onih koji kritikuju vlast. Takve odredbe uništiće slobodu govora u Ukrajini, jer će naterati novinare da odustanu od bilo kakve kritike vlade, jer bi se ona kasnije mogla prozvati klevetom”, kaže stranica ove grupe.

Mada je budućnost ovog zakona još nesigurna, ovakvi pokušaji da se ograniče slobode medija slikovito ilustruju opšte propadanje slobodnog govora u Ukrajini. Dok vlasti sve više pokazuju nemar prema medijskoj slobodi i principima demokratije, novinari podršku moraju da traže u međunarodnoj zajednici.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to friend