Digitalnim redakcijama treba nova organizacija zaposlenih

11. jun 2014. • Novi mediji i Web 2.0 • by

Sve učestalije pretraživanje vesti na digitalnim platformama tera novinske organizacije da preispitaju i reorganizuju svoju produkciju i kadar.

Većina novinara, kao i ostali zaposleni, preferiraju standardan način rada koji podrazumeva odlazak na posao ujutru i odlazak kući popodne, jer je pogodan za društveni i familijarni zivot i uživanje u kulturnim sadržajima koje društvo u kojem žive nudi. Ova naklonost pomogla je da popodnevne novine održe standard u SAD-u sve do 2000. godine kada su jutarnje novine po prvi put pretekle popodnevnu štampu.

Međutim, čak i pre tog vremena produkcijski ciklusi vesti i kadrovski obrasci doveli su većinu novinara u redakcije tokom dana, dok samo manji broj zaposlenih ostaje u redakcijama dok jutarnje novine ne budu završene oko ponoći. Većina redakcija tada gasi svetla, dok samo nekoliko većih ponekad zadrži novinare i fotoreportere preko noći.

Takav obrazac nije se menjao od početka digitalne ere. Danas, većina redakcija kompletira i postavi vesti na digitalne sajtove pre ponoći ili podesi da se automatski postave u vreme kada se isporučuje štampano izdanje. Preko noći se digitalni servisi ažuriraju samo ako postoje veoma važne vesti.

To, međutim, stvara problem jer je jedan od termina kada se najviše posećuju mobilne aplikacije većine provajdera vesti  između 6 i 8 ujutru. To znači da su vesti 8 do 12 sati stare kada im se pristupi, što teško da je aktuelnost koju novinske organizacije tvrde da pružaju.

Ovaj izazov naveo je vodeće novinske organizacije da preispitaju kada i kako će organizovati zaposlene u redakciji i objavljivati vesti na digitalnim platformama. U te svrhe se koriste najbolji alati za merenje poseta i publike koji su dostupni, kako bi saznali kada čitaoci najčešće posećuju sadržaje na različitim platformama i preispituju kada da objave najviše sadržaja na tim platformama. Namera je da se uskladi vrhunac posete sa objavljivanjem sadržaja kako bi materijal bio svež kada mu se pristupi.

Održavanje te strategije biće lakše organizacijama nego drugima. Gardijan, na primer, ima redakcije u Njujorku, Londonu i Sidneju, tako da ima osoblje koje izveštava o internacionalnim i najvažnijim vestima 24 časa, osoblje koje se smenjuje kako se Zemlja okreće, tako da ne mora da zadrzi značajan broj novinara preko noći u svim redakcijama. Gardijan prati primer koji su već postavile neke internacionalne novinske agencije i emiteri vesti.

Za metropolitske novine, pružanje svežih vesti čitaocima jutarnjeg digitalnog sadržaja zahtevalo bi povećanje broja zaposlenih preko noći ili saradnju sa drugim novinama ili novinskim agencijama da bi se stvorila sredstva za automatsko objavljivanje internacionalnih i nacionalnih vesti na digitalnu platformu tih novina. Tek nekoliko srednje velikih i malih novinskih agencija bi moglo da zadrži osoblje preko noći, i bile bi možda zainteresovane za servise za automatsko preuzimanje vesti sa proverenih novinskih agencija.

Promene u pogledu radnog vremena ticaće se udruženja novinara gde je potrebno lokalno osoblje za rad preko noći i ona će biti fokusirana na to kako će osoblje biti izabrano i kolika će biti nadoknada za tu manje poželjnu smenu.

Ipak, brige urednika digitalnih platformi da održavaju materijal svežim, povećani zahtevi potrošača za stalnim ažiriranjem sadržaja – posebno kada plaćaju digitalni pristup, ali i rastući značaj digitalne pretplate su znacajni razlozi da se preispitaju načini i vreme objavljivanja vesti i to će sve značajnije menjati organizaciju zaposlenih u novinskim agencijama.

Tekst je prvobitno objavljen na blogu autora: The Media Business.

Credits: Andrew Phelps / Flickr CC

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to friend