Alarm za demokratiju

28. maj 2014. • Medijska politika, Novi mediji i Web 2.0 • by

Internet gurui i ozbiljni istražitelji imali su velika očekivanja da će nam internet pružiti nove slobode i potencijal za demokratizaciju. Nažalost, empirijski podaci koje su prikupila dva američka istrazitelja Karin Deutsch Karlekar (Freedom House) and Lee B. Becker (University of Georgia) pokazali su da je taj optimizam bio uzaludan: oni procenjuju da u mnogim delovima sveta sloboda štampe i izražavanja, kao i drugi elementarni činioci demokratije kao što su sloboda okupljanja, nezavisnost sudstva i vladavina zakona su sve ugroženiji. To se dešava u zemljama gde su autoritarne vlade (npr. u Turskoj, Rusiji,Mađarskoj i Ukrajini) ugrozile te građanske slobode, ali takođe i u zemljama sa dugom tradicijom demokratije, uglavnom zemljama Zapadne Evrope, gde „uglavnom ekonomski problemi ometaju sposobnost da pokažu liderstvo u ovim važnim pitanjima“.

Studija ova dva istražitalja zasnovana je na dugoročnom upoređvanju podataka koje je Fridom Haus (Freedom House), američka neprofitna organizacija, prikupljala od ranih ’80-ih godina širom sveta. Za razliku od Reportera bez granica (Reporters without borders) u Evropi, ova NVO ne samo što prati slobodu štampe, već i proverava kako se ostale osnovne građanske slobode i demokratska prava razvijaju. Upoređivanje pokazuje da demokratija i sloboda štampe uslovljavaju jedno drugo: prvo izgledada ne funkcioniše bez drugog, a ako je drugo ugroženo i demokratija je obično u ozbiljnoj opasnosti.

Ne postoji sumnja da se Fridom Haus i Reporteri bez granica trude da sakupljaju podatke temeljno i otvoreno. Ali, bez obzira na to, takva upoređivanja preko kulturnih granica ostaju teška i problematična-što znači da istraživanja kao što je Karlekarovo i Bekerovo, koja se zasnivaju na dugoročnim zaključcima iz postojećih datoteka, treba uzeti sa rezervom.

Treba dodati da trenutno nijedna studija ne može ni približno da proceni kakve će dramatične posledice imati na slobodu štampe i slobodu izražavanja otkriće da NSA i slične tajne službe imaju pristup svim našim ličnim podacima. Zbog otkrića koje je doneo Edvard Snouden, znamo da Zapadne drzave imaju više uticaja i informacija o svojim građanima nego što Putin, Erdogan, iranske i druge vođe mogu da se nadaju da će pridobiti zajedno.

Photo credit: Stephen Melkisethian / Flickr Cc

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , , , , , ,

Send this to friend