Koliko stanovništvo Srbije zaostaje za svetom po tehnologiji, toliko  i medijske kuće u Srbiji sporo razvijaju svoje onlajn prezentacije za mobilne tehnologije.

Disperzija mobilne tehnologije i “mobilnih konzumenata” medijskog sadržaja (pre svega vesti), zadala je novinarima nove obaveze – osim potražnje za najnovijom, najeksluzivnijom i atraktivnijom informacijom, jednako je važan njen plasman, dostupnost i tehnološki inovativan pristup. Slična situacija je i u kompanijama koje se bave tehnologijom – imajući u vidu da novi način dobijanja informacija “odmah i sada” zavisi jednako i od forme, kompanije se trude da svoj profit podignu  platformama, aplikacijama i aparatima, koji će biti kompatibilni sadržajima koje publika traži, a novinarstvo prati. Koliko su i jedni i drugi uspešni u tome i kakva je priroda njihove korelacije pokazuje i istraživanje o stanju u medijima u Americi, koje je sproveo Pew istraživački centar. U najnovijem godišnjem izveštaju obrađuju se osam različitih medijskih sektora u kojima se ispituju ključni indikatori i promene u profesiji. Posebno zanimljiv segment odnosi se na “digitalno informisanje”, odnosno na način na koji publika, koja prati vesti putem modernih tehnologija to čini.

U izveštaju se navodi da trećina konzumenata (34%) medijskih sadržaja, koji vesti prate preko desktop ili laptopa,  informišu se i preko smartfona.  Istovremeno, četvrtina (27%) odsto ispitanika koji se informišu putem smartfona, vesti prati i preko tablet računara. Petina (17%) onih koji  do informacija dolaze posredstvoma desktopa, prati ih i na tabletu, a pet odsto svih ispitanika vesti dobija na sva tri načina.

Istraživanje koje je obuhvatilo više od 3000 ispitanika pokazuje da je reputacija, ili brend onoga ko plasira medijski sadržaj najbitniji faktor koji određuje odakle uzimaju vesti i da je to pogotovo izraženo kada je reč o vestima praćenim preko mobilnog telefona, pre nego desktopa ili laptopa. Uprkos ekpanziji i društvenih mreža, pre svega Tvitera i Fejsbuka, preporuke prijatelja nisu presudan factor za izbor vesti.

Ovakva situacija je daleko od onoga što imamo u Srbiji – pre svega zato što stanovništvo, odnosno publika, nije toliko tehnološki opremljena, samim tim ni tehnološki i medijski pismena, ali je istraživanje zanimljiv aspekt izučavanja onoga što domaće medijske kuće čine kako bi svoj sadržaj, u tehnološkom smislu, što bolje plasirali publici. Pri tome treba imati u vidu da, kada je reč o vestima, publika je verna tradicionalnim medijima, a njihove sadržaje prati i na internetu. Podsećanja radi, rezultati studije „Midijaskoup Juropa 2012” koju je sproveo evropski Biro za interaktivno oglašavanje (IAB), a o kojoj je ovaj sajt detaljno izveštavao, pokazuju da je televizija i dalje najpopularnija u Srbiji, a da je slede dnevne novine, radio i internet.  Internet često služi za konzumiranje tradicionanih medija  (95 odsto korisnika interneta čita vesti onlajn).  Istraživanje Gemiusa s početka ove godine, na uzorku od 22.500 hiljada ljudi, pokazuje da ukupan broj internet korisnika veći od 2,7 miliona, od kojih su blagu većinu (53,8%) činili muškarci. Više od 66% internet korisnika u Srbiji pristupa globalnoj mreži svakodnevno. Najbrojnija starosna grupa među njima je 15-24 godina (27,3% posetilaca), a neposredno je sledi grupa 25-34 godina (26,5% posetilaca). To je, dakle, mlada populacija koja brzo usvaja inovacije u oblasti tehnologije I brzo ih primenjuje.

Najčitaniji sajtovi su portal već renomiranih kuća Blic, B92 i RTS, od čega samo prva dva imaju svoje android aplikacije (TV Prva najpre je uvela ovu aplikaciju). Te medijske kuće shvatile su značaj kvalitetnog plasiranja medijskog sadržaja za “mobilne konzumente vesti”. Sajt Javnog servisa, koji je postavljen tek pre četiri godine, uprkos poseti od 250.000 čitalaca, nema ovu vrstu moderne aplikacije. Veliki tehnološki pomak je činjenica da sva tri portala imaju izlaz na društvene mreže, koje u mnogome olakšavaju publici da prati najnovije vesti. Koliko je taj segment važan za širenje opsega među publikom najbolje govori podatak klasičnog i tradicionalnog Javnog servisa, koji je izlaskom na Tviter, početkom ove godine, na dnevnom nivou počeo da “privlači” između 20.000 i 30.000 korisnika ove društvene mreže.

Istovremeno, kompanija Ninamedija, koja se bavi analizom medijskog tržišta,  lansirala je BuzzMonitor, softver koji na najprecizniji način prati sve javne kanale komunikacije na internetu, a uz pomoć koga će korisnici odmah imati pristup i uvid šta onlajn mediji i društvene mreže, poput Fejsbuka i Tvitera, pišu o brendu, kompaniji, određenoj temi, političkoj partiji, pojedincu, ili kampanji itd, već će korisnici automatski dobiti povratnu informaciju o reagovanju javnosti. Pored aplikacije, korisnicima Buzz Monitor servisa biće dostupan i profesionalni analitičar društvenih mreža, koji će na osnovu postavljenih parametara i interesovanja korisnika definisati pojmo ve za analizu na društvenim mrežama. Rezultati će korisnicima biti predstavljeni grafički, kako bi dobili potpunu jasnoću, preglednost i preciznost, na osnovu kojih će praviti dalje poslovne planove.

Tehnološka slika medija, slika je multimedijalne opismenjenosti Srbije, ali  loše finansijsko stanje onemogućava medijske kuće da ekperimentišu sa inovacijama. Navedeni primeri, ipak, pokazuju da je tehnološka inovativnost itekako isplativa.