Od Francuske do Italije, digitalna novinarnica udaljena 0 km

29. april 2012. • Ekonomija medija, Novi mediji i Web 2.0 • by

Ako je kupovina papirnih novina, zajedno sa kafom, prešla u ritual razbuđivanja kod mnogih Italijana, poduhvat četiri velike italijanske uredničke grupe preti da će malo poremetiti ovu svakodnevnicu. Pismo o namerama koje su krajem marta potpisali  Mondadori (Mondadori) , Espreso (l’Espresso), Rcs i Sole 24 Ore (Sole 24 Ore) obavezuje ih da ožive digitalnu novinarnicu koji će se zvati “Edikola italiana” (“Edicola italiana”,  prev.it. italijanska novinarnica). Četiri grupe koje su se udružile otvaraju vrata i drugima izjašnjavajući se da će od trenutka osnivanja konzorcijuma svi izdavači moći da se pridruže. Čak i oni koji su manje tehnološki osavremenjeni naići će na otvoren put: za one koji nemaju već pripremljenu digitalnu verziju svojih listova biće dostupan “prelistavač” i papir će moći da zameni digitalna forma. Način rada ima za cilj da uredi zajednički prostor, digitalnu novinarnicu, u kojoj će korisnik moći slobodno da se kreće, da bira omiljeni list, dnevni ili periodični, jednostavnim klikom. Cilj je da se kupovina novina približi ljubiteljima tehnologije i da se, zašto da ne, promene navike ljubitelja papira.

Mali i veliki igrači

Ova nova novinarnica, koju ćemo definisati kao “udaljena nula kilometara”, biće dostupna na sopstvenom računaru, na smartfonu, na tablet računaru bez ikakve udaljenosti osim u slučaju digitalne podele. Odnos između izdavača i čitalaca biće potpuno neposredan. Upravljanje tehnološkim i prodajnim pitanjima biće povereno nezavisnom partneru, a urednici će težiti da postignu što jasniji odnos sa svojim kupcima, kao i kontrolu nad sopstvenom prodajnom politikom počevši od potpune slobode u određivanju cena. Ova težnja za isticanjem se suprodstavlja sve važnijoj ulozi svetskih igrača kao što su Gugl (Google) i Epl (Apple) koji svojom pozicijom na tržištu igraju igru posrednika između izdavača i kupaca. U Evropi već postoji jedno iskustvo stečeno kockanjem sa velikim protivnikom kao što je Epl, slično situaciji koja se danas odvija u Italiji. Zapravo, i u Francuskoj mnogi važni listovi su se ujedinili kako bi ponovo formirali odsek, povećali udeo prihoda od digitalnih formi i oslobodili se prekomerne zavisnosti od Gugla i Epla. Prvi je dozvolio da izdavači utvrde cenu, a da njima pripadne deset odsto, drugi je tražio trideset odsto prihoda. Zbog ovoga su prošlog leta, nakon jednogodišnjih priprema, Figaro (Le Figaro), Parizien (Le Parisien) , Ožurdui en Frans (Aujourd’hui en France), Liberasion (Libération), Ešo (Les Echos), Ekip (L’Equipe), Nuvel Opservator (Le Nouvel Observateur), Ekspres (L’Express) e Puen (Le Point) oživeli Ipres (ePresse), digitalni kiosk za Ajfon (iPhone) i Ajped (Iped). Taj projekat je dao osnovu za postupanje sa Eplom po pitanju upravljanja prodajom.

Praćenje potrošnje

Ne samo zbog pregovora u vezi sa prodajom, francuska digitalna novinarnica, kao i ona koja će se stvoriti u Italiji, predstavljaju pokušaj da se odgovori na izmenjen scenario. Pre svega zbog čitalaca, galaksija ponude digitalnih izdavača rizikuje da izgubi puno toga i zato stvaranje ovog zajedničkog prodajnog prostora predstavlja bitan pokušaj da se održi korak sa tekućim promenama i uhvati u koštac sa njima pomoću interakcije. Isto tako, digitalna novinarnica nastaje iz svesti o profilu digitalne potrošnje. Kada se u Francuskoj pojavio Ipres, Havas Medija (Havas Media) je izneo rezultate jedne ankete: do sad, samo 150 od 600 korisnika su platili korišćenje izdavačkih sadržaja, a velika većina (72 odsto) onih koji su platili izjasnila se da bi se rado opredelila za sadržaj koji je besplatan zahvaljujući reklamama. Digitalna platforma, nova novinarnica, obećava smanjenje razlike između ponude i potražnje. Tradicionalna pretplata, bilo da je mesečna ili godišnja, pokazalao se, sa različitih stanovišta, kao preterano monolitna za potrošački svet današnjice. Nije slučajno što se među pitanjima u raspravi između francuskih izdavača i internacionalnih giganata našlo baš pitanje rukovođenja podacima o korisnicima. Novinarnica direktno umetnuta u svet izdavaštva nastoji da procenjuje potrošnju, želje i ukus korisnika. Frederik Filu (Frédéric Filloux) posmatrao je kako se stvara francuska platforma u ulozi glavnog menadžera konzorcijuma Ipres. Nije slučajno što baš on, u Gardijanu (The Guardian), na pitanje: “Zbog čega treba osnovati digitalnu novinarnicu?”, stavlja crno na belo mnogo dobrih razloga. Poslednje, ali ne i najmanje važno, je da tako postoji mogućnost da se predstave novi oblici kupovine i da se usavrši marketing. “Za sve ovo potreban je veliki plan i izuzetna saradnja između listova”, napisao je Filu 2011. godine. Nakon godinu dana, videćemo da li će se italijansko izdavaštvo pokazati kao uspešno.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , ,

Send this to friend