Iako je već svima dobro poznato da su društveni mediji iz korena promenili način na koji komuniciramo, ali i da sve više utiču na sadržaj i uspeh tradicionalnih medija, tek juče je stigla prva egzaktna potvrda da je pod uticajem društvenih mreža i definitivno promenjen način na koji konzumiramo medijske sadržaje. Istraživačka kompanija Nielsen je, naime, objavila prvu studiju koja statističkim podacima pokazuje da Tviter značajno podiže rejting skoro trećini TV programa, tačnije u slučaju 29 odsto analiziranih emisija.

Istraživanje je obuhvatilo praćenje 221 emisije emitovane u udarnim terminima američkih TV stanica, među kojima su sportski, zabavni i kulturni program, kao i po 10 epizoda 20 različitih TV serija u periodu od jeseni 2012. do proleća 2013. godine. Da bi se utvrdila veza između TV rejtinga i aktivnosti na Tviteru praćene su promene broja gledalaca i broja tvitova o emisijama koje su praćene iz minuta u minut, i na taj način je utvrđena statistička vezu između onog šta ljudi tvituju i onoga šta gledaju na televiziji.

Osnovni nalaz istraživanja je da broj ljudi koji tviruje o određenoj emisiji direktno utiče na njen rejting, odnosno kako raste broj ljudi koji u svojim statusima spominju određenu emisiju, tako raste i broj onih koji je gledaju.  Isto tako, veća gledanost programa donosi i veću verovatnoću da će korisnici diskutovati o tome na Tviteru u realnom vremenu, tako da je uticaj zapravo dvosmeran.

Određene vrste programa, kao što su komedije, rijaliti i sportski programi su pod većim uticajem Tvitera, dok programi kao što su drame pokazuju manji, ali ipak vidljiv uticaj. Tako ova društvena mreža najviše utiče na gledaoce TV rijalitija, čiji rejting raste u čak 44 odsto slučajeva kada postanu popularna tema diskusije na Tviteru u toku emitovanja.

Iz kompanije Nielsen su saopštili da je metodologiju koju su koristili tokom istraživanja razvio ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Klajv Gragner, što, kako navode u ovoj kompaniji, dodatno potvrđuje relevantnost dobijenih nalaza.

Uticaj društvenih mreža posebno je vidljiv kod mlađe populacije, što je još uočljivije u slučaju Fejsbuka. Tako se u izveštaju koji je prošle nedelje takođe objavila kompanije Nielsen navodi da Fejsbuk tokom dana ima isti ili čak veći domet od četiri najveće TV mreže u SAD u populaciji starosti od 25 do 34 godine, dok se tek u prime-time terminima situacija okreće u korist TV mreža.

Iako je prva studija ovog tipa potvrdila ono što su mnogi medijski profesionalci već pretpostavljali, njen značaj se ogleda u tome što je prvi put egzaktnim merenjem utvrđen uticaj društvenih mreža na konzumiranje sadržaja tradicionalnih medija, a samim tim i na njihove rezultate.

Tako u eri medijskog multitaskinga, koji sve više dolazi do izražaja i u našoj zemlji, uspeh televizije više ne zavisi samo od onoga što se emituje na malom ekranu, već i od njenog prisustva na onlajn platformama, pre svega na društvenim mrežama.