Najnovija studija o potrošnji na digitalno i interaktivno oglašavanje u Srbiji, koju je sproveo Interaktivni advertajzing biro (IAB), pokazuje da je tržište digitalnog oglašavanja u našoj zemlji protekle godine zabeležilo rast od čak 13,41%, što znači da je ukupna potrošnja na onlajn oglašavanje u 2013. procenjena na 16,2 miliona evra.

Tako je rast srpskog digitalnog tržišta u protekloj godini bio iznad evropskog proseka koji iznosi 11,50%, ali je ujedno manji od prosečne stope rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja iznosi 21,20%.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta i dalje ima displej oglašavanje (50,68%), odnosno oglašavanje standardnim i naprednim baner formatima na domaćim veb i mobilnim sajtovima, koje oglašivači koriste za pozicioniranje svojih brendova na tržištu i uticaj na ciljne grupe. Najveći doprinos rastu tržišta dalo je oglašavanje na društvenim mrežama (26,83%), od kojih je najpopularniji Fejsbuk, kao i oglašavanje na internet pretraživačima (26,6%), od kojih je na našem tržištu najdominantniji Gugl.

Zanimljivo je da je tržište mobilnog oglašavanja zabeležilo rast od čak 15%, što znači da je ukupna vrednost ovog segmenta tržišta 380.000 evra.  Iako je to još uvek daleko udela koji ova vrsta oglašavanja ima u razvijenim zemljama, pozitivan trend ipak ukazuje da i oglašivači u našoj zemlji polako shvataju značaj mobilnih platformi i oglašavanja na istim.

Inače, Srbija je jedna od 26 zemalja Evrope koje su i ove godine učestvovale u proceni vrednosti tržišta digitalnog oglašavanja pod nazivom Adex 2013, a celokupne rezultate možete pronaći u prezentaciji studije Adex Serbia 2013.  

 

Ko vlada onlajn tržištem Srbije

Prethodno navedenom rastu najviše su doprinele kompanije koje pružaju telekomunikacione usluge jer imaju ubedljivo najveće učešće u onlajn reklamnim kampanjama u našoj zemlji, pokazuje poslednji izveštaj Gemiusa, najveće evropske kompanije za online istraživanja i konsalting.

Ova kompanija je, naime, razmatrala reklamnu aktivnost oglašivača u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa su u analizu uključene Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Srbija. Izveštaj sadrži podatke prikupljene od avgusta 2013. do januara 2014. godine, a situacija se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.

Tako u Slovačkoj, Bugarskoj i Mađarskoj najveće učešće u internet oglašavanju imaju kompanije koje pružaju finansijske usluge (njihovi oglasi čine 16%, 15% i 13% ukupnog tržišta). U Litvaniji i Češkoj skoro 20% oglasa putem interneta se odnosi na trgovinu (19% i 17%), dok u Hrvatskoj i Rumuniji lidersku poziciju zauzima automobilska industrija (20% i 11%). U Letoniji to su kompanije koje nude proizvode za zabavu, a u Poljskoj preovlađuje prehrambena industrija (13%). Sa druge strane, u Srbiji telekomunikacije uživaju najveći deo onlajn tržišta  sa čak 25%, dok su na mreži najmanje prisutni farmaceutska industrija i preduzeća koja nude robu za domaćinstvo.

 

Šta donose najnoviji trendovi u svetu

Kada je reč o svetu, poslednji izveštaj IAB-a pokazuje da je internet oglašavanje na globalnom nivou za samo godinu dana poraslo za čak 19% i dostigao maksimalnu istorijsku vrednost od 11,6 milijardi dolara u prvom kvartalu 2014. godine.

Zanimljiv je i podatak iz izveštaja o ključnim internet trendovima u 2014. godini koji je objavila kompanija Kleiner Perkins Caufield & Byers, a koji pokazuje da čak četvrtina poseta veb sajtovima dolazi sa mobilnih uređaja. Uprkos tome, na mobilno oglašavanje odlazi tek 14 odsto ukupne vrednosti onlajn oglašavanja, što jasno ukazuje da u ovom trenutku postoji nestazmerna rasporela sredstava od strane oglašivača, pa se vrlo brzo mogu očekivati značajne promene u korist mobilnih platformi.

Značajne promene se mogu očekivati i u pogledu forme oglašavanja, jer poslednji podaci GlobalWebIndex-a pokazuje da više od četvrtine korisnika interneta, svih godišta i oba pola, redovno gleda brendirane video sadržaje. To znači da je ova forma ima veliku prednost u odnosu na sve ostale forme sadržaja, što će oglašivači sigurno sve više koristiti kako bi ostvarili što veći uticaj na svoje ciljne grupe.