Od ukupno devet dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj pripadaju četiri: Glas Srpske, Nezavisne novine, Euro Blic i Press RS. Večernje novosti iz Srbije imaju posebno izdanje za Republiku Srpsku, pa se može smatrati da u ovom entitetu tržište deli pet listova, jer novine iz Federacije BiH nemaju veliku čitanost. Takođe, potrebno je znati da Glas Srpske i Nezavisne novine imaju istog vlasnika, tako da se njihove uređivačke politike mnogo ne razlikuju.

U Republici Srpskoj ne postoji jedinstveni registar štampanih medija u kojem bi bilo moguće proveriti tiraže i remitende navedenih listova. Zbog toga ćemo se poslužiti  podacima iz  istraživanja koja je sproveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka u Banja Luci (u daljem tekstu: Institut), u okviru projekta „Medijska slika Republike Srpske“.

Značajan polazni podatak za kulturu čitanja dnevnih novina u Republici Srpskoj je procenat onih koji kupuju i procenat onih koji čitaju štampu. Prema podacima Instituta, nešto više od 14% ispitanika redovno čita dnevnu štampu, dok nešto više od 10% redovno kupuje štampu; više od 42% ispitanika povremeno čita štampu, dok 30% povremeno kupuje dnevne listove; procenat onih koji retko i kupuju i čitaju je oko 20%; dnevne listove nikada ne čita više od 22%, dok novine nikada ne kupuje gotovo 40% ispitanika. Ovi podaci govore u prilog tezi koja kaže da dnevna štampa postaje medij koji gubi čitalačku publiku zbog pojave novih medija. Novine se najčešće prelistavaju i selektivno čitaju na poslu ili kafićima, bez prave posvećenosti.

Prema prvom istraživanju Instituta, na osnovu pitanja koje je nudilo mogućnost višestrukog biranja, najčitaniji dnevni list u Republici Srpskoj je Press RS sa 35,21%, na drugom mjestu je Euro Blic sa 32,10%, a na trećem Glas Srpske sa 31,26%. Uzimajući u obzir da je ovom metodom nemoguće doći do podatka o najčitanijem listu, u drugom istraživanju ispitanici iz Republike Srpske birali su samo jedan list.

Prema podacima, najčitaniji list je Euro Blic (22,52%), a zatim slijede:

• Glas Srpske (22,17%)

• Press RS (16,63%)

• Večernje novosti (9,93%)

• Nezavisne novine (9,82%)

• Neke druge (9,47%).

Na prvi pogled, iznenađujuće izgleda podatak da su Večernje novosti čitanije od Nezavisnih novina. Međutim, Glas Srpske je ubedljivo na drugom mestu, pa je moguće da su ispitanici pravili malu razliku između listova sa istim vlasnikom i sličnim uređivačkim politikama.

Dakle, jasno je da postoji medijska publika koja retko kada svoju pažnju posvećuje samo jednoj dnevnoj novini. U tom slučaju, Press RS možda nije najčitanija dnevna novina, ali je najčešće deo lepeze novina koje publika čita svaki dan. S druge strane, kada publika odlučuje o samo jednom listu kojeg najčešće čita, onda je to Euro Blic, ali Glas Srpske ne zaostaje mnogo.

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: pixabay.com

Izveštavanje o korupciji tokom jula i avgusta 2013.godine bilo je intenzivno, ali uglavnom informativno, bez analitičkog pristupa, rezultat je monitoringa o izveštavanju medija o korupciji koji je sproveo Biro za društvena istraživanja. Uzorak obuhvata 6 televizijskih stanica (RTS, B92, Pink, Prva, Sky+,TV Vojvodina) i 6 dnevnih novina (Politika, Blic, Kurir, Večernje novosti, Informer i Naše novine). Vremenski je ograničeno na 6 meseci (od jula do kraja 2013), dok se prvi izveštaj odnosi se na dvomesečnu analizu (jul-avgust). Anlizirano je 209 televizijskih priloga i 952 novinska članka koji su se ticali korupcije. Monitoring pokazuje da je najprisutniji akter Vlada Srbije (odnosno njena uloga u borbi protiv korupcije), a glavna tema – zloupotreba javnih sredstava (odnosno zloupotreba u javnom sektoru).

„U polju korupcije najviše je izveštaja o zloupotrebama u javnom sektoru, iako se čuvene 24 privatizacije nalaze u privatnom sektoru. U značajnom broju medijskih izveštaja ima nepotpisanih tekstova, kršenja pretpostavke nevinosti i drugih etičkih standarda. Ima malo priloga na temu izgradnje pravnog okvira. Nismo našli nijedan tekst koji bi se analitički bavio strategijom borbe protiv korupcije“, rekao je glavni analitičar BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

On ističe da je istraživačko novinarstvo zamenjeno senzacionalističkim pristupom što pod lupu stavlja onoga ko plasira informaciju, odnosno, kako ističe, “stvara se sumnja da li neko gura određene slučajeve kroz medije”.

Autori navode da je primetno da izveštaji nisu izbalansirani, tj. ne pokrivaju sve strane u priči (prvenstvo imaju vlada i tužilaštvo, dok se optuženima i njihovim advokatima daje minimalan prostor). Autori navode i da građani nisu upoznati sa sadržajem optužnica, a u prilog tome navode istraživanje prema kome je svega 30 odsto ispitanika znalo za šta je Miroslav Miškovića optužen, dok je 60 odsto njih smatralo da je kriv.

Posmatrano i pojedinačno, Radio-televizija Srbije u centralnoj informativnoj emisiji korupciji je posvetila ukupno 1:25:20 (52 priloga) , što je čini posle B92 televizijom koja je najviše vremena posvetila spomenutoj temi. Najveći broj priloga, njih 23, emitovan je u poslednjoj trećini emisije. U 71% slučajeva reč je o izveštaju. U prilozima kao nemedijski izvori su korišćeni sud i advokati optuženih (15), akteri iz inostranstva (10) i izjave političkih partija (7). Kada je u pitanju integritet izveštavanja tokom posmatranog perioda nije konstatovan nijedan primer kršenja pretpostavke nevinosti. Najčešće teme: zloupotrebe javnih funkcija (4), davanje mita (2), korupcija kao društveni fenomen (2).

Televizija Pink emitovala je ukupno 00:54:52, u okviru čega 41 prilog. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini centralne emisije (18). Među nemedijskim izvorima najviše su zastupljeni sud i advokati optuženih (8) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima (4). U periodu monitorisanja Pink je u jednom slučaju prekršio pretpostavku nevinosti. Glavne teme: zloupotreba u javnom sektoru (4), kršenje zakona (3) i zloupotreba u privatnom sektoru (3).

Televizija Prva izveštavala je 53 minuta i 14 sekundi, odnosno emitovano je 29 priloga. Najveći procenat priloga (16) emitovan je u prvoj trećini centralne informativne emisije. Od posmatranih priloga 13 je bilo potpuno posvećeno korupciji, dok je u 11 tema korupcija samo spomenuta. Tokom monitoringa, zabeležen je jedan slučaj u kojem se krši pretpostavka nevinosti. Među nemedijskim izvorima dominira sud (7) i ministarstva u Vladi Srbije (3).  Teme: korupcija u privatnom sektoru  (15), nepotizam, zloupotrebe u javnom sektoru, davanje mita i kršenje zakona.

Televizija B92 posvetila je 1:38:18, odnonso ukupno 30 priloga, a najveći broj emitovan je u drugoj trećini.Petnaest priloga je u celosti bilo posvećeno korupciji, dok je u 5 ova tema bila samo pomenuta. Kao nemedijski izvori najviše su bile prisutne političke stranke (12), Aleksandar Vučić (5) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima. Teme: zloupotrebe javnih funkcija (3), partizacija (2) i nezakonito finansiranje stranaka (2).

Televizija Sky+ korupcijom se bavila  pola sata (0:30:42), u okviru kojih je emitovala 33 priloga. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini (14). Dominantan žanr je vest (19), zatim izveštaj (14). U izveštaju se konstatuje da su na ovoj televiziji veoma prisutni neimenovani izvori (5), koji su sa sudom (5) i tužilaštvom najzastupljeniji izvori. Krišenje pretpostavke nevinosti zabeleženo je u 3 slučaja. Teme: zloupotreba javnih funkcija  i netransparentnost

Štampani mediji

Dnevni list Politika posvetio je ukupno 53 strane, odnonso 194 teksta na temu korupcije. Dominantne forme su izveštaj (60), članak (58) i vest (42). U (samo) 27 slučajeva tekst nije bio potpisan, dok je u 8 slučajeva bio potpisan od strane redakcije. Među izvorima dominiraju redakcijski novinar (130), agencija Tanjug (29) i dopisnici (7). U posmatranom periodu u Politici identifikovana su 33 slučaja kršenja pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Blic je na 70 strana objavio 209 tekstova od čega je najviše zastupljen članak (70), zatim vest (56) i izveštaj (50). Blic se u najvećoj meri oslanja na svoje izvore, odnosno redakcijske novinare, jer su oni glavni izvor u 177 priloga, dok je u 20 slučajeva došlo do autocitiranja. U 37 tekstova monitori BIRODI-a konstatovali su  kršenje pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Kurir objavio je 167 tekstova na temu korupcije, na 105 stranica.  Što se tiče žanrovske strukture, u 66 slučajeva prilog je bio u formi članka, 46 u formi izvestaja, a 37 priloga su bile vesti. Trećina priloga koji su se bavili temom korupcije u Kuriru su bili nepotpisani (53). Tokom posmatranog perioda, monitori su ustanovili da je pretpostavka nevinosti prekršena 21 put.

Na 50 strana, Naše novine su tokom avgusta objavile 134 priloga na temu korupcije, od čega 51 izveštaj, 38 vesti i 31 članak. Nepotpisanih tekstova bilo je 36, što prednjači u uzorku. U petini slučajeva (29) konstatovano je kršenje pretpostavke nevinosti.

Najmlađi dnevni list Informer imao je 111 tekstova koji su se bavili korpucijom, od čega 37 izveštaja, 35 članaka i 30 vesti. Trećina tekstova nije potpisana, a u 13  slučaja prekršena je pretpostavka nevinosti.

Večernje novosti objavile su 137 tekstova na ukupno 30 strana. Dominira izveštaj (52), zatim članak (37) i vest (29). Pretpostavka nevinosti prekršena je u 30 slučajeva.

Autori izveštaja posebno ističu nekritički stav novinara prema informacijama i tome u prilog dodaju da je Aleksandar Vučić kao šef Biroa za borbu protiv korpucije u svim novinaram i na svim televizijama u gotovo 100% slučajeva predstavljen u pozitivnom svetlu. Prema rečima glavnog analitičara BIRODI-ja Zorana Gavrilovića, izjave prvog potrpredsednika Vlade se prenose bez inicijative novinara da postave bilo kakvo pitanje.

Hapšenje najbogatijeg čoveka u Srbiji za neke medije bilo je stavljanje lisica i na novinarstvo. Ovo istraživanje za uzorak ima šest dnevnih listova. Praćeno je izveštavanje samo o tom slučaju. Međutim, šta se može zaključiti o kvalitetu objavljenih tekstova? Ili novinarstva?

Miroslav Mišković, vlasnik Kompanije „Delta holding“, njegov sin Marko, vlasnik firme „Mera invest“ sa Holandskih Antila  i Milo Đurašković, vlasnik „Nibens korporacije“ uhapšeni su, uz još sedam osoba,  dvanaestog decembra 2012. godine. Razlog njihovog pritvaranja  bile su sporne novčane transakcije koje su za posledicu imale stečaj Preduzeća za puteve Niš, ali i tender kojim je privatizovano Preduzeće za puteve Beograd. Sumnja se da su otac i sin Mišković, sa poslovnim prijateljem Đuraškovićem mahinacijama i zloupotrebom službenog položаjа izvlаčili finаnsijskа sredstvа i imovinu iz privаtizovаnih putаrskih firmi, čime su nezаkonito pribаvili imovinsku korist od preko 30 milionа evrа. Pošto je utamničenje najvećeg srpskog tajkuna   u javnosti  odjeknuo poput bombe,  nije čudno što su mu svi štampani mediji posvetili punu pažnju. Kako su dnevni listovi „Politika“, „Blic“, „Večernje novosti“, „Danas“, „Alo!“ i „Kurir“  od 11. 12. 2012. do 17. decembra iste godine izveštavali o hapšenju Miroslava Miškovića?

Ozbiljna afera tražila je od novinara sveobuhvatan israživački rad. „Politika“ i „Danas“ objavile su najviše dostupnih podataka o poslovanju vlasnika „Delte“ i ostalih  pritvorenih biznismena. Faktografski tekstovi lustrovani su fotografijama okrivljenih, istorijskim bekgraundima i antrfileima sa dopunskim informacijama bitnim za što objektivniji prikaz događaja. „Blic“ i „Večernje novosti“ takođe su nudili dosta faktografskog materijala, ali nisu bili imuni ni na „zabavnije“ sadržaje, poput fotografija i tekstova o rodbini optuženih. Svoj duhoviti  doprinos sagledavanju jedne ozbiljne afere na vedar način dali su i vrsni karikaturista Predrag Koraksić – Koraks u listu „Danas“, kao  i  Marko Somborac svojim kratkim stripovima u „Blicu“.

Istraživanje je veoma važno u novinarstvu, ali ono je samo prva etapa u procesu interpretacije, koja se smatra najobjektivnijim vidom žurnalistike. Da bi slika o predmetu pisanja bila sveobuhvatna, posle odgovora na pet osnovnih pitanja (ko, šta, gde, kad i kako), treba da usledi i analiza uzroka događaja (zašto se nešto odigralo) i predviđanje (šta dalje). Analizom se najviše bavila „Politika“, ali  predviđanje uglavnom nije bilo ozbiljnije obrazlagano i ograničavalo na  dve pretpostavke: po jednoj, hapšenje Miškovića samo je prvi korak u borbi protiv korupcije, koji neće biti i poslednji, a po drugom (izraženom u „Danasu“), Vučić je sam u borbi koju je započeo – da bi zaista uspeo, mora imati podršku institucuja.

Upoređivanjem tekstova  objavljivanim u našim dnevnim listovima o aferi Mišković,  zapažamo da interpretativnog novinarstva gotovo da i nema. Tako, na primer,  niko nije pokušao da istraži ko su političari koje je (po Vučićevim saznanjima), Mišković plaćao od 30 do 50 hiljada evra mesećno. Sve se u vezi s tim svodilo na  nagađanja, a ne na ozbiljni istraživački rad. Tako se „Alo!“ više zanimao za trudnu verenicu Marka Miškovića i stres koji je doživela zbog njegovog hapšenja, dok se „Kurir“ u prvom redu bavio  psihosomatskim reakcijama vlasnika „Delte“, izraženim u vidu drhtanja, bola u grudima i  ubrzanog rada srca.

Što se zastupljenosti novinarskih (pod)žanrova u našim dnevnim listovima tiče, preovladavaju faktografski: vest, intervju i izveštaj. Međutim, gotovo da nema nekog od njih  da se u pomenutim listovima  pojavio u svom čistom obliku. Izražena  je  hibridizacija, pa  je tako faktografija izveštaja često prožeta deskriptivnim elementima, po čemu on naliči na (beletrističku) crticu ili reportažu. Analitički  uvodnici,  po pravilu objektivni u pristupu problemu, pišu se slično   kolumnama, koje karakteriše izražena subjektivnost. Razlog hibridizacije može biti ubrzana razmena informacija u današnje vreme,  kada brojnost objavljenih vesti postaje važnija od njihove forme, ali isto tako i otpor  kreativnijih novinara, poput Dragana Bujoševića i Zorana Panovića, žanrovskim stegama i šemama, zbog čega  svoj  talenat i slobodu dokazuju zanemarujući osveštala pravila. Mogućnost  nepoznavanja tih istih pravila takođe nije isključena, ako se u vidu ima brojnost štampanih medija u našoj zemlji (blizu 500) i manjak zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem u informativnim kućama.

Senzacionalizmu su posebno skloni (od listova kojima smo se ovog  puta bavili) „Alo!“ i „Kurir.“ Njihovo izveštavanje počiva na obilju fotografija (što provokativnije, tim bolje), vidno istaknutim naslovima i oskudnim tekstovima koji, čak i kad govore o društveno ozbiljnom problemu, kakav je borba protiv korupcije, ne obraćaju pažnju na suštinu, već se bave trivijlnostima. Priče o čorbastom pasulju koji u zatvoru jede Miroslav Mišković, ili WC-u čučavcu koji će morati da riba, ili podrške koju mu je putem tvitera dala Jelena Karleuša, čiji je „bivši muž  Bojan Karić oženjen  Mašom Nikolić,  svastikom Marka Miškovića“, postaju važnije od milionskih iznosa koji su mimo zakona završili u tajkunovom džepu. Vesti ovakvog, na glasinama zasnovanog narativnog novinarstva predstavljaju mešavinu informacije i zabave, stvarnog i izmišljenog, pri čemu se i najozbiljnija tema od značaja za društvo može preobratiti u lakozabavni sadržaj.

U nedostatku potpunih i transparentnih informacija od strane tužilaštva, policije i političara o najistaknutijem srpskom tajkunu koji je došao pod udar zakona, novinari su se snalazili, oslanjajući se često na svoje „neimenovane izvore.“ Faktografiju događaja  relatizovali su   neodređenim iskazima, poput: „očekivalo se“, „sumnja se“, „navodno“, „kažu u MUP Srbije“… Zbog nametnutih rokova i manjka vremena za proveru relevantnosti dobijenih informacija,  prepušteno je čitaocu da poveruje ko se krije iza anonimnog izvora: važan insajder, ili sam autor vesti.

Ako se ima u vidu uticaj koji štampani mediji imaju u oblikovanju javnog mnjenja, jasno je da se po kvalitetu žurnalistike može suditi i o stepenu demokratije u našem tranzitivnom društvu. Nije daleko za nama vreme kada su pojedini novinari, poput Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije ili Milana Pantića, glavom platili  svoj rad.  Sada, u  vreme tranzicije, kvalitetnih publicista kojima je istraživački metod primarni, u našoj zemlji je veoma malo. Ako se i pojave, kako su  nagrađeni za svoj nemali trud? Deo publike, pogođen njihovim istraživanjem, poručiće im da „ne zabadaju nos gde im nije mesto.“ Političar će im verovatno poslati inspekciju u matičnu informativnu kuću, a policija će im  obezbediti 24-časovnu pratnju (kao Brankici Stanković). Obrazovaniji sloj  društva   pohvaliće  njihovu  upornost i neustrašivost i pružiti im bezrezervnu (verbalnu) podršku. Kada se ima u vidu koliku profesionalnu odgovornost oni  imaju prema publici da bi je objektivno informisali i kolika je moć onih čiji je cilj da to spreče, nije čudno što kvalitetni novinari ponekad postaju mete, bilo NN ubica, bilo sopstvene slabosti srca.

Istraživači medija i medijskog tržišta suočeni su sa neprestanim promenama predmeta svog izučavanja. Pored medijskih sadržaja koji se svakodnevno, pa i više puta dnevno menjaju, u stalnoj promeni su i medijske tehnologije, zakonodavstvo i publika. Sa pojavom Web 2.0 aplikacija, uočavamo promenu paradigme u načinu na koji se medijski sadržaj proizvodi i širi. Internet se sve više određuje novim digitalnim tehnologijama koji će omogućiti korisnicima da razvijaju, stvaraju i šire internet sadržaje i aplikacije.

Danas kada se urušavaju granice između štampanih, elektronskih i online medija, participativno novinarstvo izgleda da dodaje još jednu dimenziju koja dovodi u pitanje prethodne granice i definicije profesionalnog novinarstva. Granica koja razdvaja profesionalne novinare i njihovu publiku izgleda zamagljeno. Učešće u novinarstvu ima dugu istoriju. Ono potiče barem od osamnaestog veka – u Engleskoj, kada su novine redovno ostavljale prostor na kraju treće stranice za komentare čitaoca. Sa online medijima, novine ponovo metaforički ostavljaju prazan prostor na svojim stranicama, nudeći bezbroj mogućnosti za čitaoce da učestvuju i budu u interakciji sa vestima ili raznim objavama i sadržajima. Ono što je drugačije u digitalnoj eri, jeste da korisnici imaju bolji pristup umreženim medijima, omogućavajući im da „razgovaraju ponovo“ na istom jeziku na kojem su ranije pravljeni sadržaji isključivo u studijima. Ovo se dogodilo dobrim delom zbog dostupnosti relativno jeftine i, lake za korišćenje, digitalne tehnologije, što svakako treba da stimuliše proizvodnju audiovizuelnih sadržaja.

Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija, pre svega interneta, doveo je do pojave građanskog novinarstva pod čime se podrazumeva aktivna uloga građana u procesu sakupljanja, izveštavanja, analiziranja i širenja vesti i informacija. Informacije stvaraju građani i distribuiraju ih uz pomoć mobilnih telefona, interneta, I-Pod, računara itd. Veb-sajtovi novinâ rutinski pružaju instrumente i neophodnu podršku kako bi olakšali učešće korisnika u vestima i omogućili građanima da predstave svoje ideje, priče i da postave komentara na već objavljene priče. Pozivi za učešće javnosti u ovom ili onom vidu u novinarstvu su postali gotovo standard na online izdanjima novinâ. Posetioci se doslovno pozivaju da pošalju fotografiju, komentar na priču, ili da podele link na nekoj društvenoj mreži. Jedan od motiva za usvajanja mehanizmima učešća u ustanovljenim medijima i novinama, jeste da se poveže efikasnije sa promenom načina korišćenja i pravih potreba i želja svoje javnosti.

Građansko novinarstvo predstavlja plasiranje informacija od strane ljudi koji nisu profesionalni novinari. Građansko novinarstvo, koje se pojavljuje i pod terminima „javno“, „participativno“, „demokratsko“ ili „ulično novinarstvo“, jeste koncept u kojem građani i medijska publika igraju aktivnu ulogu u procesu prikupljanja, izveštavanja, analize i širenja vesti i informacija. Glavna ideja građanskog novinarstva je da ljudi koji nemaju profesionalno novinarsko iskustvo, a koriste sredstva modernih tehnologija, pre svega internet, mogu da stvaraju sopstvene tekstove, ili da komentarišu pisanje medija, dodajući im novo značenje. Na primer, svako može da napiše tekst na svom blogu ili internet forumu. Takođe, svako može da proveri informacije iz nekog novinskogčlanka i dovede u pitanje njihovu tačnost, pišući o tome na internetu.

I pored brojnih nedoumica, kontroverzi i nerazjašnjenosti, građansko novinarstvo je vrlo konkretan vid razvoja savremenog društva u kojem je informacija moć, samo je pitanje načina na koji se ta moć rasprostire, a ne u čijim je rukama – bilo da ih poseduju novinari ili građani, informacije se u obliku vesti, komentara, blogova, mejlova, ili foruma na internetu šire nezaustavljivom brzinom i rasvetljuju sve pojave društva u kojem živimo. Sve više mejnstrim medija uzima u obzir šta građani-novinari govore, a koriste sadržaj stvoren od strane korisnika kao alternativa, kao glas naroda, ispitivanje javnog mnjenja, ili u nekim slučajevima, zaista, kao delimičnu zamenu uređivanja.

Građansko novinarstvo novinarima preporučuje da iskorače iz svojih konvencionalnih okvira i postanu aktivni učesnici u revitalizaciji javne sfere koja propada zbog loše medijske prakse i aktivnosti političara. Drugim rečima, za razliku od konvencionalnog novinarstva čija je misija informisanje, građansko novinarstvo ima ulogu da podstakne i da stvori uslove za demokratsko promišljanje i raspravu. Ono građane pokušava da pretvori u aktivne učesnike debata, javnih rasprava. Takođe, građansko novinarstvo nastoji da pomogne političkoj zajednici da pristupi aktivnom rešavanju svojih problema, u krajnjoj liniji, nastoji da popravi stanje javnog diskursa.

Empirijsko istraživanje skicira strukturne karakteristike učešća publike u pet srpskih online dnevnih novina. Ovom prilikom nisu analizirani stvarni sadržaji (vesti, fotografije, komentari) koji se proizvode od strane građana, niti su se intervjuisali novinari zaduženi za uređivanje participativnog prostora kako bismo saznali razloge za razvijanje ove funkcije. Istraživanje predstavlja preliminarni pristup koji ima za cilj da identifikuje, kroz kvantitativnu analizu sajtova, mogućnosti za učešće publike i neka eksplicitna pravila, kriterijume i podsticaje koje ih regulišu. Strukturne analize ovih sajtova su sprovedene tokom maja meseca 2013. godine.

	Курир	Блиц	Вечерње    новости	Данас	Политика
Простор у вези с продукцијом вести
Позиви за слање фотографија и АВ материјала	Не	Не	Не	Не	Не
Позиви за слање идеја о потенцијалним причама	Да	Не	Не	Да	Не
Групни отворени интервјуи са креаторима вести	Не	Не	Не	Не	Не
Простор за блогове грађана	Не	Да	Не	Не	Не
Простор за приче грађана	Не	Не	Не	Не	Да
Могућност избора новинских садржаја од стране читалаца	Не	Не	Не	Не	Не
Коментари и простор за дебате
Коментари инкорпорирани у новинарске чланке	Да	Да	Да	Да	Да
Коментари инкорпорирани у читалачке чланке	Не	Не	Не	Не	Да
Повратна информација о коментарима од стране спољних блогова	Не	Не	Не	Не	Не
Форуми администрирани од стране читалаца	Не	Да	Не	Не	Не
Форуми администрирани од стране новинара	Не	Не	Не	Не	Не
Анкете	Да	Да	Да	Да	Да
Друштвене мреже
Јавна страница профила	Да	Да	Да	Да	Да
Карма сyстем (поени корисника на основу активности)	Не	Не	Не	Не	Не
Обележавање садржаја од стране корисника	Да	Да	Да	Да	Не
Линкови за промоцију садржаја на социјалним мрежама	Да	Да	Да	Да	Да

U nаvedenoj tаbeli se vidi dа se ulogа čitаlаčke publike svodi nа populаrisаnje profesionаlnih sаdržаjа koji se nаlаze u novinаmа. U toj ulozi nemа mestа grаđаnskom novinаrstvu i аktivnom učestvovаnju čitаlаcа u sprаvljаnju novinskih sаdržаjа. Tаko nа primer, jedаn novinski člаnаk je moguće obeležiti i podeliti nа društvenim mrežаmа, аli nije moguće putem istih društvenh mrežа pozvаti nа pisаnje određene priče. Grаđаni, prаktično ne mogu učestvovаti u produkciji sаdržаjа, а ne postoji ni mogućnost povrаtne informаcije koju bi novinаri mogli dа dobiju od strаne čitаlаcа o svom rаdu, osim putem komentаrа, koji su kvаlitаtivno više usmereni nа priču u člаnku, nego nа rаd novinаrа.

Boljа sаrаdnjа između grаđаnstvа i novinаrа dovelа bi do bolje аpsorpcije vesti u jаvnosti, smаnjilа bi se senzаcionаlnost sаdržаjа,а povećаlа objektivnost. Štаviše, grаđаni bi osećаli bolju povezаnost sа novinаmа, kаdа bi osetili dа mogu dа postаve pitаnjа i teme koje njih interesuju. Trаnspаrentnost rаdа jednih novinа bi poboljšаlа shvаtаnje nаrodа o produkciji novinskih sаdržаjа, а uključenost u rаd bi sigurno poboljšаlа kvаlitet sаdržаjа, аko ne bi i povećаlа produktivnost novinаrа, što bi umnogome olаkšаlo rаd urednicimа.