U odnosu na prošlogodišnji izveštaj Zavoda za statistiku, najviše je porastao broj laptop računara i pristupa internetu putem mobilnog telefona.

Broj domaćinstava u Srbiji koja poseduju računar raste, veći je i procenat građana koji imaju pristup internetu, ali se u ključnim kategorijama i dalje kaska za evropskim prosekom, pokazuje godišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Čak 29,7 odsto građana nikada nije koristilo računar, a 33 odsto nikada nije pristupilo internetu.

Broj internet priključaka je porastao sedam odsto u odnosu na prošlu godinu, na 62,8 odsto (u prvom istraživanju zavoda 2006. taj procenat je iznosio samo 18,5). Za poređenje, na nivou Evropske unije 79 odsto domaćinstava koristi internet (podatak za 2013). Prednjače Šveđani i Danci sa 93 odsto, dok su na dnu lestvice Rumunija, Grčka i Bugarska sa oko 56 odsto.

Najzastupljeniji uređaj u našim domaćinstvima i dalje je televizor (98 odsto). Mobilni telefon ima 90,6 odsto građana, a najviše je porastao broj laptopa. Ovaj računar ima 38,7 odsto ispitanih, 7,1 odsto više nego prošle, a skoro 17 odsto više nego 2012. godine.

Računar poseduje 63,2 odsto domaćinstava i uglavnom je to jedan računar, mada jedan odsto stanovništva ima četiri i više kompjutera.

Sprovedeno devetu godinu zaredom na teritoriji Srbije bez Kosova, po metodologiji Evrostata, istraživanje je obuhvatilo 2.400 domaćinstava koja su telefonski anketirana tokom marta.

Uočljiva je veza između posedovanja računara i pristupa internetu i mesečnih primanja. Internet uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod premašuje 600 evra, a u grupi domaćinstava u kojima su ukupna primanja članova manja od 300 evra samo 40 odsto njih ima internet. Slična je situacija i kad je reč o posedovanju računara.

Udeo korisnika računara varira i prema obrazovnom i radnom statusu. Najveći procenat zastupljenosti je među građanima sa visokim i višim obrazovanjem, studentima i zaposlenima.

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa internetu, 80,5 odsto koristi personalni računar, 61 odsto mobilni telefon, a 57 odsto laptop. Za godinu dana za dvocifren procenat povećao se broj onih koji internetu pristupaju pomoću smartfona (14,9 odsto).

Širokopojasnu internet konekciju u Srbiji ima 55,1 odsto domaćinstava, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali daleko iza prošlogodišnjeg proseka EU od 79 odsto.

Internet svakog dana koristi više od 2,85 miliona ljudi, a računar više od 2,81 milion, dok mobilni telefon koristi više od pet miliona ljudi. Među populacijom starosti od 16 do 24 godine, čak 95,6 odsto njih ima nalog na društvenim mrežama kao što su „Fejsbuk” i „Tviter”.

Takođe, više od 1,3 miliona ljudi koristi elektronske servise javne uprave, uglavnom za dobijanje informacija sa sajtova javnih institucija, preuzimanje zvaničnih formulara i slanje popunjenih obrazaca.

Broj kupaca preko interneta porastao je za 260.000 na više od 1,16 miliona. U digitalnu korpu najčešće se ubacuju odeća, elektronska oprema, dobra za domaćinstvo i knjige i novine.

Svako preduzeće u Srbiji ima računar i internet

Kada je reč o preduzećima, istraživanje pokazuje da 100 odsto preduzeća koristi računar i internet priključak, od čega 98 odsto ima širokopojasnu internet konekciju. Takođe, 92 odsto preduzeća koristi elektronske servise javne uprave, a 74 odsto poseduje veb-sajt.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: unsplash.com by By Aleksi Tappura

Kako profesionalni novinari koriste društvene mreže? Sa entuzijazmom, oprezom ili skepticizmom?

Digitalno novinarstvo, skoro pokrenuti časopis Tejlor i Frensis grupacije (Taylor & Francis Group) koji se bavi transformacijom novinarstva u eri digitalne tehnologije, objavio je dve studije koje pokazuju značajne varijacije u tome kako reporteri koriste društvene mreže.

Urlika Hedman i Monika Djerf-Pijer posmatrale su kako to rade novinari u Švedskoj. Njihova studija obuhvatila je ponašanje i navike 2.500 švedskih novinara, uključujući i podatke Švedskog institua za novinarskih istraživanja, na petogodišnjem uzorku.

Podaci ukazuju na tri različita načina korišćenja društvenih medija među novinarima, koje su autori podelili na skeptične povučenjake, pragmatične konformiste i entuzijastične aktiviste.

Prva grupa novinara, koja čini između 10 i 15 odsto uzorka, krajnje je skeptična kada je reč o društvenim mrežama i apsolutno izbegava da koristi tviter i fejsbuk. Tipičan skeptični povučenjak jer stariji novinar koji radi u štampanim medijima.

Većina novinara spade u grupu pragmatičnih konformista. Tu grupu čine novinari svih uzrasta i svih medija koji koriste društvene mreže redovno, ali su vrlo selektivni u njihovoj upotrebi. Najčešće, koriste tviter i čitaju blogove u potrazi za informacijama i ambijentom  u kome su plasirane, ali retko objavljuju postove na društvenim mrežama. Glavna karakteristika ove grupe je ambivalentnost i pragmatizam. Deo motivacije koji ih navodi da provode vreme na društvenim mrežama, dolazi od stalnog pritiska da ostanu u koraku sa informacijama i savremenim trendovima.  I dok cene mogućnost koju su donele društvene mreže, pragmatični konformisti pokazuju izvesnu nesigurnost kada je reč o virtuelnoj publici,stvaranju ličnih brednova i mešanju privatne i javne sfere.

I na kraju, studija je ustanovila i posadu entuzijastičnih aktivista. I dalje veoma mala grupa od manje od 5 procenata, koja sasvim očekivano obuhvata mlade novinare koji rade u digitalnim medijima i kros-medija platformama. Oni koji spadaju u ovu grupu pokazuju potpunu privrženost društvenim mrežama. Koriste te informacije za pretraživanje, povezivanje, ličnu promociju, kolaboraciju. Entuzijastični aktivisti dele fundamentalna verovanja o profesiji sa ostalim navedenim grupama, ali oni takođe imaju snažno ubeđenje da novinarstvo kao profesija mora da se menja zbog pojave društvenih mreža.

To ne bi značilo ništa da švedski novoinari ne teže tome da budu veoma ujedinjeni: 85 procenata zaposlenih novinara i blizu 50 odsto frilensera članovi su Švedske novinarske unije: članstvo je znak snažnog profesionalnog identiteta koji dele njihovi članovi.

Druga studija Agnesa Giljasa je komparativni pregled profesionalnih kriterijuma koje novinari koriste i njihovog odnosa prema društvenim mrežama u četiri zemlje. Istraživanje je obuhvatilo Finsku, Nemačku, Švedsku i Veliku Britaniju.  Istraživanje je obavljeno preko onlajna i obuhvatilo je 1.560 novinara ( u Finskoj 448, Nemačkoj 189, Švedskoj 256 i Britaniji 667). Pre svega studija je nastojala da istraži razlike u četiri zemlje u načinu na koji koriste i pogledu koji imaju na društvene mreže.  Drugo, istraživalo se da li faktori iz medijskog sektora, dužina profesionalne karijere, veličina organizacije u kojoj rade utiču na korišćenje i percepciju društvenih mreža u svakoj od četiri nacije.

Istraživanje je pokazalo da novinari u Britaniji imaju mnogo pozitivnije stavove o društvenim mrežama i koriste ih mnogo ekstenzivnije nego u Nemačkoj, Finskoj i Švedskoj.  Novinari u te tri zemlje imaju sličan obrazac za korišćenje društvenih mreža, iako nemački novinari uspevaju da zadrže najnegativnije stavove o efektima društvenih mreža; nešto verovatno može biti objašnjeno i postojanjem novinarske kulture i utvrđenog medijskog sistema koji utiče na to koliko brzo će društvene mreže biti usvojene.

Varijable iz tzv. medijskog sektora su relativno važne u Britaniji i Finskoj, ali ne u Nemačkoj i Švedskoj. Dužina novinarskog staža i veličina organizacije gde novinar radi malo utiču na način na koji novinari vide i koriste društvene mreže.  Interesantno, specifične grupe u medijskom sektoru nalaze zadovoljstvo u tome da koriste društvene mreže.  Tako, novinari elektronskih medija okrenuti su više audio i video platformama, dok su onlajn novinari, kao i frilenseri, mnogo fokusiraniji na blog.  Korak dalje, blog može biti iskorišćen kao alat za sopstvenu promociju. Mikroblog – način za brzo informisanje , razmenu informacija i udarne vesti popularni su i među novinarima u velikim medijskim organizacijama.

Načelno, rezultati pokauju da kutura u kojoj novinari posluju ima velikog uticaja na to kako će društvene mreže biti usvojene među medijskim profesionalcima. Relativna beznačajnost profesionalnih faktora ukacuje na veliki broj drugih varijabli koje moraju biti dalje istražene.

Izvori:

Hedman, Ulrika & Djerf-Pierre, Monika (2013): The social journalist. Digital Journalism 1(3). In: Digital Journalism 1(3), p. 368-85 (free access).

Gulyas, Agnes (2013): The influence of professional variables on journalists’ uses and views of social media. In: Digital Journalism 1(2), p. 270-85.

Fotografija: Felix Huth / Flickr Cc

Iako je već svima dobro poznato da su društveni mediji iz korena promenili način na koji komuniciramo, ali i da sve više utiču na sadržaj i uspeh tradicionalnih medija, tek juče je stigla prva egzaktna potvrda da je pod uticajem društvenih mreža i definitivno promenjen način na koji konzumiramo medijske sadržaje. Istraživačka kompanija Nielsen je, naime, objavila prvu studiju koja statističkim podacima pokazuje da Tviter značajno podiže rejting skoro trećini TV programa, tačnije u slučaju 29 odsto analiziranih emisija.

Istraživanje je obuhvatilo praćenje 221 emisije emitovane u udarnim terminima američkih TV stanica, među kojima su sportski, zabavni i kulturni program, kao i po 10 epizoda 20 različitih TV serija u periodu od jeseni 2012. do proleća 2013. godine. Da bi se utvrdila veza između TV rejtinga i aktivnosti na Tviteru praćene su promene broja gledalaca i broja tvitova o emisijama koje su praćene iz minuta u minut, i na taj način je utvrđena statistička vezu između onog šta ljudi tvituju i onoga šta gledaju na televiziji.

Osnovni nalaz istraživanja je da broj ljudi koji tviruje o određenoj emisiji direktno utiče na njen rejting, odnosno kako raste broj ljudi koji u svojim statusima spominju određenu emisiju, tako raste i broj onih koji je gledaju.  Isto tako, veća gledanost programa donosi i veću verovatnoću da će korisnici diskutovati o tome na Tviteru u realnom vremenu, tako da je uticaj zapravo dvosmeran.

Određene vrste programa, kao što su komedije, rijaliti i sportski programi su pod većim uticajem Tvitera, dok programi kao što su drame pokazuju manji, ali ipak vidljiv uticaj. Tako ova društvena mreža najviše utiče na gledaoce TV rijalitija, čiji rejting raste u čak 44 odsto slučajeva kada postanu popularna tema diskusije na Tviteru u toku emitovanja.

Iz kompanije Nielsen su saopštili da je metodologiju koju su koristili tokom istraživanja razvio ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Klajv Gragner, što, kako navode u ovoj kompaniji, dodatno potvrđuje relevantnost dobijenih nalaza.

Uticaj društvenih mreža posebno je vidljiv kod mlađe populacije, što je još uočljivije u slučaju Fejsbuka. Tako se u izveštaju koji je prošle nedelje takođe objavila kompanije Nielsen navodi da Fejsbuk tokom dana ima isti ili čak veći domet od četiri najveće TV mreže u SAD u populaciji starosti od 25 do 34 godine, dok se tek u prime-time terminima situacija okreće u korist TV mreža.

Iako je prva studija ovog tipa potvrdila ono što su mnogi medijski profesionalci već pretpostavljali, njen značaj se ogleda u tome što je prvi put egzaktnim merenjem utvrđen uticaj društvenih mreža na konzumiranje sadržaja tradicionalnih medija, a samim tim i na njihove rezultate.

Tako u eri medijskog multitaskinga, koji sve više dolazi do izražaja i u našoj zemlji, uspeh televizije više ne zavisi samo od onoga što se emituje na malom ekranu, već i od njenog prisustva na onlajn platformama, pre svega na društvenim mrežama.

Nekada je tiraž bio glavno ogledalo uspeha i opipavanja pulsa čitalaca. Danas su poseta vebsajta i aktivnost na društvenim mrežama važniji pokazatelji medijima. Redakcije u SAD zdušno su se predale traženju publike i negovanju komunikacije prvenstveno putem Fejsbuka i Tvitera…

U svakoj redakciji otvorena su nova radna mesta koja podrazumevaju održavanje profila medijskih kuća na društvenim mrežama.

Manjim medijima je to efikasna alatka za proboj na tržištu. Brendon Monagan, direktor marketinga vebportala Slejt, kaže da petina posetilaca sajta dolazi sa društvenih mreža i taj broj raste… Politika te kuće je da se kroz komunikaciju novinari zbliže sa čitaocima.

U Njujork tajmsu svaki novinar mora da ima svoj Tviter profil i postoji kodeks po kojem mogu da se predstavljaju kao zaposleni u toj velikoj medijskoj kući. Uz to, svaka rubrika ima svoje Fejsbuk i Tviter stranice koje održavaju profesionalci, posebno angažovani za tu vrstu posla i to po jedan u svakom sektoru.

Hafington post je otišao najdalje gde je osnovan takozvani „Trend tim” od čak 50 ljudi koji se bave popularnim interaktivnim društvenim vebsajtovima.

„Izbacujemo iz minuta u minut na Tviter linkove svega što objavimo. Na Fejsbuku na pola sata postavljamo po jednu objavu, što je mnogo češće nego što drugi rade, ali nemamo negativan odgovor od publike. Društvene mreže su za nas jedna od osnova, jer su nam najviše pomogle da se razvijemo tako brzo…”, objasnio je Krejg Kenelej, urednik vesti u Hafington postu.

Istraživački timovi „Pro publike” koriste Tviter i kao izvor informacija.

„Ljudi vole da nam dojave putem Tvitera ili Fejsbuka nešto što im smeta pa čak i korisne informacije na osnovu kojih stvorimo priču. Otuda imamo više od 200.000 pratilaca samo na Tviteru što u mnogome prevazilazi broj posetilaca našeg vebsajta”, kazao je urednik Pro publike Majk Veb.

I elektronski mediji – radio i televizija – ne smeju da zaostaju u trci za osvajanje publike putem Interneta pa brzo razvijaju svoje vebsajtove. Nacionalni radio (NPR), koji ima 26.000.000 slušalaca širom SAD i glavni mu je izvor prihoda prodaja svog programa za 400 redkacija širom zemlje, oslanja se sve više na vebsajt.

I oni imaju nekoliko novinara koji promovišu emisije i ostalu produkciju na društvenim mrežama, jer je, kako kaže glavni urednik Greg Majer, to je besplatna, a sjajna reklama.

(Grupa novinara iz Srbije imala je priliku da razmeni iskustva sa kolegama iz poznatih redakcija u Njujorku i Vašingtonu zahvaljujući programu Ambasade SAD u Beogradu)

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika, 30. juna 2013.

Foto: Politika/V.P.