Mediji u Srbiji zavise od oglašivača i sve manje rade u javnom interesu zbog čega je ugrožen i njihov kredibilitet kod građana, ocenili su danas učesnici debate na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom ulozi medija u reformama. Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk ocenio je da mediji ne rade dobar posao, jer ne treba da budu partneri vlasti, već da upiru prstom „tamo gde najviše boli“.

Onih koji tapšu po rameni ima koliko hoćete. Mi smo došli do prelomne tačke, ocenio je Ćulibrk. Ključna uloga medija jeste da bude kritičar vlasti. Na konkretnom primeru, juče u vrcanju optimizma kako nam je super, treba da ukažemo na realne stvari. Ako smo u januaru imali suficit, u februaru mali deficit, u martu nešto veći, onda mi trend ne zvuči super, rekao je Ćulibrk. Zašto je problem da kažu da je dogovoreno da struja poskupi, zašto se igramo? Vlada treba da prelomi i ljudima otvoreno kaže, rekao je on i ukazao da to još nije učinjeno i da ozbiljne teme nikoga ne interesuju.

Država nam je dala mogućnost (medijskim zakonima), a mi je ne koristimo. Ne treba da se ulagujemo oglašivačima. NIN nema oglas mesecima, ali ako popustimo izgubićemo, upozorio je Ćulibrk. Ne pristajem da to bude cena kojom ću da platim nezavisnost, rekao je on.

Ćulibrk je rekao da ima odličnih mladih ekonomskih novinara koji su stasali u Ekonomistu. Ekonomist je propao, jer niste hteli da ga kupujete, kupovali ste tabloide, poručio je Ćulibrk. Mi novine ne pravimo za sebe, već za čitaoce, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je na to da prvi put postoji definisan javni interes, a većina medija ne radi u javnom interesu. Naši mediji, u većini, se rukovode interesima političkih, finansijskih centara i ličnim interesima i ne rukovode se ni u približnoj meri javnim interesom, rekao je Sekulić.

Sekulić je rekao da su mediji u šestoj godini ozbiljne krize, a što je veća kriza u medijima, to je manje javnog intersa. Čak i ono što se naziva mejnstrim medijima ponaša se tako da se od reformi ne prave tiraži i da se na reformama ne prave rejtinzi, rekao je Sekulić.

Svesno se upuštaju, ocenio je Sekulić, ne samo iz rizika politike, već finansijskih interesa u operacije koje odvlače pažnju prećutne pogodbe sa centrima moći da se bave marginalnim temama.

Sekulić je rekao da je Srbija od devedesetih godina izgubila dve generacije novinara i da dolaze ljudi sa gomilom nepotrebnog znanja, bez praktičnih veština. On je podstio da je Asocijacija medija poslovno udruženje 25 novinskih kuća, sa stotinjak štampanih i elektronskih izdanja koja pokušava da podrži samoregulaciju i kodeks. Mediji dramatično gube kredibilitet i nisu svesni toga. Dok otkrijemo šta je javni interes, javnost će potpuno da izgubi poverenje u medije, upozorio je Sekulić.

Mi pričamo o zemlji sa 12 dnevnih novina, a štampu kupuje manje od 10 odsto populacije. Udeo štampanih medija opada u reklamnom kolaču, a taj kolač je manji za 25, 30 odsto u proteklih nekoliko godina, upozorio je Sekulić.

Direktorka državne agencije Tanjug Branka Đukić ocenila jeda su mediji u Srbiji ostali politički i ekonomski zarobljeni i da nisu postali forum za debate o ključnim pitanjima i izazovima današnjeg vremena. Političke elite očekuju od medija da budu njihovi saveznici, a ne kontrolori vlasti, a ekonomske elite očekuju da mediji promovišu interese kapitala, a ne interese javnosti, smatra Đukić.

Ona je ukazala na „moćan faktor kapitala i uticaj klijenatai oglašivača“ na medije u Srbiji koji bez njih ne bi mogli da opstanu finansijski.

Danas je mnogo lakše napasti premijera Vučića nego recimo Komercijalnu banku kao značajnog oglašivača, navela je Đukićkao primer.

Ona smatra da se od medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće strukture društva nemaju prave odgovore na izazove vremena u kojima živimo.

Gde su univerziteti, instituti, nezavisni intelektualci, zamrla je javna debata, kada su oni pokrenuli neku javnu temu u Srbiji. Intelektualci su se poraženi iskustvom iz 90ih godina uplašili i povukli, ocenila je Đukić. Ona je ukazala da je Tanjug sam prošle godine kod vlade inicirao svoju privatizaciju.

Direktor programa za Srbiju Jugoslav Ćosić rekao je da se poslednjih godina dešava da novinare prebijaju na ulici i dase na novinare vrše pritisci, posebno na novinare lokalnih medija. Moj odgovor na pitanje da li možemo da budemo partneri vladi jeste da, ali pod uslovom da svako radi svoj posao. Mislim da to pitanje nismo rešili, postoji neka vrsta endemskog nesporazuma o tome šta je uloga medija, rekao je Ćosić.

On je istakao da sve vlade, bez izuzetka, pokušavaju da od medija naprave svoj servis radi slanja pozitivnih poruka građanima.

Prema rečima Ćosića, opozicija nastoji da radi isto što ivlast i da se ne bori za slobodne medije već da pokušava da ih stavi pod kontrolu.

Sve vlade su iste u odnosu prema medijima, u odsustvu kapaciteta da prihvate koncept slobodnih medija, ocenio je Ćosić.

Neke stvari, kako je rekao, ne mogu da se regulišu zakonom onjima mora da postoji konsenzus, ali ne samo između medija i čitalaca. Ne može se zakonom regulisati, što se danas političkom arbitražom odlučuje o tome koji će mediji dobiti budžete javnih preduzeća za oglašavanje, rekao je Ćosić.

Ovde vlade pomažu partijskim medijima, nemam ništa protiv da određeni mediji podržavaju neke politike, ali postoje prethodna pitanja koja moramo rešiti. Da li imamo društveni konsenzus da mediji ne treba da budu ničiji servis nego darade u interesu građana, rekao je Ćosić.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju i finansije Danijela Lalić je rekla da Srbija nema realno medijsko tržište gde vladaju zakoni i takmičenja.

U novinarstvu u Srbiji, smatra Lalić, imamo senzacionalističke naslove i tabloide koji nameću javno mišljenje. On je ukazala i na problem lošeg obrazovanja novinara i malih plata.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da jeosnovna uloga medija je da informišu na objektivan način, a da neki ljudi mogu da budu protiv reformi.

Slažem se oko teme partijskog finansiranja, ako gledamo unazad. Zato sam rekao da su Komisije, koje će odlučivati sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i novinara, pa ako tu bude partijskog usmeravanja, postavite pitanje sami sebi, rekao je Tasovac.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je istakao da je vlada donela medijske zakone radi stvaranja istih uslova za sve na tržištu.

U ovome trenutku u Srbiji, na osnovu registra javnih glasila, je registrovano 1.359 javnih glasila. Da li ova zemlja sa ovakvim ekonomskim potencijalima sebi može da priušti toliko glasila, rekao je on. Ako smatramo da tržište to treba da reguliše onda mislim da svi treba da imaju istovetne startne pozicije i to je ova vlada regulisala zakonima, rekao je Mirković.

On je ocenio da će jednaki uslovi na tržištu pomoći da najbolji mediji budu podržani kroz projektno finansiranje i ukazao na to da je 1.100 novinara na birou. Mirković je istakao da će za 100 dana Srbija uvestidigitalni tv signal što će, kako je naveo, povećati mogućnosti i mnogo toga promeniti.

Koliko ćemo plaćati taksu za javni servis? Ko će biti novi direktor RTS? Koliko će ljudi ostati bez TV signala jer nemaju finansijskih mogućnosti? Šta će biti sa zaposlenima u državnim medijima? Da li će nas EU ponovo kritikovati zbog cenzure? Pitanja su na koja medijski sektor u Srbiji očekuje odgovore upravo ove godine. Biće potrebno, očigledno, dosta posla, biće teško, ali treba ispuniti sve obaveze prema građanima, zaposlenima u medijima i Evropi, a opet, u skladu sa državnom politikom, naći rešenja koja neće uticati negativno na rejting vladajuće koalicije, da ne kažemo populistička rešenja.

Ono što će najdirektnije uticati na građane, a što se očekuje tokom 2015. godine, jeste pronalaženje rešenja za finansiranje javnih servisa RTS i RTV. Zbog finansijskih problema i nenaplativosti, pretplata za RTS je ukinuta prošle godine i odlučeno je da se javni servisi dve godine finansiraju direktno iz državnog budžeta. Građani su sa oduševljenjem dočekali tu vest 500 dinara manje u mesečnom kućnom budžetu, koje ili nisu plaćali ili su rezignirano ispunjavali tu obavezu.

Pritom, većina njih nije ni svesna šta to sa druge strane znači mogućnost uticaja vlasti na uređivačku politiku javnih servisa, predstavljanje stvarnosti onakve kakva ona to možda i nije, serviranje tema koje odgovaraju vladajućim strukturama, a ujedno prikrivanje nekih krucijalnih problema. Ali dobro, tom oduševljenju ima kraja. Privremeno finansiranje javnih servisa iz budžeta završava se 31. decembra započete godine. A već od 1. januara 2016. građani će opet morati da iz svojih džepova izdvoje koji dinar za RTS i RTV.

Doduše, to se neće zvati „pretplata“, već „taksa“. Da ne pominjemo, i da se tokom prošle i ove godine oni finansiraju upravo novcem građana, ako tako gledamo na budžet. Građanima se ponovno plaćanje za televiziju sigurno neće svideti, tako da će vlast morati da pronađe način na koji će im to saopštiti, verovatno opet neki populistički baš kao što je i bila odluka o ukidanju pretplate. To, međutim, nije jedini izazov koji očekuje RTS ove godine. Od kada je preminuo dugogodiš nji direktor RTS Aleksandar Tijanić, ova medijska kuća nije još izabrala nekog ko će preuzeti njeno rukovođenje. Aktuelni direktor je u statusu „vršioca dužnosti“ (v. d.), a novi konkurs najavljen je nakon što se usvoje novi medijski zakoni.

Set tih propisa usvojen je u avgustu, sa rokom od šest meseci da se unutrašnji akti javnih servisa usklade sa njima. Novi Statut RTS je završen, tako da se u narednim nedeljama može očekivati i raspisivanje konkursa za novog rukovodioca ove medijske kuće, koji će biti prvi zvanični direktor RTS-a od kada je ponovo, privremeno, „državna televizija“.

Da li će i tu biti politike koja će uplitati svoje prste videćemo, ali će to verovatno biti neizbežno. Dok ne dođe red da ponovo plaćaju RTS, građani će najpre biti suočeni sa kupovinom Set top boks (STB) uređaja bez kojih od marta ili juna neće više moći da primaju TV signal na svojim malim ekranima. Dugo najavljivana digitalizacija, sa brojnim prednostima u kvalitetu TV signala, uskoro se završava, a analogni signali u državi gasiće se u periodu od marta do juna.

Svi oni koji su TV signal hvatali putem krovne antene ostaće bez slike i moraće da nabave STB uređaj ukoliko budu želeli da i dalje gledaju televiziju. To će ih koštati od 30 do 50 evra, a oni oslobođeni od RTV pretplate dobiće te uređaje od države. Ovo se, naravno, ništa ne odnosi na korisnike kablovske televizije, koji proces digitalizacije neće osetiti na svojoj koži.

Potom na red dolazi privatizacija medija, odnosno povlačenje države iz vlasništva u medijima. Prema novousvojenim zakonima, to će morati da se desi u narednih šest meseci, a najviše bojazni od toga ima više od 3.000 zaposlenih u tim medijima koji strahuju da će nakon prodaje njihovih firmi ostati bez posla kao što je bio slučaj sa ranijim privatizacijama.

Zainteresovani za kupovinu medija, za sada, ne obećavaju mnogo, ali će nadležne institucije i vlada valjda doneti valjana rešenja kako bi se loši scenariji izbegli. Možda najintrigantniji slučaj biće prodaja agencije Tanjug, za koju se sve više spekuliše da će u njenom vlasništvu država ostati bar 50 odsto i da će postati na neki način vladin biro za informisanje, uprkos tome što zakon predviđa da država mora da skroz izađe iz vlasništva medija. A to zahteva i EU.

I za kraj ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac najavio je za ovu godinu rad na izradi nove medijske strategije, jer važeća, doneta pre nekoliko godina nakon silnih prerada, istič e 31. decembra. Ona će predviđ ati primenu novih medijskih zakona i usklađivanje sa regulativom EU.

Imajući u vidu da važeća skoro da uopšte nije primenjivana nisu ispoštovani rokovi za donošenje medijskih zakona niti su formirani regionalni javni servisi, postavlja se pitanje čemu ponovno ulaganje napora, ljudskih resursa i sredstava u pisanje novog (ne)važećeg propisa. Pa, neka nam je srećna nova (medijska) godina.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.