The post Kome se dodeljuje nacionalna frekvencija? appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

The post EU upozorava Srbiju zbog digitalizacije appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Dok folk muzičar i suvlasnik “Grand produkcije” Saša Popović preuzima akcije TV Avala, menja vlasničku strukturu, programsku šemu i ime televizije, iz RRA poručuju da nije reč o prodaji nacionalne frekvencije. Od 7. januara na “Narodnoj TV”, muzika, zabava i nešto informative. Nadležni, očekivano, ne reaguju.

Posle višemesečnih štrajkova radnika na TV Avali sa zahtevom da im se isplate zaostale zarade, ali i da saznaju ko su zapravo vlasnici njihove televizije, posle otpuštanja, menjanja programske šeme i srozavanja kvaliteta programa televizije sa nacionalnom frekvencijom, slučaj “Avala” dobija epilog.

Vlasnik dela akcija TV Avala, Željko Mitrović, inače stoprocentni vlasnika Televizije Pink saopštio je da je sa suvlasnikom “Grand produkcije” Sašom Popovićem postigao dogovor o kupovini paketa akcija Tv Avala. Još uvek nije jasno koji paket akcija je kupio “Grand” i kako će on biti odlučujući za izmenu programske šeme (koja je najavljena) budući da prema podacima Agencije za privredne registre, Željko Mitorvić poseduje tek 4,95 odsto (ostali vlasnici su advokat iz Beča Jonas Kraus Verner sa 48,4 odsto akcija i srpski biznismen Danko Đunić sa približno 46 odsto). Mitrović je ranije naglasio da će suvlasnik “Grand produkcije” biti “jaka domaća kompanija”, ali nije precizirao o kome je reč. U medijima se spekulisalo da je reč o “Beohemiji”.

Nova televizija, koja će se zvati “Narodna TV”, počeće sa radom 7. januara. Novi vlasnici su najavili potpunu izmenu programskog koncepta, pa će novi koncept najviše odgovarati sadržajima koje emituje “Grand produkcija”. Reč je o estradnim sadržajima niskog kvaliteta i velike gledanosti, u kojima dominira suvlasnik “Granda” Saša Popović, muzičar iz folk benda osnovanog krajem sedamdesetih, koji tokom devedesetih počinje da se bavi diskografijom (ZAM), da bi 1998. zajedno sa Fahretom Živojinović (umetnički Lepa Brena) stasao za prvog čoveka “Grand šoua”, postao njegov voditelj i praktično suveren u folk muzici u regionu.

Stari vlasnik Željko Mitorović najavio je i da će svi dugovi TV Avala biti izmireni, kao I da će radnicima biti isplaćene plate. Da podetimo, televizija je mogla da izgubi i licencu i frekvenciju budući da je Republičkoj radiodifuznoj agenciji dugovala više od 25 miliona dinara.

Da li je prepuštanje nacionalne frekvencije drugim licima, promena programske šeme, naziva i televizije ustvari prodaja nacionalne frekvencije u domaćoj javnosti dosta se spekulisalo. U međuvremenu, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić objasnio je za list “Danas” da “to što je vlasnik Grand produkcije Saša Popović kupio televiziju Avala, i to što su pre koju godinu promenjeni vlasnici i B92 i nekadašnjeg Foksa, sada Prve, ne može se smatrati preprodajom frekvencija, jer su nosioci dozvola za frekvencije pravna lica, a ne njihovi vlasnici”, odnosno promenom vlasnika preduzeće i dalje ostaje nosilac dozvole. Knežević je dodao da je RRA dala saglasnost za oko 100 promena vlasničke strukture nacionalnih, regionalnih i lokalnih emitera. Knežević podseća da je prilikom prvog zahteva za promenu vlasničke strukture emitera, RRA se obratila Ministarstvu kulture i dobila tumačenje da je to u skladu sa zakonima, kao i da se ne može smatrati preprodajom frekvencija”.

Sajt EJO je više puta izveštavao o netransparentnoj vlasničkoj strukturi u srpksim medijima, zloupotrebama nacionalne frekvencije izazvane nemarnim odnosom prema ovom problemu ili namernim zanemarivanjem pod pritiskom interesnih, političkih i ekonomskih grupa.

Od pet nacionalnih frekvenicja u Srbiji (izuzimajući dva javna servisa), samo se za dve televizije zna ko je stvarni vlasnik – TV Pink i TV Hepi. TV Prva, RTV B92 za vlasnike imaju preduzeća registrovana na Kipru, dok je vlasnička struktura u TV Avala već navedena kao nejasna. Ovo međutim, nije prvi put da se da se menja vlasnička struktura televizija sa nacionalnim frekvencijama, Sadašnja TV Prva nekada je bila licencirana TV Fox, koju su kupili javnosti nepoznati vlasnici iz inostranstva. Sumnja se da iste kompanije učestvuju u vlasništvu B92, kojoj je takođe promenom vlasničke strukutre značajno promenjena programska šema, kao i kvalitet sadržaja.

The post Estradizacija nacionalnih frekvencija appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

U Srbiji je teško biti dosledan čitalac jednih novina – dok se dnevnici gase, fantomski se pojavljuju “jedini nezavisni listovi”. Novinari štrajkuju, vlasnici se ni ne naziru. UNS: Mediji se neretko osnivaju radi promovisanja partijskih i poslovnih interesa vlasti i sa vlašću povezanih tajkuna.

Iako se u analizama medijske scene u Srbiji često naglašava da su lokalni mediji u najvećoj krizi zbog ekonomske neodrživosti, maj je pokazao da loše finansije nisu zaobišle ni “prestoničke” medije. Takvu situaciju najbolje ilistruje podatak da je u roku od mesec dana ugašen jedan dnevni list, novinari licenciranog nedeljnika stupili su u štrajk, novinari jedne televizije u višemesečnom su štrajku, jednom onlajn magazinu isključena je struja zbog dugova, a već po tradiciji, u jeku izbora iznikao je  novi tabloid.

Čitaoci dnevnog lista “Pravda”  u veb izdanju obavešteni su da je list prestao da izlazi. Dnevnik  je osnovan 2006. godine, za osnivača je registrovano preduzeće za  novinsko -izdavačku delatnost  „Pravda pres“, a u trenutku gašenja cena lista iznosila je 20 dinara. Gotovo istovremeno, na tržištu se, u izbornom “momentu”, pojavio novi list “Informer” – iste cene kao “Pravda”, sličnog formata, tabloidnog sadržaja. Ovaj dnevnik prvenstveno je startovao kao „Insajder”, ali je posle sudske zabrane (zbog preuzimanja naziva emisije TVB92) nastavio da izlazi kao „Informer”. Izdavač lista je „Insajder tim” d.o.o. iz Beograda, a vlasnik je Dragan Vučićević, nekadašnji urednik Kurira i Press-a.

U međuvremenu, prestao je redovno da izlazi i nedeljnik „Ekonomist”. Redakcija tog lista saopštila je da je stupila u štrajk jer poslodavac radnicima duguje šest zarada i ne plaća poreze i doprinose. U saopštenju se ističe da je zvanični vlasnik “Ekonomist medija grupe” Medija internacional grupa, sa sedištem u SAD, ali da je stvarni vlasnik  bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić (koji je, kako se navodi, upravljačka prava preneo na Draganu Jovanović).

„Redakcija zahteva poštovanje odredbe Ugovora o radu i  Odluke koja obavezuje poslodavca da zarade isplaćuje na svakih 15 dana, i da  nam budu isplaćene sve zaostale zarade“, piše u saopštenju redakcije  Ekonomista.

“Kašnjenje plata i neredovno uplaćivanje doprinosa i poreza posebno ugrožavaju pet zaposlenih porodilja i trudnica, koje zbog toga ne mogu da ostvare pravo na nadoknadu na porodiljskom bolovanju, iako se Đelić u predizbornoj kampanji zalagao, kako je sam više puta izjavljivao, za prava trudnica i porodilja“, ukazala je redakcija Ekonomista.

Poslednja zarada zaposlenih u tom ekonomskom časopisu, koja u  proseku iznosi manje od 40.000 dinara, isplaćena je 8. maja 2012. i to za prvu  polovinu novembra 2011, a doprinosi i porezi se od druge polovine aprila 2011. uplaćuju na minimalne zarade, navodi se u saopštenju.

Da su magazini teško održivi i na internetu pokazuje odluka EPS-a da redakciji E- novina isključi struju zbog dugova od 60.000 dinara.

O svemu ovome redovno se oglašavalo Udruženje novinara Srbije, a u najnovijem saopštenju, povodom situacije u E-novinama, UNS apeluje da se nađe rešenje za isplatu preostalih dugova u ratama jer, kako ističu, postoji opasnost da se ugasi “jedan od retkih drugačijih glasova na ionako siromašnoj i nedovoljno raznolikoj medijskoj sceni Srbije”.

Upečatljivije je, međutim, bilo pređašnje saopštenje ovog udruženja gde se navodi da se isticanjem finansijskih razloga kojima se opravdava gašenje medija prećutkuju stvarni razlozi za njihovo propadanje, a oni se oličavaju u “prikrivenoj i spekulativnoj vlasničkoj strukturi i namerama koje se kose sa profesionalnom prirodom medija”,

“Tako se prikriva i činjenica da se mediji u Srbiji nekad osnivaju samo radi promovisanja političkih i poslovnih interesa vlasti i sa vlašću povezanih tajkuna”, ističe UNS.

Prikrivena vlasnička struktura u sve tri redakcije, smatra udruženje, korišćena je na štetu profesionalnih prava i interesa redakcija, a gašenje medija posle završenih izbora “još jedan je dokaz njihove upotrebe za partijske potrebe”.

Udruženje novinara Srbije podržava štrajk u Ekonomistu i na TV Avali (koji traje već mesecima), a od Republičke radiodifuzne agencije očekuje da utvrdi pravu vlasničku strukturu televizije, za koju veruju da ne odgovara prijavljenim vlasničkim udelima.

Ogranak EJO u Srbiji već je ranije izveštavao o problemu transparentnosti vlasništva u gotovo svim medijima u Srbiji. Primeri koji su navedeni, a koji mogu biti očigledna posledica ovog problema, pokazuju da više ne govorimo o simptomima bolesti, već o njenoj metastazi na domaćoj medijskoj sceni.

The post Majski prevrati, junska konfuzija appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Ako do aprila TV Avala ne izmiri dugovanja za korišćenje nacionalne frekvencije, u Srbiji bi prvi put mogla da bude oduzeta dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Ova televizija, međutim, nije jedina kojoj preti ta opsanost. 

Republička radiodifuzna agencija (RRA) pokrenula je postupak za oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Avala i Pink zbog kašnjenja u plaćanju obavezne naknade za emitovanje programa, potvrdio je zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić. Procedura za oduzimanje frekvencije pokreće se nakon kašnjenja od dva meseca u izmirivanju obaveza prema RRA, a zakonska procedura za oduzimanje frekvencije traje minimum 60 dana.

Karadžić je naveo da opomene nisu upućene samo navedenim televizijama, već da su poslate i na adrese svih drugih medija koji imaju neizmirena dugovanja za korišćenje nacionalne frekvencije, kao i da će Avala svoja dugovanja morati da izmiri do aprila ukoliko želi da zadrži dozvolu za emitovanje programa. Nakon toga će se obaviti razgovor sa vlasnicima televizije, a potom će se pokrenuti odgovarajuća procedura u zavisnosti od toga da li su dugovanja u međuvremenu izmirena. Ukupna nadoknada za emitovanje programa na godišnjem nivou je oko 56 miliona dinara, pa se pretpostavlja da Avala u ovom trenutku Republičkoj radiodifuznoj agenciji duguje najmanje devet miliona dinara jer kasni sa plaćanjem najmanje dva meseca. Ukupni dugovi ove televizije, međutim, nisu poznati javnosti, ali prema saznanjima dnevnog lista Politika – Avala samo JP “Emisiona tehnika” duguje 68 miliona dinara za usluge u 2011. godini.

Iako su do sada oduzete pojedine dozvole za regionalno i lokalno emitovanje programa, nacionalna frekvencija u Srbiji nikada nije ukinuta. Finansijska kriza je očekivano prvo pogodila lokalne medije, pa su televizije Enter, Art i TV Plus u toku prošle godine ostale bez licence za emitovanje programa na lokalnom nivou jer nisu plaćale naknadu za korišćenje frekvencije. Kriza polako sustiže i nacionalne emitere, a trenutno se u najtežoj situaciji nalazi upravo televizija Avala, koja se osim neizmirenih dugovanja suočava i sa štrajkom zaposlenih, koji bi mogao da predstavlja dodatan problem čak i u slučaju da sve finansijske obaveze budu rešene, jer se u ovoj televiziji više od mesec dana ne izvršavaju ni programske obaveze. Svi emiteri sa nacionalnom frekvencijom imaju obavezu proizvodnje 50 odsto sopstvenog programa, od čega 50 odsto mora biti na srpskom ili jezicima nacionalnih manjina, pa će u slučaju da se štrajk nastavi biti velikih problema da se na godišnjem nivou dostignu zakonom regulisane programske obaveze i nadoknadi period tokom kojeg je emitovan uglavnom filmski i serijski program.

Krizu na televiziji Avala možda najbolje odslikavaju poslednji događaji, tokom kojih je nakon najave štrajkača da će prekinuti emitovanje programa, soba za režiju pod blokadom telohranitelja koji sprečavaju ulazak zaposlenih. Štrajkačima je u međuvremenu uplaćena jedna zaostala plata, ali se štrajk nastavlja jer je uslov za normalizaciju rada da im se uplate najmanje tri zaostale zarade. Dok se to konačno ne desi, nacionalna frekvencija ove televizije sve je ugroženija. Dug se ne oprašta, ali šansu dobija novi menadžment.

The post Ugrožene nacionalne frekvencije appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Iako su u protekloj godini ostvarili najbolje poslovne rezultate od osnivanja televizije, zaposleni na televiziji Avala godinu su umesto slavljem završili štrajkom. Protest se poslednjih dana radikalizuje, medijski alarm se ni posle punih mesec dana ne gasi, a netransparentno vlasništvo i dalje ostaje jedan od osnovnih problema domaćih medija.

Zaposleni na televiziji Avala ni posle više od mesec dana ne prekidaju štrajk, a u saopštenju koje su dostavili medijima najavljuju i radikalizaciju protesta jer do danas nisu dobili „ni dinar od pet i po plata, odnosno šest honorara, koliko im nije isplaćeno“. Tako se u levom gornjem uglu ekrana, posle kratke pauze, ponovo nalazi obaveštenje o štrajku, koji je počeo 22. decembra prošle godine. U međuvremenu je na mesto direktora i glavnog i odgovornog urednika postavljen Dušan Pančić (umesto Bojane Lekić), račun televizije je blokiran, a vlasnici su prvi put pregovorali sa Radiodifuznom agencijom (RRA) o mogućim rešenjima i najavili da će u naredna dva meseca učiniti sve da problem bude rešen. Nezadovoljni razvojem događaja zaposleni nastavljaju protest, a rešenje za sada nije ni na vidiku. 

Televizija Avala je jedna od pet komercijalnih tv stanica sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, a ukupna dugovanja televizije za usluge, kredite i kratkoročne finansijske obaveze iznose oko 25 miliona evra. Prema zvaničnim podacima RRA, televizija je u vlasništvu austrijske kompanije Greenberg Invest (48,41%), biznismena Danka Đunića (45,65%), vlasnika televizije Pink – Željka Mitrovića (4,95%) i Ekonomskog instituta iz Beograda (0,99%). Međutim, upravo se vlasnička struktura navodi kao jedan od osnovnih problema, pa se i u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije ova televizija navodi kao tipičan primer netransparentnog vlasništva, jer se umesto imena pravih vlasnika najčešće pojavljuju imena advokata koji ih zastupaju.

„Tako se, na primer, na sajtu RRA može saznati da je suvlasnik TB Avala austrijsko preduzeće Greenberg Invest GmbH, u vlasništvu izvesnog Johana Vernera Krausa, advokata iz Beča. Greenberg Invest je vlasnik 48,41 odsto udela u TV Avali, odnosno onog udela za koji se u javnosti smatra da pripada vlasniku TV Pink Željku Mitroviću, tako da ni RRA zapravo ne daje odgovor na pitanje ko stvarno kontroliše TV Avalu“, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. Savet pretpostavlja da Željko Mitrović posredstvom austrijske kompanije zapravo poseduje većinski udeo u TV Avala, što bi bilo protivno članu 99. Zakonu o radiodifuziji o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji (emiter koji ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou ne može učestvovati u osnivačkom kapitalu drugog nacionalnog medija sa više od 5 odsto).

Zanimljivo je da praktično ne postoji mehanizam za proveru stvarnog stanja, jer po austrijskom zakonu Klaus ima pravo da se ne izjašnjava o Greenberg-u, firmi u kojoj je naveden kao stoprocentni vlasnik i jedini zaposleni. Balkanska istraživačka novinarska mreža (BIRN) istraživala je okolnosti pod kojim je Greenberg preuzeo vlasnički udeo u srpskoj televiziji i došla do saznanja da je firma bila u dugovima samo četiri meseca pre nego što je kupila deonice u TV Avala. Prema godišnjem finansijskom izveštaju do kojeg je došao BIRN, Greenberg je zaključno sa 31. decembrom 2009. godine na računu imao samo 173,99 evra, a iste godine kompanija je poslovala sa gubitkom od 14.869 evra i imala dug od 177.348 evra. „Šta se desilo četiri meseca kasnije i kako je Grinberg uspeo da sakupi 493.000 evra za vlasnički udeo u medijskoj kući, čija je vrednost procenjena na 1,17 miliona evra, ostaje nejasno”, piše u autorskom tekstu novinarka Bojana Barlovac.

Da nevolja bude veća, TV Avala nije jedini emiter koji se suočava sa ovim problemom, o čemu svedoči i zaključak Saveta za borbu protiv korupcije koji upozorava da čak devet od jedanaest tv i radio emitera sa nacionalnom frekvencijom nema transparentno vlasništvo, a najveće posledice velikih „rupa“ u medijskim zakonima za sada osećaju upravo zaposleni na televiziji Avala. Transparentno vlasništvo sasvim izvesno neće rešiti sve probleme, ali će bar biti jasno ko je odgovoran za finansijske probleme i ko bi trebalo da ih rešava. U ovoj situaciji čini se sasvim dovoljno za početak.

The post Medijski alarm appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.