Politička prava, građanske slobode i nezavisni mediji načinili Srbiju slobodnom zemljom, pokazuje izveštaj Fridom hausa. Društveno-politički kontekst, ispostavlja se, mnogo je povoljniji, budući da je ista ova organizacija u maju označila domaće medije, i uslove u kojima mediji funkcionišu, kao delimično slobodne.

Srbija konačno postaje slobodna zemlja, sudeći prema izveštaju Fridom housa (Freedom house). Američka organizacija zaključuje – približavanjem Evopskoj uniji, klima u Srbiji značajno se menja.

U najnovijem izveštaju o pravima i slobodama Fridom haus je sve države Balkana svrstao u grupu slobodnih i delimično sloodnih zemalja označivši Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku i Sloveniju kao slobodne države, a Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju kao delimično slobodne.

Srbija tako deli titulu sa SAD-om, mnogim evropskim zemljama, ali i Bocvanom, Ganom, Mongolijom, Trinidad i Tobagom.

Ne navodi se detaljno koju su to specifični uslovi koji su Srbiju svrstali u slobodne zemlje već se navode istorijska dešavanja  i društveni kontekst u kojem je zemlja stastavala. Ono što se pouzdano zna je da indeks slobode znosi 2.0, a da je  vašingtonska komisija istu ocenu dala i za politička prava i za građanske slobode. Da bude jasnije – raspon ocena je od jedan do sedam, gde jedinica predstavlja najvišu ocenu, a porastom ocene nivo sloboda opada. To je, za sada, nešto lošije od ocena koja imaju komšije – Hrvatska je dobila jedinicu za politička prava i dva za građanske slobode, Slovenija ima ukupnu ocenu jedan, Crna Gora je  zaslužila trojku za politička prava, a dvojku  za građanske slobode, dok su BiH i Makedonija ocenjene u obe oblasti trojkom.

Kako se navodi, slobodne su one zemlje u kojima vlada politička konkurencija i gde se poštuju prava i slobode građana i koje imaju nezavisne medije. Kod delimično slobodnih zemalja ti principi su ograničeni – zemlje se bore sa korupcijom, dominacijom jedne stranke, često i etničkim i verskim sukobima.

Fridom haus navodi da je u prošloj godini od 195 zemalja 90 bilo slobodno, 58 ih je svrstano u delimično slobode, dok  je 47 zemalja svrstano u poslednju kategoriju – neslobodnih država.

Posebno zanimljiva je i procena eksperata o stanju sloboda u Aziji, naročito Rusiji. Iz Vašingtona poručuju da je “povratak Vladimira Putina na mesto predsednika Rusije ojačao represiju na evroazijskom području”. Istovremeno, procenjuju eksperti, na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi  demokratizacija i “arapsko proleće” jesu donele pomake, ali su i dalje prisutni versko nasilje, građanski sukobi i represija autokratskih režima. Trenutno je najdramatičnije živeti u Libiji, Tunisu, Mjanmaru,  Egiptu,  Zimbabveu, Moldaviji i Obali Slonovače, navodi se u izveštaju.

Rezime u brojkama: tri milijarde ljudi, koje čine 43 odsto populacije, uživaju puna politička prava i građanske slobode, 1,6 milijardi ljudi živi u zemljama koje su delimično slobodne, dok 2,3 milijarde žive u zemljama koje su neslobodne.

Treba podsetiti i na prethodni izveštajove američke organizacije koji se odnosio na slobodu medija, a koji je objavljen pre nešto više od pola godine. Tada je Srbija bila u rangu država sa tek “demokratizovanom” Libijom, zatim Burkinom Faso, Tanzanijom i Južnim Sudanom, budući da je označena kao delimično slobodna zemlja.