Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

Regionalne informativne kuće traže hitno povlačenje paketa medijskih zakona. Privatizacija bi uništila lokalne RTV, a 4.000 ljudi ostavila bez posla.

Ovo je samo jedan od argumenata kojim medijski poslenici osporavaju nove propise koji će reorganizovati medijsku scenu Srbije. Ključna novina koju će doneti novi zakoni jeste povlačenje vlasništva države iz svih televizija, novina i radio-stanica, kao i privatizacija lokalnih medija.

Zbog toga zaposleni u medijima, okupljeni u Sindikatu novinara Srbije, Koalicija zaposlenih u medijima i Kragujevačkoj inicijativi, traže da država pod hitno povuče medijske zakone iz procedure i zajedno sa svim akterima pristupi pisanju propisa po meri građana.

– Nacrtima novih propisa centralna vlast želi svu kontrolu nad medijima, a lokalne novine i televizije namenjene su medijskim tajkunima koje predloženi propisi favorizuju – izričit je Zoran Veličković, direktor Radio-televizije Vranje i član Koalicije zaposlenih u medijima.

– Novi zakoni pisani su u zatvorenom krugu, u kom za nas nije bilo mesta. Tražimo zato od budućeg ministra kulture da medijske zakone povuče iz procedure i formira novu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici svih zainteresovanih strana.

Privatizacija lokalnih medija kako je predviđaju medijski zakoni, upozoravaju zaposleni, biće smrtna kazna za većinu informativnih kuća u provinciji. Oni procenjuju da će ovaj potez bez posla ostaviti najmanje 4.000 zaposlenih u lokalnim medijskim kućama.

Da povlačenje države iz medija nije uslov bez koga se ne može tvrdi direktor i urednik RTV Kragujevac Jovanka Marović. Ona kaže da vlast obmanjuje javnost tvrdnjama da je povlačenje države iz medija uslov Evropske unije. To potvrđuje i 9 regionalnih javnih servisa u Austriji ili čak 39 mađarskih. Regionalni javni servisi postoje i u najmlađoj članici – Hrvatskoj. Isti model ima, recimo, i Norveška.

– Pod firmom Evrope od nas se traži praktično gašenje lokalnih novina, radio i TV stanica, iako one u različitim oblicima postoje u mnogim državama EU – kaže Marovićeva. – U pojedinim njihov rad poklapa se sa regionima, dok su u Danskoj samostalna preduzeća. Predloženi zakoni koji predviđaju njihovu privatizaciju potpuno su suprotni Medijskoj strategiji i interesima građana.

Zaposleni u informativnim kućama upozoravaju da će ukoliko se država ogluši o njihove zateve i ostane pri medijskim zakonima kakvi su ušli u proceduru, započeti sa potpisivanjem peticije u svim delovima Srbije. Ukoliko ni to ne pomogne, kako kažu, svoje nezadovoljstvo pokazaće na uličnim protestima.

Tekst je izvorno objavljen u listu Večernje novosti, a zatim i na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.