Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

Novinari u Srbiji izloženi stalnim pretnjama, optužbama političkih moćnika i fizičkim napadima, navodi se u dopunjenom izveštaju komiteta za medije Saveta Evrope. Iako se u dokumentu detaljno navode svi napadi, novinari u Srbiji, nisu tome posvetili previše mesta u svojim izveštajima.

U izveštaju o medijskim slobodama u Evropi koji je u okviru Saveta Evrope objavio Komitet za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, navodi se da su u drugoj polovini 2012. godine psihičko i fizičko nasilje nad novinarima, uznemiravanje i pritisci nastavljeni nesmanjenim intenzitetom. Takvo stanje očigledno je u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i delu zemalja jugoistočne Evrope. To nije začuđujuće, budući da je reč o zemljama koje “pokrivaju” i raniji izveštaji o slobodi medija, pa se konstatuje da je ovakvo stanje nažalost permanentno i uobičajeno, iako svakako alarmantno i zabrinjavajuće.

Posebno se ističe specifično učešće države u kreiranju loših zakona i pritiscima da se oni primene, podvlači se i da je nesmanjena primena sile protiv medijskih poslenika, blogera i drugih koji pokušavaju da iskažu svoje političke stavove ili na drugi način kritikuju i upozoravaju javnost. Eksperti Saveta Evrope ističu i da je dosta toga u rukama policije i javnih radnika koji su, po pravilu, dužni da brane zakon.

Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) objavila je u julu dokument u kome istupa protiv serije optužbi koje su političari izrekli novinarima, često ponižavajućim i neprimerenim jezikom. To se naročito odnosi na slučajeve zabeležene u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini (naročito Republici Srpskoj) . Pet meseci kasnije, ista organizacija zatražila je od nadležnih da ispitaju seriju napada na novinare.

Tim slučajevima detaljno se bavi izveštaj Saveta Evrope, ističući da su novinari u Srbiji izloženi konstantnim napadima, kao i da su u svom izveštavanju potpuno obeshrabreni sveprisutnom korupcijom i kriminalnim miljeom u kojem žive i rade.

Da situacija bude jasnija, pobrojano je nekoliko primera. Sredinom oktobra eksplodirala je bomba u kući Damira Dragića, novinara dnevnog lista Informer. U ranim jutarnjim satima, takođe u oktobru, molotovljev koktel bačen je na terasu novinarke TV Kopernikus Biljane Vujović. Ekplozivna naprava bačena je, istog meseca, i u okrilje porodične kuće novinarke B92 iz Vranja Tanje Janković, ali na sreću nije eksplodirala.

Mesec dana ranije, zabeležena je serija napada i pretnji novinaru Večernjih novosti iz Loznice Vladimiru Mitriću, poznatom po tekstovima koji za temu imaju korpuciju lokalnih zvaničnika. U izveštaju se ističe i da je nepoznata osoba otvoreno pretila Mitriću u lokalom kafiću, bez obzira na činjenicu da je u tom trenutku bio u pratnji policajca zaduženog za njegovu zaštitu. Da podsetimo, novinar Vladimir Mitrić duži niz godina ima policijsku zaštitu budući da mu je 2005. godine policajac, koji ga je napao na kućnom pragu, naneo teške telesne povrede.

Tražeći od vlasti da reaguje na napade, sekretar SEEMO Oliver Vuković ističe da je sasvim moguće i izvesno da će napadi proći nekažnjeno, što se dešavalo i ranije.  Ono što bi takođe moglo da bude alarmantno je činjenica da novinari nisu posvetili previše pažnje napadima na svoje kolege. Čini se da je orijentacija medija za koje rade kolege dobila primat nad činjenicom da su oni napadnuti. A to je, možda, najbolji pokazatelj stanja u profesiji.