Televizijsko tržište u Srbiji nalazi se u stanju potpune recesije, a tehnološke promene u ovoj industriji idu toliko brzo da postojeći medijski zakoni zastarevaju matematičkom progresijom.

Tako je prilikom javnih rasprava o medijskim zakonima svima promaklo da je stanje na tržištu televizije i zakonske regulative toliko prevaziđeno da dozvole za emitovanje TV programa za 60 posto stanovništva Srbije, koji televiziju isključivo gledaju preko kabla ili IP TV servisa, uopšte više ne zavise ni od RRA, ni od Ratela, već pre svega od poslovne odluke kablovskih TV operatora.

Gledano po slovu postojećih zakona, kablovski TV operatori su obavezni samo da emituju javne TV servise, dok svi ostali, uključujući i TV emitere sa nacionalnom frekvencijom, nemaju zakonski garantovano mesto na listi programa kablovskih TV operatora.

Ovakav pravni vakuum nastao je potpuno spontano, očigledno bez ikakve namere, i posledica je višegodišnjeg progresivnog rasta tržišta kablovske televizije u Srbiji, tako da je umesto luksuza i dodatne usluge koja se posebno plaća, kablovska televizija vremenom postala uslov gledanja bilo kakvog TV programa, ali je stanje zakonske regulative ostalo potpuno prevaziđeno.

Tako nije nikakvo iznenađenje što je nedavno u Srbiji realizovana jedna od najvećih direktnih stranih investicija ikada, i to upravo u oblasti kablovske televizije, kada je jedna velika američka korporacija, kupila Telemax grupu i SBB za više od milijardu evra.

Tender za prodaju Telekoma Srbija, u koji je uključena i decenijama građena državna infrastruktura, propao je zbog nedostatka interesovanja investitora, a novi nije ni na vidiku, dok je jedna potpuno privatna kompanija, koja je tokom celog svog bitisanja bila u manje ili više otvorenom klinču sa državnim kompanijama, bez ikakve državne infrastrukture u svom vlasništvu, uspela da naraste do tačke da bude kupljena za cenu od preko milijardu evra.

Pored nesumnjive poslovne vizije Dragana Šolaka, koja se s obzirom na to kakva je Srbija država, graniči sa genijalnošću, ovo govori jako puno o tome koliko Vlade Srbije od 2000. godine do danas uopšte nisu shvatile gde u Srbiji leži potencijal za strane investicije i koliko je tržište kablovske televizije i interneta u Srbiji postalo ogromno i važno.

Telekom Srbija, umesto da na krilima državne infrastrukture koju je nasledio, bude tri puta veći od SBB-a, izlivao je i izliva i danas na desetine milione evra u politička sponzorstva u sportu, podmiruje partijske kadrove i apetite političkih stranaka svih Vlada, tako da ne čudi što je SBB u borbi na tržištu kablovske televizije pobedio nokautom.

Menadžment Pošta Srbije do 2012. godine, praktično je uništavao tržišnu poziciju PTT KDS kroz potpuno gašenje sredstava za marketing i promociju, tako da ne čudi što je samo u prethodnih godinu i po dana Pošta Srbije povećala prihode u oblasti kablovske televizije i interneta, a nove stope profita se sada mere milionima evra. Ipak, sve ovo što se desilo na tržištu kablovske televizije dovelo je i do nekih, veoma ozbiljnih posledica, i opasnog pravnog vakuuma koji se pod hitno mora zatvoriti.

Pre svega tu je distorzija domaćeg tržišta TV oglašavanja, gde su strani kablovski TV kanali počeli da prekrajaju svoje programe i umesto dozvoljenog reemitovanja, emituju program sa domaćim reklamama, koje po brojnosti i trajanju postaju duže od reklamnih blokova na domaćim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Oglašivački ugovori globalnih TV kablovskih kanala sa najvećim svetskim oglašivačima, spuštaju se i na lokalni nivo, dodatno kruneći oglašivački budžet velikih stranih kompanija u Srbiji.

Bez potrebe da plaćaju ogromne naknade koje nacionalni TV emiteri plaćaju Ratelu i RRA, strani kablovski kanali plivaju kao ribe u vodi, pokrivajući preko 60 posto stanovništva Srbije koji gledaju televiziju preko kabla ili IP TV servisa, dok praktično sve domaće televizije, od malih do najvećih, grcaju na ivici finansijskog kolapsa.

Tako je prosto indikativno koliko ključni nacionalni TV emiteri ulažu energije u lobiranje da se RTS nakon ukidanja pretplate potpuno gurne pod led ili u sprečavanje TV Nova da dobije još jednu nacionalnu frekvenciju, a sve kao posledica odumiranja tržišta TV oglašavanja u domaćim medijima. I sasvim na kraju, tu je i potpuni apsurd da faktički dozvole za emitovanje TV programa u Srbiji više ne izdaju državni organi, već o tome donose poslovne odluke kablovski TV operatori.

Tako je danas jasno da je Evropskoj komisiji u Beogradu, resornom ministarstvu, ali i svim strukovnim medijskim udruženjima, koji su učestvovali u beskrajnim javnim raspravama o medijskim zakonima, potpuno promakla činjenica da 60 posto stanovništva u Srbiji uglavnom nema izbora kada je reč o promeni operatora, posebno zato što i dalje većinu mreže čine analogni sistemi, gde opcije promene jednostavno ne postoje.

Stavljanje antene na krov, u velikom delu Beograda i drugih gradova, više nije opcija, tako da je to stanje potpune zavisnosti građana od izbora i poslovnih odluka kablovskih operatora.

Davanje u ruke kablovskim operatorima da sami odlučuju o tome koja televizija će biti na listi, u praksi je dovelo do toga da nacionalni emiteri, svih veličina i tematskih profila, pored svih ostalih izdataka, imaju i trošak plaćanja kablovskim operatorima za pravo da budu na listi programa, tako da se krug potpuno zatvara, a prostor za ucene i iznude svih vrsta postaje praktično neograničen. Od onih u kojima se guši konkurencija, do onih u kojima se guši sloboda govora i kritika vlasti.

Jednostavno, drastični rast broja korisnika kablovske televizije u Srbiji doveo je do stanja da se televizije sa decenijskom tradicijom, stotinama hiljada gledalaca i stotinama zaposlenih, mogu de fakto ugasiti jednim pritiskom dugmeta, a da pravila o pritisku tog dugmeta jednostavno ne postoje, nisu u domenu zakona, precizne must carry liste kanala od opšteg društvenog značaja, već u domenu čiste improvizacije.

Državni operatori mogu skinuti televiziju ako kritikuje vlast, bez da ikome išta objašnjavaju, tako da se stanje slobode televizije u Srbiji time vraća na nivo pre 1990. godine. Neprijatno blizu konceptu potpune, gvozdene kontrole KPJ nad svakom vrstom medijske kritike vlasti, i to je možda i najopasnija posledica postojećeg pravnog vakuuma u kome je zakonska medijska regulativa toliko prevaziđena, da ne samo što ne reguliše must carry sistem TV kanala na kablu, već uopšte i ne konstatuje postojanje IP TV servisa.

Ovaj vakuum takođe omogućuje privatnim operatorima da mogu skinuti konkurentske TV kanale ako konkurišu TV kanalima u vlasništvu samih TV operatora, što je takođe samo po sebi presedan kakvog nema u evropskom zakonodavstvu. Integracija kablovskih operatora koji imaju TV kanale u svom vlasništvu smatra se nedozvoljenom medijskom koncentacijom, zbog koje je svojevremeno Politika bila sprečena da i dalje u svom vlasništvu ima mrežu kioska. Ništa slično nije urađeno u oblasti kablovske televizije, tako da je i to jedno od otvorenih i nerešenih pitanja koje novi medijski zakoni treba da urede.

Postojeći medijski vakuum je neodrživ, tako da se sve svodi na stanje u kome nacionalni emiteri, bili oni na kablu ili na analognom sistemu nacionalnih i regionalnih frekvencija, nalaze pod pravom baražnom vatrom troškova plaćanja naknada Ratelu i RRA, ali i plaćanja sve većih naknada kablovskim operatorima za „uslugu“ neskidanja sa liste programa.

Dodajte tome enormne troškove koje emiterima nameće SOKOJ, masovni upliv stranih kanala na tržište oglašavanja i stanje ekonomske krize u Srbiji koja spušta budžete za oglašavanje na minimum, i jasno je zašto u Srbiji ne postoji televizija koja posluje pozitivno.

Postaje jasno da ako se neki red ne uvede, i brzo ne donesu adekvatni medijski zakoni, koji će na neki način zaštiti domaće medije, nivo štete bi mogao postati nenadoknadiv, a broj ljudi u medijskoj industriji Srbije koji će ostati bez posla meriće se hiljadama.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.

Foto: Danas

Srbija je u obavezi da proces digitalizacije televizije završi do sredine 2015. godine, a u toku je obnavljanje 25 objekata sa kojih će se emitovati signal. Proces digitalizacije će se raditi po fazama. Plan je bio da gašenje analognog signala počne tokom 2014. godine, ali se bojim da ćemo, u najvećoj meri iz tehničkih razloga, prekoračiti taj rok – istakla je Irini Reljin, savetnica potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića, koja je bila jedan od panelista na skupu Danas konferens centra „Tržište kablovske televizije“

Ona je podsetila da je Srbija od Evrope dobila osam miliona evra za opremu i 2,5 miliona evra za konsultantske usluge, dok je država izdvojila još 4,5 miliona evra za rekonstrukciju objekata i deo opreme.

„Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija trenutno razmatra kako da pomogne gledaocima u lošijoj finansijskoj situaciji da nabave set top boks uređaje, bez kojih neće moći da primaju televizijski signal po završetku digitalizacije. U opticaju su za sada tri moguća rešenja, a država će se opredeliti za jedno od njih u zavisnosti od uslova. Činjenica je, takođe, da je završen pravilnik kojim se predviđa da je frekvencija koju je nekada koristila televizija Avala neophodna za efikasniji završetak procesa digitalizacije i sada se čeka njegovo usvajanje“, naglasila je Reljin.

Dajući svoj doprinos priči o digitalizaciji i u tom kontekstu oduzimanju frekvencije TV Avali, Goran Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, naveo je nekorektno ponašanje pojedinih medija i drugih aktera u procesu oduzimanja i konkursa za dodelu te frekvencije, dovodeći to u vezu sa digitalizacijom.

„To nema veze jedno sa drugim, jer je plan digitalizacije napravljen još dok je tu frekvenciju koristila TV Avala. RRA je donela odluku o raspisivanju konkursa za dodelu te frekvencije nakon odluka Ratela, Ministarstva kulture i Ministarstva trgovine i telekomunikacija. I od tada počinje pritisak na regulatorno telo, iako je zakonom zabranjeno vršiti pritisak na rad nezavisnog regulatora kao što je RRA. Ministarstvo u čijoj su nadležnosti telekomunikacije sada ima vremena da napravi novi plan u kojem će navesti da je ta frekvencija neophodna za digitalizaciju, a ukoliko to ne učini u dogledno vreme, RRA će morati ponovo da raspiše konkurs za njeno dodeljivanje“, istakao je predstavnik RRA i podsetio da se konkurs za dodelu frekvencije TV Avale završio tako što dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji nije dobio niko.

Peković, inače, smatra da su nedodeljivanjem te frekvencije građani ostali uskraćeni za jedan novi televizijski program i da se ostalo bez mogućnosti za otvaranje stotinak novih radnih mesta.

„Savet RRA je do sada davao doprinos svojim aktivnim učešćem u radu Upravnog odbora za digitalizaciju. Savet je takođe u skladu sa Zakonom o radiodifuziji davao mišljenja na Strategiju i Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa. Krajem 2011. Savet je doneo odluku, na zahtev tadašnjeg Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, da se u Inicijalnoj mreži za testiranje digitalnog signala moraju naći programski sadržaji javnog servisa RTS 1 i RTS 2, kao i RTS digital, kao i svi nacionalni komercijalni emiteri – Pink, Avala, Prva, B92 i Nacionalna Happy TV/HappyK (u standardnoj rezoluciji) i RTS HD (u visokoj rezoluciji)“,  objasnio je Peković ulogu RRA u procesu digitalizacije.

On je na konferenciji Danas konferens centra podsetio i na nadležnosti RRA koje su propisane Zakonom o radiodifuziji. Uloga Agencije, kako je naveo, usmerena je, pre svega, na proces izdavanja dozvola i nadzor nad radom emitera. Peković naglašava da Agencija postupa u skladu sa navedenom zakonskom regulativom, kao i da je aktivno učestvovala u izradi novih medijskih zakona koji treba da budu usvojeni u skupštinskoj proceduri. Spomenuo je Strategiju i Pravilnik za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje RTV programa u Srbiji, kao i izmene koje su usvojene prošle godine, a na koje je Savet dao svoje mišljenje. On je ukazao i na to da je projekat SEE Digi.TV finansiran iz IPA fondova EU koji predstavlja deo programa prekogranične saradnje.

„Ovim projektom obuhvaćeno je deset zemalja regiona, koje se nalaze u različitim fazama digitalizacije. Cilj projekta upravo je bio da se okupi što veći broj regulatornih tela iz zemalja u okruženju, koje se nalaze u početnim fazama prelaska sa analognog na digitalno emitovanje zajedno sa zemljama koje su daleko odmakle sa digitalnim emitovanjem signala, poput Slovenije, Italije, Austrije, Mađarske. Iz Srbije projektni partner je RRA. Konzorcijum partnera na ovom projektu činilo je 15 regulatornih tela i institucija, od kojih su dva u statusu pridruženog partnera i posmatrača. Ovakav sastav dao je mogućnost da se projektni partneri iz EU i zemalja koje se nalaze na putu evropskih integracija susretnu i naprave platformu, koja je proizvela izuzetne rezultate“, objasnio je predstavnik RRA.

On je dodao da je zajednički zaključak konzorcijuma da platforma treba da nastavi da postoji kao jednostavan i efikasan vid komunikacije i razmene iskustava i da se već sada razmišlja o nastavku saradnje regulatornih tela i ostalih partnera na projektu u smislu usmeravanja pažnje na krajnje korisnike procesa digitalizacije.

Aleksandar Gajović, glavni i odgovorni urednik Ilustrovane politike, koji je bio član radne grupe za izradu medijskih zakona, zapitao se zašto tri medijska zakona na kojima se radi 11 meseci još nisu ušli u skupštinsku proceduru. On je objasnio da će zbog EU i oktobarskog izveštaja o napretku Srbije ti zakoni morati da budu usvojeni do 1. oktobra, što znači da neće biti prostora za demokratsku javnu raspravu. Kada je reč o kablovskim televizijama, Gajović je kao najveći problem istakao distribuciju programa prekograničnih TV kanala i pitanje ko je za njih nadležan.

„Podsetiću da Srbija ima međunarodni ugovor da reemituje takve programe, ali se oni kod nas ne reemituju, već se emituju. Oni u Srbiji imaju kamermane, studije, voditelje, produkciju… I na sve to još su preuzeli jedan deo marketinga. Sve je više srpskih reklama na tim kanalima, a to je nevolja, jer u tom slučaju nikome ne polažu račune niti plaćaju poreze. Srbija verovatno gubi milione evra godišnje zbog toga što je ta oblast potpuno neregulisana“, upozorio je Gajović.

On je istakao da je njegovo mišljenje, prilikom izrade Nacrta zakona o elektronskim medijima, bilo da bi kablovske operatore trebalo staviti „pod kapu“ RRA, ali da taj predlog nije bio prihvaćen. Takođe, Gajović je ukazao i da se zalagao da kablovski operatori ne mogu biti osnivači medija, odnosno da imaju svoje TV kanale, ali da je ta odredba u Nacrtu zakona promenjena u poslednjem trenutku. „Ako nijedan izdavač štampanih medija ne može imati svoju distributivnu mrežu, zbog nelojalne konkurencije, zašto bi onda u oblasti elektronskih medija to bilo dozvoljeno“, zapitao se Gajović.

Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija Mihailo Jovanović, predstavljajući planove ovog preduzeća, ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj kablovskih operatora bez dovoljno sredstava za investiranje, kao i da neki od njih imaju monopol u određenim delovima zemlje.

„Jedan od načina za prevazilaženje problema mogao bi se naći u bežičnoj tehnologiji pristupa uslugama. Prednosti ovakvog pristupa su manja ulaganja, brz rok realizacije, veća isplativost i prilagođavanje cena usluga namenjenih krajnjem korisniku“, ukazao je Jovanović.

On je predstavio i projekat PTT Srbija „PoštaNet“, u okviru kojeg su integrisani kablovska televizija i internet, odnosno KDS i PTT Net, koji je u ponudi od 1. juna. Za ovu uslugu građani mogu da se prijavljuju od 1. septembra i to na svim šalterima Pošte, a do kraja godine traje promocija u okviru koje priključenje na mrežu košta jedan dinar.

„PTT Srbija nudi potencijalnim korisnicima naših usluga ugovore na 12 i 24 meseca, ali postoji i opcija koja ne podrazumeva tu vrstu obaveze. Pošta je drugi po veličini kablovski operator u Srbiji i trenutno broji više od 130.000 korisnika. Prošle sedmice PTT Srbija dobila je dozvolu za bežični prenos TV signala, što će omogućiti jeftiniju tehnologiju i bolji prenos digitalnog signala. Naš plan je da u narednom periodu širimo svoju mrežu, naročito u gradovima u kojima nisu rasprostranjene naše usluge kablovske televizije i interneta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamo se na razvijenu infrastrukturu i na činjenicu da imamo oko 1.500 šaltera u Srbiji, odnosno jedinice poštanske mreže“, objasnio je predstavnik PTT Srbija.

Jovanović je najavio i da će 1. decembra startovati nova usluga RJ Pošta NET – digitalna televizija sa akcentom na novogodišnju promotivnu kampanju Pošta NET-a. U planu je i implementacija društvenih mreža na sajtu www.postanet.rs, zatim bežični prenos TV signala, odnosno dobijanje stalne frekvencije za distribuciju digitalnog TV signala i nabavka odgovarajuće opreme, prenos govora koji podrazumeva Pošta NET paket „tri u jedan“ – digitalna televizija, internet i govor, kao i WEB TV, kao i emitovanje digitalne televizije na bilo kom uređaju (računar, smart telefon, tablet računar).

On se osvrnuo i na infrastrukturu informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u Srbiji, ističući da veliki broj javnih preduzeća poseduje različitu IKT infrastrukturu, koja nije građena međusobnom koordinacijom i jedinstvenom strategijom. „Eventualnom privatizacijom Telekoma Srbija država bi izgubila vlasništvo, delimično ili u potpunosti, značajne IKT infrastrukture, što bi ubrzalo procese integracije i usvajanja jedinstvene strategije razvoja IKT infrastrukture ostalih javnih preduzeća“, naveo je u svojoj prezentaciji Jovanović.

On je ponovio ono što je najavio i pre nekoliko meseci da PTT Srbija trenutno radi analizu o tome kako bi ovo preduzeće moglo da pomogne finansiranju javnih servisa kroz njihovu mrežu kablovske televizije i interneta. „Cilj nam je da u naredne četiri godine broj korisnika kablovske televizije i interneta poraste na 300.000 domaćinstava i onda bismo mogli da izdvajamo deo sredstava za finansiranje RTS i RTV“, zaključio je Jovanović. Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija ukazao je i na to da su u 230 objekata uvedene besplatne WI-FI zone i da je planirano da se to proširi i u ostalim objektima. On je dodao i da Pošte godišnje ostvare četiri puta više platnog prometa nego sve banke koje posluju na tržištu Srbije. Prema njegovim rečima, godišnje u 1.500 objekata Pošte uđe oko 17 miliona građana.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Ilustracija: Gulliver Getty

Kratak raport iz etra Srbije glasi – preživeo je RRA, a preživeće i RTS i RTV!

Visoku avgustovsku temperaturu u srpskom etru protekle nedelje podigla je odluka Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da frekvenciju K5 za zemaljsko emitovanje televizijskog programa, slobodnu posle oduzimanja dozvole TV Avala, ne dodeli pretendentima, televizijama Nova i Kopernikus. Iako je takav rasplet sve do dana D, petka 9. avgusta izgledao gotovo nemoguć, uskoro će postati put za ubrzavanje digitalizacije.

Drugo podizanje temperature, doduše još lagano zagrevajuće, doneli su prednacrti dugo očekivanih i na više mesta krčkanih zakona o elektronskim komunikacijama i javnim servisima. Zvaničnih primedaba još nema, jer se paragrafi pročešljavaju na svim zainteresovanim mestima, ali veliku pažnju izaziva činjenica da prelazak, tačnije povratak na budžetsko finansiranje dva javna servisa, Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodina (RTV), tim predlogom nije oročen, kako je najavljeno, na dve godine. Šlag na medijsku elektronsku tortu stavljen je presudom državi Srbiji da SOS kanalu isplati 650 miliona dinara zbog neispravne frekvencije dodeljene 2006. godine. No, krenimo redom.

FREKVENCIJA: Posle dva većanja iza zatvorenih vrata i čitavog meseca vaganja, Savet RRA nije dodelio nacionalnu televizijsku frekvenciju koja je ostala upražnjena gašenjem TV Avala. Nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova (pet), već samo po dva (Nova), odnosno tri (Kopernikus Svet plus 3).

Prema nezvaničnim informacijama oba konkurenta su bliska najjačoj stranci SNS, s tim što je iza Nove nemački kapital, dok je Kopernikus “ispravno politički profilisan”, pa se zato i očekivala “po naredbi” dodela frekvencije. Posebno posle sednice prethodne nedelje na kojoj je opomenut Pink – a dodela odložena zbog još jednog pregledanja konkursnog materijala. Među upućenima i “upućenima” tipovalo se ko je jači, spekulisalo ko je (u RRA) potplaćen ili umiren drugim sredstvima i slično tome. Među one koji su navodno s druge strane (novčanika) nisu apostrofirani samo politički aktivisti, već i emiteri sa nacionalnom frekvencijom kojima pojavljivanje novog konkurenta u ionako prenaseljenom etru uopšte nije milo.

Atmosfera nagađanja, napokon, izrodila je i pitanje kome treba RRA ako samo aminuje političke i finansijske zahteve? Pitanje je bilo potcrtano i višenedeljnim odlučivanjem kako (i da li uopšte) kazniti Pink zbog zloupotrebe programa za obračune sa “protivnicima”, mada nije jasno po kom su osnovu jedne dnevne novine (Blic) protivnička strana.

Kazna Pinku u vidu opomene – i njeno poštovanje još više – još su za koji stepen digli temperature pre odlučivanju o frekvenciji K5. Istina, ni pet dana po za mnoge iznenađujućoj odluci nema detaljnog obrazloženja zašto Srbija nije dobila još jednog moćnog nacionalnog emitera kad je već konkurs raspisan uprkos protivljenju, mada je bolje reći neslaganju Ministarstva za trgovinu i telekomunikacije i Ratela, nacionalne agencije za telekomunikacije.

Doduše, odluka još nije konačna pošto teče žalbeni rok, pa je sa zada jasno samo to što je javno kazao predsednik RRA vladika – manjak glasova. Inače, Nova i Kopernikus mogu ponovo da konkurišu za dodelu nacionalne frekvencije za terestijalno (zemaljsko) emitovanje ukoliko bude ponovljen konkurs, ali po svemu sudeći to se neće dogoditi. Ministarstvo je u ponedeljak ostalim ministarstvima prosledilo na mišljenje Pravilnik o raspodeli frekvencija, koji je praktično uvod u ozbiljnu digitalizaciju i biće usvojen po okončanju postupka u RRA.
“Moramo da poštujemo zakon i rokove za žalbu emitera koji nisu dobili dozvolu i kad taj postupak bude okončan Pravilnik ćemo i formalno potpisati i stupiće na snagu”, kaže za Novi magazin resorni ministar Rasim Ljajić.

Formalno-pravno raspisivanje konkursa, objašnjava on, u skladu je sa zakonom, ali mnogo je celishodnije tu frekvenciju iskoristiti za digitalizaciju koja se mora okončati do 2016: ”Zahvaljujući toj frekvenciji do kraja godine inicijalnom digitalnom mrežom možemo da pokrijemo 70-80 odsto domaćinstava. Za građane to znači bolji kvalitet tona i slike, veću mogućnost izbora novih usluga i servisa, veći izbor kanala, veću ponudu specijalizovanih kanala, recimo za starije. Za državu znači da ispunjava preuzetu obavezu digitalizacije i mogućnost da prodajom oslobođenog spektra pre svega mobilnim operaterima ostvarimo dodatni prihod. Sledeće godine to bi moglo biti sto miliona evra”.

Sledeći potez je u rukama Ministarstva, na šta je ukazao i vladika Porfirije. Prilog plus dodao je i otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins apelom na Ministarstvo da sve slobodne televizijske frekvencije iskoristi za digitalizaciju. U pismu poslatom u utorak Ljajiću Martins navodi da EU u potpunosti podržava napore Ministarstva u procesu digitalizacije i poziva na probno testiranje digitalnog signala. “Nedostatak slobodnog prostora u spektru predstavljao je jednu od glavnih briga od početka našeg zajedničkog projekta podrške procesu digitalizacije. Kako je sada jasno da javni konkurs za dodelu dozvole nije uspeo, smatramo da su ispunjeni uslovi da se frekvencije iskoriste za nastavak digitalizacije”, navodi Martins, podsećajući da je završetak digitalizacije međunarodna obaveza Srbije, kao i jedan od uslova za ulazak u EU.

Srbija je preuzela obavezu prema Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU) da proces prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa završi u predviđenim rokovima, kao i da primeni Strategiju za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa kako bi ispunila obaveze iz Poglavlja 10 u pristupnim pregovorima, podseća funkcioner EU. Martins nije propustio da pomene instaliranje preostale opreme za digitalizaciju pribavljene kao deo pomoći Srbiji iz pretpristupnih fondova EU vredne 10,5 miliona evra.

ZAKONI: Paralelno sa dramom u RRA, Ministarstvo kulture i informisanja, takođe nadležno za etar, poslalo je prednacrte zakona o elektronskim komunikacijama i o javnim servisima u javnu raspravu. Preciznije, poslaće ih ovih dana, mada je postavljanje tih tekstova na sajt Ministarstva “iznebuha” izazvalo podosta sumnji. Naime, tekstovi zakona (dva, ne jednog kako je prvobitno planirano) razlikuju se od predloška koji je mesecima pravila Radna grupa, o čemu je Novi magazin u više navrata opširno pisao. Medijski zakoni, da podsetimo, kao i digitalizacija preka su obaveza sa evropske agende, a rokovi predviđeni Medijskom strategijom za njihovo usvajanje već su istekli u martu. Novi rok je, kako nezvanično saznajemo, septembar. To je uostalom poslednji trenutak da parlament usvoji novo medijsko zakonodavstvo ako Srbija ima nameru da ispuni zadatak, obećanje i obavezu da pređe na novi sistem finansiranja u ovoj oblasti i započne konačno vlasničko napuštanje medija. Taj paket ima tri zakona – osim ova dva, i tzv. krovno o medijima (postojeći je o javnom informisanju), čiji je nacrt već prošao javnu debatu.

Prema rečima pomoćnika ministra za informisanje Dragana Kolarevića, Prenacrt zakona o elektronskim komunikacijama će u javnu raspravu ući krajem meseca, a nedelju-dve kasnije i Prednacrt zakona o javnim servisima.

“Mi smo hteli istovremenu raspravu, ali to ne dozvoljavaju pravila”, kaže Kolarević za Novi magazin, dodajući da će javnu raspravu, kao i Nacrt zakona o medijima, raditi Ministarstvo i OEBS. Na pitanje zašto u tekstu o javnim servisima nema najavljenog roka od dve godine budžetskog finansiranja RTS i RTV, Kolarević odgovara da je reč o pravničkom tumačenju: “Pravnici kažu da se to ne može regulisati prelaznim i završnim odredbama, već da se to pitanje mora regulisati izmenama i dopunama zakona koji će biti donet za dve godine”.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) jedino je za sada izrazilo rezerve povodom početka javne rasprave, insistirajući na poštovanju procedure, uključujući imena i prezimena (institucionalno, ne personalno, mada ni to nije bez značaja): “Neophodno je da se zna ko je sačinio predloge o kojima ćemo raspravljati. Ukoliko su to stručne službe Ministarstva kulture, to treba da bude jasno naznačeno. Treba, takođe, da znamo da li je Ministarstvo formiralo neku radnu grupu ili su radili određeni stručni saradnici Ministarstva kojima je ministar izdao nalog”.

Prema informacijama Novog magazina, prednacrt o javnim servisima nije dobio paraf stručne službe u Ministarstvu – što ne mora biti greh, ali jeste značajan podatak.

“Veliki problem u prednacrtu je praktično finansijska uloga RRA, odnosno Regulatora kako bi trebalo ubuduće da se zove Agencija, u odnosu na javne servise”, kaže potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić.

Medijska zajednica, prema njegovim rečima, još nema razrađene primedbe, ali ima jedinstven stav da treba biti odgovoran i oprezan. NUNS, međutim, upozorava i na kršenje ustavnih odredaba davanjem finansijskih ingerencija regulatornom telu. Za razliku od NUNS-a, prema rečima predsednice Udruženja novinara Srbije Ljiljane Smajlović, UNS nije do sada našao takvu zamerku, ali ima drugu – neprecizno planirano finansiranje javnog servisa koje može biti osnov za kontrolu RTS-a i RTV-a. Ona se, kako je izjavila u Jutarnjem programu RTS-a, zalaže da se jasno kaže koliko će godina (pet?) biti finansirani javni servisi iz budžeta i da unapred znaju koliko će i kada novca dobiti.
Prva analiza pravnika ANEM-a – koji je kao asocijacija elektronskih medija životno zainteresovan za ova dva zakona – ukazuje na nekoliko ključnih problema. Uz napomenu da su oba nacrta dobra polazna osnovu za javnu raspravu, Miloš Stojković navodi bitne zamerke: “Osnov za Zakon o elektronskim medijima je Direktiva EK o audio-vizuelnim medijskim servisima i prednacrt je u velikoj meri prati, ali pojedina rešenja implementira na način da se daju prevelika ovlašćenja Regulatoru”.

Posebno je sporna, kaže, odredba kojom Regulator sprovodi kontrolu nad Internet portalima radio i TV emitera, pozivajući se na obavezu zaštite maloletnika, zabranu govora mržnje i slično, Iistu kontrolu nad samostalnim elektronskim izdanjima i online verzijama štampanih glasila sprovodi Ministarstvo”. Zasnivanje same nadležnosti je sporno, kaže Stojković, može ograničiti pravo na slobodu izražavanja na Internetu bez opravdanog razloga: “Naš slučaj nije u potpunosti identičan sa mađarskim, ali je ista tendencija da se online portali na silu smeste u ‘kalupe’ tradicionalnih medija.”

Tako, praktično, svako može u svakom trenutku prijaviti portal koji ima “skladište” informacija iako Zakon kaže da se nedolični sadržaj (u tradicionalnim medijima) može prijaviti najkasnije 30 dana od objave. ANEM se zalaže za primenu Zakona o javnom informisanju uz promovisanje samoregulacije u oblasti Interneta.

Takođe, traži razdvajanje upravne i izvršne funkcije u Savetu Regulatora – čiji će članovi ubuduće imati godinu dana kraće mandate nego sadašnjih pet godina. To znači da isti čovek ne može biti predsednik saveta i direktor RRA, jer je to nedemokratski i “daje prevelika ovlašćenja jednoj osobi i uz to onemogućava Savet da se izjasni o poslovima koje predsednik obavlja kao direktor. Ima i dodatnih zamerki, pošto Prednacrt ulazi u oblast oglašavanja (zabrana reklamiranja duvana…) koja je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija (koje radi novi zakon). Sporna sa stanovišta ANEM-a je i nedozvoljena koncentracija vlasništva. Posebna zamerka na Prednacrt zakona o javnim medijskim servisima jeste njihovo budžetsko finansiranje, suprotno medijskoj strategiji.

“Posebno su sporna pojedina rešenja koja mogu značajno uticati na nezavisnost javnih servisa. Konkretno, radi se o odredbi po kojoj se finansiranje RTS-a i RTV-a određuje ugovorom za svaku godinu i da se deli na 12 rata. Odredba člana 39. je tako široko postavljena da postoji mogućnost uslovljavanja i političkih pritisaka”, kaže Stojković.

Nije jasno ni kako se ukidaju javni servisi jer predviđeno “ukidanje zakonom” može da se zloupotrebi, a posebne zamerke su na to što praktično nema gornje granice za umnožavanje programa javnih servisa, što nas vraća na kršenje Medijske strategije i – digitalizaciju. “Novi programi se mogu uvoditi tek po prelasku na digitalno emitovanje, a drugo davanje neograničene mogućnosti za osnivanje novih programa može da ima značajne implikacije na slobodnu konkurenciju na medijskom tržištu“, upozorava Stojković. Posebno poglavlje koje sledi u javnoj raspravi biće status regionalnih i lokalnih javnih servisa čije se ukidanje praktično predviđa.

„Medijska zajednica će insistirati na osnovnim postulatima, izlasku države iz vlasništva u medijima i projektnom finansiranju“, ističe Janjić.

Šest emitera i javni servis

Dozvolu za emitovanje programa na čitavoj teritoriji Srbije 2006. godine dobile su televizije B92, Pink, Foks, Avala i Košava/Hepi (po pola). U međuvremenu ugašene su Košava I Avala, a Foks je prava prodao Prvoj. Program na čitavoj teritoriji Srbije emituje i javni servis RTS, na dva kanala. Mnoštvo nacionalnih emitera “umnoženo” je ekonomskom krizom, pa se vrednost ovog tržišta procenjuje na jedva stotinjak hiljada evra, 50 odsto manje nego pre tri godine. Istovremeno, naplata pretplate za RTS je pala na manje od 30 odsto, pa je opstanak svih emitera pod upitnikom.

Kratak kurs digitalizacije

Kada će domaćinstvu biti omogućen digitalni prijem zavisi od mesta gde živite. Datum isključivanja analognog TV signala i prelaska na digitalnu televiziju biće za svaki region najavljen devet meseci unapred. Zna se da je Potpisivanjem sporazuma na Regionalnoj konferenciji o radio komunikacijama 2006. u Ženevi Srbija preuzela obavezu da pređe na digitalno emitovanje programa najkasnije do 17. juna 2015. godine.

Prelazak na digitalnu televiziju jeste proces isključivanja analognog televizijskog signala u Srbiji i njegova zamena novim, digitalnim TV signalom. Ovaj proces se tiče isključivo onih građana koji primaju TV signal posredstvom antene. Domaćinstva u kojima se TV program prati na taj način moraće da prilagode svoje postojeće TV prijemnike tako što će kupiti odgovarajući STB ili će morati da kupe adekvatan televizor. Ukoliko Srbija ne pređe na digitalnu televiziju, osim što bi bila u tehnološkom zaostatku za drugim zemljama, digitalni signal iz susednih zemalja bi ometao postojeći analogni signal.

Građanima će digitalizacija omogućiti bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više televizijskih programa (u standardnoj SD i visokoj HD rezoluciji), nove usluge za osobe sa invaliditetom i za starije osobe i unapređene dodatne usluge (npr. mogućnost izbora prevoda i titlova). Priprema podrazumeva nabavku set-top box – STB, uređaja koji ima ulogu da obradi digitalni signal koji je primljen preko antene i prilagodi ga prikazivanju na TV prijemniku (izvor: http://www.digitalizacija.rs/). Svaki televizor se “prilagođava” konvertorom signala (STB). Za prijem signala potrebno je da se antena usmeri ka najbližem predajniku. U mestima koja su bliže predajniku prijem je moguće ostvariti i sobnom antenom.

Poželjno je da se pri kupovini novog televizora obrati pažnju da li podržava DVB-T2 (standard za emitovanje digitalnog TV signala) i MPEG-4 standard (standard za kompresiju videa). U tom slučaju nema razloga da kupujete i STB. U digitalizaciji će biti 13 regija na teritoriji naše zemlje: Avala, Besna Kobila, Rudnik-Jagodina, Čot-Venac, Cer-Maljen, Deli Jovan, Jastrebac, Kikinda, Kopaonik, Sombor-Subotica, Tornik-Ovčar, Tupižnica, Vršac.

Tekst je objavljen u nedeljniku Novi magazin. 

Foto: www.sxc.hu

Nije prvi put da se jedna nacionalna frekvencija koristi za lični obračun. Ali se postavlja pitanje kada će biti poslednji.

Danima traje obračun vlasnika Televizije Pink Željka Mitrovića i lista Blic inicirani napisima u dnevnom listu o tragediji koja je nastala kada je Mitorvićev sin kolima usmrtio sedamnaestogodišnju devojku. Polutabloid Blic nekoliko dana objavljivao je informacije o nesreći, što je manir ovog lista kada je o takvim događajima reč. Vlasnik Pinka „odgovorio je“ na izveštavanje, čitajući saopštenja Kolegijuma u svim informativnim emisijama svoje televizije, u kojima grubo vređa glavnog urednika Bica Veselina Simonovića. U ovom tekstu neće biti osvrta na hronologiju i eksplicitno na tekst saopštenja, već će pokušati da se odgovori na pitanje da li je nacionana frekvencija zloupotrebljena i ko je morao da reaguje.

Komentarišući mogućnost zlupotrebe frekvencije, istraživač i naučni satradnik Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić rekla je za Radio Slobodnu Evropu da smo izraz „zloupotreba frekvencije“ – uobičajili.

„To je opšti izraz za zlupotrebu ovlašćenja, koje ima vlasnik Pink televizije. On nema pravo da se meša u uređivačku politiku, jer po pravilu televiziju uređuje kolegijum. Odonsno, svaka garnitura je samostana i ne bi trebalo da zavisi od vlasnika, što ovde nije slučaj. Sa druge strane, problem je i novinara koji to dozvoljavaju“, rekla je Matićeva.

Na pitanje da li RRA blagonaklono gleda na ovakve  istupe, Matićeva odgovara da to nije prvi put.

„RRA je jedna slaba institucija. U našoj državi ona ima ovlašćenja, ali ih retko ih koristi i nekoliko puta je zakazala kada je reč o Televiziji Pink, čak i kada je bilo reči o kršenju civilizacijskih normi. RRA u suštini nikada nije htela da ulazi u sukob sa Mitrovićem“, objašnjava Matićeva.

Predsednik Saveta RRA vladika Porfirije nije mogao da navede za šta je sve kažnjavan Pink, ali je u izjavi RSE istakao da nije tačno da ta institucija deluje selektivno.

„Oni koji prozivaju RRA već su doneli odluku da je zakon povređen. RRA mora da poštuje zakonske procedure, naša služba je uočila to što se događa na Pinku i pokrenula zahtev za izjašnenjenje Televiziji Pink. Tek kada se razmotri to što Pink emituje i što kaže i to na šta se žale ti koji se žale, službe za monitoring i pravna sužba će videti da li je povređen zakon“, objašnjava vladika Pofrifije.

Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da je „nedopustivo ponašanje Televizije Pink koja je u svojoj centralnoj informativnoj emisiji objavila niz najprimitivnijih uvreda na račun glavnog urednika Blica” . “Televizija Pink je objavila zahtev izvesne fejsbuk grupe koja predlaže da se “Blic” preimenuje u “smrdljive novine” a Veselin Simonović vredja na način još nezabeležen u srpskim medijima”, ističe se u saopštenju NUNS-a. To novinarsko udruženje poziva Savet RRA i ostale nadležne institucije da reaguju u skladu sa zakonom i spreče Mitrovića da zloupotrebljava nacionalnu frekvenciju.

Sličan stav ima i UNS – predsednik Izvršnog odbora tog novinarskog udruženja Petar Jeremić  rekao je da je reč o još jednoj zloupotrebi slobode informisanja na TV „Pink“ jer su i ranije vodili privatne kampanje protiv raznih osoba i institucija. “Tako nešto je nespojivo sa kodeksom novinara Srbije. Svi novinari su dužni da poštuju taj kodeks. Ukoliko se to emituje na kanalu koji ima nacionalnu frekvenciju, RRA bi morala da reaguje”, rekao je Jeremić za “Blic” .

Dok se čeka odgovor RRA i eventualna reakcija, podsećamo da smo više puta na ovom portalu objavljivali tekstove o neophodnosti poštovanja zakona kojim se regulišu nacionalne frekvencije i vlasništvo u medijima.  Ovo, da podsetimo, nije prvi put da se Mitorvić preko svoje televizije obraća neistomišljenicima – ovoj kampanji prethodio je i „rat“ sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, koji je bio istog intenziteta i sličnog rečnika. U javnosti je poznat i obračun sa državom Hrvatskom, zbog toga što mu je na teritoriji te zemlje zaplenjena jahta. Pink je bio i oglasna tabla za unutartelevizijski rat – Mitorivć je saopštenja pisao i čitao u svojim centralnoinformativnim emisijama i u trenutku kada se obračunavao  sa delom svog kolektiva koga je optužio da ga truju.

Uglavnom smo u Srbiji navikli da se za sve čeka poslednji čas, ali je Republička radiodifuzna agencija ovog puta odluku o tome kome će dodeliti nacionalnu frekvenciju nekadašnje Avale najavila za utorak 23. jula iako je za to imala rok od 30 dana. Ipak, sastanak ovog visokog regulatornog tela je odložen jer nije bilo kvoruma i nisu bili prisutni svi članovi tog tela.

RRA je nakon završetka konkursa za frekvenciju na koju su se javile televizija Kopernikus i Nova.rs u roku od nekoliko dana objavila kriterijume za dodelu frekvencije, obavila razgovor sa zainteresovanim stranama i zakazala sednicu na kojoj će biti doneta odluka.

Javnost u Srbiji, dakle, neće čekati dugo da vidi koja će se televizija izboriti za „spornu“ frekvenciju koja je trebalo da se ostavi za proces digitalizacije televizije, ali je uprkos stavu nadležnih institucija, neočekivano raspisan konkurs za njenu dodelu. Stručna javnost je, podsetimo, osudila takav potez, naglašavajući da će se time dodatno usporiti proces digitalizacije, koji već uveliko kasni.

Razni interesi i spekulacije pojavljivale su se u medijima otkad je raspisan taj konkurs. Najčešće se pominjalo da će frekvenciju dobiti Dejan Jocić, bivši direktor TV Prva, za kojeg se navodilo i da će dovesti RTL u Srbiju. Priča o RTL se ne smiruje ni sada kada su poznati kandidati za frekvenciju. Naime, spekuliše se da iza novonastale Nove.rs zapravo stoji RTL.

Kako Danas saznaje, predstavnici Nove.rs su na razgovoru sa članovima Saveta RRA pre nekoliko dana istakli da sa RTL imaju samo ugovor o tehničkoj saradnji koja podrazumeva opremu i konsultantske usluge, napominjući da je RTL najbolji „sistem integrator“. Tako su sveli odnos samo na tehnički nivo. Članove Saveta je interesovala i veza ove televizije sa Dejanom Jocićem, na šta je advokat Nove odgovorio da Jocić nije u vlasničkoj strukturi, da nema menadžerski ugovor, niti da ima ugovor o radu, pa stoga trenutno nema nikakve veze sa televizijom.

Na pitanje Danasa zašto nisu konkurisali za dozvolu u Srbiji, u RTL su odgovorili da nikada ne spekulišu o svojim budućim planovima u bilo kojem regionu. „Učešćem na medijskom tržištu u deset zemalja, RTL grup već ima uravnoteženi portfolio. Uprkos velikom prisustvu na evropskom televizijskom tržištu, naša kompanija je veoma oprezna kada je reč o odlukama o daljem ulaganju i fokusira se na velike teritorije sa atraktivnim tržišnim strukturama i snažnim makroekonomskim potencijalom“, navodi za Danas Oliver Falbuš, potpredsednik RTL grupe zadužen za komunikacije i marketing.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, TV Nova je registrovana 3. jula ove godine sa sedištem u Beogradu kao „Nova.rs television“, a kao zastupnik je naveden Dragan Đurković. Inače, stoprocentni vlasnik televizije je firma registrovana dan ranije, takođe u Beogradu, „Nova.rs media holding“, čiji je većinski vlasnik sa 85,1 odsto udela holandska kompanija BD Media Invest. Manjinski udeo imaju Dragan Đurković – 7,9 odsto i GMG Media Group – sedam odsto u vlasništvu Nemca Urliha Broka.

Kao jedan od kriterijuma za dodelu frekvencije je i prethodno iskustvo na medijskom tržištu, pa se postavlja pitanje koliko i kakvog iskustva imaju vlasnici novoregistrovane Nova.rs.

Nejasne su stvari i o njihovom konkurentu Kopernikusu koji trenutno emituje više kanala u kablovskom sistemu. Po završetku konkursa, u toj televiziji su rekli za Danas da su se na konkurs za frekvenciju prijavili programom KCN1, dok u RRA tvrde da je reč o njihovom trećem kanalu Svet plus info, poznatom u vreme izborne kampanje kao „naprednjačka televizija“.

Ko može biti vlasnik?

Većinski vlasnik elektronskih medija, prema važećem zakonu, inače, ne može biti inostrano pravno lice, odnosno može biti maksimalno sa 49 odsto udela, zbog čega je verovatno holandska kompanija BD Media Invest morala da se registruje u Beogradu pod drugim nazivom kako bi bila vlasnik TV Nova.

Pomalo ironično, pozitivan izveštaj nadzornog tela o radu RTS-a dolazi u trenutku kada se Javni servis bukvalno bori za opstanak. U trećem godišnjem izveštaju, Savet Republičke radiodifuzne agencije ocenio je da je RTS u najvećoj meri ispunio zakonske i programske obaveze koje ima kao javni servis.

„Moram da kažem da svi podaci iz ovog izveštaja koji su brojni i kvantitativni i kvalitativni ukazuju da je RTS na svim svojim programima, iako je poslovao u veoma veoma teškim uslovima, ispunio više nego sve svoje zakonske obaveze i samim tim ispunio svoju veoma važnu društvenu ulogu“, rekao je za RTS predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije vladika Porfirije.

Izveštaj je rezultat istraživanja, nadzora i analize programa RTS-a (RTS1 i RTS2) u period od 1.januara do 31.decembra u toku celodnevnog emitovanja. Anliza je,  kako ističu u RRA, isključivo kvantitativna.

Kako se i očekivalo,  u ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa (program bez reklama, sporstkih prenosa, tv kupovina, repriza, što je različito od ukupnog emisionog vremena) na Prvom programu najveći je udeo informativnog programa i on je u blagom porastu u odnosu na prethodne godine.  Prati ga filsmki, pa serijski program. Udeo premijera je 63 odsto, a repriza 31,6 ukupnog emisionog vremena (svi programski sadržaji koji se emituju). Najzastupljenija je sopstvena produkcija i u premijerom i u repriznom emitovanju, međutim, zabeležen je pad premijera u odnosu na 2010. godinu. Po zakonu, emitovano je dovoljno programa na srpskom jeziku – 76% – emiter je u obavezi da ima preko 50 odsto programa na srpskom jeziku.. Najveća zamerka regulatora je količina nezavisnih produkcija – 6,5%, što znači da RTS nije ispunio zakonom definisanu kvotu učešća nezavisnih produkacija.

Na Drugom kanalu situacija je nešto durgačija. Žanrovska struktura izgleda ovako : sportski prenosi 15,2%, pa zatim informativni i muzički program. Premijere su emitovane u 52 odsto slučajeva, a reprisz u 44 %. Domaća produkcija bila je zastupljena u 38 procenata u premijernom i 30 % u repriznom terminu.

Uz ove podatke, treba imati u vidu kontekst u kome se program pravi, odnosno u  kome se Javni servis posluje. Godinu dana spekuliše se o tome da će Javni servis preći na budžetsko finansiranje, a prema najnovijim informacijama, to bi trebalo da se dogodi od jeseni. Pretplata je opala ispod 30 odsto – uz stalno pozivanje na budžetsko finansiranje i uz neprestano aboliranje onih koji ne plaćaju pretplatu, građani sve manje smatraju da je takva vrsta dažbine potrebna.

Izmene načina finansiranja praćene su konstantnim izjavama političke vrhuške da je pretplata atak na kućni budžet (podsetimo, visina pretpate, manja je od visine priključka za fikansi telefon), čime predstavnici i partija i vlade, bez ikakve odgovornosti pozivaju na kršenje zakona svoje zemlje, koji kaže da je pretplata obavezna za sve građane Srbije. Ovakvim stanjem zabrinuti su i predstvnici Evropske unije  koji su više puta istakli da krajnji cilj ovakve politike nije rasterećenje građana, nego kontrola uređivačke politike. I Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da budžetsko finansiranje nije prihvatljivo ukoliko se javnim servisima ne garantuje nužan stepen nezavisnosti. NUNS upozorava da se o ovom pitanju mora otvoriti javna rasprava i da konačnu odluku ne treba da donose šefovi stranaka, ni Vlada, već Skupština Srbije. “ Uzrok teškoća u finansiranju javnih servisa u najvećoj meri leži u odsustvu jasne podrške svih institucija sistema, počev od političkih stranaka, preko Skupštine i Vlade do predsednika Srbije, konceptu javnog servisa kao neophodnom uslovu ne samo bolje informisanosti građana, već i demokratizaciji društva uopšte”, navodi se u saopštenj u NUNS-a.

Apel da se pronađe model za stabilno finansiranje RTS-a stigao je i iz Javnog servisa, posle predstavljanja izveštaja RRA. Predsednik Upravnog odora RTS-a rekao je da će pronalazak modela koji će Javnom servisu obezbediti stabilne prihode biti glavni izazov u ovoj godini.

„Apelujem na sve političke činioce u čijim je rukama sudbina RTS da imaju to u vidu i da imaju u vidu kulturološki i informativni i značaj koji Javni servis ima za jedno demokratsko društvo kada budu donosili konačnu odluku i usvajali model finansiranja“, kaže za RTS Slobodan Marković.

I dok regulatori i dalje nesmetano vrednuju kvalitet programa, u Srbiji se postavlja pitanje da li će RTS uopšte moći da opstane. Osetljivi i istančani parametri kojima i nadležni i svako u zajednici može da meri kvalitet i kvantitet programa, potpuno su izlišni u situaciji kada ne postoji svest da se svaka proizvodnja plaća. Izražena medijska nepismenost postaće prava boljka ovog društva koje će, takvim stavom, ubiti glasnika.