Potpisaću Zakon o javnom redu i miru. Kao predsednik Republike Srpske mogu da kažem da u tom zakonu nije ništa sporno i on ne ugrožava ničija prava i slobode. U potpunosti je u skladu sa evropskim standardima. Nije bilo tenzije u regionu nego neki krugovi u RS žele da naprave veštačku tenziju oko toga iz samo njima znanih interesa, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za Danas, komentarišući burne reakcije u javnosti širom regiona na pomenuti zakon kojim se kao „javno mesto“ tretira i internet.

Samim tim, postavlja se pitanje da li bi slični zakoni mogli da budu usvojeni i u drugim državama, uključujući i Srbiju.

Iako i poslanici vladajuće koalicije smatraju da je zakon nedemokratski i da ugrožava osnovna prava građana, te da usvajanje nečeg sličnog nije ni u razmatranju, bojazan ipak postoji, jer se sećamo kako su tokom majskih poplava ljudi sprovođeni na informativne razgovore zbog svojih statusa na fejsbuku.

Ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač pojasnio je da sankcionisanju neće biti podvrgnute objave koje se odnose na javno izneseno mišljenje o radu državnih i javnih organa i organizacija, te da se kao sankcija briše kazna zatvora (predviđena prvobitnim nacrtom). Ipak, ne spominje se mišljenje o političarima i drugim javnim ličnostima.

Predsednik srpskog skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović iz vladajuće SNS ocenjuje za Danas da kontrolisanje svake izgovorene reči građana na društvenim mrežama ugrožava njihove osnovne slobode.

– Nema govora da se sličan zakon nađe u skupštinskoj proceduri Srbije. Sa druge strane, društvene mreže moraju biti predmet interesovanja zbog mogućih zloupotreba vezanih za tehnološki kriminal. Ali da se zakonski kažnjava ponašanje građana na društvenim mrežama, to svakako ne – naglašava Stojanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da ideja da se i u Srbiji, poput RS, pojam javnog mesta proširi i na internet, odavno „tinja“.

– Takva ideja se pominjala nezvanično, a potencira se nedavnim usvajanjem Zakona o javnom redu i miru u RS, gde je izazvao oštre reakcije i polemike. Vlastodršci bi mogli da iniciraju donošenje takvog zakona, pre svega ministri unutrašnjih poslova, pravde i informisanja – naglašava Šabić. On dodaje da postoje nedopustive aktivnosti na internetu koje moraju biti i kažnjive, „ali su one i inače inkriminisane kao kažnjiva dela.“

– Problem se u osnovi svodi na eventualno uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za „nepristojne“, „uvredljive“ ili „uznemiravajuće“ ocene ili stavove. Ovo nije prihvatljivo ako bi trebalo da se odnosi na rad organa vlasti, pa su i u Republici Srpskoj predlagači zakona morali prihvatiti odgovarajući amandman. Međutim, uz to, treba voditi računa i o demokratskom principu da ne samo organi vlasti već i pojedinci, nosioci javnih funkcija spadaju u krug onih koji u demokratskom društvu moraju biti izloženiji kritici i trpeti je čak i kad je vrlo neprijatna, gruba i uvredljiva – ističe Šabić.

Internet je prostor slobode

– Internet je prostor velike slobode i u najboljem interesu demokratije je da to i ostane. Ako se države odlučuju za intervenciju u ovom prostoru, treba to da rade maksimalno seriozno i odgovorno. U punoj demokratskoj atmosferi, uz javnu raspravu, uz učešće i stručne i opšte javnosti, treba artikulisati rešenja koja neće biti potencijalni mehanizmi za ugrožavanje slobode izražavanja. Jer, rizik da to budu uvek postoji – naglašava Rodoljub Šabić.

Foto: pixabay.com/geralt

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Čak 92 internet operatora (57 odsto) nema evidenciju o ulasku i vremenu boravka lica u prostorije u kojima se može pristupiti podacima o komunikaciji građana, a mnogi i nemaju zasebne prostorije u kojima se tehnički uređaji nalaze. Samo 93 operatora (57 odsto) tvrdi da ima instalirane sisteme za detekciju neovlašćenog pristupa, ali je to i dokumentovao samo jedan.

Sve ovo pokazao je nadzor poverenika Rodoljuba Šabića nad operatorima koji pružaju pristup internetu fizičkim licima, odnosno njihovom sprovođenju i izvršavanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Takođe, tokom pismenog dela nadzora, koji je sproveden nad 162 internet operatora, povereniku je samo njh 25 (15 odsto) odgovorilo da takozvane „zadržane podatke“ čuva 12 meseci od dana obavljene komunikacije, kako to i izričito nalaže Zakon o elektronskim komunikacijama, a svi drugi su naveli duže ili kraće rokove. Na kraju, zabrinjava i podatak da je povereniku čak 115 operatora (71 odsto) odgovorilo da za lica koja rade kod njih i imaju pristup podacima o elektronskim komunikacijama nisu kao uslov predviđeni nikakva posebna stručna sprema, završena obuka ili bezbednosni sertifikat.

Šabić za Danas kaže da sprovedeni nadzor pokazuje da ne postoje neophodne pretpostavke za ostvarivanje garancija prava na zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti komunikacija građana. Kako naglašava, sve to zaslužuje maksimalnu pažnju svih odgovornih i relevantnih, od nadležnog ministarstva i Republičke radiodifuzne agencije do Vlade i Skupštine.

– Navedene i druge činjenice govore da najveći broj operatora ne raspolaže ni adekvatnom dokumentacijom o privatnosti i bezbednosti podataka o ličnosti, ni definisanim procedurama za pristup njima, kao ni saznanjima o relevantnim zakonskim odredbama, što sve zajedno podrazumeva veliki rizik moguće nezakonite obrade podataka i prodora u privatnost – navodi Šabić.

Prema njegovim rečima, uskoro će uslediti i druga faza nadzora, odnosno neposredan nadzor u sedištu većeg broja operatora. Neposredan nadzor operatora se vrši kako zbog osnovane sumnje u istinitost i tačnost odgovora datih povereniku, tako i zbog niza drugih razloga.

– Bojim se da će rezultati neposrednog nadzora ukazati na još lošije stanje i potvrditi sumnje da su odgovori određenog broja provajdera pogrešni i neistiniti, odnosno „frizirani“ – zaključuje Šabić.

Iste slovne i gramatičke greške

Od 184 operatora prema kojima je sproveden postupak, na pitanja je odgovorilo i dostavilo tražene priloge njih 162. Protiv 22 koji to nisu učinili, kao i protiv još jednog broja koji su to učinili samo formalno, a faktički zapravo opstruiraju postupak nadzora, biće podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Šabić kaže da se, uz određene izuzetke, dostavljeni odgovori mogu oceniti kao nezadovoljavajući, veoma loši i zabrinjavajući. „Deluje gotovo tragikomično i suvišno je komentarisati činjenicu da je više operatora dostavljalo upitnike koji su apsolutno identično popunjeni, uključujući i identične slovne, gramatičke i logičke greške“, kaže Šabić.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Foto: UNS

Guglov „Strit vju“, projekat koji je samog starta podelio svetsku javnost na vatrene pobornike i vatrene kritičare, uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju. Naravno, „Gugl“ će dobiti dozvolu za snimanje samo ako ispuni sve zahteve o zaštiti privatnosti građana.

Ukoliko dođe do dogovora, „Guglovo“ vozilo će snimati sve javne površine, osobe i vozila koja se nalaze na njima. U skladu sa zakonom moraće da zaštite privatnost snimljenih građana i imovine, ali i dalje ostaje nerešan problem podataka s privatnih mreža.

– „Gugl“ ima mehanizme za zamagljivanje lica, registarskih tablica ili skrivanje enterijera kuća, ali veći problem predstavljaju drugi podaci, odnosno informacije o wi-fi konekcijama – objašnjava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Tačnije, ukoliko „Guglovo“ vozilo prođe pored vaše kuće, može da snimi i vaše podatke sa wi-fi mreže, vaš log i šifru.

Naime, vozila koja su snimala u Nemačkoj, Engleskoj, SAD i drugim državama bila su opremljena sa dodatnim hardverom koji je prikupljao informacije sa bežičnih mreža korisnika. U Nemačkoj su između 2008. i 2010. godini snimili podatke sa otključanih wi-fi mreža koje su se nalazile u blizini vozila. Na taj način vozila su zabeležila informacije poput elektronske pošte, šifara, fotografija, pa čak i četovanja i zdravstvene kartone ljudi koji su imali nezaštićenu mrežu bez šifre. Zbog toga je Nemačka agencija kaznila „Gugl“ sa 145.000 evra i zatražila da obrišu sve podatke da ne bi pokretali sudski proces protiv njih.

Krajem juna ove godine “Guglu” je u Velikoj Britaniji naloženo da u roku od 35 dana ukloni sve “nenamerno prikupljene” podatke tokom snimanja za projekat “Strit vju” 2010. godine. Ukoliko to ne urade, suočiće se sa optužbama za krivično delo. U SAD “Gugl” je zbog iste stvari kažnjen sa 25.000 dolara, dok su ih Francuzi kaznili sa 100.000 evra.

Rodoljub Šabić ističe da upravo želi da izbegne takav scenario kako bi zaštitio građane Srbije.

Zbog toga prema njegovim rečima, ukoliko na bilo koji način dođe do povrede privatnosti građana Srbije, postoje mehanizmi kojima će se zabraniti taj servis. Ipak, on je izrazio pozitivno mišljenje o „Strit vjuu“ i veruje da će „Gugl“ poštovati svu zakonsku regulativu.

Šta je zaštićeno

•  Lica
•  Brojevi kuća
•  Tablice na automobilima
•  Određeni putokazi

U slučaju da određeni korisnik ne želi da mu se vidi kuća ili objekat u kojem stanuje može to da prijavi kompaniji „Gugl“, koja će zamagliti taj deo na fotografiji.

Nemačka i Švajcarska su se žestoko obrušile na projekt “pogleda iz ulične perspektive”, tvrdeći da pre svega služi provalnicima jer imaju lep pogled u kuće i stanove.

Kako se snima Strit vju?

Pre Srbije je snimljeno već preko 50 država, tako da je sistem rada vozila i kamera već unapred poznat. Kada dođe do dogovora sa poverenikom za informacije i kompanija Gugl počne sa snimanjem ono će se obavljati na tri glavna načina uz pomoć automobila, tricikla ili peške. Vozila i osoblje će nositi poseban stalak sa kamerama koje snimaju okolinu u 360 stepeni. Vozače i osoblje iz lokalnih sredina unajmljuje Gugl. Oni prelaze svaki javni pedalj zemlje. Ne snimaju samo dok pada kiša ili sneg i ulice u kojima su trenutno radovi.

Snimanje traje nekoliko meseci i svi podaci se čuvaju na posebnim diskovima koji se nalaze u vozilu. Nekada se dogodi da ljudi na ulici blokiraju putanju ovog vozila jer ne žele da budu snimljeni.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Blic. 

Foto: Blic