U trenucima kada zaštita privatnosti na internetu postaje jedna od vodećih tema u novim medijima, a mnoge kompanije plaćaju milionske kazne za narušavanje iste, stiže možda i najveći udar na privatnost korisnika do sada. Američka kompanija Raytheon u tajnosti je razvila softver koji je sposoban da prati kretanje ljudi i predvidi njihovo ponašanje u budućnosti i to samo na osnovu analize podataka koje društvene mreže poput Fejsbuka, Tvitera i Forskvera tajno skladište.

Kontroverzni video snimak koji je objavio britanski Gardijan otkriva kako softver nazvan Riot (Rapid Information Overlay Technology) prikuplja veliki broj informacija o ljudima sa sajtova društvenih mreža i pruža kompletan uvid u život odabrane osobe, uključuje i otkrivanje identiteta njenih prijatelja, mesta na koja odlazi, ali i vrlo precizno predviđanje budućih aktivnosti. Riot uz sve to može da prikaže i razgranati dijagram veza i odnosa među pojedincima na osnovu toga sa kim komuniciraju na Tviteru, a prema podacima sa Forskver mreže i gde se najčešće nalaze.

http://www.youtube.com/watch?v=wbWi2XQwHzw

Čelnici kompanije kažu da softver nije prodat nijednom klijentu kompanije, ali priznaju da je njihova tehnologija dostupna američkoj vladi i industriji, budući da je reč o zajedničkom istraživačkom projektu, koji je započeo 2010. godine sa ciljem izgradnje nacionalnog bezbednosnog sistema sposobnog da analizira milijarde subjekata u sajber prostoru.

“Riot je veliki sistem za analizu podataka na kojem trenutno radimo u saradnji sa državnim laboratorijama i komercijalnim partnerima kako bismo pomogli da se gomile podataka pretvore u korisne informacije za očuvanje nacionalne bezbednosti”, kaže predstavnik kompanije Raytheon Džered Adams.

Problem je, međutim, u tome što se uz pomoć ovakvih softvera društvene mreže istovremeno mogu transformisati i u špijunski alat u službi nadzora i kontrole, pa borci za ljudske slobode i privatnost za internetu upozoravaju da  bi za samo nekoliko godina društvene mreže mogle da pređu put od moćnog alata u rukama boraca za demokratiju do još moćnijeg oružja za ograničavanje iste.

Tako tehnologije za praćenje postaju sve „inteligentnije“ i napadnije, pa je nekada revolucionarno otkriće tzv. „ciljanih oglasa“ evoluiralo u mogućnost da nas oglašivači, bezbednosne službe ili kompanije prate praktično na svakom koraku koji pravimo na vebu i da koristeći tako prikupljene podatke kreiraju veoma precizne profile korisnika, od pola, starosti, prihoda i interesovanja, do bračnog statusa, imovine, zdravstvenog stanja i kreditne moći. Možda to i ne bi trebalo previše da nas brine sve dok se ti podaci koriste samo u marketinške svrhe, ali se postavlja pitanje šta će se desiti kada neko odluči da ih upotrebi i u mnogo problematičnije.

Ceo „sukob“ privatnosti i tehnologije sadrži i dozu ironije, jer sve što naizgled potpuno besplatno dobijamo od interneta i te kako plaćamo, samo što cene najčešće nismo svesni. Tako razvojem savremenih tehnologija sasvim izvesno koračamo ka realnosti kojoj je Orvelov koncept svevidećeg „Velikog brata“ preteča iz kamenog doba, a privatnost roba koja se na tržištu prodaje kao i svaka druga.