Ove jeseni američka vlada posle više od 15 godina prestaje da bude odgovorna za upravljanje ključnim tehničkim aspektima interneta. O funkcijama, poznatim kao IANA (dodela jedinstvenih brojeva računarima kako bi oni međusobno mogli da komuniciraju i održavanje sistema domena), trenutno brine Ajkan (ICANN), globalna neprofitna organizacija iz Amerike, uz direktni nadzor američke vlade. Kontrolna uloga SAD uglavnom je bila simbolična i nije zloupotrebljena. Teoretski, mogle su da „isključe” Iran ili neku drugu neprijateljsku zemlju sa interneta ili da odbiju da nekom dodele domen, ali to nikad nisu uradile, jer bi i same trpele štetu.

Od septembra stupa na snagu novi model upravljanja internetom, multiakterski koji podrazumeva učešće svih zainteresovanih strana, od korporacija do civilnog sektora. To znači da ćemo „svi mi biti gospodari interneta”.

Prvi put je na ovom skupu, u organizaciji Fondacije Registra nacionalnog internet domena Srbije, učestvovao predstavnik Ajkana.

Žan Žak Sael, potpredsednik za region Evrope, poručio je da je internet jedna od prvih alatki koja je povezala sve ljude i da treba da ga negujemo. Velika odgovornost će sada biti na ovoj organizaciji, a Sael tvrdi da Ajkan ima mehanizme i strukture da spreči preveliki uticaj neke interesne grupe.

„Zbog načina na koji je internet nastao, do sada je Zapad bio dominantan. Sada to može da se promeni. Internet je već globalan i naš. Sada u naše ruke prelazi osnovno funkcionisanje mreže. Uključite se”, rekao je predstavnik Ajkana i pozvao srpsku internet zajednicu da se priključi ovom procesu.

Martin Bojl iz britanskog nacionalnog registra domena rekao je da je ovo za njega veoma važan korak, jer su SAD uvek imale dominantnu ulogu u IANA funkcijama, što je brinulo druge zemlje. Novi sistem mora da bude otvoren i transparentan, sa jasno utvrđenom odgovornošću, rekao je gost iz Velike Britanije.

Leonid Todorov iz koordinacionog centra domena Rusije istovremeno je i direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona, ali je juče izneo svoj lični stav da se prevelika buka diže oko prenosa kontrole SAD nad internetom ako je to samo simbolična uloga, kako se tvrdi.

„Možda je ovo samo kamuflaža nečega što se dešava u pozadini, da Amerikanci za to vreme učvrste šapu nad internetom,” rekao je Todorov.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: europeanvoice.com

Takozvana civilizacija odmakla je toliko u pravljenju zamki protiv čoveka, da smo došli do tačke kada se razmišlja i o deobi velike svetske mreže.

Plavi četrdesetjednogodišnji Stefan Lueders, nemački naučnik „raspoređen“ na radno mesto vođe kompjuterskog dela CERNA, dakle, Centra za evropska nuklearna istraživanja, ne bez ponosa govori onima koji koće da ga čuju da su evropski naučnici svetu poklonili sistem koji je 1991. godine zapravo omogućio plimu interneta koja još traje. Razgovarali smo među CERN-ovim snažnim kompjuterima oko kojih je sve vreme pulsiralo, pucketalo i svirala nesuspregnuta energije koja može da ugrozi napajanje strujom čitave Ženeve.

– Moramo biti oprezni jer je sistem toliko jak da bi mogao ugroziti napajanje Ženeve strujom. Ovde je nastao internet 1991. godine i upravo je u CERN-u odlučeno da to bude besplatno za čitav svet. A počelo je kao potreba naučnika da budu u stalnoj vezi, kako bi mogli razmenjivati informacije. Smatram da neke države i armije, te NASA imaju jači kompjuterski sistem – kaže Lueders.

Ono što imaju u CERNU, jedan otvoreni naučni mravinjak, koji bruji i pulsira svakog sekunda, kao da su hteli da omoguće celom svetu. Naravno, to je samo deo istorije interneta, jer se mnogi, a posebno Amerikanci ne odriču toga da su oni bili prvi koji su otvorili put globalnoj mreži, još 1961. kada je Leonard Klajnrok, na univerzitetu MIT, prvi put objavio rad o džepnoj ili „packet-swiching“ tehnologiji. Drugi pominju 1969. jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiji kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja bi trebalo da funkcioniše čak i u slučaju nuklearnog udar.

Kasnije, sedamdesetih odvojio se ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u istraživački projekt. Moguće je da se 1983. sa prelaskom NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) stvorilo nešto što je bilo bitan pomak ka tehnologiji koja je toliko narasla da je postala opasna. Zbog toga što neki posebno ambiciozni hoće da se igraju Velikog brata sa celim svetom. Samo deo toga obelodanili su Edvard Snouden, Vikiliks, pa i nemački eksperti kada su otkrili da su obaveštajne agencije u SAD i samu kancelarku Nemačke Angelu Merkel uspele obaveštajno da obrade tako da ništa što ona uradi nije tajna.

Promena upravljanja

Prošle nedelje održana je tribina-diskusija pod nazivom „Gospodari Interneta – promena u upravljanju“, koju je organizovao Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), u saradnji sa Centrom za promociju nauke. Povod za ovaj događaj bila je odluka Ministarstva trgovine SAD iz marta ove godine da započne ključnu fazu globalizacije u upravljanju internetom u kojoj on prestaje da bude pod kontrolom SAD. Tim povodom ICANN (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) je pokrenuo globalni proces konsultacija o tome kako novi „multiakterski“ sistem upravljanja internetom, koji podrazumeva učešće velikog broja zainteresovanih strana, treba da izgleda.

Cilj današnje panel diskusije je bio da podstakne domaću internet zajednicu da se i ona uključi u ovaj globalni konsultativni proces. Imajući u vidu globalnu prirodu interneta i veliku zainteresovanost moćnih država i industrijskih igrača za ovu temu, ishod ovog procesa vrlo je neizvestan, pa se može reći da je pred nama vrlo zanimljiv period kada je upravljanje internetom u pitanju. Ovaj događaj ima poseban značaj u svetlu krize poverenja u upravljanje internetom i vodeću ulogu SAD, nakon izbijanja afere Snouden i razotkrivanja američkih programa globalnog nadgledanja.

Moderator panel-diskusije je bio Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u, a u diskusiji su učestvovali Danko Jevtović, direktor RNIDS-a, Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL), Vladimir Radunović, koordinator edukativnih i trening programa e-Diplomatije u „Diplo fondaciji“, i Marko Đorđević, programer i aktivista srpskog ogranka organizacije Internet Society (ISOC). Na diskusiji je zaključeno da će ove promene osetiti svako od nas i da domaća javnost ima interesa i resursa da se aktivno uključi u globalne procese upravljanja internetom.

Srbija ima predstavnike u organizacijama kao što su ICANN, Savet Evrope, Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), Internet društvo (ISOC) i Forum o upravljanju Internetom (IGF) i može aktivno da doprinese procesu konsultacija o tome kako će novi sistem upravljanja internetom izgledati u budućnosti. RNIDS je aktivno uključen u rad ICANN-a i u okviru svojih aktivnosti će nastaviti da obaveštava i motiviše domaću internet zajednicu da se aktivno uključi u globalne procese. RNIDS je takođe omogućio domaćim korisnicima interneta da besplatno preuzmu korisnu literaturu na temu upravljanja internetom – Ko upravlja Internetom u svetu i u Srbiji?

Posle gotovo zaključka da je došlo do kraja ovakvog interneta koji poznajemo i na koji smo navikli, postavilo se pitanje kako okarakterisati situaciju, prilagoditi se svemu i snaći se u šumi predloga.

Novi internet

Imamo situaciju da se danas ne govori o napuštanju interneta zbog velike afere koju je otkrio Edvard Snouden ili zbog onoga što se dogodilo u Turskoj, kada je deo društvenih mreža Tvitera i Fejsbuka bio prosto nedostupan ljudima zbog volje vlasti, nego o tome da se mora preduzeti nešto što bi bilo unapređenje društvene mreže koja bi bila segmentirana. Na primer, tako da bi je koristili oni sa određenim potrebama, recimo u oblasti zdravstva, e-bankinga ili neke druge oblasti života, gde god za time postoji interes, rekao je Danko Jevtović, direktor RNIDS-a.

Većina se složila sa tim stavom i došlo se do zaključka da je sve „prevršilo meru“ i postalo javna sramota, kada se otkrilo da se preko interneta upada u privatne stvari ili one koje bi trebalo da ostanu zaštićena stvar korisnika. Zbog toga se u Evropi mnogo priča o novim sistemima neke vrste širokopojasnog parcijalizovanog interneta, sa odvojenim opsezima za pojedine regione i zemlje. Posebno se na tu temu razgovara i planira u Nemačkoj, u kojoj su ljudi bili gotovo šokirani kako su curile čak i najveće državne tajne.

Inače, naš RNIDS ima oko dvesto registrovanih domaćih servera, pa je Danko Jevtović konstatovao da je na njima praktično samo registracija i ništa više. Mnogo reči je bilo o „Ajkanu“, navodno neprofitnoj organizaciji koja je inicirana sa najboljim namerama. Odobrila ju je Vlada SAD i zapravo inicirala formiranje neprofitne organizacije ICANN (izgovara se – ajkan), koja okuplja tim eksperata za internet, komunikacije i slobodu izražavanja, opet po odobrenju vrhova vlasti. ICANN je akronim za Međunarodnu korporaciju za dodeljivanje imena i brojeva (internet adrese su ti brojevi) koja je nastala u septembru 1998.

Za sve moguće probleme nadležan je sud u SAD.

Danas je „Ajkan“ izložen kritikama kako su uzeli velika prava kada je internet u pitanju, a pritom su tokom rada pokazali preveliku, zapravo nedopustivu popustljivost prema krupnim firmama i poznatim ličnostima iz američkog kruga.

„Feudalizacija“

Zbog toga se u Evropi mnogi stručnjaci za internet bave time kako vratiti ozbiljnost u ovu oblast sa zaštićenim segmentima, domenima. Međutim, i tu su odmah krenule kritike da se radi o ideji „feudalizacije“ interneta na domene ili nacionalna imanja. Zbog toga je pitanje interneta danas golemo zapetljano klupko ili čvor za koga se traži Gordije. Tako danas odluke da li Krim ulazi na rusko jezičko područje (a već je ušao) ili da li Džulija Roberts pod imenom Julia Roberts može da „ukine“ druge korisnike sa istim imenom (a ukinuti su, na njen zahtev) postaju problemi istog reda i služe za zabavljanje internetskog puka dok konstruktori mreže rade svoje poslove ma šta to bilo..

Sve to po mnogo čemu liči na iskustvo koje je Tesla prošao kada je hteo da radi na besplatnoj energiji za celi svet, a tajkuni ga zapravo ismejali i ponizili, ostavljajući mu samo njegove račune i snove dok je ispred hotela „Njujorker“, u kojem je živeo, hranio golubove. Još jednom se pokazuje da veliki poklon nauke čovečanstvu u vidu besplatne sveobuhvatne mreže preko svih granica danas postaje ismejan od gospodara današnjice koji jasno pokazuju da im ni internet ne može izbeći superkontroli.

Problem je u Brazilu veoma ozbiljno shvaćen. Toliko da se razmišlja i o novim interkontinentalnim kablovskim vezama. Dakle, pored postojećih kablovskih veza kroz okean, koje su uglavnom stvarane u doba osvajanja Amerike i to najpre za potrebe anglosaksonskog sveta, sada Brazil planira polaganje svojih kablova, koji bi bili posebna veza prvenstveno sa zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) i celim svetom.

Kabl preko okeana

Problem je u Brazilu veoma ozbiljno shvaćen. Toliko da se razmišlja i o novim interkontinentalnim kablovskim vezama. Dakle, pored postojećih kablovskih veza kroz okean, koje su uglavnom stvarane u doba osvajanja Amerike i to najpre za potrebe anglosaksonskog sveta, sada Brazil planira polaganje svojih kablova, koji bi bili posebna veza prvenstveno sa zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) i celim svetom.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.

Foto: Danas