Upis medija u Registar po novim pravilima počeće 13. februara, najavio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković navodeći da će na taj način prvi put biti dostupni i podaci o vlasničkoj strukturi u medijima, kao i o državnoj pomoći koja će im biti dodeljena. Na tribini “Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“ u organizaciji Sindikata novinara Srbije, Mirković je rekao da će Registar biti i idealna prilika da se utvrdi koliko medija ima u Srbiji, jer postojeći podaci Agencije za privredne registre ne pokazuju objektivan broj javnih glasila i medija u Srbiji.

Naveo je da je trenutno registrovano 1.363 javnih glasila, ali da njihov broj stalno raste.

„Sasvim sam siguran da ćemo konstatovati da imamo veliki broj medija imajući u vidu ekonomsku situaciju i budžete za reklame“, kaže Mirković i ocenjuje da će biti vrlo zahtevno za medije da opstanu na tako zahtevnom tržištu.

Podsetivši da je u toku konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, Mirković je najavio da će do kraja 2015. godine biti raspisan još jedan konkurs kako bi se i medijima koje očekuje privatizacija omogućilo da se prijave.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju u medijima, Mirković kaže da zaposleni ne prepoznaju takvo organizovanje, navodeći da kao neko ko je dugo radio u privatnom mediju nema iskustva da je bilo ko sprečavao formiranje sindikata niti opstruisao sindikalno organizovanje.

Ocenio je da treba podizati svest o tome ko treba da radi na formiranju sindikata jer to nije pitanje vlasnika medija, nego zaposlenih.

Povodom navoda iz istraživanje „Medijska scena Srbije 2014“, koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (na osnovu projekta Ministarstva kulture i informisanja), da vlasnici medija indirektno zabranjuju osnivanje sindikata, Mirković kaže da nije dobio nijedan dokaz koji potkrepljuje tu tvrdnju.

Na tribini se raspravljalo o tome zašto sindikati u Srbiji nisu aktivni, o teškom položaju novinara, kao i o sudbini medija posle privatizacije.

Profesor FPN Rade Veljanovski, koji je učestvovao u pisanju medijskih zakona, predložio je da se propiše da se državna pomoć neće dodeljivati medijima u kojima nema sindikalnog organizovanja, što je naišlo na odobravanje predstavnika Sindikata novinara Srbije.

Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kazala je da osnivanje sindikata posao zaposlenih i da nije zabranjeno, navodeći da je pitanje sindikalnog organizovanja važno i da će biti deo izveštaja o medijima koji taj savet priprema, a koji bi trebalo za dve sedmice da bude upućen Vladi Srbije.

O iskustvima u Evropi govorila je direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder koja je ocenila da su novinari i njihove sindikalne organizacije u teškoj situaciji, da ih vlasnici eksploatišu, i da sve veći broj njih rade kao „slobodni novinari“.

Ona je navela da Evropska komisija preduzima mere za sprečavanje i odvraćanje od neprijavljivanja medijskih radnika, ističući važnost sindikalnog organizovanja.

Na tribini su o iskustvima u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori govorili predstavnici tamošnjih sindikata.

Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze