Čak 92 internet operatora (57 odsto) nema evidenciju o ulasku i vremenu boravka lica u prostorije u kojima se može pristupiti podacima o komunikaciji građana, a mnogi i nemaju zasebne prostorije u kojima se tehnički uređaji nalaze. Samo 93 operatora (57 odsto) tvrdi da ima instalirane sisteme za detekciju neovlašćenog pristupa, ali je to i dokumentovao samo jedan.

Sve ovo pokazao je nadzor poverenika Rodoljuba Šabića nad operatorima koji pružaju pristup internetu fizičkim licima, odnosno njihovom sprovođenju i izvršavanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Takođe, tokom pismenog dela nadzora, koji je sproveden nad 162 internet operatora, povereniku je samo njh 25 (15 odsto) odgovorilo da takozvane „zadržane podatke“ čuva 12 meseci od dana obavljene komunikacije, kako to i izričito nalaže Zakon o elektronskim komunikacijama, a svi drugi su naveli duže ili kraće rokove. Na kraju, zabrinjava i podatak da je povereniku čak 115 operatora (71 odsto) odgovorilo da za lica koja rade kod njih i imaju pristup podacima o elektronskim komunikacijama nisu kao uslov predviđeni nikakva posebna stručna sprema, završena obuka ili bezbednosni sertifikat.

Šabić za Danas kaže da sprovedeni nadzor pokazuje da ne postoje neophodne pretpostavke za ostvarivanje garancija prava na zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti komunikacija građana. Kako naglašava, sve to zaslužuje maksimalnu pažnju svih odgovornih i relevantnih, od nadležnog ministarstva i Republičke radiodifuzne agencije do Vlade i Skupštine.

– Navedene i druge činjenice govore da najveći broj operatora ne raspolaže ni adekvatnom dokumentacijom o privatnosti i bezbednosti podataka o ličnosti, ni definisanim procedurama za pristup njima, kao ni saznanjima o relevantnim zakonskim odredbama, što sve zajedno podrazumeva veliki rizik moguće nezakonite obrade podataka i prodora u privatnost – navodi Šabić.

Prema njegovim rečima, uskoro će uslediti i druga faza nadzora, odnosno neposredan nadzor u sedištu većeg broja operatora. Neposredan nadzor operatora se vrši kako zbog osnovane sumnje u istinitost i tačnost odgovora datih povereniku, tako i zbog niza drugih razloga.

– Bojim se da će rezultati neposrednog nadzora ukazati na još lošije stanje i potvrditi sumnje da su odgovori određenog broja provajdera pogrešni i neistiniti, odnosno „frizirani“ – zaključuje Šabić.

Iste slovne i gramatičke greške

Od 184 operatora prema kojima je sproveden postupak, na pitanja je odgovorilo i dostavilo tražene priloge njih 162. Protiv 22 koji to nisu učinili, kao i protiv još jednog broja koji su to učinili samo formalno, a faktički zapravo opstruiraju postupak nadzora, biće podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Šabić kaže da se, uz određene izuzetke, dostavljeni odgovori mogu oceniti kao nezadovoljavajući, veoma loši i zabrinjavajući. „Deluje gotovo tragikomično i suvišno je komentarisati činjenicu da je više operatora dostavljalo upitnike koji su apsolutno identično popunjeni, uključujući i identične slovne, gramatičke i logičke greške“, kaže Šabić.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Foto: UNS

U trenucima kada zaštita privatnosti na internetu postaje jedna od vodećih tema u novim medijima, a mnoge kompanije plaćaju milionske kazne za narušavanje iste, stiže možda i najveći udar na privatnost korisnika do sada. Američka kompanija Raytheon u tajnosti je razvila softver koji je sposoban da prati kretanje ljudi i predvidi njihovo ponašanje u budućnosti i to samo na osnovu analize podataka koje društvene mreže poput Fejsbuka, Tvitera i Forskvera tajno skladište.

Kontroverzni video snimak koji je objavio britanski Gardijan otkriva kako softver nazvan Riot (Rapid Information Overlay Technology) prikuplja veliki broj informacija o ljudima sa sajtova društvenih mreža i pruža kompletan uvid u život odabrane osobe, uključuje i otkrivanje identiteta njenih prijatelja, mesta na koja odlazi, ali i vrlo precizno predviđanje budućih aktivnosti. Riot uz sve to može da prikaže i razgranati dijagram veza i odnosa među pojedincima na osnovu toga sa kim komuniciraju na Tviteru, a prema podacima sa Forskver mreže i gde se najčešće nalaze.

http://www.youtube.com/watch?v=wbWi2XQwHzw

Čelnici kompanije kažu da softver nije prodat nijednom klijentu kompanije, ali priznaju da je njihova tehnologija dostupna američkoj vladi i industriji, budući da je reč o zajedničkom istraživačkom projektu, koji je započeo 2010. godine sa ciljem izgradnje nacionalnog bezbednosnog sistema sposobnog da analizira milijarde subjekata u sajber prostoru.

“Riot je veliki sistem za analizu podataka na kojem trenutno radimo u saradnji sa državnim laboratorijama i komercijalnim partnerima kako bismo pomogli da se gomile podataka pretvore u korisne informacije za očuvanje nacionalne bezbednosti”, kaže predstavnik kompanije Raytheon Džered Adams.

Problem je, međutim, u tome što se uz pomoć ovakvih softvera društvene mreže istovremeno mogu transformisati i u špijunski alat u službi nadzora i kontrole, pa borci za ljudske slobode i privatnost za internetu upozoravaju da  bi za samo nekoliko godina društvene mreže mogle da pređu put od moćnog alata u rukama boraca za demokratiju do još moćnijeg oružja za ograničavanje iste.

Tako tehnologije za praćenje postaju sve „inteligentnije“ i napadnije, pa je nekada revolucionarno otkriće tzv. „ciljanih oglasa“ evoluiralo u mogućnost da nas oglašivači, bezbednosne službe ili kompanije prate praktično na svakom koraku koji pravimo na vebu i da koristeći tako prikupljene podatke kreiraju veoma precizne profile korisnika, od pola, starosti, prihoda i interesovanja, do bračnog statusa, imovine, zdravstvenog stanja i kreditne moći. Možda to i ne bi trebalo previše da nas brine sve dok se ti podaci koriste samo u marketinške svrhe, ali se postavlja pitanje šta će se desiti kada neko odluči da ih upotrebi i u mnogo problematičnije.

Ceo „sukob“ privatnosti i tehnologije sadrži i dozu ironije, jer sve što naizgled potpuno besplatno dobijamo od interneta i te kako plaćamo, samo što cene najčešće nismo svesni. Tako razvojem savremenih tehnologija sasvim izvesno koračamo ka realnosti kojoj je Orvelov koncept svevidećeg „Velikog brata“ preteča iz kamenog doba, a privatnost roba koja se na tržištu prodaje kao i svaka druga.