preduzetničko novinarstvo – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Predstavljen prvi priručnik za preduzetničko novinarstvo

Marko Nedeljkovic — Sun, 14 Sep 2014 08:43:30 +0000

Prvi priručnik namenjen novinarima koji planiraju da pokrenu sopstvene medijske projekte na vebu predstavljen je u okviru drugog seminara o preduzetnićkom novinarstvu koji je održan od 10. do 12. septembra u Beogradu.

Seminar je organizovan u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer i okupio je 11 novinara sa Balkana, a tokom tri radna dana novinari su učili kako da samostalno pokrenu svoje medijske projekte na vebu, razviju svoje biznis modele i obezbede finansijsku održivost svojih projekata.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da sve više građana čita vesti na internetu, pa su internet portali već sada postali važan deo medijske scene, pogotovo ako se zna da mnogi tradicionalni mediji u Jugoistočnoj Evropi nisu dovoljno nezavisni. Stoga je cilj seminara, ali i novog priručnika, da inicira samozapošljavanje novinara, ali i da istovremeno pomogne razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama u regionu

„Frilenseri i novinari koji pokreću svoje sajtove dobijaju sve veći značaj i daju veliki doprinos medijskom pluralizmu, a ‘Priručnik za preduzetničko novinarstvo’ predstavlja koristan alat za sve predstavnike medija koji žele da budu uspešni na vebu“, kaže Kristijan Špar i dodaje da bi zbog loših radnih uslova u tradicionalnim medijima upravo preduzetničko novinarstvo moglo da bude alternativa za mnoge novinare.

Razvoj onlajn sfere stoga predstavlja i novu šansu za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da se i novinari svojim inovacijama i medijskim projektima suprotstave ekonomskoj realnosti i sve težoj situaciji u tradicionalnim medijima.

Stoga su proteklih godina kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu postali sastavni deo studijskih programa na mnogim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ali je ovaj koncept još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje ovakvih seminara značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

“Naš cilj tokom seminara je bio da pokažemo učesnicima da pokretanje uspešnog sajta nije toliko teško kao što mnogi misle, a neophodna znanja i savete sa seminara smo sada uz pomoć novog priručnika učinili dostupnim mnogo većem broju novinara kako bi im pomogli da pronađu nedovoljno iskorišćene tržišne niše u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova”, objašnjava Špar.

Stoga se novinari kroz priručnik upoznaju sa specifičnostima veb novinarstva i pravilima pisanja za veb, obučavaju za samostalno istraživanje tržišta, njihovu ulogu u produkciji veb sajtova koje pokreću, ali i za preduzetnički način razmišljanja.

Autori priručnika su asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković, osnivač agencije MWEB i internet preduzetnik Miloš Petrović i sertifikovani ICF trener i osnivač sajta Trčanje.rs Veroljub Zmijanac.

“Priručnik za preduzetničko novinarstvo” je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i može se preuzeti sa zvaničnog sajta KAS Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu.

The post Predstavljen prvi priručnik za preduzetničko novinarstvo appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Čemu služi novinarsko obrazovanje?

Stephan Russ-Mohl — Tue, 15 Jul 2014 21:23:18 +0000

Robert Pikard, direktor istraživanja na Rojters Institutu za studije novinarstva u Oksfordu, kritikuje ulogu i funkciju novinarskih škola.

Pikard je na Rajerson Univerzitetu u Torontu rekao da u okruženju u kom „profesionalno novinarstvo dosta gubi na funkcionalnosti i značaju za društvo“, kursevi za novinarstvo moraju da pripreme svoje studente unapred da se nose sa budućim izazovima.

„Niko ne može da predviđa budućnost, naravno“, ali akademski profesor „mora da pomogne studentu kako da pronađe, interpretira i usmeri svoj put kroz nju“, kaže Pikard. „To nije nemoguće i obavlja se svakodnevno u drugim profesionalnim programima u poslovanju, inženjeringu i biomedicini“ koji znaju kako da se fokusiraju na „fundamentalna znanja i praksu, sredstva za otkrivanje novih znanja i prakse, i koji znaju kako da revolucionarne tehnologije i praksu koriste na inovativan način zarad ostvarenja ciljeva“. Novinarstvo se podučava na univerzitetima već 150 godina i nije stvorilo osnovnu bazu znanja koje je potrebno.

U trenutnoj krizi, novinarsko obrazovanje je ugroženo time što se suviše prilagođava većini zaposlenih u industriji tradicionalnih medija. Pikard navodi da „predavači novinarstva ne bi trebalo da učestvuju u projektima koji primarno eksploatišu njihove studente“, jer previše opuštena veza između teorije i tradicionalne novinarske prakse može otežati prilagođavanje novoj realnosti.

Ovo predstavlja veći problem u Nemačkoj nego u SAD-u i Kanadi: univerziteti u Hamburgu i Lajpcigu nadavno su smanjili program za novinarstvo, a dobar deo prakse se i dalje nudi u privatnim novinarskim školama koje su integrisane u velike medijske konglomerate.

Kursevi preduzetničkog novinarstva postaju popularni (u zemljama engleskog i nemačkog govornog područja), ali Pikard kaže da to donosi nov niz problema. „Retko koji od ovih programa podučava neko ko je ikada bio preduzetnik“, kaže Pikard. „ Mnogi zapravo prvenstveno podučavaju studente kako da budu frilenseri.“

I dok škole možda uče ili ohrabruju svoje studente da budu frilenseri, ne uspevaju da pripreme mnoge od najboljih među njima da prežive na brutalnom tržištu za koje se školuju.

Tekst je objavljen u listu Tagesspiegel 10. juna 2014.

Foto: City College Norwich / Flickr Cc

The post Čemu služi novinarsko obrazovanje? appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Onlajn mediji – šansa za nezavisno novinarstvo

Marko Nedeljkovic — Thu, 31 Oct 2013 12:37:35 +0000

Mnogobrojni problemi u tradicionalnim medijima, od političkih pritisaka i sve intenzivnijeg uticaja ekonomskih centara moći, do sve težih uslova rada i finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, sve više primoravaju medijske profesionalce da tragaju za novim modelima poslovanja kako bi opstali u medijskoj sferi. Kao odgovor na navedene izazove u SAD je još pre nekoliko godina počeo da se razvija koncept „preduzetničkog novinarstva“ (entrepreneurial journalism), koji je, međutim, još uvek nedovoljno poznat u domaćoj javnosti.

Jedan od prvih korak u popularizaciji ovog koncepta u Srbiji i regionu predstavlja i organizovanje prvog seminara posvećenog „preduzetničkom novinarstvu“ u našoj zemlji, koji je održan od 23. do 25. oktobra u Beogradu u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer. Seminar je okupio mlade novinare iz Jugoistočne Evrope, a tokom tri radna dana novinari su učili kako samostalno da pokrenu svoje medijske projekte na vebu i obezbede njihovu finansijsku održivost.

Osnovni cilj seminara je da mlade novinare obuči za samostalno istraživanje tržišta i pronalaženje nedovoljno iskorišćenih tržišnih niša u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova, koji će odgovoriti na potrebe čitaoca zainteresovanih za datu oblast, a mladim novinarima ujedno omogućiti zaradu.

Stoga su novinari osim upoznavanja sa specifičnostima veb novinarstva, obučavani i za definisanje biznis modela, kao i za produkciju veb sajtova koji će zahvaljujući svom sadržaju i dizajnu na najbolji način odgovoriti na potrebe specifične ciljne grupe.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da ovaj program donosi dvostruku korist, jer omogućava mladim novinarima samozapošljavanje, a istovremeno obezbeđuje razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama Jugoistočne Evrope.

„Preduzetničko novinarstvo je nedovoljno poznat termin u javnosti, ali u osnovi on podrazumeva razvoj nezavisnog onlajn novinarstva, rad novinara kao frilensera i samozapošljavanje novinara, kao i razumevanje novinarstva kao nezavisnog biznisa, prvenstveno na internetu. To je veoma bitno za sve zemlje regiona jer tradicionalni mediji još ne obezbeđuju dovoljno raznovrsnosti i uravnoteženog izveštavanja koji su neophodni za svaku demokratiju“, kaže Špar.

On kaže da bi upravo onlajn mediji mogli da obezbede tu medijsku raznovrsnost i uravnoteženo izveštavanje koje nam nedostaje, jer su mediji u našem regionu izrazito polarizovani, pa tako, primera radi, s jedne strane imamo medije koji izrazito pozitivno izveštavaju o svojim vladama, a s druge strane medije koji izveštavaju izuzetno negativno.

„Novinari definitivno treba više da razmišljaju na preduzetnički način ili bar da razmotre mogućnost samozapošljavanja, jer su uslovi rada u većini tradicionalnih medija veoma loši i mnogi vlasnici ne podstiču novinare na kritičko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaćeni. Zbog toga se danas preduzetničko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative, ali i odlična šansa za mlade novinare da započnu svoje karijere i budu nezavisni“, objašnjava Špar i dodaje da za pokretanje sajta nije potrebno mnogo sredstava i novca kao za pokretanje nekog štampanog medija ili televizije, što dodatno olakšava razvoj ovog novog koncepta u novinarstvu.

Špar navodi da je dodatan problem u tradicionalnim medijima činjenica da mnogi vlasnici u regionu nisu izdavači, već biznismeni iz drugih sektora privrede, koji su neretko aktivni i u političkom životu i koriste medije kao podršku za svoje poslovne ili političke interese, pa medije samim tim ne koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja, već kao vid političkog pritiska.

Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova šansa za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da novinari inovacijama redefinišu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije.

Iako su kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu već godinama sastavni deo studijskih programa na prestižnim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ovaj koncept je još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje prvog seminara posvećenog preduzetničkom novinarstvu u Srbiji izuzetno značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

Jedan od osnovnih ciljeva Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer je upravo da edukuje novinare i omogući njihovo usavršavanje kako bi svojim nezavisnim radom doprineli razvoju pluralizma u društvu, a samim tim i demokratije, što je ujedno jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je ova fondacija podržala ovaj projekat.

Foto: sxc.hu

The post Onlajn mediji – šansa za nezavisno novinarstvo appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Preduzetničko novinarstvo u Evropi

Rukhshona Nazhmidinova i Stephan Russ-Mohl — Sat, 21 Jul 2012 11:55:32 +0000

Izveštaj Evropske opservatorije za novinarstvo

Na prvi pogled, “preduzetničko novinarstvo” zvuči kao oksimoron: od novinara se tradicionalno očekuje da se ne upuštaju u biznis.

Da bi se to naglasilo, medijski radnici su napravili takozvani “kineski zid” koji je razdvajao informativne redakcije od poslovne strane medijskih kompanija. Međutim, vremena se menjaju i taj zid je postao porozan. Uz sve manju mogućnost zaposlenja na neodređeno, medijski radnici osećaju potrebu da redefinišu novinarstvo i stave veći akcenat na samo-promociju. U jednom ranijem tekstu, EJO je pružila uvid u to kako je preduzetničko novinarstvo postalo predmet profesionalne debate u SAD. Ova dodatna analiza pruža bolji pogled na situaciju u Evropi.

Kao uragan koji za sobom ostavlja dezorijentisane ljude i razrušene zgrade, internet već više od decenije pravi haos na medijskom tržištu i primorava medije da osmisle nove održive poslovne strukture. Uz veliki broj informacija i novinara i mali broj slobodnih radnih mesta, sistem pokušaja i pogreške postao je obavezan za medijske kompanije, dok je samo-brending postao važan izazov za novinare.

Evropa nije izuzetak od ovog trenda, mada se situacija u Evropi razlikuje od zemlje do zemlje i ne može se direktno porediti sa onom u SAD. Ipak, tržište rada za novinare svuda postaje sve skučenije. “Radili smo dve godine u tradicionalnoj štampi, ali nije bilo perspektive za stalno zaposlenje. Posle dve godine rada na određeno, bilo nam je draže da sami sebi obezbedimo zaposlenje”, kaže Havijer Druo, direktor francuskog nezavisnog regionalnog informativnog sajta www.Carredinfo.fr.

Pioniri preduzetničkog novinarstva u Evropi

Ipak, pokušaji da se povežu novinarstvo i preduzetništvo i da se istraže nove mogućnosti u Evropi su skromni u odnosu na SAD. U skorašnjem izveštaju o preduzetničkom novinarstvu u zapadnoj Evropi, Nikola Bruno i Rasmus Kleis Nilsen sa Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva Univerziteta Oksford prepoznali su dva glavna izazova za mlada preduzeća. Prvo, onlajn tržištem vesti i dalje dominiraju stari mediji. Drugo, tržište onlajn marketinga je već dobro snabdeveno i njime dominira nekolicina vrlo velikih igrača. Različiti kulturni šabloni i tržišta koja su mala zbog jezičkih barijera doprinose težini izazova.

Prema Druou, preduzetničko novinarstvo nalazi se u središtu promena u novinarskoj profesiji, ali on priznaje da takvom preduzetništvu u Francuskoj i dalje nedostaje obrazovna baza. Sa druge strane, “U Velikoj Britaniji diskusija je stigla i do obrazovnih institucija, ali ne i do medijske industrije u celini”, kaže ekonomista medija Robert Pikard sa Rojtersovog instituta.

Nemačka, u središtu evropskog kontinenta, ima sopstvenu novinarsku tradiciju. “Okolnosti novinarstva u Nemačkoj razlikuju se od onih u SAD. Zato nema mnogo smisla kopirati američki koncept “preduzetničkog novinarstva””, kaže Klaus Majer, profesor novinarstva na Univerzitetu u Ajhštetu. Zaista, u poređenju sa većinom evropskih zemalja, u Nemačkoj postoji ogroman javni medijski sektor, ali i dnevne novine još uvek posluju prilično dobro u poređenju sa krahom te industrije u Americi. Ulrike Langer, nemačka novinarka i medijski trener, koja već duže vreme istražuje američki medijski pejzaž kao honorarni dopisnik, dodaje: “Većina novinarskih programa u Nemačkoj ne pravi razliku između tradicionalnog samo-zapošljavanja u novinarstvu (honorarnog rada) i koncepta preduzetničkog novinarstva.” Ona time ističe slabu tačku ovog još uvek nedovoljno definisanog pojma: ako “preduzetničko novinarstvo” želi da bude nešto više od bombastičnog, prenaduvanog sinonima za honorarni rad, onda ono počinje tamo gde se dvoje ili više novinara udružuju da bi zajedno pokrenuli posao (na nemačkom: “Journalisten-Büro”), ili gde jedan novinar angažuje još nekoga pored sebe.

U Italiji je priča o preduzetničkom novinarstvu počela 2009. godine. U to vreme nacionalni dnevni list La Stampa pisao je po prvi put o Centru za preduzetničko novinarstvo, koje je Džef Džarvis osnovao na Gradskom univerzitetu u Njujorku. Od tada je debata povremeno pokretana, a kulminirala je nedavno u panel diskusiji na Međunarodnom festivalu novinarstva u Peruđi. (http://www.journalismfestival.com/programme/2012/entrepreneurial-journalism).

Stefano Tezi, italijanski novinar i medijski ekspert, vrlo se strogo usprotivio ovom konceptu na svom blogu, ističući da su uloge novinara i preduzetnika međusobno nekompatibilne. Prema njegovim rečima, “autoritet, kredibilitet i profesionalne veštine novinara” jednostavno ne mogu da idu ruku pod ruku sa “sposobnostima i beskrupuloznošću preduzetnika”. On upozorava na opasnost da će novinarska profesija i etika neminovno biti narušene.

Za sada tradicionalno “honorarno novinarstvo” preteže u odnosu na koncept “preduzetničkog novinarstva” i u istočnoevropskim zemljama poput Albanije, Rumunije, Srbije i Ukrajine. Većina novinara u ovom delu sveta još uvek nije upoznata sa američkom idejom o “preduzetničkom novinarstvu”, mada, od kad je pala gvozdena zavesa i od kad su novinari postali izloženi tržišnoj ekonomiji, plate i uslovi rada ih teraju da uvek budu kreativni kako bi dodatno zaradili. Za Aleksandru-Braduta Ulmanua, rumunskog novinara honorarca i novinarskog edukatora, preduzetničko novinarstvo ne znači nužno otvaranje poslovnog preduzeća, već sposobnost da se kombinuju različiti resursi, uključujući i stipendije i učestvovanje u različitim programima.

Ulmanu objašnjava da u Rumuniji postoji velika potreba za dodatnim finansiranjem, jer loši ekonomski uslovi nisu naklonjeni ni novinarima zaposlenim u velikim medijskim kompanijama ni honorarcima.

Situacija je slična i u Albaniji. Postoje novinski sajtovi poput www.lajmifundit.com, www.alblajm.com i drugih, kojima upravljaju pojedinci. Međutim, oni nisu profitabilni – zarada od advertajzinga im je tek tolika da se pokriju troškovi održavanja. Veće sajtove, poput www.gazetaidea.com i www.respublica.com, finansiraju privatne fondacije. Ni oni nisu samo-održivi. Dardan Malaj, osnivač sajta www.lajmifundit.com, kaže da u Albaniji samo mobilni operateri i neke banke imaju budžet za onlajn advertajzing, dok se svi ostali i dalje reklamiraju u štampanim medijima.

Obrazovne mogućnosti u Evropi

U različitim delovima Evrope razlikuje se i ponuda obrazovnih programa za preduzetničko novinarstvo. U Velikoj Britaniji, Gradski univerzitet u Londonu nudi program za preduzetničko novinarstvo usmeren na data novinarstvo i društveni menadžment. Sličan kurs nudi i Univerzitet u Bornmutu, i to novinarima koji već imaju radnog iskustva. Drugi britanski univerziteti i institucije, kao što su Kardifska škola novinarstva, Univerzitet Goldsmit i Londonska škola ekonomije, nude opštije kurseve iz menadžmenta u medijima i poslovne administracije takođe namenjene novinarima.

U Francuskoj, prema Havijeru Druou, učenje o preduzetništvu generalno je potcenjeno. Tek od nedavno se radi na podizanju svesti, kao na primer Pokretom mladih preduzetnika i studenata preduzetnika Tuluske škole ekonomije.

U Nemačkoj postoji nekoliko bitnijih programa za novinarstvo gde se uči o samo-zapošljavanju i preduzetničkom novinarstvu. Univerzitet u Ajhštetu, na primer, nudi master studije iz oblasti menadžmenta i inovacija u medijima i novinarstvu. Tehnički univerzitet u Dortmundu nudi kurs po imenu “Osnove ekonomije za novinare honorarce”. Na Univerzitetu u Majncu, Folker Volf, bivši urednik Virtšaftsvohea, vodećeg poslovnog nedeljnika, direktor je master programa iz oblasti žurnalistike. On uvek stavlja jak akcenat na osvešćivanje medijskih radnika o poslovnim i finansijskim aspektima novinarstva.

Međutim, većina škola novinarstva izvan nemačkih univerziteta “vezana je za izdavačke kuće”, kaže Ulrike Langer. Njima, naravno, nije u interesu da nauče svoje polaznike kako da iskoriste slobodno tržište i zaobiđu izdavačke kuće kao distributere. Udruženje novinara Nemačke je do sada pružalo podršku honorarcima tako što im je pružalo najosnovniju obuku o poslovnoj praksi. U skorije vreme Langerova je otvorila novu mogućnost tako što je Udruženju ponudila konkretan kurs preduzetničkog novinarstva. Ona takođe drži i predavanje na temu “Kako zaraditi novac putem interneta” u okviru dvodnevnog kursa na Akademiji za publistiku u Hamburgu – još jednoj poznatoj obrazovnoj instituciji.

Što se tiče Švajcarske, Silvija Egli fon Mat, direktorka najveće škole novinarstva u Švajcarskoj – MAZ u Lucernu – slično je Nastrojena. Ona naglašava da novinari treba da budu obučeni da budu “kreativniji i više preduzetnički nastrojeni”. Iako preduzetničko novinarstvo “nije ništa novo, jer MAZ već godinama nudi konkretne kurseve za honorarce, ipak vredi govoriti o novim obrazovnim ponudama u SAD.” Po njoj, Američki programi “imaju širi pristup novinarstvu. Medijski radnici treba da eksperimentišu, da međusobno sarađuju, da osnivaju mala preduzeća i da postanu lideri.” Eglijeva kaže da budući novinari treba da razvijaju projekte zajedno sa dizajnerima i tehničarimam, “oni treba da stvaraju nove formate, nove forme is traživanja i naracije, kao i nove poslovne modele.” Vincenc Vis, profesor žurnalistike na Zürcher Hochschule Winterthur (Ciriškoj visokoj školi), deli njeno mišljenje. On veruje da švajcarske škole novinarstva treba još dosta toga da urade da bi bolje pripremile buduće novinare za prikupljanje sredstava i donošenje poslovnih odluka.

U Rumuniji univerziteti i udruženja nude mnoge programe obuke na temu multimedijalnog novinarstva, onlajn novinarstva, internet tehnologija, menadžmenta u medijima, alternativnih medija i društvenih medija. Cilj takvih programa je da se profesionalni novinari obuče za honorarni rad i rad kao medijski menadžeri. Slično tome, škole novinarstva u Albaniji i Srbiji nude različite programe sa posebnim akcentom na onlajn novinarstvo, ali budućim novinarima se ne nude kursevi preduzetničkog novinarstva.

Kao što više stručnjaka ističe, u više zemalja obrazovne institucije sporo reaguju na promene u stvarnom svetu zbog pravno komplikovane procedure akreditacije akademskih programa.

U Ukrajini, uprkos rastućem broju nevladinih organizacija koje se bave različitim problemima razvoja medija, većina njih je usredsređena na slobodu govora, cenzuru i medijsku etiku, a vrlo mali broj posvećuje pažnju preduzetničkom novinarstvu. Trend uvođenja nove digitalne kulture u novinarstvo posledica je individualnih napora, a ne sistematskog delovanja obrazovnih institucija. Ne postoje ni strukturne promene koje prikazuju taj trend na delu. Projekat “U-Media” organizacije Internews-Ukrajina sistematičnije radi na tom problemu. Jedan skorašnji primer toga je poziv za ideje za Laboratoriju društvenih inovacija (Social Innovation Lab), kreativnu laboratoriju za blogere, medijske inovatore i programere, čiji je cilj generisanje ideja za inovativnu upotrebu online alatki. Internews takođe organizuje i kratkotrajne škole novinarstva i novinarske kampove za obuku studenata i stručno usavršavanje već aktivnih novinara.

Škola novinarstva “Mohila” u Kijevu implementira dva razlilčita programa koja je pokrenula Fondacija za razvoj Ukrajine. Program “Digitalna budućnost novinarstva” je post-diplomski program čiji je cilj da nauči mlade novinare kako da iskoriste mogućnosti koje pružaju novi mediji. Drugi program – “Digitalni mediji za univerzitete (DMU)” – ima ključnu ulogu u ubrzanju procesa razvoja obuke za poslovno orijentisane novinare. Ovaj program namenjen je edukatorima u oblasti žurnalistike. Nastavni kadar sa više ukrajinskih univerziteta obučava se za podučavanje u oblasti digitalnih medija, kao i za razvijanje i uvođenje inovacija u nastavnim programima.

U ovom pokušaju da se da pregled napretka u preduzetničkom novinarstvu u Evropi jedna stvar postaje jasna: ne postoji univerzalna interpretacija ovog fenomena. Neki ga vide kao način da se zaradi novac, neki misle da je to samo novi naziv za dobro staro honorarno novinarstvo, a neki opet smatraju da je to isto ono staro novinarstvo, ali za nove onlajn medije.

Pisanju ovog članka doprineli su Tina Bettels, Natascha Fioretti, Jonila Godole, Kate Nacy, Dariya Orlova, Liga Ozolina, Miroljub Radojkovic and Andra Seceleanu.

The post Preduzetničko novinarstvo u Evropi appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Novinar kao preduzetnik

Kate Nacy and Stephan Russ Mohl — Tue, 19 Jun 2012 23:25:49 +0000

U raspravi o novinarstvu u SAD pojavio se novi termin koji opisuje stanje i budućnost profesije.

Najnoviji doprinos raspravi je preduzetničko novinarstvo (entrepreneurial journalism) – ideja da novinari inovacijama redefinišu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije. Ovu ideju podržavaju fondacije poput Džon S. (John S.) i Džejms L. Najt (James L. Knight), kao i renomirani gurui onlajn novinarstva Den Gilmor (Dan Gillmor), Džef Džarvis (Jeff Jarvis) i Džej Rozen (Jay Rosen). Ipak, iako je ova ideja dobila veliku podršku, oni koji ne pozdravljaju napore preduzetničkog novinarstva vide ga kao kamuflažu, lep termin za aktuelnu samoeksploataciju.

Američke obrazovne institucije prihvatile su činjenicu da imaju važnu ulogu u rešavanju krize u sferi informisanja. Kako je objavljivanje sada moguće u svako doba, od strane svakog i svugde, veoma je važno da predavači novinarstva razumeju koje će okruženje podsticati najbolje, najpouzdanije izveštavanje, ono izveštavanje koje, nažalost, ima tendenciju da bude stresno, da oduzima vreme i novac. Zadatak nije lak, jer smo suočeni s prokletstvom digitalnog doba: više informacija nego ikad, a sve manje kontrole sadržaja koji se plasira.

Komunikacijska revolucija koja je, prema protagonistima građanskog novinarstva, od svakog načinila potencijalnog novinara, istovremeno je poljuljala američku strategiju finansiranja profesionalnog novinarstva koja se zasniva na oglašavanju.

Postoje, međutim, i izuzetne prednosti digitalne revolucije, naročito činjenica da novinari više nisu primorani da se isključivo oslanjaju na podršku velikih medija, ali se podrazumeva da su osnovne veštine i vrednosti istraživačkog novinarstva važne kao i uvek. Tokom poslednje dekade razvoj medija i tehnologije je eruptirao, donoseći novu vrstu digitalnih disidenata.

Smatralo se da su škole novinarstva dugi niz godina radile po šablonu i da njima upravljaju fosilizovani fakulteti bez dodira sa digitalnim dobom. Danas, mnogi lideri informisanja veruju da se obrazovanje novinara popravlja, i da se uz bolji kvalitet rukovodstva razvijaju digitalno pametni, osposobljeni diplomci.

Za nijhovu pohvalu, američki predavači su preduzeli mere da razviju preduzetništvo u nameri da obnove usahnuli model stvaranja vesti, koristeći zajednička oruđa i modele kako bi se rešili problemi u medijskoj industriji. Dramatične inovacije u medijima pojavile su se delom zbog niza novih mogućnosti i podsticaja koje su izgradile obrazovne institucije. Mnoge škole novinarstva proširile su svoje programe, omogućujući studentima da se uključe u inventivno, digitalno sakupljenje vesti.

Obuka i programi usavršavanja za preduzetničko novinarstvo

Grupa programa i institucionalnih podsticaja izdvaja se u nastojanju da se inovacijama odgovori na probleme informisanja. U nastavku sledi kratak pregled tih poduhvata. Programi za usavršavanje sa legendarnom reputacijom, Harvardova Niman fondacija (Harvard’s Nieman Foundation) i Džon F. Najt stipendija na Stenfordu (John F. Knight Fellowships at Stanford), ostaju visoko rangirane pokretačke sile koje reformišu novinarstvo. Niman program
stipendiranja je najstariji, najugledniji studijski program za novinare u svetu, koji je pružio profesionalnu i intelektualnu nadogradnju za ukupno 1300 novinara od 1938. Program je u osnovi ostao nepromenjen, ali nekoliko inicijativa Niman fondacije se izdvaja. Među mnogo inventivnih doprinosa je i sada slavna Niman laboratorija za novinarstvo (Nieman Journalism Lab), virtuozni veb sajt koji izveštava o budućnosti vesti identifikujući modele poslovanja, inovacije i najbolje prakse koji se pojavljuju u digitalnom dobu. Niman laboratorija je takođe odgovorna za Fuego (Fuego), alatku za praćenje tema vezanih za novinarstvo na Tviteru i Enciklo (Encyclo), veb enciklopedija organizacija, instituta i tema koje se odnose na vesti. Uz to, tu je i Niman riports (Nieman Reports), tradicionalni kvartalni magazin i veb sajt fokusiran na izazove i mogućnosti novinarstva, i Niman vočdog (Nieman Watchdog), veb sajt kreiran da informiše novinare o raznim načinima praćenja moćnih javnih ličnosti i načinima na koje se obezbeđuje njihova odgovornost. I na kraju, ali ne i najmanje važan, Niman storibord (Nieman Storyboard) koji prikazuje izuzetnost u narativnom novinarstvu i istražuje budućnost dokumentarnog storitelinga.

Stenfordova Najt stipendija se nedavno fokusirala na inovacije u novinarstvu i liderstvo. Džejms Betinger (James Bettinger), direktor Najt stipendije, posebno je ponosan na 18 dana u Egiptu, koje on opisuje kao „alatku za informisanje zasnovano na građanskoj participaciji“. Projekat su razvili stipendisti iz 2010/11. godine Džigar Mehta (Jigar Mehta) i Hjugo Soskin (Hugo Soskin), a osmišljen je da prikupi fotografije, video snimke, i-mejlove i tvitove koje su razmenjivali Egipćani tokom pobune 2011. godine. Betinger objašnjava da ova alatka “koristi fotografije i video zapise napravljene mobilnim telefonom koje imaju zabeleženo vreme i lokaciju, kako bi stvorila interaktivni izveštaj događaja“. Više takvih kreativnih novinarskih proizvoda mogu da posluže kao dobrodošao predah od tradicionalnog izveštavanja.

Zbog posvećenosti da prodžava smele ideje, Stanfordov drugi pohvalan izum, Najt njuz čelendž (The Knight News Challenge), napravio je pomak u menjanju novinarstva. KNC – internacionalni konkurs za medijske inovacije nastao je 2006. sa ciljem da podstakne inovacije u sferi vesti i informisanja, sponzorišući i podržavajući “najbolje inovativne ideje”. Nakon pet godina i 27 miliona dolara dodeljenih u nagradama, Najt je unapredio prvu verziju i razvio Knight News Challenge 2.0, potencirajući brzinu i agilnost (nudeći tri tematska konkursa godišnje umesto jednog) i novi tematski fokus. Trenutni konkurs traži projekte koji koriste najbolje postojeće softvere i platforme da pronađu nove načine za prenos vesti i informacija.

Prethodni pobednici osmislili su informativne alatke kao što Dokument klaud (DocumentCloud), čitač dokumenata koji korisnicima pruža pristup velikom broju informacija o odabranim ljudima, mestima i organizacijama, Ušahidi (Ushahidi), alatka za informisanje zasnovano na građanskoj participaciji, i Neks drop (NextDrop), koji putem teksta obaveštava stanovnike grada u Indiji kada će voda biti dostupna.

Osnovana 2011. sa budžetom od 4,2 miliona dolara, Najt laboratorija za inovacije u sferi informisanja (The Knight News Innovation Laboratory) formirana je zajedničkom inicijativom Medil škole za novinarstvo (Medill School of Journalism) i Mekkormik škole za inženjering i primenjene nauke (McCormick School of Engineering and Applied Science) u Nortvesternu. Osnovu saradnje čini spoj novinarstva i kompjuterskih nauka, sa krajnjim ciljem da se poboljša digitalna infrastruktura koja bi omogućila prelazak novinarstva u novu fazu.

Najt laboratorija pridružila se grupi tehnološko-novinarskih programa koji nastaju širom SAD, među kojima su Studio 20 Univerziteta u Njujorku (NYU’s Studio 20), združene novinarsko-kompjuterske nauke Univerziteta Kolumbija (Columbia’s joint Journalism/Computer Science M.S.) i stipendija za novinare/programere škole Medil (Medill’s journalist/developer scholarship). Jedinstvenost Najt laboratorije čini sinergija sa tržištem vesti u Čikagu, koje uključuje Tribjun kompani (The Tribune Company), Čikago pablik midia (Chicago Public Media), Dejli Herald (The Daily Herald), Čikago komjuniti njuz trajs (The Chicago Community News Trust), i Čikago njuz kooperativ (The Chicago News Cooperative), sa ciljem da se pospeši informisanje zajednica kojima ovi servisi služe.

Fakultet za novinarstvo CUNY je 2011. dobio budžet od šest miliona dolara da formira Tov- Najt centar za preduzetničko novinarstvo (The Tow-Knight Center for Entrepreneurial Journalism) i prvi master program preduzetničkog novinarstva. Centar se može pohvaliti sa tri plana za razvitak održive budućnosti kvalitetnog novinarstva, i to kroz podučavanje studenata i profesionalaca inovativnom i poslovom menadžmentu, omogućavanje istraživanja relevantnih tema i razvijanje novih novinarskih preduzeća. Novi master program za preduzetničko novinarstvo fakulteta CUNY će uključiti kurseve kao što su Novi poslovni model za vesti, Pripravništvo u novim medijima, Nova poslovna inkubacija i Osnove poslovanja, kao i kampove preduzetničkog novinarstva i vizuelnog storitelinga.

U zajedničkim naporima velikih razmera, škola za novinarstvo Kolumbija i Stenfordova škola za inženjeringa udružile su se da kreiraju Institut za medijske inovacije (Institute for Media Innovation), a završetak je predviđen za jun 2014. Nadaju se da će Institut premostiti jaz između novinarstva i tehnologije, i podstaći sinergija te dve discipline. Umesto da funkcioniše kao tradicionalna škola ili obrazovna ustanova, Institut će stvarati produkte i pokretati projekte, slično ulaganju medijski orijentisane kapitalističke firme. Savetnici Instituta, slični studentima na fakultetu, doneće mešavinu svog novinarskog, tehnološkog i poslovnog iskustva.

*****

I dok obrazovne institucije u SAD sve više pažnje posvećuju inovacijama u novinarstvu, situacija u Evropi je teža za sumiranje. U tekstu koji će uskoro biti objavljen na našem sajtu, EJO će predstaviti razvitak preduzetništva u medijima i novinarstvu u našim partnerskim zemljama širom Evrope.

The post Novinar kao preduzetnik appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.