Najgledanija dečja emisija na našim televizijama je „Priče iz Nepričave” koja dostiže prosečnu gledanost Dnevnika 2 na RTS 1, a najomiljeniji crtani film je „Sunđer Bob Kockalone” koji se emituje na TV B 92. Analiza koju su sproveli Unicef i Udruženje novinara Srbije (UNS), u okviru projekta „Dečji TV program u Srbiji: kakva je trenutna situacija i kako postići bolji kvalitet i veću raznovrsnost TV sadržaja za decu”, pokazala je da se najgledanije dečje emisije emituju na Javnom servisu, uglavnom u dane vikenda i u onom periodu dana kad je najverovatnije da će deca predškolskog i školskog uzrasta moći da ih prate. Međutim, najomiljeniji dečji sadržaji na TV ipak su crtani filmovi: „Sunđer Bob Kockalone”, „Štrumpfovi”, „Pingvini sa Madagaskara” i „Kung Fu Panda”, koji se prikazuju na TV B 92.

Istraživanje koje je rađeno na uzorku od 412 roditelja i 458 dece, starosti od devet i 11 godina u četiri seoske/prigradske škole i šest gradskih škola tokom septembra i oktobra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pokazalo je da više od polovine dece ispred TV ekrana dnevno provede između jednog i dva sata, a svako deseto dete ispred malog ekrana provodi dva do pet sati dnevno.

Kada bi se deca našla u ulozi profesora, prosečna ocena kojom bi ocenila dečji program bila bi 3,77 – na skali od jedan do pet, ali činjenica je da dečaci pokazuju značajno manji stepen zadovoljstva TV sadržajima od devojčica. Sa druge strane, devojčice su te koje provode značajno više vremena u gledanju televizije.

Na pitanje „Šta najviše voliš da gledaš na TV?” deca horski odgovaraju: crtane filmove, tinejdžerske serije i sportski program. Polovina mališana kaže da najviše voli emisije iz dečjeg programa, petina njih prati sve što se daje na TV, a 20 odsto njih navodi da najčešće gleda ono što gledaju i ostali ukućani. To u prevodu znači da čak 44 odsto dece bez ograničenja gleda sadržaje od kojih mnogi nisu za njihov uzrast. Deca iz seoskih i prigradskih sredina češće na TV prate sve što prate i ostali ukućani i dominantno gledaju crtane filmove, dok raznovrsniji program gledaju deca iz gradskih sredina koja prate i dokumentarni, obrazovni i sportski program.

Analizirajući dečji program u ukupnom programu televizija sa nacionalnom frekvencijom, od 1. januara do 30. aprila ove godine, autori istraživanja došli su do zaključka da su emiteri trećinu svog programa posvetili sadržajima za decu. Analiza koja je obuhvatila dva javna servisa – RTS i Radio-televiziju Vojvodine, koji imaju zakonske obaveze emitovanja programa za decu, kao i komercijalne emitere – Prvu, B 92, Pink, Hepi i Hepi kids i tri kablovska kanala specijalizovana za dečji program: Minimaks, Ultra i „Mini ultra”, pokazala je da najveći procenat, odnosno 65 odsto od ukupno emitovanog programa za decu, čine crtani filmovi.

Istraživanje je pokazalo da roditelji ne prate dovoljno šta im deca gledaju na TV, niti sa njima dogovaraju i planiraju šta će da gledaju. Skoro 80 odsto dece izjavljuje da samo bira šta će da gleda na TV, a oko 70 odsto roditelja kaže da ne odlučuje šta će dete da gleda, ali da ipak prati šta mališan prati. Međutim, svaki treći roditelj navodi da ne zna koje emisije njegovo dete gleda. Podatak da deca roditelja sa višom školskom spremom manje vremena provode gledajući TV od dece roditelja sa nižom školskom spremom u skladu je sa nalazom da više obrazovani roditelji pokazuju manje zadovoljstvo TV sadržajima.

Roditelji nisu zadovoljni ponudom TV sadržaja za decu

Istraživanje je takođe pokazalo da većina roditelja nije zadovoljna ponudom TV sadržaja za decu: 15 odsto njih navodi da su ovi sadržaji izuzetno loši, a trećina mama i tata smatra da su loši. Na pitanje – kako bi rečju opisali program za decu, najveći broj roditelja navodi da TV program za decu najbolje opisuje reč „nasilan”, zatim sledi reč „zabavan”, pa reč „dangubljenje”. Malo roditelja dečji program opisuje kao „obrazovni” i „koristan”.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto: Politika

Izveštavanje o korupciji tokom jula i avgusta 2013.godine bilo je intenzivno, ali uglavnom informativno, bez analitičkog pristupa, rezultat je monitoringa o izveštavanju medija o korupciji koji je sproveo Biro za društvena istraživanja. Uzorak obuhvata 6 televizijskih stanica (RTS, B92, Pink, Prva, Sky+,TV Vojvodina) i 6 dnevnih novina (Politika, Blic, Kurir, Večernje novosti, Informer i Naše novine). Vremenski je ograničeno na 6 meseci (od jula do kraja 2013), dok se prvi izveštaj odnosi se na dvomesečnu analizu (jul-avgust). Anlizirano je 209 televizijskih priloga i 952 novinska članka koji su se ticali korupcije. Monitoring pokazuje da je najprisutniji akter Vlada Srbije (odnosno njena uloga u borbi protiv korupcije), a glavna tema – zloupotreba javnih sredstava (odnosno zloupotreba u javnom sektoru).

„U polju korupcije najviše je izveštaja o zloupotrebama u javnom sektoru, iako se čuvene 24 privatizacije nalaze u privatnom sektoru. U značajnom broju medijskih izveštaja ima nepotpisanih tekstova, kršenja pretpostavke nevinosti i drugih etičkih standarda. Ima malo priloga na temu izgradnje pravnog okvira. Nismo našli nijedan tekst koji bi se analitički bavio strategijom borbe protiv korupcije“, rekao je glavni analitičar BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

On ističe da je istraživačko novinarstvo zamenjeno senzacionalističkim pristupom što pod lupu stavlja onoga ko plasira informaciju, odnosno, kako ističe, “stvara se sumnja da li neko gura određene slučajeve kroz medije”.

Autori navode da je primetno da izveštaji nisu izbalansirani, tj. ne pokrivaju sve strane u priči (prvenstvo imaju vlada i tužilaštvo, dok se optuženima i njihovim advokatima daje minimalan prostor). Autori navode i da građani nisu upoznati sa sadržajem optužnica, a u prilog tome navode istraživanje prema kome je svega 30 odsto ispitanika znalo za šta je Miroslav Miškovića optužen, dok je 60 odsto njih smatralo da je kriv.

Posmatrano i pojedinačno, Radio-televizija Srbije u centralnoj informativnoj emisiji korupciji je posvetila ukupno 1:25:20 (52 priloga) , što je čini posle B92 televizijom koja je najviše vremena posvetila spomenutoj temi. Najveći broj priloga, njih 23, emitovan je u poslednjoj trećini emisije. U 71% slučajeva reč je o izveštaju. U prilozima kao nemedijski izvori su korišćeni sud i advokati optuženih (15), akteri iz inostranstva (10) i izjave političkih partija (7). Kada je u pitanju integritet izveštavanja tokom posmatranog perioda nije konstatovan nijedan primer kršenja pretpostavke nevinosti. Najčešće teme: zloupotrebe javnih funkcija (4), davanje mita (2), korupcija kao društveni fenomen (2).

Televizija Pink emitovala je ukupno 00:54:52, u okviru čega 41 prilog. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini centralne emisije (18). Među nemedijskim izvorima najviše su zastupljeni sud i advokati optuženih (8) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima (4). U periodu monitorisanja Pink je u jednom slučaju prekršio pretpostavku nevinosti. Glavne teme: zloupotreba u javnom sektoru (4), kršenje zakona (3) i zloupotreba u privatnom sektoru (3).

Televizija Prva izveštavala je 53 minuta i 14 sekundi, odnosno emitovano je 29 priloga. Najveći procenat priloga (16) emitovan je u prvoj trećini centralne informativne emisije. Od posmatranih priloga 13 je bilo potpuno posvećeno korupciji, dok je u 11 tema korupcija samo spomenuta. Tokom monitoringa, zabeležen je jedan slučaj u kojem se krši pretpostavka nevinosti. Među nemedijskim izvorima dominira sud (7) i ministarstva u Vladi Srbije (3).  Teme: korupcija u privatnom sektoru  (15), nepotizam, zloupotrebe u javnom sektoru, davanje mita i kršenje zakona.

Televizija B92 posvetila je 1:38:18, odnonso ukupno 30 priloga, a najveći broj emitovan je u drugoj trećini.Petnaest priloga je u celosti bilo posvećeno korupciji, dok je u 5 ova tema bila samo pomenuta. Kao nemedijski izvori najviše su bile prisutne političke stranke (12), Aleksandar Vučić (5) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima. Teme: zloupotrebe javnih funkcija (3), partizacija (2) i nezakonito finansiranje stranaka (2).

Televizija Sky+ korupcijom se bavila  pola sata (0:30:42), u okviru kojih je emitovala 33 priloga. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini (14). Dominantan žanr je vest (19), zatim izveštaj (14). U izveštaju se konstatuje da su na ovoj televiziji veoma prisutni neimenovani izvori (5), koji su sa sudom (5) i tužilaštvom najzastupljeniji izvori. Krišenje pretpostavke nevinosti zabeleženo je u 3 slučaja. Teme: zloupotreba javnih funkcija  i netransparentnost

Štampani mediji

Dnevni list Politika posvetio je ukupno 53 strane, odnonso 194 teksta na temu korupcije. Dominantne forme su izveštaj (60), članak (58) i vest (42). U (samo) 27 slučajeva tekst nije bio potpisan, dok je u 8 slučajeva bio potpisan od strane redakcije. Među izvorima dominiraju redakcijski novinar (130), agencija Tanjug (29) i dopisnici (7). U posmatranom periodu u Politici identifikovana su 33 slučaja kršenja pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Blic je na 70 strana objavio 209 tekstova od čega je najviše zastupljen članak (70), zatim vest (56) i izveštaj (50). Blic se u najvećoj meri oslanja na svoje izvore, odnosno redakcijske novinare, jer su oni glavni izvor u 177 priloga, dok je u 20 slučajeva došlo do autocitiranja. U 37 tekstova monitori BIRODI-a konstatovali su  kršenje pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Kurir objavio je 167 tekstova na temu korupcije, na 105 stranica.  Što se tiče žanrovske strukture, u 66 slučajeva prilog je bio u formi članka, 46 u formi izvestaja, a 37 priloga su bile vesti. Trećina priloga koji su se bavili temom korupcije u Kuriru su bili nepotpisani (53). Tokom posmatranog perioda, monitori su ustanovili da je pretpostavka nevinosti prekršena 21 put.

Na 50 strana, Naše novine su tokom avgusta objavile 134 priloga na temu korupcije, od čega 51 izveštaj, 38 vesti i 31 članak. Nepotpisanih tekstova bilo je 36, što prednjači u uzorku. U petini slučajeva (29) konstatovano je kršenje pretpostavke nevinosti.

Najmlađi dnevni list Informer imao je 111 tekstova koji su se bavili korpucijom, od čega 37 izveštaja, 35 članaka i 30 vesti. Trećina tekstova nije potpisana, a u 13  slučaja prekršena je pretpostavka nevinosti.

Večernje novosti objavile su 137 tekstova na ukupno 30 strana. Dominira izveštaj (52), zatim članak (37) i vest (29). Pretpostavka nevinosti prekršena je u 30 slučajeva.

Autori izveštaja posebno ističu nekritički stav novinara prema informacijama i tome u prilog dodaju da je Aleksandar Vučić kao šef Biroa za borbu protiv korpucije u svim novinaram i na svim televizijama u gotovo 100% slučajeva predstavljen u pozitivnom svetlu. Prema rečima glavnog analitičara BIRODI-ja Zorana Gavrilovića, izjave prvog potrpredsednika Vlade se prenose bez inicijative novinara da postave bilo kakvo pitanje.

Gledanost nacionalnih TV stanica u konstantnom je padu još od 2010. godine, baš kao i gledanost prvog programa RTS-a koji je posle višegodišnje dominacije prvo mesto na listi najgledanijih televizija prepustio Pinku.  Prema najnovijim podacima agencije ABG Nielsen koji se odnose na prvi kvartal ove godine, Pink je najgledanija televizija u zemlji sa udelom u gledanosti od 22 odsto, slede RTS1 sa 21 i Prva sa 17 odsto.

Osim promene na vrhu liste najgledanijih televizija, beleže se i značajne promene u prenosu signala, pa je ove godine broj domaćinstava sa kablovskom televizijom prvi put pretekao one koji signal „hvataju“ antenom. Tako kablovsku, IPTV ili neku drugu platformu koja omogućava veći broj TV kanala trenutno koristi 60 odsto domaćinstava u Srbiji, a Pink 2 je sa 1,6 odsto udela u gledanosti prva na listi najgledanijih kablovskih televizija u zemlji.

Poređenja radi, prošle godine je broj domaćinstava sa kablovskom i zemaljskom televizijom bio izjednačen, a na osnovu svih pokazatelja se očekuje širenje kablovske mreže i u narednom periodu.

“Prema podacima za period od januara do aprila 2013. godine, nacionalne TV stanice učestvuju u ukupnoj gledanosti sa više od 75 odsto. S druge strane, u kablovskom sistemu nacionalne stanice imaju udeo u gledanosti od 62 odsto, dok je ostatak prostora „rezervisan“ za kanale koji se emituju samo u kablovskom sistemu. Ipak, u ukupnoj gledanosti kablovski programi učestvuju sa 13 odsto, ali beleže konstantan trend rasta”, objašnjava Predrag Lozović iz agencije Nilsen Audience Measurement Serbia.

Kada je reč o navikama publike u našoj zemlji, najilustrativniji su podaci o najpopularnijim televizijskim sadržajima koji ukazuju na potpunu dominaciju zabavnih programa. Tako je filmski i serijski program sa 30 odsto čak deset puta gledaniji od informativnog, koji je istovremeno četiri puta manje gledan od sportskog i dva puta manje od muzičkog programa.

Uprkos činjenici da je trend prelaska sa zemaljske na kablovsku televiziju sve izraženiji, baš kao i porast gledanosti kablovskih televizija, kvalitet signala i kontrola onoga što gledamo na malim ekranima još je daleko od zadovoljavajućeg nivoa.

Osnovni “krivac” za to je nedovršen proces digitalizacije, koji su već završile gotovo sve evropske zemlje, a u našoj je dodatno usporen raspisivanjem konkursa za dodelu nekadašnje frekvencije TV Avale. Prvobitno planiran rok za završetak digitalizacije bio je april 2012. godine, ali je iz tehničkih razloga odložen za 17. jun 2015. kada je i poslednji rok u Evropi da se sa analognog TV signala pređe na digitalni.

Provajder svih podataka korišćenih u tekstu je Nielsen Audience Measurement Serbia, a svi podaci o gledanosti TV programa dobijeni su elektronskim merenjem gledanosti TV programa. Ova merenja svakodnevno se obavljaju uz pomoć posebnih merača gledanosti (piplmetara) koji su ugradjeni u ukupno 880 domaćinstava širom Srbije. Podaci su reprezentativni za kompletnu populaciju Srbije bez Kosova staru 4 i više godina (6.834.00 stanovnika).