Tinejdžeri – društveni ili ogoljeni na mrežama?

Milica Jevtic — Fri, 31 May 2013 06:27:39 +0000

Koliko zaista poznajemo tinejdžere i da li smo ih pripremili za informatički svet koji smo stvorili?

Veliki broj tinejdžera kaže da na socijalnim mrežama komuniciraju sa svojim prijateljima i rodbinom, međutim, svaki treći ističe da među svojim prijateljima ima osobe koje nikada nije upoznao, istraživanj je Pju centra (Pew Research Center). Statistički gledano, slika je sledeća : 76% maloletnika komunicira sa prijateljima, 70% sa porodicom, a 91% na listi prijatelja ima rođake. Trećina će reći da su među prijateljima i „zvezde“ i medijske ličnosti, a svaki treći da ima „onlajn“ prijatelje, koje nikada nije upozano.

Puno ime i prezime ostavlja 92% mladih, hobije i interesovanja a auditorijumom deli 84 %, mesto rođenja i školu 71%, a status u vezi 62% tinejdžera. Podatak koji još više zabrinjava je da gotovo svi (91% ) na mreži imaju svoju sliku, a svaki četvrti i video. Svaki drugi ostavlja email adresu, a svaka peta i broj mobilnog telefona.

U ovom svetlu, za život tinejdžera u najmanju ruku možemo reći da je društven, ako ne i potpuno ogoljen i javan. Zato društvene mreže u novijem dobu za mlade generacije predstavljaju novi tip javnosi, mesto gde se čuje „javna reč“ (uključujući i javnu fotografiju i video) i gde postojanost te „reči“ zavisi od onog drugog.

S tim u vezi, treba podsetiti i kako su tinejdžeri „regulisali“ privatnost – na društvenoj mreži „fejbuk“ 14% njih ima potpuno otvorene profile, što znači da bilo ko može da vidi njihov sadržaj. Svaki peti ima poluzatvoren (sadržaj mogu da vide prijatelji i njihovi prijatelji), dok se 60 % njih informacije sa svog profila „poverava“ isključivo prijateljima. Kada je reč o „tviteru“ 64% njih ima otvoren profil, a svaki 4. zatvoren.

Iako se poslednjih dana pojavljuju podaci da broj korisnika „fejsbuka“ opada, Srbija ima najviše korisnika u regionu – oko 3,5 miliona ljudi koriste tu mrežu, što je 46% građana. Prate je Makedonija, pa Crna Gora, a najmanje korisnika zabeleženo je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Što se tiče vremena provedenog na društvenoj mreži, građani Srbije i ovde su najaktivniji, jer gotovo svi registrovani aktivno koriste mrežu.

Koliko se pažnje posvećuje tome šta tinejdžer radi na „fejsbuku“ zavisi od porodice, a do šire zajednice stigne negativan izveštaj tek kada tinejdžer shvati da ne može da se „izbori“ sa sadržajem na društvenoj mreži. Novine su preplavljene vestima u kojima mladi ili njihovi roditeji traže pomoć ili su tinejdžeri na korak od suicida zbog sadržaja koje je o njima neko postavio. Slučajevi iz Vankuvera kada je petnaestogodišnja ostavila oproštajni video snimak jer je neko njoj poznat okačio fotografiju njenih grudi, iz Italije u kojoj je tinedžerka izvršila samoubistvo zbog videosnimka na kome je pijana i uvreda koje su usledile, do majke iz Beograda koja otkriva da je njena devetogodišnja ćerka htela da se ubije zbog sličnog sadržaja potvrđuju ovaj trend. Koliko on može biti opasan, potvrđuju i Kruševljani gde su tinejdžeri, inspirisani serijom „Tračara“, otvorili anonimne naloge na kojima eksplicitno šire neistine od drugim tinejdžerima.

Ovi slučajevi su samo deo torture koju mladi proživljavaju kada neoprezno i sa nedovoljno znanja i pažnje koriste društvene mreže. Navedeni slučajevi ujedno su i alarm da se uz tehnološki napredak mora sistemski raditi na medijskoj pismenosti, jer je za „facebook native“ generacije ona podjednako važna kao i ostale vrste Društveni pismenosti.

The post Tinejdžeri – društveni ili ogoljeni na mrežama? appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Osluškivanje “mobilnih konzumenata”

Milica Jevtic — Tue, 28 Aug 2012 18:22:00 +0000

Koliko stanovništvo Srbije zaostaje za svetom po tehnologiji, toliko i medijske kuće u Srbiji sporo razvijaju svoje onlajn prezentacije za mobilne tehnologije.

Disperzija mobilne tehnologije i “mobilnih konzumenata” medijskog sadržaja (pre svega vesti), zadala je novinarima nove obaveze – osim potražnje za najnovijom, najeksluzivnijom i atraktivnijom informacijom, jednako je važan njen plasman, dostupnost i tehnološki inovativan pristup. Slična situacija je i u kompanijama koje se bave tehnologijom – imajući u vidu da novi način dobijanja informacija “odmah i sada” zavisi jednako i od forme, kompanije se trude da svoj profit podignu platformama, aplikacijama i aparatima, koji će biti kompatibilni sadržajima koje publika traži, a novinarstvo prati. Koliko su i jedni i drugi uspešni u tome i kakva je priroda njihove korelacije pokazuje i istraživanje o stanju u medijima u Americi, koje je sproveo Pew istraživački centar. U najnovijem godišnjem izveštaju obrađuju se osam različitih medijskih sektora u kojima se ispituju ključni indikatori i promene u profesiji. Posebno zanimljiv segment odnosi se na “digitalno informisanje”, odnosno na način na koji publika, koja prati vesti putem modernih tehnologija to čini.

U izveštaju se navodi da trećina konzumenata (34%) medijskih sadržaja, koji vesti prate preko desktop ili laptopa, informišu se i preko smartfona. Istovremeno, četvrtina (27%) odsto ispitanika koji se informišu putem smartfona, vesti prati i preko tablet računara. Petina (17%) onih koji do informacija dolaze posredstvoma desktopa, prati ih i na tabletu, a pet odsto svih ispitanika vesti dobija na sva tri načina.

Istraživanje koje je obuhvatilo više od 3000 ispitanika pokazuje da je reputacija, ili brend onoga ko plasira medijski sadržaj najbitniji faktor koji određuje odakle uzimaju vesti i da je to pogotovo izraženo kada je reč o vestima praćenim preko mobilnog telefona, pre nego desktopa ili laptopa. Uprkos ekpanziji i društvenih mreža, pre svega Tvitera i Fejsbuka, preporuke prijatelja nisu presudan factor za izbor vesti.

Ovakva situacija je daleko od onoga što imamo u Srbiji – pre svega zato što stanovništvo, odnosno publika, nije toliko tehnološki opremljena, samim tim ni tehnološki i medijski pismena, ali je istraživanje zanimljiv aspekt izučavanja onoga što domaće medijske kuće čine kako bi svoj sadržaj, u tehnološkom smislu, što bolje plasirali publici. Pri tome treba imati u vidu da, kada je reč o vestima, publika je verna tradicionalnim medijima, a njihove sadržaje prati i na internetu. Podsećanja radi, rezultati studije „Midijaskoup Juropa 2012” koju je sproveo evropski Biro za interaktivno oglašavanje (IAB), a o kojoj je ovaj sajt detaljno izveštavao, pokazuju da je televizija i dalje najpopularnija u Srbiji, a da je slede dnevne novine, radio i internet. Internet često služi za konzumiranje tradicionanih medija (95 odsto korisnika interneta čita vesti onlajn). Istraživanje Gemiusa s početka ove godine, na uzorku od 22.500 hiljada ljudi, pokazuje da ukupan broj internet korisnika veći od 2,7 miliona, od kojih su blagu većinu (53,8%) činili muškarci. Više od 66% internet korisnika u Srbiji pristupa globalnoj mreži svakodnevno. Najbrojnija starosna grupa među njima je 15-24 godina (27,3% posetilaca), a neposredno je sledi grupa 25-34 godina (26,5% posetilaca). To je, dakle, mlada populacija koja brzo usvaja inovacije u oblasti tehnologije I brzo ih primenjuje.

Najčitaniji sajtovi su portal već renomiranih kuća Blic, B92 i RTS, od čega samo prva dva imaju svoje android aplikacije (TV Prva najpre je uvela ovu aplikaciju). Te medijske kuće shvatile su značaj kvalitetnog plasiranja medijskog sadržaja za “mobilne konzumente vesti”. Sajt Javnog servisa, koji je postavljen tek pre četiri godine, uprkos poseti od 250.000 čitalaca, nema ovu vrstu moderne aplikacije. Veliki tehnološki pomak je činjenica da sva tri portala imaju izlaz na društvene mreže, koje u mnogome olakšavaju publici da prati najnovije vesti. Koliko je taj segment važan za širenje opsega među publikom najbolje govori podatak klasičnog i tradicionalnog Javnog servisa, koji je izlaskom na Tviter, početkom ove godine, na dnevnom nivou počeo da “privlači” između 20.000 i 30.000 korisnika ove društvene mreže.

Istovremeno, kompanija Ninamedija, koja se bavi analizom medijskog tržišta, lansirala je BuzzMonitor, softver koji na najprecizniji način prati sve javne kanale komunikacije na internetu, a uz pomoć koga će korisnici odmah imati pristup i uvid šta onlajn mediji i društvene mreže, poput Fejsbuka i Tvitera, pišu o brendu, kompaniji, određenoj temi, političkoj partiji, pojedincu, ili kampanji itd, već će korisnici automatski dobiti povratnu informaciju o reagovanju javnosti. Pored aplikacije, korisnicima Buzz Monitor servisa biće dostupan i profesionalni analitičar društvenih mreža, koji će na osnovu postavljenih parametara i interesovanja korisnika definisati pojmo ve za analizu na društvenim mrežama. Rezultati će korisnicima biti predstavljeni grafički, kako bi dobili potpunu jasnoću, preglednost i preciznost, na osnovu kojih će praviti dalje poslovne planove.

Tehnološka slika medija, slika je multimedijalne opismenjenosti Srbije, ali loše finansijsko stanje onemogućava medijske kuće da ekperimentišu sa inovacijama. Navedeni primeri, ipak, pokazuju da je tehnološka inovativnost itekako isplativa.

The post Osluškivanje “mobilnih konzumenata” appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Pew Research Center – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Tinejdžeri – društveni ili ogoljeni na mrežama?

Osluškivanje “mobilnih konzumenata”