Internet više nije na marginama svakodnevice, pokazalo je istraživanje koje je proveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir da ipak postoje razlike između urbanih i ruralnih sredina, istraživanje pokazuje da 55% stanovnika Republike Srpske svakodnevno koristi internet.

Najčešći posrednik u konekciji na svetsku mrežu je stoni računar, kojeg koristi gotovo 46% stanovništva; prenosivi računar je na drugom mestu sa nešto više od 28%; pametni telefon koristi 22,55 procenata, dok tablet koristi nešto manje od 3 procenta ispitanika. Dakle, stoni računari i dalje imaju prioritet kada je u pitanju korištenje interneta, što je proizvod teške ekonomske situacije u zemlji. Ipak, procenat korištenja pametnih telefona je izrazito visok, iako su najvećim delom u pitanju korisnici između 18 i 25 godina.

Stanovnici Republike Srpske najčešće na internetu provode od 1 do 2 sata dnevno (16,14%). Nešto manji procenat je onih koji provode od 0 do 1 sat (14,53%) ili 2 do 3 sata (14,08%). Ova tri navedena procenta pripadaju grupi umerenih i aktivnih korisnika interneta; izrazito aktivnih je 4,93 procenta (3 do 4 sata dnevno), dok internet više od 4 sata dnevno koristi približno 6 procenata punoletnih građana Republike Srpske.

Aktiviran facebook profil u Republici Srpskoj poseduje nešto manje od 70 procenata onih koji su se izjasnili da koriste internet (69,78%). Navedena društvena mreža se najviše posećuje od 0 do 1 sat dnevno (50%), što implicira da većina korisnika ovu mrežu koristi za osnovne mogućnosti (ćaskanje, pregledanje vesti i sl). Nešto manje od 30 procenata stanovnika koristi facebook od 1 do 2 sata; od 2 do 3 sata dnevno koristi 13,57 procenata, dok 4 sata i više koristi 3,39 procenata. Najviše nadprosečno aktivnih na društvenoj mreži pripada grupi mladih (18-25 godina), dok je procenat starijih u ovoj kategoriji zanemarljiv (55 i više godina).

Kada je u pitanju čitanost web portala, na uzorku od 584 ispitanika (broj ispitanika koji poseduju internet) dobijeni su sledeći rezultati:

• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti samo jedan odgovor) je Blic Online (28,42%); sledi portal BN Televizije (6,68%) i Buka (5,31%);
• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti više odgovora) je Blic Online (38,18%); BN Televizija (17,86%) i RTRS (17,51%).

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: eu.fotolia.com

Onlajn mediji postaju sve popularniji  i relevantniji za profesionalce koji se bave odnosima s javnošću, pa već danas većina PR profesionalaca više voli da svoju poruku prenese koristeći onlajn kanale komunikacije i u direktnom kontaktu sa svojom ciljnom grupom nego posredstvom tradicionalne štampe, pokazuje Evropski monitor komunikacija za 2014. godinu (European Communication Monitor 2014).

Polovina ispitanika izjavila je da njihove organizacije trenutno razvijaju kanale mobilne komunikacije, a 91% predviđa da će kanali mobilne komunikacije biti prioritetna razvojna oblast u naredne tri godine. Smatra se da su glavne prednosti koje pružaju mobilni kanali komunikacija sa stejkholderima u bilo koje vreme (60%), prezentacija sadržaja prilagođenih korisnicima (54%) i dopiranje do mlađe publike (40%).

Većina profesionalaca koji se bave odnosima s javnošću (58%) predviđa da će tradicionalni mediji u budućnosti biti sve manje relevantni. Tri četvrtine ističe da je njihov odnos sa štampanim medijima još uvek bitan, ali istovremeno manje od polovine (42%) smatra da će štampa ostati relevantna za njih do 2017. godine. Zanimljivo je da je isto istraživanje iz 2008. godine pokazalo da su u tom trenutku štampani mediji bili najbitniji alat za PR profesionalce .

Glavni izazovi u budućnosti odnose se na integraciju mobilnih medija sa drugim kanalima i platformama (58%), pronalaženje ubedljivih koncepata koji stvaraju dodatnu vrednost (47%) i predstavljanje kompleksnih sadržaja na mobilnim ekranima (46%).

Međutim, uprkos tome što se  kanali mobilne komunikacije ubrzano razvijaju i što profesionalci sve više prepoznaju njihov značaj, kompanije ih još uvek ne koriste u dovoljnoj meri, navodi se u najvećem međunarodnom istraživanju o komunikacijama u Evropi.

Jedan od fokusa istraživanja bilo je i liderstvo, a ispitanici iz 42 zemlje su ocenili da su pouzdanost (58,9%), inovativnost (51,5%) i kvalitet proizvoda ili usluga najvažniji za ocenu liderstva jedne organizacije. Slede kvalitet menadžmenta, imidž dobrog poslodavca, a tek na šestom mestu je finansijska snaga.

Treba istaći i da čak 88,3% ispitanika ocenjuje da je efikasna komunikacija faktor od velikog značaja za dobro vođenje organizacije, a među osobinama lidera Evropljani najviše cene sposobnost da se komunicira otvoreno i transparentno (94%), a visoko se kotiraju i vođstvo davanjem ličnog primera (90%) i saglasnost onoga što se govori i onoga što se radi (89%).

Treba istaći i da oko 68% ispitanika smatra da su im moderne digitalne tehnologije olakšale posao, ali istovremeno isti procenat ističe da upravo zbog njih osećaju obavezu da uvek budu onlajn i izvršavaju svoje obaveze, pa ne čudi što skoro tri četvrtine profesionalaca navodi da oseća konstantan porast pritiska koji im nameće posao.

Stoga se može zaključiti da će digitalno doba doneti jednu veliku prednost svima koji se bave odnosima s javnošću jer će u komunikaciji sa svojim ciljnim grupama sve više moći da zaobilaze tradicionalne medije, ali će istovremeno ta “olakšavajuća” okolnost nužno doneti i veće obaveze.

Odavno se najavljuje i da klasična saopštenja za javnost polako odlaze u istoriju i da ustupaju mesto direktnoj komunikaciji sa korisnicima, a to nužno znači da će umesto jednog saopštenja poslatog svim relevantnim medijima PR profesionalci morati da emituju na desetine pojedinačnih, često i potpuno personalizovanih poruka.

Kako uostalom drugačije tumačiti prognozu da će štampa za samo tri godine biti relevantna za manje od polovine profesionalaca za odnose s javnošću ili podatak da je samo u SAD prošle godine 1.300 novinara ostalo bez posla. Stoga ne čudi što se upravo novinari nalaze na četvrtom mestu na listi deset najugroženijih zanimanja koju je objavila poznata američka agencija za zapošljavanje Career Cast.

Za detaljnije rezultate pogledajte kompletan izveštaj European Communication Monitor 2014. 

Evropski monitor komunikacija je najveće međunarodno istraživanje o komunikacijama u Evropi, koje sprovode Evropska asocijacija za obrazovanje i istraživanje u oblasti odnosa s javnošću (EUPRERA) i Evropska asocijacija direktora komunikacija (EACD) uz podršku međunarodne mreže PR agencija “Ketchum”. Istraživanje za 2014. godinu je zasnovano na odgovorima 2.777 stručnjaka za komunikacije iz 42 zemlje, među kojima je i Srbija.

 

Mnogobrojni problemi u tradicionalnim medijima, od političkih pritisaka i sve intenzivnijeg uticaja ekonomskih centara moći, do sve težih uslova rada i finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, sve više primoravaju medijske profesionalce da tragaju za novim modelima poslovanja kako bi opstali u medijskoj sferi. Kao odgovor na navedene izazove u SAD je još pre nekoliko godina počeo da se razvija koncept „preduzetničkog novinarstva“ (entrepreneurial journalism), koji je, međutim, još uvek nedovoljno poznat u domaćoj javnosti.  

Jedan od prvih korak u popularizaciji ovog koncepta u Srbiji i regionu predstavlja i organizovanje prvog seminara posvećenog „preduzetničkom novinarstvu“ u našoj zemlji, koji je održan od 23. do 25. oktobra u Beogradu u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer.  Seminar je okupio mlade novinare iz Jugoistočne Evrope, a tokom tri radna dana novinari su učili kako samostalno da pokrenu svoje medijske projekte na vebu i obezbede njihovu finansijsku održivost.

Osnovni cilj seminara je da mlade novinare obuči za samostalno istraživanje tržišta i pronalaženje nedovoljno iskorišćenih tržišnih niša u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova, koji će odgovoriti na potrebe čitaoca zainteresovanih za datu oblast, a mladim novinarima ujedno omogućiti zaradu.

Stoga su novinari osim upoznavanja sa specifičnostima veb novinarstva, obučavani i za definisanje biznis modela, kao i za produkciju veb sajtova koji će zahvaljujući svom sadržaju i dizajnu na najbolji način odgovoriti na potrebe specifične ciljne grupe.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da ovaj program donosi dvostruku korist, jer omogućava mladim novinarima samozapošljavanje, a istovremeno obezbeđuje razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama Jugoistočne Evrope.

„Preduzetničko novinarstvo je nedovoljno poznat termin u javnosti, ali u osnovi on podrazumeva razvoj nezavisnog onlajn novinarstva, rad novinara kao frilensera i samozapošljavanje novinara, kao i razumevanje novinarstva kao nezavisnog biznisa, prvenstveno na internetu. To je veoma bitno za sve zemlje regiona jer tradicionalni mediji još ne obezbeđuju dovoljno raznovrsnosti i uravnoteženog izveštavanja koji su neophodni za svaku demokratiju“, kaže Špar.

On kaže da bi upravo onlajn mediji mogli da obezbede tu medijsku raznovrsnost i uravnoteženo izveštavanje koje nam nedostaje, jer su mediji u našem regionu izrazito polarizovani, pa tako, primera radi, s jedne strane imamo medije koji izrazito pozitivno izveštavaju o svojim vladama, a s druge strane medije koji izveštavaju izuzetno negativno.

„Novinari definitivno treba više da razmišljaju na preduzetnički način ili bar da razmotre mogućnost samozapošljavanja, jer su uslovi rada u većini tradicionalnih medija veoma loši i mnogi vlasnici ne podstiču novinare na kritičko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaćeni. Zbog toga se danas preduzetničko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative, ali i odlična šansa za mlade novinare da započnu svoje karijere i budu nezavisni“, objašnjava Špar i dodaje da za pokretanje sajta nije potrebno mnogo sredstava i novca kao za pokretanje nekog štampanog medija ili televizije, što dodatno olakšava razvoj ovog novog koncepta u novinarstvu.

Špar navodi da je dodatan problem u tradicionalnim medijima činjenica da mnogi vlasnici u regionu nisu izdavači, već biznismeni iz drugih sektora privrede, koji su neretko aktivni i u političkom životu i koriste medije kao podršku za svoje poslovne ili političke interese, pa medije samim tim ne koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja, već kao vid političkog pritiska.

Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova šansa za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da novinari inovacijama redefinišu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije.

Iako su kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu već godinama sastavni deo studijskih programa na prestižnim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ovaj koncept je još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje prvog seminara posvećenog preduzetničkom novinarstvu u Srbiji izuzetno značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

Jedan od osnovnih ciljeva Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer je upravo da edukuje novinare i omogući njihovo usavršavanje kako bi svojim nezavisnim radom doprineli razvoju pluralizma u društvu, a samim tim i demokratije, što je ujedno jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je ova fondacija podržala ovaj projekat.

 Foto: sxc.hu