Činilo se da je vlast u Srbiji konačno mogla da odahne posle povremenih optužbi evropskih zvaničnika o navodnoj cenzuri medija, kada je evropski komesar Johanes Han pre nekoliko dana zatražio dokaze za takve tvrdnje. Međutim, Hanova portparolka Maja Kocijančič, „lektorisala” je naknadno svoga šefa, pojasnivši da sloboda medija „ostaje kritična tema” u Srbiji. I dodala, nastavivši da dalje tumači svog komesara Hana – dao tome nema pregovora.

Tako su, zapravo, vlasti u Beogradu odahnule tek nešto više od jednog dana. Priča o navodnoj cenzuri i neslobodi medija u Srbiji se nastavila posle nedavnih optužbi BIRN-a, kada se oglasio i izvršni direktor Reportera bez granica (RBG) Kristijan Mir. Šef organizacije koja je na svojoj najnovijoj listi medijskih sloboda Srbiju rangirala 13 mesta niže nego prethodne godine, izjavio je da cenzura u Srbiji „nije direktna, ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji”.

U intervjuu za portal „Cenzolovka”, Mir je ocenio da je razvoj medijske situacije u Srbiji „tužan” i rekao da vlastima veoma negativan odnos prema slobodi medija, da guši kritičko, slobodno izveštavanje, a pritiscima na medije, koji su često finansijski, preko reklama, utiče i na uređivačku politiku.

Na to je reagovao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, poručujući da je Evropska komisija utvrdila znatno poboljšani pravni okvir u oblasti medija i da je Srbija postigla primetan napredak u oblasti informacionog društva i medija.„To je postignuto zahvaljujući donošenju seta medijskih zakona”, rekao je Tasovac i naveo da je Srbija u roku donela podzakonske akte koji su omogućili raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija.

Mir je rekao da su se tokom 2014. nezavisni mediji i novinari koji su kritički nastrojeni našli na udaru ozbiljnih pritisaka u nekoliko slučajeva.

„Novinski tekstovi u kojima je kritikovana vlada bili su izbrisani sa interneta, a nezavisnim novinarima je prećeno ili je na njih izvršen pritisak”, istakao je Mir, dodavši da je „realan napredak” na polju slobode medija na Balkanu primetan jedino „možda u Hrvatskoj”.

Komentarišući pad Srbije za 13 mesta na listi njegove organizacije, Mir je ocenio da je to tužno za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU.Izvršni direktor Reportera bez granica objasnio je da su izveštaji o slobodi medija dokumentovani dokazima.

Prema pisanju sajta „Cenzolovka”, Mir i RBG naveli su i tri „dokaza” o gušenju medijskih sloboda: „Snimci kojima je ismevan premijer uklonjeni su sa ’Jutjuba’, nekoliko veb-sajtova je palo nakon što su objavili optužbe da je doktorska disertacija ministra unutrašnjih poslova plagijat, prljava kampanja protiv novinarke Natalije Miletić, koja izveštava iz Berlina, zbog njenog kritičkog pitanja postavljenog na konferenciji premijera Vučića i kancelarke Angele Merkel”.

Podsećanja radi, iste ili slične tvrdnje već su demantovane ranije, jer su bile sadržane i u izveštaju predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, koja je letos takođe optužila srpske vlasti za cenzuru. List „Blic” je još ranije objasnio da vlast nema nikakve veze sa brisanjem jednog teksta sa njihovog sajta, što je po karakteru veoma slična optužba kao i ona da „cenzura nije direktna i transparentna”, ali postoji i lako je dokaziva. Na to se osvrnuo i Tasovac, rekavši da RBG i BIRN „više zanimaju ezoterična stanja u kojima su stvari nevidljive, netransparentne, ali lako dokazive”.

Mir je, takođe, objasnio da se izveštaji rade na osnovu jedinstvenog upitnika na koji odgovaraju novinari, advokati, profesori univerziteta i eksperti, ali da njihova imena nisu objavljena, jer „u nekim zemljama oni žele da ostanu anonimni”.

Tačno je da je upitnik RBG-a veoma dobar, ali na njegov rezultat veoma može uticati to – ko na njega odgovara. S obzirom na to da samo RBG zna ko su „eksperti” koji ocenjuju stanje medija u Srbiji, bilo bi zanimljivo znati da li ova organizacija ispituje i njihovo političko opredeljenje?

Vučić: Ne mešam se u pisanje i rad medija

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da se ne meša u pisanje i rad medija.„Šta hoćete, da budem cenzor i da kažem da nešto ne smete da pišete. Ne mešam se u pisanje i rad medija”, odgovorio je Vučić novinarima na pitanje da prokomentariše pisanje lista „Odbrana”, u kojem je objavljen tekst „Zaštitnik protiv zaštitnika”. Premijer je, komentarišući izjavu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johana Hana o stanju u medijima u Srbiji, rekao da je potpuno saglasan sa njim i da je to važno pitanje, ali da sve tvrdnje o stanju u medijima moraju da budu zasnovane na činjenicama.

Vučić je rekao i da u izjavi portparolke Maje Kocijančič, koja je usledila posle Hanove izjave, ne vidi ništa sporno, već da je samo ukazano da je to kritično važno pitanje u Srbiji.
„Saglasan sam sa tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančič, ni svima njima”, rekao je Vučić.

Han je poručio da sloboda medija ostaje „kritična tema u procesu pridruživanja Evropskoj uniji” i da se „ta politika nije promenila”.Han je to poručio preko svoje portparolke Maje Kocijančič kako bi razjasnio kontroverze nastale nakon što je nedavno izjavio da je „neophodno naći dokaze da je sloboda medija u Srbiji ugrožena”.„Komesar smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora”, navela je Kocijančič u saopštenju za medije.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

Plate novinara u Srbiji su ispod prosečne zarade, ali su novinari zadovoljni poslom koji rade. Cenzuri i autocenzuri je povremeno izloženo 41, odnosno 49 odsto novinara. Na radiju radi dvostruko više žena nego muškaraca, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS).

Istraživanje zarada pokazalo je da najviše novinara zarađuje između 31.000 i 45.000 (33.87%), kao i između 16.000 i 30.000 dinara (26.02%). Manje od 15.000 dinara zarađuje 14,26% ispitanika, 18% između 46.000 do 60.000, a više od 61.000 zarađuje samo 7, 84% anketiranih.Zaradom je nezadovoljno 29.06% anketiranih, kao odgovor ’ni zadovoljan ni nezadovoljan’ navodi 27.35% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 21.20%.

Najzadovoljniji poslom su glavni i odgovorni urednici, a potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji poslom koji obavljaju. Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.

Platu redovno prima 75.38% anketiranih, u 12.82% slučajeva ona kasni mesec dana, a u 9.06% slučajeva kasni nekoliko meseci. Više od godinu dana plata kasni kod 2.74% novinara. Najveći broj anketranih (85.47%) platu prima preko računa, dok 6.50% radi “na crno”, bez uplaćenih poreza i doprinosa.

Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62.22%), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54.36%).

Čak 82.56% anketiranih slaže se da je neophodno utvrditi cenovnik rada novinara i medijskih radnika, dok je protiv toga svega 5.64% ispitanika.

Većina smatra da bi trebalo da se uvede kolektivni ugovor za medije ili da se plata obračunava po koeficijentima ili platnim razredima, a sami koeficijenti trebalo bi da se određuju prema obrazovanju, stažu, kompetencijama. Nezavisno od visine primanja i njihovog slaganja sa time da li treba ili ne utvrditi cenovnik rada, anketirani ističu da je neophodno utvrditi minimalnu cenu rada ispod koje honorarno angažovani ili stalno zaposleni ne smeju biti plaćeni.

Da su konstantno izloženi cenzuri izjavilo je 5.98% ispitanih novinara, 40.68% povremeno, 49.74% nikada, dok odgovor ’drugo’, što se najčešće odnosilo na autocenzuru, navodi 3.59%.

Čak 48.55% ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, 28.89% smatra da oni to čine u velikoj meri, 15.56% nije primetilo, 6.15% smatra da to kolege nikada ne rade, a 0.85% navodi odgovor ’drugo’. Žene su znatno češće cenzurisane nego muškarci, povremeno je cenzuri izloženo 17 odsto muškaraca u odnosu na 24 odsto žena.

Istraživanje pokazuje da postoji povezanost varijable pol i varijable obrazovanje. Značajno je više muškaraca koji rade samo sa srednjom školom u odnosu na žene, dok je gotovo identičan broj muškaraca i žena sa fakultetskim obrazovanjem.

Kada je reč o poslu koji obavljaju u redakciji, više je muškaraca fotoreportera i snimatelja nego žena. Dvostruko više žena radi na radiju, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima. U dnevnim i nedeljnim novinama radi znatno više muškaraca, a u ostalim medijima približno je jednaka polna zastupljenost. Devet puta više muškaraca prati sport, dok isto toliko više žena pokriva zdravstvo. Ostale oblasti su gotovo ravnopravno pokrivene.

Među zaposlenima u medijima sa završenim fakultetom, najveći broj ispitanih rade kao novinari (45.3%), urednici rubrika čine 22.5%, a najmanje je fakultetski obrazovanih glavnih i odgovornih urednika (14.2%).

Istraživanje UNS-a čiji je cilj bio da utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji, rađeno je u dve faze od marta do septembra ove godine. U prvoj fazi, od marta do maja, UNS je metodom slučajnog uzorka anketirao aktivne i neaktivne članove UNS-a , dok su u drugoj fazi, od jula do septembra, anketirani novinari iz cele Srbije koji nisu članovi UNS-a. Ukupno je ispitano 585 novinara, od čega je 52.5% muškaraca, a 47.5% žena.

Celokupno istraživanje možete preuzeti sa sajta Udruženja novinara Srbije.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u okviru projekta „Ceni sebe da te cene drugi“.

Medijski monitoring, sproveden u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, ukazuje na pad profesionalnosti u srpskim medijima, a analitičari su uvereni da novi medijski zakoni neće mnogo pomoći da se to popravi.

Sve je očiglednije da se mediji udaljavaju od svoje osnovne funkcije, informisanja građana i približavaju se biltenizaciji, odnosno postaju sredstvo propagande, rekla je Aleksandra Popović iz Fondacija Konrad Adenauer na predstavljaju najnovijeg monitoringa medija za period april-septembar 2014. godine.

Ona je napomenula da se novinari svesno distanciraju od svojih profesionalnih normi, a za takvu situaciju, po njenom mišljenju, nisu odgovorni samo medijski poslenici, već i institucije, kao što su Vlada i Skupština Srbije, koje nisu pokazale dovoljnu brigu za zaštitu medija i slobode izražavanja.

Istakavši da ovakvo stanje u medijima ne može doprineti razvoju Srbije i da će otežati put Srbije ka EU, Popović je ocenila da je neophodna veća otvorenost državnih institucija i jačanje Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, radi kontinuiranog informisanja javnosti o delatnostima Vlade.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da u Srbiji nije dovršena medijska tranzicija, kao i medijska strategija koja, kako je rekao, stoji „ni na nebu ni na zemlji“, te da su novi medijski zakoni doneti na brzinu.

U procesu biltenizacije medija, koja je, kaže, na delu, izvor informacije često se svodi samo na jednu stranu ili su druga i treća strana često u funkciju prve, istakao je Gavrilović i dodao da je posle smene bivše političke stranke na vlasti, došlo i do „smene“ analitičara koji se pojavljuju u medijima.

On je apelovao na medije „da ukinu rubriku ‘prelistavanje'“, u kojoj je gost, po njegovom mišljenju, sračunato izabran da na „svoj način tumači članke iz novina i na taj način dodatno ugrožava slobodu medija“.

Predstavljajući rezultate monitoringa, Gavrilović je rekao da više od 90 odsto ispitanih smatra da u medijima postoji cenzura i autocenzura, 73 odsto smatra da mediji ne izveštavaju objektivno, 90 odsto smatra da ne izveštavaju analitično, a 95 odsto da ne izveštavaju kritično.

Onlajn anketa novinara pokazala je da su oni najnezadovoljniji svojim materijalnim statusom, podrškom sindikata i mogućnošću napredovanja na poslu, dok su kao najznačajniji razlog zašto se bave tom profesijom naveli „zadovoljstvo slobodom koju imaju“.

U anketi je Republička radiodifuzna agencija najlošije ocenjena, kao i rad Ministarstva kulture i informisanja, dok je Savet za štampu prosečno ocenjen, a novinarska udruženja imaju dovoljnu podršku medijskih radnika, rekao je Gavrilović.

On je dodao i da novi medijski zakoni neće promeniti sliku i stanje u srpskim medijima, jer su problemi mnogo dublji i veći, istakavši da medije ne bi trebalo privatizovati, jer to nije lek za njih, već je neophodno sprovesti „model spajanja medija sa građanima i uspostaviti tu vezu koja je pokidana“.

Novinarka lista „Vreme“ Tamara Skrozza smatra da je apsurdno da se novi medijski zakoni donose u trenutku nestanka profesionalne etike, kao i političkih i ekonomskih pritisaka, koji, kako je rekla, „dobijaju sve maligniji oblik“ i zbog toga ne treba očekivati da će ti zakoni moći nešto da promene na bolje.

„Ako su prokazani i kažnjeni mediji koji su objavili neke od problematičnih ugovora koje je Vlada potpisala, pitanje je šta će biti sa ostalim medijima, ako se usude da objave neke slične informacije“, zapitala je Skrozza.

Ona je ocenila i da je izveštavanje nekih listova i tabloida u slučaju ubistva devojčice Tijane Jurić slučaj drastičnog i potpunog nestanka profesionalne novinarske etike i da se u tom slučaju nije poštovao ni dignitet žrtve, ali ni ljudska prava osumnjičenog za zločin.

Foto: UNS

Sve učestalije pretraživanje vesti na digitalnim platformama tera novinske organizacije da preispitaju i reorganizuju svoju produkciju i kadar.

Većina novinara, kao i ostali zaposleni, preferiraju standardan način rada koji podrazumeva odlazak na posao ujutru i odlazak kući popodne, jer je pogodan za društveni i familijarni zivot i uživanje u kulturnim sadržajima koje društvo u kojem žive nudi. Ova naklonost pomogla je da popodnevne novine održe standard u SAD-u sve do 2000. godine kada su jutarnje novine po prvi put pretekle popodnevnu štampu.

Međutim, čak i pre tog vremena produkcijski ciklusi vesti i kadrovski obrasci doveli su većinu novinara u redakcije tokom dana, dok samo manji broj zaposlenih ostaje u redakcijama dok jutarnje novine ne budu završene oko ponoći. Većina redakcija tada gasi svetla, dok samo nekoliko većih ponekad zadrži novinare i fotoreportere preko noći.

Takav obrazac nije se menjao od početka digitalne ere. Danas, većina redakcija kompletira i postavi vesti na digitalne sajtove pre ponoći ili podesi da se automatski postave u vreme kada se isporučuje štampano izdanje. Preko noći se digitalni servisi ažuriraju samo ako postoje veoma važne vesti.

To, međutim, stvara problem jer je jedan od termina kada se najviše posećuju mobilne aplikacije većine provajdera vesti  između 6 i 8 ujutru. To znači da su vesti 8 do 12 sati stare kada im se pristupi, što teško da je aktuelnost koju novinske organizacije tvrde da pružaju.

Ovaj izazov naveo je vodeće novinske organizacije da preispitaju kada i kako će organizovati zaposlene u redakciji i objavljivati vesti na digitalnim platformama. U te svrhe se koriste najbolji alati za merenje poseta i publike koji su dostupni, kako bi saznali kada čitaoci najčešće posećuju sadržaje na različitim platformama i preispituju kada da objave najviše sadržaja na tim platformama. Namera je da se uskladi vrhunac posete sa objavljivanjem sadržaja kako bi materijal bio svež kada mu se pristupi.

Održavanje te strategije biće lakše organizacijama nego drugima. Gardijan, na primer, ima redakcije u Njujorku, Londonu i Sidneju, tako da ima osoblje koje izveštava o internacionalnim i najvažnijim vestima 24 časa, osoblje koje se smenjuje kako se Zemlja okreće, tako da ne mora da zadrzi značajan broj novinara preko noći u svim redakcijama. Gardijan prati primer koji su već postavile neke internacionalne novinske agencije i emiteri vesti.

Za metropolitske novine, pružanje svežih vesti čitaocima jutarnjeg digitalnog sadržaja zahtevalo bi povećanje broja zaposlenih preko noći ili saradnju sa drugim novinama ili novinskim agencijama da bi se stvorila sredstva za automatsko objavljivanje internacionalnih i nacionalnih vesti na digitalnu platformu tih novina. Tek nekoliko srednje velikih i malih novinskih agencija bi moglo da zadrži osoblje preko noći, i bile bi možda zainteresovane za servise za automatsko preuzimanje vesti sa proverenih novinskih agencija.

Promene u pogledu radnog vremena ticaće se udruženja novinara gde je potrebno lokalno osoblje za rad preko noći i ona će biti fokusirana na to kako će osoblje biti izabrano i kolika će biti nadoknada za tu manje poželjnu smenu.

Ipak, brige urednika digitalnih platformi da održavaju materijal svežim, povećani zahtevi potrošača za stalnim ažiriranjem sadržaja – posebno kada plaćaju digitalni pristup, ali i rastući značaj digitalne pretplate su znacajni razlozi da se preispitaju načini i vreme objavljivanja vesti i to će sve značajnije menjati organizaciju zaposlenih u novinskim agencijama.

Tekst je prvobitno objavljen na blogu autora: The Media Business.

Credits: Andrew Phelps / Flickr CC