Novi “Priručnik za odgovornost i transparentnost medija” (MediaAcT) predstavlja primere “najbolje prakse” u medijima širom Evrope, kako štampanim tako i digitalnim. Medijska industrija je u krizi, pogotovu u Evropi i SAD. Međutim, pomaci u društvenim medijima i novim digitalnim formatima pokazuju koliko su određeni aspekti medijske industrije unapređeni, pogotovu po pitanju odgovornosti medija.

Dobar deo napretka napravljenog u ovom sektoru dokumentovan je u publikaciji pod nazivom “Priručnik najbolje prakse: odgovornost i transparentnost medija širom Evrope”, izdatoj u okviru istraživačkog projekta MediaAcT (Media Accountability and Transparency in Europe). Ovaj priručnik opisuje tehnike koje omogućavaju veću transparentnost informativnih redakcija i učestvovanje korisnika u radu medija i objašnjava kako te tehnike redefinišu proces stvaranja vesti.

Jedan od primera jeste objavljivanje strukture vlasništva medijske kuće i njenih internih pravilnika, čime se čitaocima daje do znanja ko i kako pravi vesti. Još jedan od načina da se poveća transparentnost medija jeste kroz uredničke blogove, kao što je slučaj sa Bi-Bi-Sijem i blogovima različitih novinara u Švajcarskoj.

Italijanski dnevni list La republika nudi jedinstven uvid u rad svoje informativne redakcije tako što snima važne sastanke urednika i snimke postavlja na internet. To čitaocima omogućava da vide iz prve ruke kako se vrši izbor vesti i donose odluke i kako izgleda kompletan proces vođenja lista. Drugi delovi priručnika bave se greškama. Mnoge medijske kuće u Evropi osmislile su instrumente za upravljanje greškama, kao na primer švajcarski list Tagesancajger i 20Minuten i nemački list Berliner Morgenpost sa svojom rubrikom za ispravke “Leider Falsch”.

Još jedan mogući pristup upravljanju greškama jeste “kutija za ispravke” na sajtu holandskog javnog TV servisa NOS, koji omogućava gledaocima da prijave i komentarišu greške. Britanski list Gardijan omogućava korisnicima da učestvuju u dijalogu u redakciji putem “njuzliste” na njegovom sajtu, na kom se nalazi i uvek ažuran kalendar planiranih priloga i polje za diskusiju gde čitaoci mogu da daju predloge za teme o kojima misle da bi list trebalo da piše. Čitaoci Gardijana takođe mogu svoje ideje i kritike da šalju direktno novinarima preko Tvitera i imejla. Čet u kome učestvuje moderator, kao što je “eEditor” švedskog lista Noran, jeste još jedan isplativ način da se objedine čet, ombudsmani i klasično pismo uredniku. Finski javni TV servis YLE2 razvio je još kompleksniji način za uključivanje korisnika u svoj rad. U glavnoj informativnoj emisiji ovog TV servisa osam minuta polučasovnog programa posvećeno je materijalu koji su napravili korisnici ili koji su korisnici predložili.

Još primera “najbolje prakse” može se naći u priručniku, koji se može preuzeti na sajtu MediaAcT-a.