TV zvezda Brajan Vilijams na stubu je srama zbog izmišljenog herojstva u ratu kakvo se političarima poput Hilari Klinton uglavnom oprašta.

Brajan Vilijams je jedno od najprepoznatljivijih lica američke televizije kao što je Hilari Klinton jedno od najpoznatijih imena američke politike. Osim slave, spaja ih i to što su oboje izmislili da su bili u opasnim ratnim situacijama. Ovde prestaju sličnosti jer, kako slučaj pokazuje, laž se u novinarstvu daleko skuplje plaća nego u politici: Vilijams je na rubu propasti karijere, a Klintonova pred kandidaturom za predsednicu SAD.

Reporter TV mreže En-Bi-Si priznao je prošle nedelje, kako su izvestili američki mediji, da nije tačno da je tokom invazije na Irak bio u helikopteru koji je pogodila neprijateljska granata, što je tvrdio već neko vreme, a poslednji put krajem januara. Vilijams se hvalio da se tokom izveštavanja iz rata 2003. obreo u pogođenom avionu koji je zbog toga bio prinuđen da sleti.

Međutim, jedan od vojnika koji je učestvovao u toj akciji napisao je na „Fejsbuku” da se ne seća da je voditelj bio sa njim. Vojni časopis „Stars end strajps” potom je objavio da je prezenter i urednik večernjih vesti En-Bi-Sija zaista bio „priključen” trupama, ali u drugoj, neoštećenoj letelici koja je posle sat vremena stigla do one prve, oborene.

Vilijams je tada kao ratni reporter tačno izvestio o tom incidentu. Međutim, pre nekoliko godina je počeo izvrće činjenice i sebe stavlja u epicentar događaja. Prošle je sedmice bio sateran u ćošak i primoran da se u programu izvini zbog „greške”, to jest što je, kako je istakao, pomešao događaje.

Šta mu je trebalo da se junači i preuveličava opasnost zadatka na kojem se našao, nije sasvim jasno, budući da je zvezda i voditelj najpopularnijih večernjih vesti sa 9,3 miliona gledalaca. Auditorijum konkurentskog Ej-Bi-Sija je 8,7 miliona. Opijen slavom i željom za još većom popularnošću ili i inače sklon „filovanju” biografije, tek Vilijams je morao da se na neko vreme povuče. Njegova kuća je saopštila da protiv njega pokreće istragu, pri čemu će ispitati i kako je pokrivao uragan „Katrina” 2005, kada je tvrdio da je gledao kako jedan čovek izvršava samoubistvo.

Vilijamsove mašte prisetio se ovih dana i novinar „Njujork tajmsa”Dejvid Kar, koji je takođe pratio prirodnu katastrofu u Nju Orleansu. Kar piše da su kolege i tada prevrtale očima kada su slušale Vilijamsove izveštaje o leševima koji plutaju ispred hotela, ali da mu profesija tada nije sudila.

No, sada su stvari drugačije jer su uključile vojsku, pri čemu se „rat i njegove opasnosti smatraju svetim i sa njima nema igranja”. Isti dnevnik ocenjuje da se publika neće zadovoljiti mlakim i nejasnim izvinjenjem, već otvorenim priznanjem i kajanjem Vilijamsa.

Vojnik koji je stvarno bio u pogođenom helikopteru piše: „Svi lažu. Svako od nas. Nije reč o tome da li lažeš. Reč je o tome kako se nosiš s tim kada si uhvaćen. Zahvalan sam što si se povukao na nekoliko večeri, gospodine Vilijams. Da li sada možeš da priznaš da nisi pomešao (događaje) i ponudiš pravo izvinjenje? Možda ću te čak častiti i pivom.”

Vilijams je u decembru potpisao novi petogodišnji ugovor sa En-Bi-Sijem. Plata mu je deset miliona dolara godišnje. Tim je neverovatnije što je lažno svedočio o detaljima koji lako mogu da se provere. Međutim, kako otkriva list sa Menhetna, TV mreža je još prošle godine primila dojavu da njena zvezda kiti si-vi, pretvarajući se da je Hemingvej u Španskom građanskom ratu. Novinarstvo se zasniva na kredibilitetu, pa neće biti čudo ako Vilijams izgubi posao. En-Bi-Si bi mogao da ga sa privremenog odmora pošalje na trajni ako proceni da mu gledaoci više neće verovati. Konačno, kako će on propitivati političare o njihovim lažima ako je i sam uhvaćen u svojima?

Iako bi i politika morala da se zasniva na verodostojnim izjavama, neistine se političarima lakše opraštaju. Zar to ne pokazuje primer Hilari Klinton? Boreći se protiv Baraka Obame za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2008, ona je izmislila kako je u Tuzli za vreme rata bežala pred „snajperskom paljbom”. Dugo niko nije reagovao na ovaj nepostojeći događaj sve dok komičar Sinbad, koji je tadašnju prvu damu pratio na tom putovanju, nije za „Vašington post” kazao da je najveća briga američke svite, u kojoj je bila i Hilarina kćerka Čelsi, bila gde će ručati. Onda su i ostali mediji javljali da je Klintonova otišla u BiH posle rata i da je tamo dočekana s cvećem. Bivša senatorka pravdala se umorom u kampanji, ali je morala da prizna da nikakvog „fijuka metaka” nije bilo. To joj nije smetalo da već sledeće godine postane državna sekretarka, kao što ni njenog supruga Bila Klintona nije omelo da ostane u Beloj kući nakon što je izjavio: „Nisam imao seks sa tom ženom, gospođicom Monikom Levinski.”

Kažu da se u „magli rata” ljudima pomuti sećanje, pa učesnici često iskrivljuju činjenice, prepisujući sebi sve veće zasluge kako vremeodmiče. U debatu povodom TV zvezde uključili su se profesori novinarstva, koji slučaj tumače sa stanovišta etike, i naučnici iz oblasti neurologije, koji objašnjavaju nepouzdanost memorije. Da li je stvarno moguće da pogrešno poverujete da ste bili u avionu koji pada ili u begu od snajpera? Odgovor verovatno zavisi od toga ko ste.

Na Vilijamsovu žalost, on je novinar, a ne političar.

Pariz i London protiv Foks njuza

Zbog izveštaja o tome da u francuskoj prestonici postoje delovi naseljeni muslimanima u koje niko drugi ne sme da uđe,gradonačelnica Pariza je najavila da će tužiti američku TV mrežu Foks njuz. An Idalgo je najavila slučaj na sudu zbog uvrede ugleda i časti Pariza i Parižana. Istovremeno, šef Daunig strita Dejvid Kameron je za analitičara iste televizije kazao da je „potpuni idiot” zato što je za britanski grad Birmingem ocenio da je muslimanskigrad i „zabranjena zona” za nemuslimane.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta

Nije samo Srbija krajem maja dobila lažnog junaka. Njuzvik je otkrio američkog „Džamba” i veliku sramotu Njujork tajmsa. Somali Mam nije „spasavala” žrtve poplava, već žrtve trgovinom ženama.

Da li su novinari postali previše zauzeti ratom  jednih protiv drugih, u momentu kada bi trebalo da se bore protiv cenzure i autoritaritarnosti? Ovo pitanje postavio je Dejvid Kar, reporter Njujork Tajmsa, diskutujući o načinu na koji različite su novinarske organizacije odgovorile na bujicu priča koje su objavili uzbunjivači.

Kar ukazuje da kolege poput Glena Grinvalda, reportera Gardijana, koji je objavio priču o poslovanju Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), baziranu na informacijama koje je primio od uzbinjivača Edvarda Snoudena – mediji tretiraju kao drugačije. “U širem smislu, u najvećem delu kritika koje se odnose na Asanža i Grinvalda na njih se gleda sa izvesnim gađenjem – oni nisu ono što mi smatramo za prave novinare. Umesto toga, oni reprezentuju Petu silu sačinjenu od tviteraša i blogera koji prete da ugroze naše tradicionalne medije. Oni nisu kao mi”, ističe Kar.

Štaviše, Grivald je i sam postao umešan u priču a njegovi motivi da izveštava o NSA stavljeni su pod znak pitanja. Dejvid Gregori novinar i autor emisije “Upoznaj štampu” na NBC- ju pitao je Grivalda u svojoj emisiji: “U meri u kojoj ste podržavali i pomagali Snoudena, zašto ne bi trebalo da budete optuženi za  zločin?“

Kar pita kako mediji opravdavaju svoj stav o Grinvaldu, zatim osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu ili autorki dokumentaraca  Lauri Potras  koja je takođe radila na pričama o NSA i naposletku  Dejvidu Mirandi, Grinvaldovom partneru koji uhapšen na aerodromu Hitrou dok je putovao iz Berlina za London. On je čuvao dokumenta za Grinvalda, a nekoliko komentatora poput Džerefi Tubina, novinara CNN-a i Njujorkera, nazvao ga je „krijumčarem droge“.  Kar ističe da su Asanž, Grinvald, Potras, Miranda Carr radili u javnom interesu ali su svi bili oklevetani.

Zašto je objavljivanje Pentagonskih papira ,čime su otkriveni detalji o nameri SAD da započne rat u Vijetnamu, a za koje je zaslužan novinar Njujork Tajmsa Danijel Elsberg njega pretvorilo ga u heroja, dok su nove su generacije uzbunjivača i novina, poput Gardijana koji je objavio informacije do kojih je došao izložene nepoverenju i kritikama. U intervjuu, međutim, Elsberg  nas podseća: “na početku ni ja nisam bio viđen kao heroj, ja sam dve godine proveo u zatvoru”, ali dodaje i da “u to vreme, novinari nisu ratovali jedni protiv drugih”.

Prema Bilu Keleru iz Njujork Tjamsa, veza između izvora i novina i njihovih konkurenata oduvek je bila prepuna opasnosti, ali su nove tehnologije uzrokovale  stvarni raskol između onoga što je model poslovanja i novinarske prakse.

Alen Rasbridžer,odgovorni urednik  u Gardijanu, sa tim je saglasan i čak, odlazi korak dalje. „Mislim da oni ljudi iz struke koji sumnjaju u Glena Grinvalda i osuđuju Dejvida Mirandu nisu dovoljno o tome promislili.  Vlada meša novinare sa teroristima i koristi nacionalnu bezbednost ih stavi pod sveošti nadzor. A posledica toga kakvo se novinarstvo praktikuje su ogromne”, ističe Radbridžer.

Odgovorajući na pitanja o otkirvanju dokumenata na blogu i komentarišući ponašanje pojedinih kolega u tekstu objavljenom u Gardijanu  ističe: “One kolege koje su ocrnile Snoudena ili koje kažu da reporter treba da veruje državi jer ona zna najbolje (mnogi od njih u u Britaniji su, začudo, u pravu)  mogu jednog dana da se na okrutan način osveste.  Jednog dana će njihovo izveštavanje biti na udaru.  Ali sada barem znaju da se klone tranzitne zone na Hitrou”.

Mnogi novinari i medijske organizacije se sa njim slažu, tako su Njujork Tajms i ProPublika odlučile su da sarađuju sa Gardijanom i podrže uzbunjivače.

U drugom istančanom činu, grupa skandinavskih novinskih kuća sačinila je  otvoreno pismo  britanskoj vladi. Aftenposten (Norveška). Dagnes Nihter (Švedska), Helsingin Sanomat (Finska) i Politiken (Danska) optužili su vladu Dejvida Kamerona da ugrožava globalnu slobodu štampe, zbog načina na koji se Vlada ponela prema Gardijanu i Dejvidu Mirandi.

U tom pismu urednici četiri dnevne novine rekli su, između ostalog: „činjenica je su SAD i Velika Britanija najmoćnije zemlje sveta i ‘najveći branioci demokratije u modernoj istoriji’ čini njihovo ponašanje još dvoličnije: ako u Kini i Iranu unište hard-diskove u vlasništvu nekog lista i pritiskate novinare objašnjenje je da su to diktatorke zemlje. Ako to mi uradimo, mi branimo demokratiju.”

Dalje: “Postupci britanske vlade podsećaju na postupke autoritarnih režima, bez tolerisanja opozicionog, protiv medija, organizacija i individualaca koji dovode u pitanje  njihov monopol vlasti.

Debate o tome kako se Zapad nosi sa medijima ostaće zasigurno u fokusu još neko vreme.

Mark Tompson, predsednik  i izvršni direktor Njujork tajmsa, kaže da bi štampa mogla da nauči lekcije iz Holivuda kako da od jednog proizvoda generiše nekoliko izvora prihoda.

U svom prvom velikom govoru nakon što je preuzeo funkciju u Njujork  tajmsu, Tomspon je tvrdio da je potreba za ozbiljnim novinarstvom veća nego ikada. Industrija, samo, sada mora da nađe način da to plati, a Tompson smatra da rešenje dolazi sa samih vrhova  tržišta.

“Novinarstvo, onako kakvim se bavi ozbiljna štampa, zadržalo je svoju skromnost i nezamenjivost …mi sada vidimo više novinarskih i kreativnih digitalnih inovacija od ovog tipa novinarstva nego u poređenju i sa tabloidima širom sveta i sa emiterima”, objašnjava Tompson.

Dodaje da se većina medija u Sjedinjenim Državama, uključujući štampu, TV i veb, okrenula internacionalnom izveštavanju ostavljajući američko profesionalno novinarstvo ostatku sveta… Tako se ono danas suočava sa manjom konkurencijom nego pre 10 ili 15 godina.

Tomson, koji je postao predsednik i izvršni direktor kompanije Njujork tajms u novembru 2012, posle osam godina na funkciji generalnog direktora na BBC-ju, skeptičan je po pitanju da li će oglašavanje na internetu ikada biti dovoljno veliko i jako da podrži funckionisanje visokokvalitetnog pravljenja vesti. Umesto toga, on predlaže mnogo istančaniju metodu, koja kombinuje sredstva od digitalnog oglašavanja i  druge izvore prihoda.

Govoreći na memorijalnom predavanju na Rojters institutu za proučavanje novinarstva Univerziteta Oksford, 5.septembra 2013, Tomson kao jednu op opcija predlaže dalji razvoj onlajn pretplate,  kao i da se brend koristi kako bi se popularisao video, konferencije, pametne igrice i elektronsko oglašavanje.

“Ne verujemo da je sa digitalni nastupom stvar svršena. Očekujemo da on kroči u hibridne poslove u godinama koje dolaze, i štampane i digitalne, pretplatom i ogalašavanjem”, ističe Tompson.

On kaže da bi štampa mogla mnogo toga da nauči od holivuske industrije odnosno da koristi istu intelektualnu svojinu kroz različite formate i vremenske okvire. Drugim rečima, filmove je skupo praviti, ali Holivud ih čini isplativim tako što koristi isti proizvod na nekoliko načina, palsira ga u bioskope, na DVD, TV, trgovine i kroz igrice.

“Vesti su toliko puta reagovale na potrebe koje vreme nosi, ali njihov razvoj, kroz mnogostruko različite potrebe našeg novinarstva, ohrabruje i potreba određenog dela publike, ali i to što njihova upotreba ima za cilj ekonomsku korist”, rekao je Tomson.

On ističe da budući digitalni modeli mogu ponuditi različite tipove usluga. „Želimo da svako da šansu jednostavnom Tajms novinarstvu. Ali takođe, želimo da za to što je više moguće ljudi plati… Prvi korak nove strategije je razvoj ponude za one koji će zasigurno plaćati ono što mogu da pronađu u Tajmsu, ali manje od 200$ jer smo trenutno najskuplja digitalna pretplata – iako su nam oni koji podržavaju takav vid rekli da bi platili i toliko, kada bi znali da mogu da dobiju sve željene funckije“.

Tompson takođe kaže da će od sledećeg meseca internacionalni Herald tribjun biti zamenjen internacionalnim Njujork tajmsom kao listom koji raste od pretplate širom sveta, na engleskom, a verovatno i drugim jezicima.

On kaže da veruje da Njujork tajms ima reputaciju zbog koje su ljudi spremni da plate.

“Bez ikakve reklame,  bez ikakve mogućnosti da se obratimo ljudima koji bi plaćali za proizvod na svom jeziku i bez ikakve mogućnosti da kupci plate u drugoj valuti osim dolara, uspeli smo da okupimo 70 000 pretplatnika izvan SAD od kada je model počeo da se primenjuje, odnosno, pre dve i po godine. Sada želimo da vidimo možemo li privući više ljudi kada postavimo sve stvari na svoje mesto“, zaključuje Tompson.

Nekada je tiraž bio glavno ogledalo uspeha i opipavanja pulsa čitalaca. Danas su poseta vebsajta i aktivnost na društvenim mrežama važniji pokazatelji medijima. Redakcije u SAD zdušno su se predale traženju publike i negovanju komunikacije prvenstveno putem Fejsbuka i Tvitera…

U svakoj redakciji otvorena su nova radna mesta koja podrazumevaju održavanje profila medijskih kuća na društvenim mrežama.

Manjim medijima je to efikasna alatka za proboj na tržištu. Brendon Monagan, direktor marketinga vebportala Slejt, kaže da petina posetilaca sajta dolazi sa društvenih mreža i taj broj raste… Politika te kuće je da se kroz komunikaciju novinari zbliže sa čitaocima.

U Njujork tajmsu svaki novinar mora da ima svoj Tviter profil i postoji kodeks po kojem mogu da se predstavljaju kao zaposleni u toj velikoj medijskoj kući. Uz to, svaka rubrika ima svoje Fejsbuk i Tviter stranice koje održavaju profesionalci, posebno angažovani za tu vrstu posla i to po jedan u svakom sektoru.

Hafington post je otišao najdalje gde je osnovan takozvani „Trend tim” od čak 50 ljudi koji se bave popularnim interaktivnim društvenim vebsajtovima.

„Izbacujemo iz minuta u minut na Tviter linkove svega što objavimo. Na Fejsbuku na pola sata postavljamo po jednu objavu, što je mnogo češće nego što drugi rade, ali nemamo negativan odgovor od publike. Društvene mreže su za nas jedna od osnova, jer su nam najviše pomogle da se razvijemo tako brzo…”, objasnio je Krejg Kenelej, urednik vesti u Hafington postu.

Istraživački timovi „Pro publike” koriste Tviter i kao izvor informacija.

„Ljudi vole da nam dojave putem Tvitera ili Fejsbuka nešto što im smeta pa čak i korisne informacije na osnovu kojih stvorimo priču. Otuda imamo više od 200.000 pratilaca samo na Tviteru što u mnogome prevazilazi broj posetilaca našeg vebsajta”, kazao je urednik Pro publike Majk Veb.

I elektronski mediji – radio i televizija – ne smeju da zaostaju u trci za osvajanje publike putem Interneta pa brzo razvijaju svoje vebsajtove. Nacionalni radio (NPR), koji ima 26.000.000 slušalaca širom SAD i glavni mu je izvor prihoda prodaja svog programa za 400 redkacija širom zemlje, oslanja se sve više na vebsajt.

I oni imaju nekoliko novinara koji promovišu emisije i ostalu produkciju na društvenim mrežama, jer je, kako kaže glavni urednik Greg Majer, to je besplatna, a sjajna reklama.

(Grupa novinara iz Srbije imala je priliku da razmeni iskustva sa kolegama iz poznatih redakcija u Njujorku i Vašingtonu zahvaljujući programu Ambasade SAD u Beogradu)

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika, 30. juna 2013.

Foto: Politika/V.P.

Zbog sve većeg broja korisnika interneta u svetu, ove godine se na globalnom nivou očekuje rast digitalnog oglašavanja od 14,6 odsto, što je nastavak dugogodišnjeg trenda rasta onlajn marketinga.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 2012. zabeležen globalni rast reklamiranja na svetskoj mreži od 14 odsto. Istovremeno, tržište digitalnog marketinga u Srbiji poraslo je za 17 odsto.

Milioni ljudi pristupaju internetu sa kućnih i poslovnih kompjutera, prenosnih računara i mobilnih telefona što za kompanije i agencije znači da do različitih potrošača dolaze različitim kanalima i njima prilagođenim reklamama. Većina analitičara predviđa dalji rast industrije onlajn marketinga jer milioni ljudi širom planete obavljaju posao putem interneta ili na njemu provode slobodno vreme. Većini ne prođe nijedan dan a da ne otvore elektronsku poštu, „Fejsbuk” ili „Tviter”.

Samo u Evropi ima 426,9 miliona korisnika svetske mreže. U Americi, još jednom ogromnom digitalnom tržištu, sve više je pripadnika auditorijuma koji filmove, serije i TV emisije prate ne putem etra ili preko kabla, već na sajtovima. Samo jedan takav servis – „Hulu”, ima tri miliona pretplatnika i mnogo više korisnika besplatnih video-zapisa. Osim toga, oglašivači primećuju i da sve veći broj čitalaca prati svoje novine u elektronskom izdanju. Prema podacima Udruženje za reviziju medija, američki magazini prodaju sve manje primeraka na kioscima, ali ne može se govoriti o padu tiraža jer mediji beleže sve više čitalaca svojih digitalnih izdanja.

Imajući u vidu stalne migracije potencijalnih potrošača, to jest njihovu selidbu u virtuelni svet, kompanije sve više ulažu u reklamiranje na društvenim mrežama, pretraživačima, sajtovima i sopstvenim elektronskim stranicama. Proizvođačima se otvara novi prostor za reklame, dolaze do novih konzumenata i sve više ulažu. Zbog toga i marketinška industrija može da se pohvali poslovanjem u sve većem plusu.

Analitičari su procenili da će digitalni marketing sa sadašnjeg udela od 18 odsto u industriji marketinga doći do udela od 23,4 odsto u 2015. Prema nedavnim procenama Evropske komisije, ovogodišnji skok prihoda od oglasa u onlajn i mobilnom sektoru biće 1,9 odsto u Velikoj Britaniji i 1,2 odsto u Nemačkoj. Zemlje istočne Evrope beleže veći rast jer je kod njih ovo tržište počelo kasnije da se razvija.

Prema proceni Evropske novinarske opservatorije, onlajn reklamiranje u Srbiji vredno je između petnaest i dvadeset miliona evra dok je pre tri godine vredelo između četiri i pet miliona evra. Kako kaže Vladimir Aranđelović iz Interaktivnog biroa za oglašavanje (IAB), prošlogodišnji rast onlajn tržišta u Srbiji od 17 odsto značajan je pad u odnosu na 2011, kada je domaće tržište imalo najveći rast u Evropi – 36 odsto.

– Najveći rast je 2012. zabeležila kategorija oglašavanja na mobilnim uređajima. Ovo tržište je poraslo 200 odsto za godinu dana i upravo se od mobilnog oglašavanja očekuje najznačajniji napredak jer su sadržaji na svetskoj mreži uvek dostupni zahvaljujući pametnim telefonima i računarima – objašnjava Aranđelović.

Kompanije koje posluju u Srbiji „love” moguće konzumente na svim kanalima koji vode u virtuelni svet. U Srbiji je 3,2 miliona korisnika interneta i 2,9 miliona vlasnika profila na „Fejsbuku”. Ubedljivo najviše surfera ima na kućnim kompjuterima i laptopovima (89 odsto), zatim na smartfonovima (33), mobilnim telefonima (16), a najmanje na tabličnim računarima (sedam). Tržište onlajn oglašavanja povećava se i sa sve izraženijim navikama domaćih kupaca da naručuju robu i plaćaju račune na svetskoj mreži, ali i da pre kupovine „konsultuju” sajtove i forume. U prilog ovom trendu ide i potreba publike da koristi više medija istovremeno – 21 odsto građana Srbije kaže da odlazi na internet dok gleda TV.

Digitalno oglašavanje nije zadovoljilo sve igrače virtuelnog sveta i biznisa. Izdavači američkih i evropskih novina u velikom broju slučajeva počeli su da naplaćuju pristup svojim elektronskim stranicama jer se ispostavilo da su precenili prihode od onlajn reklama. Ukratko, oglasi na njihovim sajtovima nisu doneli očekivanu zaradu pa su morali da pronađu drugi izvor zarade. Za „Njujork tajms”, na primer, novi model pokazao se uspešnim jer je zarada od onlajn pretplate veća od zarade od onlajn oglasa.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Politika 28.05.2013. 

Foto: Politika

Urednici i veb “developer” Njujork tajmsa zajedno rade na stvaranju novih interaktivnih sadržaja i paketa za korisnike mobilnih aplikacija.

Dok se izborna noć u SAD zahuktavala ka reizboru predsednika Baraka Obame, korisnici mobilnih aplikacija Njujork tajmsa imali su pristup nečemu što može da postane novi standard za informativne mobilne aplikacije. Najnovija aplikacija Njujork tajmsa vezana za izbore u SAD, koja je dostupna za Ajfon i Android uređaje, nudi korisnicima čitav niz sadržaja –  od interaktivnih mapa, preko grafičkih prikaza rezultata gasanja, videa, slajd šoua, komentara novinara, pa sve do tradicionalnih njuzfida i četovanja. Ukratko, standard za informativne mobilne aplikacije raste. Fiona Spruil, urednica Tajmsovog novoosnovanog tima za mobilne platforme, objašnjava: “Želimo da naše aplikacije budu jednako dinamične kao naš sajt, NYTimes.com, a ne da budu prost niz članaka.”

Kako kažu veb “developer” i članovi tima za mobilne platforme, vesti poput onih o predsedničkim izborima u SAD i Olimpijadi u Londonu 2012. predstavljaju jedinstvenu priliku da se isprobaju novine u mobilnim medijima i da se uobliče postojeći sadržaji. Aplikacija Njujork tajmsa vezana za uragan Sendi takođe predstavlja uvid u moguću budućnost informativnih mobilnih aplikacija. Naime, njeni korisnici su tokom cele oluje uživo dobijali izveštaje o dešavanjima i napravljenoj šteti, a bili su im dostupni i interaktivni sadržaji poput praćenja uragana, živih snimaka, pa čak i javnih obraćanja gradonačelnika Njujorka Majka Blumberga. Kao što je slučaj i sa NYTimes.com, developeri nastoje da u aplikacije upakuju obilje interaktivnih elemenata.

Krajnji cilj, kaže Spruilova, jeste da se zadrži osećaj zatvorenosti svojstven veb aplikacijama, a da se istovremeno taj format učini pogodnim za informisanje uživo. Međutim, nije lako osmisliti nove i inovativne informativne aplikacije, a developeri moraju da paze da aplikacija bude više od kopije onoga što pruža internet stranica. Dok Njujork tajms dalje eksperimentiše sa novim platformama, što između ostalog uključuje upotrebu HTML5, developeri moraju da održe visok nivo interaktivnog informativnog sadržaja, istovremeno radeći na objedinjavanju sadržaja u svim operativnim sistemima. Kako navodi Spruilova, upotreba HTML kodiranja je ključ za stvaranje živih sadržaja za šest različitih mobilnih platformi.