NIN – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Mediji gube kredibilitet

Fonet — Tue, 10 Mar 2015 13:04:38 +0000

Mediji u Srbiji zavise od oglašivača i sve manje rade u javnom interesu zbog čega je ugrožen i njihov kredibilitet kod građana, ocenili su danas učesnici debate na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom ulozi medija u reformama. Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk ocenio je da mediji ne rade dobar posao, jer ne treba da budu partneri vlasti, već da upiru prstom „tamo gde najviše boli“.

Onih koji tapšu po rameni ima koliko hoćete. Mi smo došli do prelomne tačke, ocenio je Ćulibrk. Ključna uloga medija jeste da bude kritičar vlasti. Na konkretnom primeru, juče u vrcanju optimizma kako nam je super, treba da ukažemo na realne stvari. Ako smo u januaru imali suficit, u februaru mali deficit, u martu nešto veći, onda mi trend ne zvuči super, rekao je Ćulibrk. Zašto je problem da kažu da je dogovoreno da struja poskupi, zašto se igramo? Vlada treba da prelomi i ljudima otvoreno kaže, rekao je on i ukazao da to još nije učinjeno i da ozbiljne teme nikoga ne interesuju.

Država nam je dala mogućnost (medijskim zakonima), a mi je ne koristimo. Ne treba da se ulagujemo oglašivačima. NIN nema oglas mesecima, ali ako popustimo izgubićemo, upozorio je Ćulibrk. Ne pristajem da to bude cena kojom ću da platim nezavisnost, rekao je on.

Ćulibrk je rekao da ima odličnih mladih ekonomskih novinara koji su stasali u Ekonomistu. Ekonomist je propao, jer niste hteli da ga kupujete, kupovali ste tabloide, poručio je Ćulibrk. Mi novine ne pravimo za sebe, već za čitaoce, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je na to da prvi put postoji definisan javni interes, a većina medija ne radi u javnom interesu. Naši mediji, u većini, se rukovode interesima političkih, finansijskih centara i ličnim interesima i ne rukovode se ni u približnoj meri javnim interesom, rekao je Sekulić.

Sekulić je rekao da su mediji u šestoj godini ozbiljne krize, a što je veća kriza u medijima, to je manje javnog intersa. Čak i ono što se naziva mejnstrim medijima ponaša se tako da se od reformi ne prave tiraži i da se na reformama ne prave rejtinzi, rekao je Sekulić.

Svesno se upuštaju, ocenio je Sekulić, ne samo iz rizika politike, već finansijskih interesa u operacije koje odvlače pažnju prećutne pogodbe sa centrima moći da se bave marginalnim temama.

Sekulić je rekao da je Srbija od devedesetih godina izgubila dve generacije novinara i da dolaze ljudi sa gomilom nepotrebnog znanja, bez praktičnih veština. On je podstio da je Asocijacija medija poslovno udruženje 25 novinskih kuća, sa stotinjak štampanih i elektronskih izdanja koja pokušava da podrži samoregulaciju i kodeks. Mediji dramatično gube kredibilitet i nisu svesni toga. Dok otkrijemo šta je javni interes, javnost će potpuno da izgubi poverenje u medije, upozorio je Sekulić.

Mi pričamo o zemlji sa 12 dnevnih novina, a štampu kupuje manje od 10 odsto populacije. Udeo štampanih medija opada u reklamnom kolaču, a taj kolač je manji za 25, 30 odsto u proteklih nekoliko godina, upozorio je Sekulić.

Direktorka državne agencije Tanjug Branka Đukić ocenila jeda su mediji u Srbiji ostali politički i ekonomski zarobljeni i da nisu postali forum za debate o ključnim pitanjima i izazovima današnjeg vremena. Političke elite očekuju od medija da budu njihovi saveznici, a ne kontrolori vlasti, a ekonomske elite očekuju da mediji promovišu interese kapitala, a ne interese javnosti, smatra Đukić.

Ona je ukazala na „moćan faktor kapitala i uticaj klijenatai oglašivača“ na medije u Srbiji koji bez njih ne bi mogli da opstanu finansijski.

Danas je mnogo lakše napasti premijera Vučića nego recimo Komercijalnu banku kao značajnog oglašivača, navela je Đukićkao primer.

Ona smatra da se od medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće strukture društva nemaju prave odgovore na izazove vremena u kojima živimo.

Gde su univerziteti, instituti, nezavisni intelektualci, zamrla je javna debata, kada su oni pokrenuli neku javnu temu u Srbiji. Intelektualci su se poraženi iskustvom iz 90ih godina uplašili i povukli, ocenila je Đukić. Ona je ukazala da je Tanjug sam prošle godine kod vlade inicirao svoju privatizaciju.

Direktor programa za Srbiju Jugoslav Ćosić rekao je da se poslednjih godina dešava da novinare prebijaju na ulici i dase na novinare vrše pritisci, posebno na novinare lokalnih medija. Moj odgovor na pitanje da li možemo da budemo partneri vladi jeste da, ali pod uslovom da svako radi svoj posao. Mislim da to pitanje nismo rešili, postoji neka vrsta endemskog nesporazuma o tome šta je uloga medija, rekao je Ćosić.

On je istakao da sve vlade, bez izuzetka, pokušavaju da od medija naprave svoj servis radi slanja pozitivnih poruka građanima.

Prema rečima Ćosića, opozicija nastoji da radi isto što ivlast i da se ne bori za slobodne medije već da pokušava da ih stavi pod kontrolu.

Sve vlade su iste u odnosu prema medijima, u odsustvu kapaciteta da prihvate koncept slobodnih medija, ocenio je Ćosić.

Neke stvari, kako je rekao, ne mogu da se regulišu zakonom onjima mora da postoji konsenzus, ali ne samo između medija i čitalaca. Ne može se zakonom regulisati, što se danas političkom arbitražom odlučuje o tome koji će mediji dobiti budžete javnih preduzeća za oglašavanje, rekao je Ćosić.

Ovde vlade pomažu partijskim medijima, nemam ništa protiv da određeni mediji podržavaju neke politike, ali postoje prethodna pitanja koja moramo rešiti. Da li imamo društveni konsenzus da mediji ne treba da budu ničiji servis nego darade u interesu građana, rekao je Ćosić.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju i finansije Danijela Lalić je rekla da Srbija nema realno medijsko tržište gde vladaju zakoni i takmičenja.

U novinarstvu u Srbiji, smatra Lalić, imamo senzacionalističke naslove i tabloide koji nameću javno mišljenje. On je ukazala i na problem lošeg obrazovanja novinara i malih plata.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da jeosnovna uloga medija je da informišu na objektivan način, a da neki ljudi mogu da budu protiv reformi.

Slažem se oko teme partijskog finansiranja, ako gledamo unazad. Zato sam rekao da su Komisije, koje će odlučivati sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i novinara, pa ako tu bude partijskog usmeravanja, postavite pitanje sami sebi, rekao je Tasovac.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je istakao da je vlada donela medijske zakone radi stvaranja istih uslova za sve na tržištu.

U ovome trenutku u Srbiji, na osnovu registra javnih glasila, je registrovano 1.359 javnih glasila. Da li ova zemlja sa ovakvim ekonomskim potencijalima sebi može da priušti toliko glasila, rekao je on. Ako smatramo da tržište to treba da reguliše onda mislim da svi treba da imaju istovetne startne pozicije i to je ova vlada regulisala zakonima, rekao je Mirković.

On je ocenio da će jednaki uslovi na tržištu pomoći da najbolji mediji budu podržani kroz projektno finansiranje i ukazao na to da je 1.100 novinara na birou. Mirković je istakao da će za 100 dana Srbija uvestidigitalni tv signal što će, kako je naveo, povećati mogućnosti i mnogo toga promeniti.

The post Mediji gube kredibilitet appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Novi trendovi konačno i u domaćim medijima

Marko Nedeljkovic — Fri, 21 Sep 2012 23:22:15 +0000

Nikada ranije za samo mesec dana nismo dobili toliko potvrda o rastućem uticaju onlajn sfere na domaće medije. Sve je počelo otvorenim pismom Draganu Đilasu na blogu B92, nastavilo se objavom potpredsednice Delta Holdinga Jelene Krstović na Tviteru, ali su medijski pobednici meseca ipak korisnici. U više navrata su posredstvom medija upozoravali na nedolično ponašanje državnih službenika inicirajući na taj način i njihovo kažnjavanje, a prvi kolegijum jednog domaćeg lista na Tviteru samo je potvrdio značaj njihove onlajn participacije.

Iako po uticaju onlajn sfere još uvek zaostajemo ne samo za razvijenim zemljama Zapada, već i za mnogim susedima, poslednjih mesec dana su obeležili pozitivni trendovi. Najbolju uvertiru svakako je priredio savetnik bivšeg predsednika države Nebojša Krstić, čije otvoreno pismo Draganu Đilasu objavljeno na blogu B92 prenose mnogi štampani i elektronski mediji potvrđujući da uticaj blogosfere polako jača i u našoj zemlji. Danima se spekulisalo o skrivenom značenju poruke koju je uputio gradonačelniku Beograda, a nagađanja su se konačno okončala gostovanjem autora u Utisku nedelje. Skrivenog značenja nije bilo, ali je sada već svima dobro poznatu poruku „Vratite vrapce u Beograd“ samo na blogu B92 pročitalo više od 13.000 korisnika.

Samo nekoliko dana kasnije fotografija koju je na svojoj stranici na Tviteru objavila potpredsednica Delta Holdinga Jelena Krstović ponovo izaziva interesovanje domaće javnosti. Na fotografiji snimljenoj u avionu vidi se beležnica Krstovićeve na kojoj je rukom ispisan tekst koji navodno dokazuje povezanost Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, kao i njihovo vlasništvo u dnevniku Press. Čim su se pomenute spekulacije pojavile u pojedinim medijima, fotografija je izbrisana sa naloga, što se najčešće tumačilo kao dolaz navedenih tvrdnji.

Prethodna dva slučaja potvrdila su da je uticaj blogova i društvenih mreža na tradicionalne medije sve veći, ali se pravi potencijal onlajn sfere pokazao tek u narednim primerima.

Tako Blic 5. septembra objavljuje tekst iniciran fotografijama koje je elektronskom poštom poslao čitalac revoltiran „bahatošću državnog službenika“ koji se parkirao na pešačkom prelazu i neprimereno reagovao na kritiku sugrađanina. Samo dan kasnije ovaj list objavljuje novi tekst u kojem otkriva da će ceo slučaj rezultirati pokretanjem disciplinskog postupka protiv vozača, a motivisani ovakvim epilogom građani sve češće ukazuju na nove slučajeve nedoličnog ponašanja (novi primer u Blicu beležimo već sedam dana kasnije).

Sličnu praksu polako usvajaju i drugi mediji, a najilustrativniji primer predstavlja izveštaj koji 18. septembra objavljuje novinska agencija Beta, a preuzimaju ga gotovo svi štampani i elektronski mediji u zemlji. Celokupan izveštaj je baziran na snimku sa Jutjuba, na kojem se vidi kako komunalni policajac udara putnika koji ne želi da napusti autobus GSP-a, a za samo 24 sata ovaj snimak beleži više od 270.000 pregleda na Jutjubu i drugim društvenim mrežama. Na osnovu snimka je pokrenuta i istraga koja će utvrditi odgovornost komunalnog policajca, odnosno putnika.

Još jedan dokaz da komunikacija na društvenim mrežama postaje sve značajniji segment medijske sfere predstavlja i prvi redakcijski kolegijum nedeljnika NIN na Tviteru. Iako je do 11. septembra ovaj nedeljnik bio jedini veći medij u zemlji koji nije imao stranice na društvenim mrežama, samo dva dana nakon otvaranja naloga uredništvo NIN-a organizuje prvi kolegijum na Tviteru i poziva čitaoce da svakog petka od 12.00 do 12.30 sa urednicima uživo diskutuje o temama objavljenim u poslednjem broju.

Tako su poslednjih mesec dana u domaćim medijima konačno obeležili i pozitivni trendovi na mreži. Blogovi su bar na kratko obavljali svoju funkciju, korisnici bili veoma aktivni, a pojedini mediji to na pravi način i iskoristili. Uostalom, opstanak medija u digitalnom dobu zavisi prevashodno od umrežavanja sa korisnicima, pa će pre ili kasnije na ovu praksu morati da se priviknu i svi ostali.

The post Novi trendovi konačno i u domaćim medijima appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Finansijski izazovi domaće štampe

Marko Nedeljkovic — Thu, 31 May 2012 23:53:17 +0000

Izdavačka kuća Ringijer Aksel Špringer (Ringier Axel Springer) ostvarila je najbolje finansijske rezultate u toku protekle godine na tržištu štampe u našoj zemlji i jedina je kompanija koja je uz pozitivan završni saldo značajno povećala broj zaposlenih. Politika novine i magazini, Danas i Vreme su pozitivan rezultat platili otpuštanjem zaposlenih, dok su Politika AD, Kompanija Novosti, NIN i Pres poslovali sa gubitkom.

Finansijski izveštaji medijskih kuća za 2011. godinu pokazuju da su sva izdanja izdavačkog društva Ringijer Aksel Špinger prošlu godinu okončala sa dobitkom od 525 miliona dinara, a broj zaposlenih u ovoj kući je od 2010. godine povećan sa 251 na 313. Posle gubitka od 101,8 miliona dinara u 2010. godini, Politika novine i magazini su protekle godine ostvarila dobit od 13,5 miliona dinara, ali je broj zaposlenih smanjen sa 355 na 342. Kurir je proteklu godinu okončao s dobitkom od 48 miliona dinara (broj zaposlenih porastao sa 134 na 135), dnevni list Danas sa 9,9 miliona dinara (broj zaposlenih smanjen sa 74 na 71), a nedeljnik Vreme sa svega 8.700 dinara (broj zaposlenih smanjen sa 45 na 40).

Najveći minus u prethodnoj godini zabeležila je Politika AD, koja je 2011. godinu okončala sa gubitkom od 202,7 miliona dinara, slede Kompanija Novosti sa 87,8 miliona, nedeljnik NIN sa 15,7 miliona i dnevni list Pres sa devet miliona dinara.

Finansijski izazovi će sasvim izvesno ostati najveća preokupacija štampanih medija i u toku ove godine, a već sada se može uočiti da će jedan od aduta većine medija biti unapređivanje online strategije. Iako mnoga istraživanja pokazuju da dobitak na online izdanju neminovno dovodi do gubitka u štampi, čini se da će potraga za održivim modelom započeti upravo od veba.

Tako se u prethodnih nekoliko meseci većina štampanih medija fokusirala upravo na online izdanja, a najdalje je otišao najtiražniji list u zemlji. Blic je svojim posetiocima omogućio čitanje online izdanja i preko mobilnih telefona uz pomoć posebne aplikacije za mobilne telefone sa „android“ operativnim sistemom, koja se pokazala veoma uspešno, a nedavno je lansirana i aplikacija za uređaje sa IOS operativnim sistemom, pre svega za „Ajfon“, ali uz mogućnost instaliranja na „Ajped“ i „Ajped tač“. Korisnici ove aplikacije će na portalu ovog lista moći da gledaju foto galerije, video klipove, koriste linkove ka drugim vestima, što znači da će praktično sve mogućnosti koje nudi portal biti dostupne i na mobilnim uređajima. Time je ovaj list potvrdio lidersku poziciju na tržištu domaće štampe kada je reč o upotrebi novih tehnologija, što bi mogla da bude dragocena prednost u budućnost.

Večernje novosti su redizajniranjem online izdanja obezbedile značajno veću posećenost u odnosu na prethodne godine i dospeli na listu deset najposećenijih informativnih sajtova u zemlji, dok je izdavač Akter Media Group pokrenuo novi sajt na kojem su tri Akterova internet izdanja. Politika je još ranije zaključala deo sadržaja na vebu, a nedeljnik Vreme otvorio arhivu svih brojeva od 2000. do februara 2012. godine u nameri da animira korisnike. Zanimljivo je da je NIN najmanje pažnje posvetio online izdanju, ali je zato redizajnirao izgled štampanog, beležeći gubitak u okviru izdavačke kuće koja je najbolje poslovala u prethodnoj godini.

Kratkoročna finansijska injekcija u vidu novca utrošenog za reklamiranje tokom predizborne kampanje za kratko je popravila bilans domaće štampe, ali će za „plus“ na kraju 2012. biti neophodno mnogo više. Tehnološke inovacije, otpuštanje radnika, redizajn, otvaranje, odnosno zatvaranje na vebu – za sada su najčešći odgovori na finansijske izazove. Svi ti mehanizmi, međutim, ne idu „ruku pod ruku“ sa kvalitetom, a najbolji dokaz predstavlja izveštavanje medija tokom predizborne kampanje.

U situaciji kada „čarobni model“ traže i mnogo razvijeniji mediji na globalnom tržištu, podizanje kvaliteta možda i nije tako „rizično rešenje“. Ako ništa više od toga, bar je mogućnost koja zaslužuje šansu.

The post Finansijski izazovi domaće štampe appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.