Upis medija u Registar po novim pravilima počeće 13. februara, najavio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković navodeći da će na taj način prvi put biti dostupni i podaci o vlasničkoj strukturi u medijima, kao i o državnoj pomoći koja će im biti dodeljena. Na tribini “Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“ u organizaciji Sindikata novinara Srbije, Mirković je rekao da će Registar biti i idealna prilika da se utvrdi koliko medija ima u Srbiji, jer postojeći podaci Agencije za privredne registre ne pokazuju objektivan broj javnih glasila i medija u Srbiji.

Naveo je da je trenutno registrovano 1.363 javnih glasila, ali da njihov broj stalno raste.

„Sasvim sam siguran da ćemo konstatovati da imamo veliki broj medija imajući u vidu ekonomsku situaciju i budžete za reklame“, kaže Mirković i ocenjuje da će biti vrlo zahtevno za medije da opstanu na tako zahtevnom tržištu.

Podsetivši da je u toku konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, Mirković je najavio da će do kraja 2015. godine biti raspisan još jedan konkurs kako bi se i medijima koje očekuje privatizacija omogućilo da se prijave.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju u medijima, Mirković kaže da zaposleni ne prepoznaju takvo organizovanje, navodeći da kao neko ko je dugo radio u privatnom mediju nema iskustva da je bilo ko sprečavao formiranje sindikata niti opstruisao sindikalno organizovanje.

Ocenio je da treba podizati svest o tome ko treba da radi na formiranju sindikata jer to nije pitanje vlasnika medija, nego zaposlenih.

Povodom navoda iz istraživanje „Medijska scena Srbije 2014“, koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (na osnovu projekta Ministarstva kulture i informisanja), da vlasnici medija indirektno zabranjuju osnivanje sindikata, Mirković kaže da nije dobio nijedan dokaz koji potkrepljuje tu tvrdnju.

Na tribini se raspravljalo o tome zašto sindikati u Srbiji nisu aktivni, o teškom položaju novinara, kao i o sudbini medija posle privatizacije.

Profesor FPN Rade Veljanovski, koji je učestvovao u pisanju medijskih zakona, predložio je da se propiše da se državna pomoć neće dodeljivati medijima u kojima nema sindikalnog organizovanja, što je naišlo na odobravanje predstavnika Sindikata novinara Srbije.

Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kazala je da osnivanje sindikata posao zaposlenih i da nije zabranjeno, navodeći da je pitanje sindikalnog organizovanja važno i da će biti deo izveštaja o medijima koji taj savet priprema, a koji bi trebalo za dve sedmice da bude upućen Vladi Srbije.

O iskustvima u Evropi govorila je direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder koja je ocenila da su novinari i njihove sindikalne organizacije u teškoj situaciji, da ih vlasnici eksploatišu, i da sve veći broj njih rade kao „slobodni novinari“.

Ona je navela da Evropska komisija preduzima mere za sprečavanje i odvraćanje od neprijavljivanja medijskih radnika, ističući važnost sindikalnog organizovanja.

Na tribini su o iskustvima u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori govorili predstavnici tamošnjih sindikata.

Opštine i gradovi u Srbiji prosečno iz svojih budžeta izdvajaju 0,5 odsto sredstava za lokalne medije, a za njihov opstanak, poručili su učesnici skupa „Finansiranje lokalnih medija-iskustva i nova praksa“, neophodno je bar dva odsto. Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković podsetio je da sutra stupa na snagu Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

On je dodao da je pravilnik radilo Ministarstvo kulture i informisanja uz pomoć eksperta angažovanih od strane Delegacije EU u Beogradu.

Mirković je podsetio i da sledeća godina nosi novine na „medijskom nebu Srbije“, te da se do 1. jula 2015. očekuje povlačenje države iz suvlasničkog odnosa iz medija, a da 17. juna treba da se okonča proces digitalizacije.

Vrhovni državni revizor Državne revizorske institucije zadužen za budžete lokalnih vlasti Duško Pejović rekao je da je ta institucija izvršila reviziju 27 lokalnih jedinica, ali da konačni izveštaji još nisu gotovi.

„Ne mogu konkretno da govorim o konačnim informacijama jer je zagarantovana tajnost dok ne bude gotov konačan izveštaj“, rekao je on i dodao da se lokalni mediji finansiraju iz subvencija, direktnim ugovaranjem, putem javnih nabavki ili konkursa.

Među nepravilnostima koje revizor najčešće otkriva su te se ne sprovodi postupak javne nabavke iako je treba da bude sproveden, ili da se u ugovoru koji se zaključuje ne navodi ugovoreni rok ili vrednost ugovora…

Lokalni mediji se ne mogu sami održati, kazao je odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm.

„Nije dobro ako lokalni mediji služe samo aktuelnim vlastima i tome kako bi se ta vlast održavala. Međutim, nije uvek tako, postoje mediji koji dobro rade, ali zato imaju probleme“, rekao je Švarm i dodao da će bez odgovornog konkursnog pomaganja budućnost lokalnih medija biti dovedena u pitanje.

Bez lokalnih medija, dodao je, građani ne mogu da artikulišu svoje probleme, te da će „demokratija na lokalu biti ugrožena“, istakavši da je neophodno više izdvajati iz lokalnih budžeta za medije.

Foto: UNS

Poziv funkcionera socijalista Dušana Bajatovića na smenu rukovodstva Radio-televizije Vojvodine , koji dolazi uporedo sa pripremom novih zakona o finansiranju dva javna servisa, pokazuje da se o javnom servisu ne razmišlja kao o javnom dobru, već isključivo kao prostoru za  političke manevre. Zbog toga, čini se, nadležni kao da ne žele da ozbiljno i konačno reše pitanje njihovog finansiranja.

Izjava potpredsednik SPS-a i predsednik Pokrajinskog odbora te stranke Dušana Bajatovića u kojoj je tražio da se promeni uređivačka politika Radio-televizije Vojvodine,  ponovo je pokrenula  pitanje nezavisnosti javnih servisa i neodrživosti njihovog finansiranja. Bajatović smatra da je uređivačka politika u RTV-u podređena Demokratskoj stranci, najavljuje da će njegova stranka tražiti smenu rukovodstva te medijske kuće i uz to  prvi čovek „Srbijagasa“  traži spisak 20 najvećih plata u RTV-u sumnjajući da su ta primanja veća od njegovih.

U kom trenutku je apel stranačkog funkcionera postao pritisak, a ne medijska kritika i zašto je sve to opasno, pokušavaju da, kroz saopštenja, objasne i Radio-televizija Vojvodine i novinarska udruženja. Rukovodstvo RTV-a tvrdi da Bajatović ne iznosi argumente i da su njegove tvrdnje u koliziji sa istraživanja medijskog sadržaja, gde je  RTV označen kao medijski servis koji je i tokom majske kampanje imao uravnoteženo političko izveštavanje. Tvrde da je cilj funkcionera SPS bio da se ovlada uređivačkom politikom javnog servisa.

Slična poruka dolazi i od novinarskih udruženja – Nezavisno uduženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatraju da takva izjava predstavlja „skandalozan pritisak na javni servis i njegovu nezavisnost, kao i direktan udar na medijske slobode“, ponovo podvlačeći dobre rezultate monitoringa medijskih sadržaja u korist RTV-a. „Napadi na RTV se pojavljuju u trenutku kada ova medijska kuća, nakon više od 20 godina materijalne i kadrovske devastacije, konačno doživljava pravi profesionalni uspon i povećava rejting i uticaj u javnosti. Istovremeno, ova medijska kuća nalazi se u teškom položaju, kao pastorče države: ona već 14 godina funkcioniše u iznajmljenim i nefunkcionalnim prostorijama, sa nestabilnim prihodima koji onemogućavaju normalno poslovanje“, navodi se u saopštenju NUNS-a i NDNV-a.

Zašto je ovakva izjava  dala dijagnozu odnosa prema javnim servisima? Normalno poslovanje ni RTV-a ni RTS-a neće biti moguće dok država ne reši da primenjuje sopstveni  zakon o naplati pretplate , a za sada niko od nadležnih ne pokazuje ni volju ni ozbiljnost da to pitanje pokrene, ili da da održiv novi predlog za rešenje ovog problema. Iako je pitanje pretplate navedeno kao jedan od prioriteta po promeni rukovodstva u Ministrstvu kulture i informisanja, rešenje koje je dato u predlogu zakona o elektronskim medijima, obesmišljeno je čim se pojavilo u javnosti.

Ideja koju je saopštilo Ministarstvo kulture u saradnji sa radnim grupama koje se bave medijima da se pretplata naplaćuje uz porez na nekretnine, da je ne plaćaju socijalno ugrožene kategorije i da taj novac ide u trezor, a ne u budžet, na prvi pogled pokazala je niz nelogičnosti. Suštinski nije odgovoreno na pitanje zašto bi građanin radije palćao pretplatu popunjavajući još jednu uplatnicu uz porez na nekretninu, umesto uplatnice za struju. Istovremeno, pomoćnik ministra Dragan Kolarević istakao je da nije izvesno da li će se pretplata plaćati svakog meseca ili kvartalno, iako je poznato da se porez na nekretnine plaća kvartalno. Poznato je ko će kontrolisti proces (Poreska uprava), ali nije poznato zbog čega bi ga kontrolisalatemeljnije nego sad. Činjenicu da se o predlogu nije temeljno razmišljalo potkrepljuje i podatak da ideja dolazi u trenutku kada je naplata poreza na nekretnine manja od 70 odsto. Da je ovo pitanje partijsko, a ne suštinsko, potvrdilo se  dan po objavljivanju predloga jer je on unutarpartijski stopiran  – na stranačkoj sednici  lider SNS-a rekao je da to neće biti model za plaćanje finansiranja RTS-a.

Licitiranje sa načinima za plaćanje pretplate dolazi u trenutku kada pretplatu plaća 35 odsto građana, a procene su da će taj broj biti i manji. Neobiljnost državnih službenika u rešavanju ovog problema, odugovlačenje i istovremeno personalni odnos prema rukovodstvu javnih servisa  umesto prema javnom dobru modeli su ponašanja  koji se sa vrha vlasti prenose na građane. U zemlji koja je decenijama  na ekonomskoj i političkoj stranputici i društvu urušenog sistema vrednosti izgleda da se samo od novinarstva očekuje da bude izvan tog uticaja. Profesiji u tom vrtlogu, međutim, niko ne pomaže, već je, kako se čini, namerno iskušavaju .