Potpisaću Zakon o javnom redu i miru. Kao predsednik Republike Srpske mogu da kažem da u tom zakonu nije ništa sporno i on ne ugrožava ničija prava i slobode. U potpunosti je u skladu sa evropskim standardima. Nije bilo tenzije u regionu nego neki krugovi u RS žele da naprave veštačku tenziju oko toga iz samo njima znanih interesa, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za Danas, komentarišući burne reakcije u javnosti širom regiona na pomenuti zakon kojim se kao „javno mesto“ tretira i internet.

Samim tim, postavlja se pitanje da li bi slični zakoni mogli da budu usvojeni i u drugim državama, uključujući i Srbiju.

Iako i poslanici vladajuće koalicije smatraju da je zakon nedemokratski i da ugrožava osnovna prava građana, te da usvajanje nečeg sličnog nije ni u razmatranju, bojazan ipak postoji, jer se sećamo kako su tokom majskih poplava ljudi sprovođeni na informativne razgovore zbog svojih statusa na fejsbuku.

Ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač pojasnio je da sankcionisanju neće biti podvrgnute objave koje se odnose na javno izneseno mišljenje o radu državnih i javnih organa i organizacija, te da se kao sankcija briše kazna zatvora (predviđena prvobitnim nacrtom). Ipak, ne spominje se mišljenje o političarima i drugim javnim ličnostima.

Predsednik srpskog skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović iz vladajuće SNS ocenjuje za Danas da kontrolisanje svake izgovorene reči građana na društvenim mrežama ugrožava njihove osnovne slobode.

– Nema govora da se sličan zakon nađe u skupštinskoj proceduri Srbije. Sa druge strane, društvene mreže moraju biti predmet interesovanja zbog mogućih zloupotreba vezanih za tehnološki kriminal. Ali da se zakonski kažnjava ponašanje građana na društvenim mrežama, to svakako ne – naglašava Stojanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da ideja da se i u Srbiji, poput RS, pojam javnog mesta proširi i na internet, odavno „tinja“.

– Takva ideja se pominjala nezvanično, a potencira se nedavnim usvajanjem Zakona o javnom redu i miru u RS, gde je izazvao oštre reakcije i polemike. Vlastodršci bi mogli da iniciraju donošenje takvog zakona, pre svega ministri unutrašnjih poslova, pravde i informisanja – naglašava Šabić. On dodaje da postoje nedopustive aktivnosti na internetu koje moraju biti i kažnjive, „ali su one i inače inkriminisane kao kažnjiva dela.“

– Problem se u osnovi svodi na eventualno uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za „nepristojne“, „uvredljive“ ili „uznemiravajuće“ ocene ili stavove. Ovo nije prihvatljivo ako bi trebalo da se odnosi na rad organa vlasti, pa su i u Republici Srpskoj predlagači zakona morali prihvatiti odgovarajući amandman. Međutim, uz to, treba voditi računa i o demokratskom principu da ne samo organi vlasti već i pojedinci, nosioci javnih funkcija spadaju u krug onih koji u demokratskom društvu moraju biti izloženiji kritici i trpeti je čak i kad je vrlo neprijatna, gruba i uvredljiva – ističe Šabić.

Internet je prostor slobode

– Internet je prostor velike slobode i u najboljem interesu demokratije je da to i ostane. Ako se države odlučuju za intervenciju u ovom prostoru, treba to da rade maksimalno seriozno i odgovorno. U punoj demokratskoj atmosferi, uz javnu raspravu, uz učešće i stručne i opšte javnosti, treba artikulisati rešenja koja neće biti potencijalni mehanizmi za ugrožavanje slobode izražavanja. Jer, rizik da to budu uvek postoji – naglašava Rodoljub Šabić.

Foto: pixabay.com/geralt

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

Iako je Medijskom strategijom predviđeno usvajanje najvažnijih medijskih zakona najkasnije do 31. marta ove godine, naša zamlja još uvek nije usvojila nijedan od planiranih medijskaih zakona, a najnovija dešavanja potvrđuju da sasvim izvesno sledi novo odlaganje medijskih reformi. To bi u najkraćem bio zaključak današnje konferencije kojom su novinarska i medijska udruženja i Misija OEBS u Srbiji obeležili svetski dan slobode medija, upozoravajući da Vlada Srbije ne bi trebalo da žrtvuje medijske reforme zarad važnih državnih poslova, poput rešavanja pitanja Kosova i dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.

Najbolji dokaz da sledi novo usporavanje medijskih reformi predstavljaju najnovija dešavanja. Uprkos činjenici da je radna grupa završila “Nacrt Zakona o elektronskim medijima i javnim servisima“, Ministarstvo kulture i informisanja posle praznika je odlučilo da od jednog nacrta napravi dva – Zakon o elektronskim medijim i Zakon o javnim servisima, što će dodatno odložiti rokove za usvajanje ovih zakona i završetak medijskih reformi.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić upozorili su danas da je istovremeno nacrt Zakona o javnom informisanju na usaglašavanju u drugim ministarstvima, iako je javna rasprava o tom dokumentu završena pre više od mesec dana. Zbog toga još nije poznato ni kada će ovi medijski zakoni biti dostavljeni Vladi Srbije, niti kada će biti upućeni u skupštinsku proceduru, uprkos tome što su, po Medijskoj strategiji, morali da budu usvojeni do 31.marta ove godine.

„Neizvesno je donošenje novog Zakona o informisanju i izgleda da je moguće odlaganje usvajanja tog zakona na neodređeni rok“, kaže predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić, dodajući da je taj zakon važan jer predviđa prekid budžetskog finansiranja medija od 1. januara 2014. godine, kao i da država do 15. septembra raspiše konkurs za projektno finansiranje medija za sledeću godinu.

Iako je na listama „Reportera bez granica“ i „Fridom hausa“ Srbija napredovala u pogledu medijskih sloboda u odnosu na prethodne godine, predsednici dva najveća novinarska udruženja u zemlji ističu da nema previše razloga za optimizam.

„Naša politička scena je izuzetno surova, i to što mi objavljujemo i način na koji mi uništavamo reputacije i dostojanstvo naših ljudi u medijima nije uobičajeno i to odskače i od evropskog standarda, a možda čak i od balkanskog standarda, odnosno standarda u okruženju. Mi tu moramo više da uradimo, ali ne po cenu da ponovo proizvedemo mrtvo more u medijima“, kaže predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ističe da se u trenutnim okolnostima od novinara i ne može očekivati da se samostalno i uspešno izbore za medijske slobode, je im je zbog loše finansijske situacije ugrožena i sama egzistencija.

„Novinari su danas u situaciji da se pred njih, u većini redakcija, postavlja vrlo jednostavan zahtev: ćuti i radi, jer već sutra mogu da dovedem nekog drugog ko će to isto da radi za manje para. U takvoj ekonomskoj poziciji teško je očekivati da se novinari bore i izbore za slobodu medija“, kaže Obradović.

Tako još jedna godina u domaćim medijima prolazi u iščekivanju završetka medijskih reformi, zakona koji tek treba da uđu u javnu raspravu, ali i u iščekivanju privatizacija ukupno 66 medija čije vlasništvo tek treba da bude transformisano.

Foto: Medija centar Beograd