Nakon krize u štampanim medijima, strah se širi i među televizijskim novinarima. Pogotovo mladi u Americi retko gledaju „klasičnu“ televiziju. U Njujorku su se sastali stručnjaci razmatrajući TV koncepte budućnosti.

Prvo dobra vest: nećemo razgovarati o novinama i časopisima“, šali se Ejmi Mičel iz Instituta za društvena istraživanja PEW Research na maloj pozornici Univerziteta u Njujorku. Iako je Amerikancima televizija još uvek glavni izvor informacija, televizijsko novinarstvo nema razloga za optimizam. „Amerikanci još uvek vole da gledaju televizijske vesti. Ali televiziji kao takvoj opada popularnost. I to prilično brzo“, tvrdi Mičel.

 

Istraživanja instituta PEW pokazuju da je pre osam godina 42 odsto gledalaca mlađe publike (od 18 do 29 godina) gledalo vesti, a danas to čini manje od 30 odsto. Stoga Džef Džarvis zahteva „hrabre, nove vizije“ za televiziju budućnosti. Ovaj profesor novinarstva ugostio je televizijske reportere, producente, studente, preduzetnike i naučnike sa univerziteta, kako bi zajedno razmotrili kakva je budućnosti ovog medija.

„Hrabre, nove vizije“

Ne želimo da potkopavamo televiziju, već da je iznova otkrijem“, rekao je Džarvis okupljenima. Novinski izdavači su, smatra on, počeli očajnički da razmišljaju o novim mogućnostima kada je već bilo prekasno, a televizija, prema njegovom mišljenju, mora da deluje pre nego što se počne sa očajavanjem. Prema geslu: kukanje i psovanje je zabranjeno! Umesto „razglabanja“ o starom sistemu, svi učesnici razgovora imaju po pet minuta da predstave svoju ideju.

Dženi Hogan je dugo godina bila voditelj. Ona predlaže igru televizijskih vesti u kojoj su gledaoci i voditelji u interakciji. Televizijski reporter Mark Brigs veruje u personalizovane televizijske vesti i oslanja se na jeftinu tehnologiju za inovacije.

Riad Minti je osmislio platformu društvenih medija za arapsku televizijsku stanicu Al Džazira. Njega zanima u kakvoj su interakciji gledaoci sa televizijskim vestima. „Kako mogu da unapredim raspravu i učinim vesti mobilnijim?“, pita se Minti.

Težina i značaj razgovora sa gledaocima ističe i Tom Kini, voditelj Blumberg vesti. On veruje da je to jedino što gledaoci žele. „To je nešto što smo uvek iznova proveravali. Ne žele ništa drugo osim toga“, zaključuje Kinii.

Vesti moraju biti ličnije

Dva pojma koja se uvek pojavljuju u brojnim jezicima: „lično“ i „društveno“. Pojmovi se odnose na kratke vesti prilagođene korisnicima, koje mogu lako da se podele i šire društvenim mrežama i o kojima se može raspravljati. Dvadesetak predloga učesnika seže od aplikacija za mobilne telefone i uređaje do koncepata emisija za „klasičnu“ televiziju.

Tačkest (TouchCast) je program uz pomoć kojeg reporteri preko Ajpeda mogu da proizvode sopstvene emisije vesti – neka vrsta televizijskog studija koji može da stane u tašnu, uključujući i prompter za reportera. „Znanje reportera je idealno za formate koji deluju kao zabava“, objašnjava Edo Segal, koji je učestvovao u izradi ove aplikacije.

„Kažemo ‘izguglaj ovo’ ili ‘pogledaj na Jutjubu ili ‘Jesi li čuo za ovo?'“, kaže Segal. Tačkest bi ove izraze trebalo da pretvori u u videozapis. Internet sadržaji kao što su karte, internet stranice ili „tvitovi“ se direktno integrišu u video. Ukoliko korisnik više sadržaja, on može da klikne na neku od karata ili link željene internet stranice. U Velikoj Britaniji se u vestima BiBiSija već koristi ovakav sistem.

Novinarstvo kao proces?

„Materijala“ za raspravu nudi još jedna ideja, koju Vajs Njuz primenjuje od marta ove godine. Pomenuti portal je zapravo informativni ogranak kompanije Vajs u Njujorku. „Mi dublje ulazimo u priču i ljude vučemo za sobom dok se priča razvija, umesto da im na kraju pod noge bacimo naš zaključak“, kaže Džejson Mojica, glavni urednik Vajs Njuza.

Vajs je pre 20 godina osnovan kao pank-časopis, danas je poznat po člancima „iz bliza“. Mojica je uveren u ovaj koncept. „Posmatrati novinare dok otkrivaju što se zapravo događa je jednako važno, kao i ono što su na kraju otkrili.“

Zavisno od događaja, kompletan pristup može otići prilično daleko, čak predaleko upozoravaju kritičari. Za prilog „Inside ISIS“ novinari Vajsa su pratili borce džihadske organizacije pod nazivom Islamska država (IS) i time dali puno medijskog prostora njihovim uverenjima. Na taj način je Vajs Njuz mogao da posluži IS-u kao propagandni kanal, kritikovao je jedan novinar iz Njujork Tajmsa tokom o budućnosti televizije.

Novinarstvo „iz bliza“ privlači mlade gledaoce

Ipak, Vajs Njuz svojim konceptom posebno dopire do mladih ljudi, koji sve manje gledaju „linearnu“ televiziju, ali istovremeno sarađuje sa televizijskim kućama kao što su američki kablovski kanal HBO i Špigel TV u Nemačkoj. Džef Džarvis želi da zna zašto se medijska platforma privlači veću pažnju mladih. „Zašto ljudi pljačkaju banke?“, kontrira Mojica. „Jer tamo još uvek ima novac. Sa televizije se može još puno toga odneti i preuzeti.“

Tokom 2012. godine, kompanija Vajse je imala promet od 175 miliona dolara. Ako je verovati osnivaču Šejnu Smitu, firma ima profitnu maržu od 34 odsto. U slučaju da televizija sutra nestane, Vajs će preostaje zajednica obožavalaca na društvenim medijima.

Vajs Njuzu je samo prilog „Inside ISIS“ za mesec dana doneo tri i po miliona klikova na platformi Jutjub. U konkurenciji od pet miliona pretplatnika, Vajs se nalazi među prvih sto Jutjub kanala.

Okrenuti novinarstvo naglavačke

Institucije poput univerziteta koji je ugostio učesnike ove diskusije želi bolje da iskoristi potencijal društvenih grupa koje koriste i ne koriste internet. Čak planira da pokrene novu katedru: „Društveno novinarstvo“. „Moramo da se odmaknemo od ideje da proizvodimo gotove proizvode. To više nije model koji ljudi koriste kako bi tražili odgovarajuće informacije. Novinarstvo je uslužna delatnost za društvo“, poručuje Džarvis.

Kako bismo to i postigli “ novinarstvo moramo da okrenemo naglavačke“, uveren je ovaj stručnjak. Društveno novinarstvo mora konačno da upozna zajednicu za koju radi, kaže Džarvis i dodaje da se tek onda mogu proizvoditi sadržaji, koji će imati željenu publiku.

Tekst je objavljen na sajtu Deutsche Welle.

Foto: UNS