Mediji u Srbiji zavise od oglašivača i sve manje rade u javnom interesu zbog čega je ugrožen i njihov kredibilitet kod građana, ocenili su danas učesnici debate na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom ulozi medija u reformama. Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk ocenio je da mediji ne rade dobar posao, jer ne treba da budu partneri vlasti, već da upiru prstom „tamo gde najviše boli“.

Onih koji tapšu po rameni ima koliko hoćete. Mi smo došli do prelomne tačke, ocenio je Ćulibrk. Ključna uloga medija jeste da bude kritičar vlasti. Na konkretnom primeru, juče u vrcanju optimizma kako nam je super, treba da ukažemo na realne stvari. Ako smo u januaru imali suficit, u februaru mali deficit, u martu nešto veći, onda mi trend ne zvuči super, rekao je Ćulibrk. Zašto je problem da kažu da je dogovoreno da struja poskupi, zašto se igramo? Vlada treba da prelomi i ljudima otvoreno kaže, rekao je on i ukazao da to još nije učinjeno i da ozbiljne teme nikoga ne interesuju.

Država nam je dala mogućnost (medijskim zakonima), a mi je ne koristimo. Ne treba da se ulagujemo oglašivačima. NIN nema oglas mesecima, ali ako popustimo izgubićemo, upozorio je Ćulibrk. Ne pristajem da to bude cena kojom ću da platim nezavisnost, rekao je on.

Ćulibrk je rekao da ima odličnih mladih ekonomskih novinara koji su stasali u Ekonomistu. Ekonomist je propao, jer niste hteli da ga kupujete, kupovali ste tabloide, poručio je Ćulibrk. Mi novine ne pravimo za sebe, već za čitaoce, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je na to da prvi put postoji definisan javni interes, a većina medija ne radi u javnom interesu. Naši mediji, u većini, se rukovode interesima političkih, finansijskih centara i ličnim interesima i ne rukovode se ni u približnoj meri javnim interesom, rekao je Sekulić.

Sekulić je rekao da su mediji u šestoj godini ozbiljne krize, a što je veća kriza u medijima, to je manje javnog intersa. Čak i ono što se naziva mejnstrim medijima ponaša se tako da se od reformi ne prave tiraži i da se na reformama ne prave rejtinzi, rekao je Sekulić.

Svesno se upuštaju, ocenio je Sekulić, ne samo iz rizika politike, već finansijskih interesa u operacije koje odvlače pažnju prećutne pogodbe sa centrima moći da se bave marginalnim temama.

Sekulić je rekao da je Srbija od devedesetih godina izgubila dve generacije novinara i da dolaze ljudi sa gomilom nepotrebnog znanja, bez praktičnih veština. On je podstio da je Asocijacija medija poslovno udruženje 25 novinskih kuća, sa stotinjak štampanih i elektronskih izdanja koja pokušava da podrži samoregulaciju i kodeks. Mediji dramatično gube kredibilitet i nisu svesni toga. Dok otkrijemo šta je javni interes, javnost će potpuno da izgubi poverenje u medije, upozorio je Sekulić.

Mi pričamo o zemlji sa 12 dnevnih novina, a štampu kupuje manje od 10 odsto populacije. Udeo štampanih medija opada u reklamnom kolaču, a taj kolač je manji za 25, 30 odsto u proteklih nekoliko godina, upozorio je Sekulić.

Direktorka državne agencije Tanjug Branka Đukić ocenila jeda su mediji u Srbiji ostali politički i ekonomski zarobljeni i da nisu postali forum za debate o ključnim pitanjima i izazovima današnjeg vremena. Političke elite očekuju od medija da budu njihovi saveznici, a ne kontrolori vlasti, a ekonomske elite očekuju da mediji promovišu interese kapitala, a ne interese javnosti, smatra Đukić.

Ona je ukazala na „moćan faktor kapitala i uticaj klijenatai oglašivača“ na medije u Srbiji koji bez njih ne bi mogli da opstanu finansijski.

Danas je mnogo lakše napasti premijera Vučića nego recimo Komercijalnu banku kao značajnog oglašivača, navela je Đukićkao primer.

Ona smatra da se od medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće strukture društva nemaju prave odgovore na izazove vremena u kojima živimo.

Gde su univerziteti, instituti, nezavisni intelektualci, zamrla je javna debata, kada su oni pokrenuli neku javnu temu u Srbiji. Intelektualci su se poraženi iskustvom iz 90ih godina uplašili i povukli, ocenila je Đukić. Ona je ukazala da je Tanjug sam prošle godine kod vlade inicirao svoju privatizaciju.

Direktor programa za Srbiju Jugoslav Ćosić rekao je da se poslednjih godina dešava da novinare prebijaju na ulici i dase na novinare vrše pritisci, posebno na novinare lokalnih medija. Moj odgovor na pitanje da li možemo da budemo partneri vladi jeste da, ali pod uslovom da svako radi svoj posao. Mislim da to pitanje nismo rešili, postoji neka vrsta endemskog nesporazuma o tome šta je uloga medija, rekao je Ćosić.

On je istakao da sve vlade, bez izuzetka, pokušavaju da od medija naprave svoj servis radi slanja pozitivnih poruka građanima.

Prema rečima Ćosića, opozicija nastoji da radi isto što ivlast i da se ne bori za slobodne medije već da pokušava da ih stavi pod kontrolu.

Sve vlade su iste u odnosu prema medijima, u odsustvu kapaciteta da prihvate koncept slobodnih medija, ocenio je Ćosić.

Neke stvari, kako je rekao, ne mogu da se regulišu zakonom onjima mora da postoji konsenzus, ali ne samo između medija i čitalaca. Ne može se zakonom regulisati, što se danas političkom arbitražom odlučuje o tome koji će mediji dobiti budžete javnih preduzeća za oglašavanje, rekao je Ćosić.

Ovde vlade pomažu partijskim medijima, nemam ništa protiv da određeni mediji podržavaju neke politike, ali postoje prethodna pitanja koja moramo rešiti. Da li imamo društveni konsenzus da mediji ne treba da budu ničiji servis nego darade u interesu građana, rekao je Ćosić.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju i finansije Danijela Lalić je rekla da Srbija nema realno medijsko tržište gde vladaju zakoni i takmičenja.

U novinarstvu u Srbiji, smatra Lalić, imamo senzacionalističke naslove i tabloide koji nameću javno mišljenje. On je ukazala i na problem lošeg obrazovanja novinara i malih plata.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da jeosnovna uloga medija je da informišu na objektivan način, a da neki ljudi mogu da budu protiv reformi.

Slažem se oko teme partijskog finansiranja, ako gledamo unazad. Zato sam rekao da su Komisije, koje će odlučivati sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i novinara, pa ako tu bude partijskog usmeravanja, postavite pitanje sami sebi, rekao je Tasovac.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je istakao da je vlada donela medijske zakone radi stvaranja istih uslova za sve na tržištu.

U ovome trenutku u Srbiji, na osnovu registra javnih glasila, je registrovano 1.359 javnih glasila. Da li ova zemlja sa ovakvim ekonomskim potencijalima sebi može da priušti toliko glasila, rekao je on. Ako smatramo da tržište to treba da reguliše onda mislim da svi treba da imaju istovetne startne pozicije i to je ova vlada regulisala zakonima, rekao je Mirković.

On je ocenio da će jednaki uslovi na tržištu pomoći da najbolji mediji budu podržani kroz projektno finansiranje i ukazao na to da je 1.100 novinara na birou. Mirković je istakao da će za 100 dana Srbija uvestidigitalni tv signal što će, kako je naveo, povećati mogućnosti i mnogo toga promeniti.

Već na jesen bi mogao da počne da se emituje program američke televizije N1, čiji je partner Si-En-En, a u vlasništvu je „Junajted grupe”(kao i kablovski operater SBB). Većinski udeo u vlasništvu ove kompanije ima Fond „Kolberg Kravis Roberts”(KKR), jedna od tri najveće američke investicione kompanije. Set medijskih zakona usvojenih u Skupštini Srbije u subotu otvorio je vrata novoj televiziji, jer je omogućio vlasnicima kablovskih operatera da imaju svoje medijske kuće i emituju njihov program. Iako niko ne zna kako izgleda konačna verzija novih medijskih zakona, nezvanično saznajemo da poslanici nisu imali primedbe na zakonske odredbe koje omogućuju vlasnicima kablovskih operatera osnivanje televizijskih stanica. Formalno-pravno sada je bitno samo da su u pitanju dva odvojena pravna lica, tačnije dve firme.

Iako niko neće da se izjasni da li je investicioni fond (KKR)imao uticaj na srpske medijske zakone, moglo bi se zaključiti da je lobi ove kompanije uspešno odradio svoj posao. Činjenica je da je zakonska odredba koja dozvoljava vlasnicima kablovskih operatera osnivanje medija dodata nakon što je zakon poslednji put poslat na uvid Evropskoj komisiji.

Novinarska udruženja protestovala su mesecima, jer nisu imala uvid u predloge medijskih zakona, pa se može zaključiti da briselski „stručnjaci” imaju veći uticaj na srpske zakone nego esnafska udruženja.

Jasno je da su u igri veliki interesi američke televizije i fonda koji dolaze na Balkan i koji su, osim srpskog SBB-a, nedavno preuzeli „Telemah” u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, kao i „Total TV”, čiji se signal vidi u šest zemalja bivše Jugoslavije. Tako su postali većinski vlasniciovog biznisa na regionalnom nivou.

Televizija N1trebalo bi da ima tri regionalna centra, u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Zaštitno lice televizije biće Jugoslav Ćosić, bivši novinar B92, a sada programski direktor ove televizije za Srbiju.

Novinari televizije N1 uveliko idu na događaje, snimaju priloge koji se mogu odgledati na njihovom sajtu. Kako nezvanično saznajemo, vrlo je moguće da će oni koji imaju digitalni signal ovog operatera, od sada pod brojem jedan imati memorisan signal televizije N1.

Na čelu američkog fonda KKR nalazi se Dejvid Petreus, nekadašnji komandant međunarodnih snaga u Avganistanu, a doskorašnji šef američke CIA, koji je sa funkcije otišao nakon seks skandala.

Da su operateri dobili nova ovlašćenja može da se zaključiti tek pažljivim čitanjem dva medijska zakona (o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima).

Ali, neupućen čitalac neće to lako pronaći. U Zakonu o elektronskim medijima navedeno je da „operater elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja je lice koje obavlja, ili je ovlašćeno da obavlja, elektronsku komunikacionu uslugu distribucije medijskih sadržaja”, pa se stiče utisak da je to njegovo jedino pravo i obaveza. Ipak, u Zakonu o javnom informisanju i medijima navedeno je da osnivači medijskih kuća mogu da distribuiraju sadržaj preko povezanog pravnog lica.

Ovakav scenario ide naruku i „Telekomu” koji je osnovao jedan od popularnijih sportskih kanala pod nazivom Arena sport.

Upućeni tvrde da je evropsko iskustvo ukazalo da kablovski operateri ne bi trebalo da proizvode program, jer može doći do zloupotrebe, sukoba i favorizovanja određenih interesa, kao i ugrožavanja tehnološke neutralnosti, propisane Zakonom o elektronskim komunikacijama.

U javnosti dosta kritikovani, ali ipak dosta bolji od dosadašnjih, novi medijski zakoni otvorili su mogućnost da jedna kompanija ima u vlasništvu nekoliko medija, ali pod uslovom da udeo u auditorijumu nije preko 35 odsto. Tako da grčki investicioni fond više neće morati da krije svoje vlasništvo u dve televizije s nacionalnom frekvencijom – B 92 i TV Prva.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta