Najnovija studija o potrošnji na digitalno i interaktivno oglašavanje u Srbiji, koju je sproveo Interaktivni advertajzing biro (IAB), pokazuje da je tržište digitalnog oglašavanja u našoj zemlji protekle godine zabeležilo rast od čak 13,41%, što znači da je ukupna potrošnja na onlajn oglašavanje u 2013. procenjena na 16,2 miliona evra.

Tako je rast srpskog digitalnog tržišta u protekloj godini bio iznad evropskog proseka koji iznosi 11,50%, ali je ujedno manji od prosečne stope rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja iznosi 21,20%.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta i dalje ima displej oglašavanje (50,68%), odnosno oglašavanje standardnim i naprednim baner formatima na domaćim veb i mobilnim sajtovima, koje oglašivači koriste za pozicioniranje svojih brendova na tržištu i uticaj na ciljne grupe. Najveći doprinos rastu tržišta dalo je oglašavanje na društvenim mrežama (26,83%), od kojih je najpopularniji Fejsbuk, kao i oglašavanje na internet pretraživačima (26,6%), od kojih je na našem tržištu najdominantniji Gugl.

Zanimljivo je da je tržište mobilnog oglašavanja zabeležilo rast od čak 15%, što znači da je ukupna vrednost ovog segmenta tržišta 380.000 evra.  Iako je to još uvek daleko udela koji ova vrsta oglašavanja ima u razvijenim zemljama, pozitivan trend ipak ukazuje da i oglašivači u našoj zemlji polako shvataju značaj mobilnih platformi i oglašavanja na istim.

Inače, Srbija je jedna od 26 zemalja Evrope koje su i ove godine učestvovale u proceni vrednosti tržišta digitalnog oglašavanja pod nazivom Adex 2013, a celokupne rezultate možete pronaći u prezentaciji studije Adex Serbia 2013.  

 

Ko vlada onlajn tržištem Srbije

Prethodno navedenom rastu najviše su doprinele kompanije koje pružaju telekomunikacione usluge jer imaju ubedljivo najveće učešće u onlajn reklamnim kampanjama u našoj zemlji, pokazuje poslednji izveštaj Gemiusa, najveće evropske kompanije za online istraživanja i konsalting.

Ova kompanija je, naime, razmatrala reklamnu aktivnost oglašivača u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa su u analizu uključene Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Srbija. Izveštaj sadrži podatke prikupljene od avgusta 2013. do januara 2014. godine, a situacija se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.

Tako u Slovačkoj, Bugarskoj i Mađarskoj najveće učešće u internet oglašavanju imaju kompanije koje pružaju finansijske usluge (njihovi oglasi čine 16%, 15% i 13% ukupnog tržišta). U Litvaniji i Češkoj skoro 20% oglasa putem interneta se odnosi na trgovinu (19% i 17%), dok u Hrvatskoj i Rumuniji lidersku poziciju zauzima automobilska industrija (20% i 11%). U Letoniji to su kompanije koje nude proizvode za zabavu, a u Poljskoj preovlađuje prehrambena industrija (13%). Sa druge strane, u Srbiji telekomunikacije uživaju najveći deo onlajn tržišta  sa čak 25%, dok su na mreži najmanje prisutni farmaceutska industrija i preduzeća koja nude robu za domaćinstvo.

 

Šta donose najnoviji trendovi u svetu

Kada je reč o svetu, poslednji izveštaj IAB-a pokazuje da je internet oglašavanje na globalnom nivou za samo godinu dana poraslo za čak 19% i dostigao maksimalnu istorijsku vrednost od 11,6 milijardi dolara u prvom kvartalu 2014. godine.

Zanimljiv je i podatak iz izveštaja o ključnim internet trendovima u 2014. godini koji je objavila kompanija Kleiner Perkins Caufield & Byers, a koji pokazuje da čak četvrtina poseta veb sajtovima dolazi sa mobilnih uređaja. Uprkos tome, na mobilno oglašavanje odlazi tek 14 odsto ukupne vrednosti onlajn oglašavanja, što jasno ukazuje da u ovom trenutku postoji nestazmerna rasporela sredstava od strane oglašivača, pa se vrlo brzo mogu očekivati značajne promene u korist mobilnih platformi.

Značajne promene se mogu očekivati i u pogledu forme oglašavanja, jer poslednji podaci GlobalWebIndex-a pokazuje da više od četvrtine korisnika interneta, svih godišta i oba pola, redovno gleda brendirane video sadržaje. To znači da je ova forma ima veliku prednost u odnosu na sve ostale forme sadržaja, što će oglašivači sigurno sve više koristiti kako bi ostvarili što veći uticaj na svoje ciljne grupe.

Zbog sve većeg broja korisnika interneta u svetu, ove godine se na globalnom nivou očekuje rast digitalnog oglašavanja od 14,6 odsto, što je nastavak dugogodišnjeg trenda rasta onlajn marketinga.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 2012. zabeležen globalni rast reklamiranja na svetskoj mreži od 14 odsto. Istovremeno, tržište digitalnog marketinga u Srbiji poraslo je za 17 odsto.

Milioni ljudi pristupaju internetu sa kućnih i poslovnih kompjutera, prenosnih računara i mobilnih telefona što za kompanije i agencije znači da do različitih potrošača dolaze različitim kanalima i njima prilagođenim reklamama. Većina analitičara predviđa dalji rast industrije onlajn marketinga jer milioni ljudi širom planete obavljaju posao putem interneta ili na njemu provode slobodno vreme. Većini ne prođe nijedan dan a da ne otvore elektronsku poštu, „Fejsbuk” ili „Tviter”.

Samo u Evropi ima 426,9 miliona korisnika svetske mreže. U Americi, još jednom ogromnom digitalnom tržištu, sve više je pripadnika auditorijuma koji filmove, serije i TV emisije prate ne putem etra ili preko kabla, već na sajtovima. Samo jedan takav servis – „Hulu”, ima tri miliona pretplatnika i mnogo više korisnika besplatnih video-zapisa. Osim toga, oglašivači primećuju i da sve veći broj čitalaca prati svoje novine u elektronskom izdanju. Prema podacima Udruženje za reviziju medija, američki magazini prodaju sve manje primeraka na kioscima, ali ne može se govoriti o padu tiraža jer mediji beleže sve više čitalaca svojih digitalnih izdanja.

Imajući u vidu stalne migracije potencijalnih potrošača, to jest njihovu selidbu u virtuelni svet, kompanije sve više ulažu u reklamiranje na društvenim mrežama, pretraživačima, sajtovima i sopstvenim elektronskim stranicama. Proizvođačima se otvara novi prostor za reklame, dolaze do novih konzumenata i sve više ulažu. Zbog toga i marketinška industrija može da se pohvali poslovanjem u sve većem plusu.

Analitičari su procenili da će digitalni marketing sa sadašnjeg udela od 18 odsto u industriji marketinga doći do udela od 23,4 odsto u 2015. Prema nedavnim procenama Evropske komisije, ovogodišnji skok prihoda od oglasa u onlajn i mobilnom sektoru biće 1,9 odsto u Velikoj Britaniji i 1,2 odsto u Nemačkoj. Zemlje istočne Evrope beleže veći rast jer je kod njih ovo tržište počelo kasnije da se razvija.

Prema proceni Evropske novinarske opservatorije, onlajn reklamiranje u Srbiji vredno je između petnaest i dvadeset miliona evra dok je pre tri godine vredelo između četiri i pet miliona evra. Kako kaže Vladimir Aranđelović iz Interaktivnog biroa za oglašavanje (IAB), prošlogodišnji rast onlajn tržišta u Srbiji od 17 odsto značajan je pad u odnosu na 2011, kada je domaće tržište imalo najveći rast u Evropi – 36 odsto.

– Najveći rast je 2012. zabeležila kategorija oglašavanja na mobilnim uređajima. Ovo tržište je poraslo 200 odsto za godinu dana i upravo se od mobilnog oglašavanja očekuje najznačajniji napredak jer su sadržaji na svetskoj mreži uvek dostupni zahvaljujući pametnim telefonima i računarima – objašnjava Aranđelović.

Kompanije koje posluju u Srbiji „love” moguće konzumente na svim kanalima koji vode u virtuelni svet. U Srbiji je 3,2 miliona korisnika interneta i 2,9 miliona vlasnika profila na „Fejsbuku”. Ubedljivo najviše surfera ima na kućnim kompjuterima i laptopovima (89 odsto), zatim na smartfonovima (33), mobilnim telefonima (16), a najmanje na tabličnim računarima (sedam). Tržište onlajn oglašavanja povećava se i sa sve izraženijim navikama domaćih kupaca da naručuju robu i plaćaju račune na svetskoj mreži, ali i da pre kupovine „konsultuju” sajtove i forume. U prilog ovom trendu ide i potreba publike da koristi više medija istovremeno – 21 odsto građana Srbije kaže da odlazi na internet dok gleda TV.

Digitalno oglašavanje nije zadovoljilo sve igrače virtuelnog sveta i biznisa. Izdavači američkih i evropskih novina u velikom broju slučajeva počeli su da naplaćuju pristup svojim elektronskim stranicama jer se ispostavilo da su precenili prihode od onlajn reklama. Ukratko, oglasi na njihovim sajtovima nisu doneli očekivanu zaradu pa su morali da pronađu drugi izvor zarade. Za „Njujork tajms”, na primer, novi model pokazao se uspešnim jer je zarada od onlajn pretplate veća od zarade od onlajn oglasa.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Politika 28.05.2013. 

Foto: Politika