FPN – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Upis medija u Registar po novim pravilima

Tanjug — Sun, 08 Feb 2015 09:36:41 +0000

Upis medija u Registar po novim pravilima počeće 13. februara, najavio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković navodeći da će na taj način prvi put biti dostupni i podaci o vlasničkoj strukturi u medijima, kao i o državnoj pomoći koja će im biti dodeljena. Na tribini “Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“ u organizaciji Sindikata novinara Srbije, Mirković je rekao da će Registar biti i idealna prilika da se utvrdi koliko medija ima u Srbiji, jer postojeći podaci Agencije za privredne registre ne pokazuju objektivan broj javnih glasila i medija u Srbiji.

Naveo je da je trenutno registrovano 1.363 javnih glasila, ali da njihov broj stalno raste.

„Sasvim sam siguran da ćemo konstatovati da imamo veliki broj medija imajući u vidu ekonomsku situaciju i budžete za reklame“, kaže Mirković i ocenjuje da će biti vrlo zahtevno za medije da opstanu na tako zahtevnom tržištu.

Podsetivši da je u toku konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, Mirković je najavio da će do kraja 2015. godine biti raspisan još jedan konkurs kako bi se i medijima koje očekuje privatizacija omogućilo da se prijave.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju u medijima, Mirković kaže da zaposleni ne prepoznaju takvo organizovanje, navodeći da kao neko ko je dugo radio u privatnom mediju nema iskustva da je bilo ko sprečavao formiranje sindikata niti opstruisao sindikalno organizovanje.

Ocenio je da treba podizati svest o tome ko treba da radi na formiranju sindikata jer to nije pitanje vlasnika medija, nego zaposlenih.

Povodom navoda iz istraživanje „Medijska scena Srbije 2014“, koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (na osnovu projekta Ministarstva kulture i informisanja), da vlasnici medija indirektno zabranjuju osnivanje sindikata, Mirković kaže da nije dobio nijedan dokaz koji potkrepljuje tu tvrdnju.

Na tribini se raspravljalo o tome zašto sindikati u Srbiji nisu aktivni, o teškom položaju novinara, kao i o sudbini medija posle privatizacije.

Profesor FPN Rade Veljanovski, koji je učestvovao u pisanju medijskih zakona, predložio je da se propiše da se državna pomoć neće dodeljivati medijima u kojima nema sindikalnog organizovanja, što je naišlo na odobravanje predstavnika Sindikata novinara Srbije.

Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kazala je da osnivanje sindikata posao zaposlenih i da nije zabranjeno, navodeći da je pitanje sindikalnog organizovanja važno i da će biti deo izveštaja o medijima koji taj savet priprema, a koji bi trebalo za dve sedmice da bude upućen Vladi Srbije.

O iskustvima u Evropi govorila je direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder koja je ocenila da su novinari i njihove sindikalne organizacije u teškoj situaciji, da ih vlasnici eksploatišu, i da sve veći broj njih rade kao „slobodni novinari“.

Ona je navela da Evropska komisija preduzima mere za sprečavanje i odvraćanje od neprijavljivanja medijskih radnika, ističući važnost sindikalnog organizovanja.

Na tribini su o iskustvima u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori govorili predstavnici tamošnjih sindikata.

The post Upis medija u Registar po novim pravilima appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Novinarstvo u kritičnoj situaciji

Fonet — Fri, 06 Feb 2015 11:16:59 +0000

Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

The post Novinarstvo u kritičnoj situaciji appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Mediji tehnološki (ne)spremni

Milica Jevtic — Sun, 01 Jul 2012 09:18:43 +0000

Zašto su mladi, multimedijalno obučeni novinari, gotovo po pravilu u honorarnom odnosu, zašto se neki mediji plaše građanskog novinarstva i zašto elektronski mediji rade na digitalnoj opremi, ali nemaju linkove i predajnike da takav program i emituju? Drugi deo istraživanja o novinarstvu na pragu informacionog društva u fokus je stavilo tehnološke promene prisutne u profesiji i način na koji se mediji suočavaju sa tim izazovima.

Istraživanje „Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog društva“ sproveo je istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencija za razvoj i saradnju. Istraživanje je realizovano u dve faze: prva u periodu od jula 2010. do juna 2011. godine, a druga u periodu od jula 2011. do juna 2012. godine.

Prvi deo istraživanja već je objavljen na ovom sajtu i preveden je na druge jezike zemalja članica EJO. Istraživački tim čine profesori i asistenti Fakulteta političkih nauka: prof.dr Snježana Milivojević, prof.dr Miroljub Radojković, mr Ana Milojević, mr Aleksandra Krstić, mr Aleksandra Ugrinić i mr Marijana Matović. Ako je prva faza imala za cilj da istraži društvene, ekonomske i tehnološke odlike novinarske zajednice u Srbiji, kao i njene kapacitete da odgovori na izazove sa kojima se profesija suočava u uslovima globalnih medijskih promena i domaćih tranzicionih procesa, cilj druge faze je da istraži organizacioni aspekt novinarskog profesionalizma, s obzirom na to da medijske organizacije predstavljaju okvir u kome novinari obavljaju svoj posao i upravo ih one povezuju sa medijskom kulturom i omogućavaju razvoj novinarstva u jednom društvu (kompletne rezutate pogledati na http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs).

Istraživanje je u fokus stavilo tehnološke promene prisutne u profesiji i način na koji se mediji suočavaju sa tim izazovima. Istraživački tim je metodom dubinskog intervjua dolazio do podataka u razgovoru sa vlasnicima ili direktorima trideset medijskih organizacija u Srbiji, određenih na osnovu nekoliko kriterijuma:

1) vrsta vlasništva (javni, komercijalni, mešoviti, ne-privatizovani)

2) vrsta medija (štampani, elektonski, agencije i web mediji)

3) teritorijalni domet (nacionalni, pokrajinski, regionalni i lokalni).

Odabrani indikatori su: (1) tehnološka opremljenost (napredni, srednje i bazično opremljeni mediji); (2) profesionalni resursi (mediji koji nemaju dovoljno osoblja, oni koji imaju neodgovarajuću profesionalnu strukturu zaposlenih i oni sa dovoljno i odgovarajućim osobljem; (3) ekonomski položaj (mediji koji posluju sa gubitkom, oni koji preživljavaju ili ne iskazuju gubitak ali ne ostvaruju dobit i oni koji posluju uspešno i ostvaruju zaradu); (4) umreženo novinarstvo (mediji otvoreni za umrežavanje, delimično otvoreni i oni koji veoma kontrolisano otvaraju prostor za publiku i razne vidove neprofesionalnog novinarstva) i (5) odnos prema državi (mediji koji smatraju da država treba da bude regulator, zaštitnik ili finansijer).

Mediji su podeljeni na one u javnoj i privatnoj svojini, a među medijima u javnoj svojini izdvajaju se dve grupe medija: elektronski i štampani. Istraživanje je pokazalo da su elektronski mediji u uzorku tehnološki osrednje opremljeni. Svi interno od kamera do režije rade na digitalnoj opremi, ali nemaju linkove i predajnike da takav program i emituju. U konvergenciji sa novim tehnologijama otvorili su sopstvene web sajtove a po neki i IP radio ili TV program.

Medijima nedostaju i kadrovi, odnosno nedostaju im menadžeri novih medijskih platformi, kao i multitask novinari koji bi bili u stanju da istovremno pripremaju sadržaj za više platformi. Elektronski mediji u javnoj svojini ocenjuju svoj ekonomski položaj ili kao gubitak ili kao puko prereživljavanje.

Po pravilu, što je emiter veći, poslovni rezultat je negativan. Prijem novih, mladih i bolje obučenih novinara je neophodan, ali se oni tipično uzimaju u honorarni radni odnos. Elektronski mediji u uzorku su delimično otvoreni za umreženo novinarstvo. U javnim servisima ovo važi samo za web stranicu nacionalnog javnog servisa. Na njoj se mogu ostavljati komentari, koje bi direktor ukinuo. Pokrajinski javni servis nema interaktivne platforme, a direktor smatra da se neće desiti ništa značajno zbog pojave građanskog novinarstva. U gradskoj televiziji direktor smatra da se neće desiti ništa značajno sve dok građani ne postanu toliko osposobljeni da se takmiče sa profesionalnim novinarima.

Prema indikatoru o odnosu prema državi, takođe se zapaža podela na većinu koja smatra da država treba da bude i finansijer, i manjinu koja je vidi kao državu zaštitnika. U nacionalnom javnom servisu se smatra da država indirektno treba da ostavlja novac javnom servisu. U pokrajinskom javnom servisu smatraju da država pre svega mora da obezbedi da se propisana pretplata naplati u celini. U gradskoj radio-televiziji državu više vide kao zaštitnika fer konkurencije. Protiv su prakse da država daje donacije i subvencije, pa makar i na konkursima. Kada je reč o štampanim medijima, javna glasila posluju uglavnom sa gubitkom, ili na granici preživljavanja. Na ovako loš ekonomski položaj štampanih javnih glasila utiče, između ostalog, nedostatak domaćih sirovina za pravljenje štampanih izdanja, čime uvoz povećava rashode medijskih kuća, zatim smanjen broj čitalačke publike, uprkos nerevidiranoj prodajnoj ceni novine, kao i smanjenje prihoda od marketinga i oglašavanja prouzrokovan svetskom ekonomskom krizom. Redakcije štampanih javnih glasila još uvek su samo bazično ili srednje tehnološki opremljene.

Medijske kuće koje imaju pozitivan stav prema umreženom novinarstvu, prilagođavanju se zahtevima publike i imaju pozitivan stav prema interaktivnom odnosu sa čitaocima, a samim tim ih i prihvataju kao nove kreatore sadržaja. Ovoj grupi pripaduju ona štampana izdanja čije je vlasništvo dualno. Sa druge strane, mediji koji su u potpunosti finansirani od strane države strepe za opstanak profesije, posmatrajući građansko novinarstvo kao konkurentsko ili nedovoljno kvalitetno, pa se aktivno učešće publike u kreiranju sadržaja smatra manje profesionalnim.

Štampani mediji u dualnom vlasništvu su tržišno orjentisani i streme što bržem povlačenju države iz vlasničke strukture. Na drugoj strani, mediji koji su u državnom vlasništvu očekivano su naklonjeni državi kao zaštitniku. Kod medija čija su osnivačka prava preneta u ruke Nacionalnog saveta, kao organa državne vlasti takođe je izražena naklonost ka državi kao finansijeru, jer manjinski mediji umnogome zavise od donacije iz državne kase.

Kada je reč o medijima u privatnoj svojini, istraživanje pokazuje da se među komercijalnim, i elektronskim i štampanim, medijima u Srbiji izdvajaju četiri grupe medija: mediji sa adekvatnom tehnologijom i osobljem, mediji sa nedovoljnim tehnološkim i kadrovskim uslovima, mediji sa bazičnom tehnoogijom i odgovarajućim kadrovima i mediji sa neizvesnom budućnošću.

Kada je reč o prvoj grupi, postoji sedam nacionalnih komercijalnih medija koji imaju adekvatnu tehnologiju i osoblje, pa se samim tim pozicioniraju kao tehnološki lideri. Karakteristike koje ih stavljaju u lidersku poziciju podrazumevaju odgovarajuće raspolaganje unutrašnjim resursima preduzeća. U okviru ove grupe posebno se izdvajaju dve podgrupe: jednoj pripadaju tri nacionalna štampana medija koji su ekonomski stabilni, a drugoj jedna radio stanica, jedna RTV stanica i dve novinske agencije koji ekonomski preživljavaju.

Kompanije iz prve podgrupe su ekonomski stabilna i održiva preduzeća koja ostvaruju zaradu. Finansiraju se isključivo od prodaje tiraža i oglasa, dakle posluju na čisto tržišnim principima i stoga imaju jasnu poslovnu politiku i tržišnu orijentaciju. Kompanije iz druge podgrupe su od početka prepoznale važnost tehnoloških promena i shodno tome razvijale web portale i zapošljavale kadrove koji imaju neophodna znanja za korišćenje multimedijalnih servisa. One su otvorene prema publici, neguju građansko novinarstvo i razvijaju interaktivan odnos sa publikom, ali se istovremeno suočavaju sa ekonomskim preživljavanjem ili finansijskim gubicima. Svi se suočavaju sa posledicama ekonomske krize, nelojalnom konkurencijom i teškim opstankom na tržištu. Ova četiri medija dele slično mišljenje: država treba da se povuče iz medija i treba da bude prisutna samo kroz zakonodavnu funkciju donošenja neophodnih zakona i strategija razvoja medija (država regulator).

Kada je reč o drugoj grupi, odnosno medijima san nedovoljnim tehnološkim i kadrovskim resursima, ona obuhvata četiri lokalna komercijalna medija sa nedovoljnim tehnološkim i kadrovskim resursima. Ove medije povezuju teški ekonomski uslovi u kojima rade i finansijsko preživljavanje, bazična ili srednja tehnološka opremljenost redakcija, mali broj zaposlenih, odnosno nedovoljan broj onih koji su osposobljeni da rade na novim tehnologijama. Svi vlasnici medija u ovoj grupi imaju pozitivan stav prema novim trendovima koje donosi brz tehnološki ravoj, razvijaju aktivan odnos prema publici u skladu sa mogućnostima medija i smatraju da građansko novinarstvo ne može da ugrozi profesionalno već samo da ga upotpuni.

Projektno finansiranje od strane inostranih i domaćih donatora (pre svega Ministarstva kulture) je dominantan vid opstanka lokalnih radio stanica, čiji vlasnici kao najveće probleme za opstanak medija vide i uskraćivanje finansija iz budžeta opština, nedefinisane kriterijume za pomoć medijima, uskraćivanje i povlačenje oglasa, namete SOKOJ-a i OFPS-a i tužbe protiv novinara. Tehnološka opremljenost ovih medija je na bazičnom ili srednjem nivou. Svi mediji imaju svoje internet stranice ili portal, i imaju pozitivna očekivanja od novih tehnologija, kako po pitanju ekonomskog jačanja medija tako i po pitanju novinarske slobode i smanjenja pritiska na medije.

Svi vlasnici ovih lokalnih medija su izjavili da imaju nedovoljan broj ljudi koji bi radili na novim tehnologijama. Tri od četiri vlasnika iz ove grupe medija izlaz iz ekonomske nestabilnosti vide u udruživanju medija i ulazak novinara u vlasništvo kao malih akcionara u vlasničku strukturu, što smatraju da bi bitno promenilo i način poslovanja tog medija. Stav svih vlasnika lokalnih medija je da država treba da se povuče iz medijskog vlasništva, da treba da obezbedi uslove za ravnopravnu utakmicu svih privatnih medija na tržištu, ali oni takođe vide državu i kao zaštitnicu koja treba da promeni način finansiranja javnog interesa, a očekuju od države da utvrdi način finansiranja lokalnih medija iz državnog i budžeta lokalnih samouprava.

Treća grupa obuhvata četiri lokalna medija sa bazičnom tehnologijom i odgovarajućim kadrovima. Ovi mediji se suočavaju sa nedostatkom neophodne kompjuterske opreme ili nedovoljnim sredstvima koja bi mogli da ulažu u razvoj novih tehnologija, ili imaju web sajtove ali ne mogu da ih adekvatno razvijaju. Svi se nalaze u poziciji gubitka ili preživljavanja i uglavnom imaju tradicionalan odnos prema publici i građanskom novinarstvu.

Četvrta grupa obuhvata medije sa neizvesnom budućnošću. U ovoj grupi našle su se dve podgupe privatnih medija koje posluju sa gubitkom. Za jednu (dnevne novine, televizija i radio stanica) je karakteristično da su tehnološki opremljeni na bazičnom nivou i da imaju neadekvatan kadar za rad u novom medijskom okruženju. U drugoj podgrupi su mediji (web portal, nedeljnik i lokalna radio stanica) koji imaju naprednu tehnologiju za rad na novim platformama, razvijaju digitalne platforme, ali ne uspevaju da obezbede samoodrživ model poslovanja na medijskom tržištu.

Prvu podgrupu karakteriše nedostatak tehnoloških i kadrovskih resursa. Njihova tehnološka opremljenost je na bazičnom nivou. Imaju sajt medija, ali nisu oformili web redakciju. Oba nacionalna medija iz ove podgrupe u proseku imaju manji broj zaposlenih nego ostale medijske kuće sa nacionalnom pokrivenošću. Ni jedan od ovih medija ne gradi aktivan odnos sa publikom. Vlasnici ovih medija smatraju da nove tehnologije i građansko novinarstvo ne mogu da ugroze novinarsku profesiju. Oni vide državu u ulozi regulatora medijskog prostora u Srbiji.

Mediji u drugoj podgrupi se finansiraju uglavnom od oglašivača i projekata, ali nemaju zaradu. Iako je tehnološka opremljenost ovih medija na visokom nivou, oni moraju da plaćaju velike troškove od prostora, tehničkog održavanja do kredita. Budući da posluju sa gubitkom, može se zaključiti da su te redakcije unapređene pre svega zahvaljujući donacijama a ne uspostavljanjem biznis modela koji obezbeđuje zaradu. Vlasnici ovih medija imaju strategiju prebacivanja na web i u razvijanju digitalnih platformi vide izlaz iz gubitka. Ovi mediji imaju mali broj zaposlenih i svi su osposobljeni za samostalan rad na multimedijalnim platformama. Ovi mediji neguju građansko novinarstvo.

The post Mediji tehnološki (ne)spremni appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Profesija na raskršću

Milica Jevtic — Sat, 17 Dec 2011 16:20:10 +0000

Novinari u Srbiji sve su manje plaćeni, a sve bolje obrazovani. Novinarstvo postaje ženska profesija, ali ne kada je reč o rukovodećim pozicijama. Egstistencijalna pitanja gurnula su u drugi plan brigu o tehnološkim izazovima. Tehnološke promene, smatraju novinari, nisu suštinske i neće presudno uticati na budućnost profesije.

Tekst je nastao na osnovu rezultata istraživanja Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog društva koje je realizovao Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u periodu od jula 2010. do juna 2011. godine (rukovoditeljka projekta: prof. dr Snježana Milivojević). Glavna hipoteza istraživanja bila je da novinarstvo u Srbiji ne raspolaže adekvatnim resursima da odgovori na aktuelne tehnološke, ekonomske i socijalne izazove koji radikalno menjaju novinarsku profesiju. Podaci ukazuju na sivu sliku srpskog novinarstva i profesije koja je rastrazana između, u najgrubljem, veoma niskih plata i izazova visokih tehnologija.

Duga tranzicija, prvenstvo egzistencijalnih pitanja u zemljama Zapadnog Balkana, stavili su u drugi plan teme izazova savremenog novinarstva. Neuspešna privatizacija, rastuća koncentracija vlasništva, razvoj medijskog tržišta i ekonomska kriza, slika je srpske medijske scene.

Iako novinarstvo deluje kao vrlo transparentna, javna profesija, zanimljiv je podatak da je broj medijskih radnika u Srbiji nepoznat. Poslednji oficijelni podaci odnose se na 2002. godinu kada je identifikovano 6.148 “novinara i ostalih publicista”. Baze podataka koje postoje pri novinarskim i medijskim asocijacijama (NUNS – Nezavisno udruženje novinara Srbije, UNS -Udruženje novinara Srbije, NDNV – Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ANEM – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Lokal Press) nisu pouzdane, jer se među njihovim članovima nalaze i pojedinci koji ne žive od novinarstva, penzioneri, a ne zna se ni broj volontera i praktikanata. Sabiranjem broja članova navedenih asocijacija, uz vođenje računa o otpuštanjima, dolazi se do procene od oko 10.000 medijskih poslenika (ne samo novinara) u Srbiji. Broj novinara najverovatnije odgovara broju registrovanih u bazi www.novinari.rs – 3.181, a računajući i ostale profesije (fotoreporteri, snimatelji, autori emisija, montažeri itd.) broj radnika je, u novembru 2010. godine, porastao na 3.987 članova.

Većina novinara radi u elektronskim medijima (60%), u štampi radi 30 %, dok ostali rade u drugim vrstama medija (novinske agencije, online izdanja, nezavisni novinari). Više od polovine novinara radi u Beogradu, dok je druga polovina gotovo ravnomerno raspoređena na Vojvodinu i centralnu Srbiju.

Istraživanje ukazuje na to da je novinarstvo postalo pretežno ženska profesija, (51,5% novinarki), sa tendencijom da se rodne razlike povećavaju s obziroma na sve veći broj studentkinja na univerzitetima koji se bave novinarstvom. Tipično je, međutim, da se i u novinarstvu ogleda muško-ženska razlika kada je reč o rukovodećim pozicijama, pa je manje od 33 odsto žena na rukovodećim ili menadžerskim pozicijama, a samo je jedna žena suvlasnica medija. Jedan od odgovora u fokus grupama bio je da je tipičan novinar u Srbiji “žena srednjih godina, a da je novinarstvo tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni poslovi”.

Ovaj podatak značajan je za razmatranje socijalno-ekonomskog položaja novinara. Iako je česta slika da su žene koje su zaposlene honorarno suočene sa izborom “karijera ili materinstvo”, jer zbog porodiljskog odsustva neretko dobijaju otkaze, ohrabruje podatak da je dve trećine ispitanika (76,54%) stalno zaposleno. U ispitivanom uzorku najveći je broj već iskusnih novinara (36,15%) koji rade od 10 do 20 godina u profesiji. Oni spadaju u mlađe, ali iskusne novinare, kojih se poslodavci teže odriču. Rizik gubitka posla najveći je kod početnika (do pet godina staža – 23,08%).

Svetlija je slika i kada je reč o novinarskom obrazovanju. Rezultati istraživanja ukazuju da su novinari, nekada nazivani “univerzalnim neznalicama”, sada većinom univerzitetski obrazovani. Njih 73% ima fakultetsku diplomu, dok ostatak ima diplomu srednje škole. To je značajan pomak u odnosu na 2002. godinu, kada je 56% novinara i publicista imalo univerzitetsku diplomu. Novinari iz uzorka pokazali su da su sedam do deset puta obrazovaniji u odnosu na opštu populaciju (u kojoj samo 7 odsto ima univerzitetsku diplomu).

Ipak, plate novinara ne ukazuju na činjenicu da je fakultetsko znanje adekvatno naplaćeno. Najveći broj ispitanika (23,85%), verovatno na uredničkim položajima i/ili u medijima u javnoj svojini, ima platu preko 50.000 dinara mesečno. Na drugom mestu je grupacija koja domašuje prosečnu platu u Srbiji (koja iznosi 37.000 dinara ili 370 evra). Posmatrano u celini, polovina svih ispitanika (50,15%) ima plate ispod i do republičkog proseka, odnosno od 150 do 400 evra.

O ugledu novinarske profesije govori i sumorna autorecepcija novinara. U jednoj focus grupi poznata novinarka izjavila je da je “novinarski život je nekada bio boemski, a sada je korporativan i robovski“. U diskusiji sa fokus grupom u unutrašnjosti (u Kragujevacu), sastavljen je „foto robot“ novinara u lokalnoj sredini koji je: “siromašan, bez radnog vremena, neredovnih primanja, bez zdravstvenog osiguranja, zabrinut za svoju budućnost, pod stresom, izložen pritiscima, šarolikog formalnog obrazovanja”. Novinari kao najveće probleme vide nekvalitetno novinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva (22,13%), dok gotovo petina (17,23%) smatra da je najveći problem medija u ovom trenutku nepovoljan ekonomski položaj pojačan svetskom ekonomskom krizom.

Na kraju, kako se, sa ovakvim podacima, novinari u Srbiji mogu suočiti sa tehnološkim izazovom, novim medijem koji, prema mnogim teoretičarima, preti da zameni tradicionalno novinarstvo? Istraživanje pokazuje da praktičari novinarstva ne dele ovako sumornu sliku, štaviše, pojavljuje se talas optimižma. Novinari najčešće smatraju da tehnološke promene nisu suštinske i da one neće presudno uticati na budućnost profesije.

Dve trećine učesnika u anketi (73,85%) smatra da će moći uspešno da se prilagodi radnim zadacima na novim medijima. Pri tome, jedna polovina tvrdi da ima dovoljno iskustva u medijima i da se prilagodila i prethodnim promenama. Druga polovina (39,62%) pak ističe da ima dovoljno znanja koja će im omogućiti da razumeju nove medije, a da se novinarstvo u osnovi neće značajno promeniti, dok 18,46% ispitanika smatra da će uspeti da opstanu u novim medijima, ali uz mnogo dodatnog obrazovanja. Različite procene kvalifikovanosti za budući posao osnova su i za različite vizije lične profesionalne budućnosti ispitanika. Uslovno, mogu se podeliti na optimiste i pesimiste. Među optimistima su oni koji su izjavili da će se truditi da prihvate promene i prilagode se potrebama multimedijalnog novinarstva (36,2%). Na optimiste liče i oni koji su odgovorili – ostaću u novinarstvu jer će promene u medijima doneti mnogo novih mogućnosti za napredovanje (22,31%). Sa druge strane, četvrtina novinara ističe da će napustiti profesiju čim se ukaže prilika za drugi/bolji posao.

Na pitanje kako u svakodnevnom radu dolaze do informacija većini je internet na prvom mestu, ali se, kako ističu, okreću “pouzdanim sajtovima”. Njih 26,32 odsto se oslanja na zvanične izvore kao što su sajtovi vlade, kompanija, ustanova, itd. Potom slede vesti iz ponude globalnih medijskih kuća (Rojters, BBC, CNN, itd) što je bio odgovor 21,51% anketiranih. Međutim, u fokus grupama novinari su potvrdili da su svesni da ove izvore treba proveravati, jer zbog konkurencije oni insistiraju na brzini, pa su moguće greške. Na trećem mestu je odgovor – Google news – na koji je ukazalo 16,13% ispitanika. U ostalim, manje frekventnim odgovorima, pomenuti su gotovo svi ostali informativni servisi na internetu: blogovi, tviter, društvene mreže.

The post Profesija na raskršću appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.