Fondacija Konrad Adenauer – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Tabloidizacija i pritisci na novinare

Jelena Dikovic — Thu, 04 Dec 2014 20:52:42 +0000

Pritisci na novinare, kršenje Etičkog kodeksa novinara Srbije, tabloidizacija, odnosno potpuno odsustvo etike u izveštavanju pojedinih medija, obeležili su poslednju četvrtinu 2014, ocenjeno je na tribini „Medijski monitoring: politička komunikacija u medijima“, koju je juče organizovala Fondacija Konrad Adenauer (KAS).

Predstavljajući rezultate analize medijske etike i načina izveštavanja u domaćim medijima, novinarka Tamara Skroza je ocenila da 2014. predstavlja „veliko finale“ negativnih pojava koje su prisutne na medijskoj sceni Srbije.

Stvari protiv kojih smo se borili ne samo da se ponavljaju već postaju gore. Ovo je veliko finale pojava koje su deset godina prisutne u medijima. Nismo se dovoljno bunili protiv pritisaka na novinare koji su kulminirali u novembru ukazala je ona, dodajuć i da u svemu tome nije bilo pošteđenih, „jer je svako ko je percipiran kao protivnik vladajuće političke opcije ili tabloida razapet na medijski krst“.

Skroza je navela slučajeve glumca Gorana Jeftića i novinarke Olje Bećković kao primere ljudi koji su na naslovnim stranama pojedinih novina optuženi ili oklevetani za nešto što ni pred jednom zvaničnom institucijom nije dokazano.

O slučaju Gorana Jevtića, koga je dnevni list Blic osudio zbog navodne obljube maloletnika, ne poštujući pri tome pravo na pretpostavku nevinosti, raspravljala je Komisija za žalbe Saveta za štampu, koja je odlučila da je taj list spornim tekstom prekršio Kodeks novinara Srbije istakla je Skroza.

Prema njenim rečima, podjednako je zabrinjavajući i tekst „Informera“ o saobraćajnoj nesreći u kojoj je stradalo troje mladih, a u kojoj je povrede zadobio sin novinarke Olje Bećković.

Na naslovnoj strani Informera stoje navodne reči Olje Bećković: Dobro je, moj sin Luka je uspeo da izvuče živu glavu. U formalnopravnom smislu, taj list nije učinio ništa loše, ali je očigledna namera da se Olja Bećković optuži i ocrni kao majka i javna ličnost rekla je Skroza.

Kako je istakla, tabloidi su tokom 2014. godine objavili „nekoliko antologijskih primera veličanja velikog vođe“.

Dodala je da „bombastični naslovi“ o politici, kriminalu ali i vremenskoj prognozi „stvaraju utisak o postojanju velikog brata koji nas drži pod stalnim pritiskom“.

Medijski analitičar Dražen Pavlica bavio se temama i načinom istraživanja na javnim TV stanicama, konkretno o prvih pet epizoda emisije „Beograd na vodi“ Studija B. Kako je rekao, primetno je odsustvo istraživačkog novinarstva i kritičkih uvida, „a preovladavala su prigodna pitanja i banalna zapažanja, dok je voditeljka dozvolila gradonačelniku da vodi neku vrstu repetitivnog monologa“. KAS od 2006. godine predstavlja kvartalne preseke stanja u srpskim medijima.

Predstavljajući rezultate ankete sprovedene među 128 članova NUNSa i UNSa, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) rekao je da nešto više od polovine ispitanika smatra kako novousvojeni zakoni nisu pozitivno uticali na stanje medija u Srbiji.

„Pink i Informer se ističu u ovom istraživanju kao provladini mediji, a njima uz rame su Kurir i Večernje novosti. Na drugom delu kontinuuma su Radio Beograd i Radio B92, Politika i Danas“, rekao je Gavrilović i dodao da u izveštajima pojedinih televizijskih stanica, premijer Aleksandar Vučić nije imao nijednu negativnu sekundu.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.

Foto: UNS

The post Tabloidizacija i pritisci na novinare appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

(Auto)cenzuri ni zakon ne pomaže

Tanjug — Tue, 09 Sep 2014 20:33:33 +0000

Medijski monitoring, sproveden u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, ukazuje na pad profesionalnosti u srpskim medijima, a analitičari su uvereni da novi medijski zakoni neće mnogo pomoći da se to popravi.

Sve je očiglednije da se mediji udaljavaju od svoje osnovne funkcije, informisanja građana i približavaju se biltenizaciji, odnosno postaju sredstvo propagande, rekla je Aleksandra Popović iz Fondacija Konrad Adenauer na predstavljaju najnovijeg monitoringa medija za period april-septembar 2014. godine.

Ona je napomenula da se novinari svesno distanciraju od svojih profesionalnih normi, a za takvu situaciju, po njenom mišljenju, nisu odgovorni samo medijski poslenici, već i institucije, kao što su Vlada i Skupština Srbije, koje nisu pokazale dovoljnu brigu za zaštitu medija i slobode izražavanja.

Istakavši da ovakvo stanje u medijima ne može doprineti razvoju Srbije i da će otežati put Srbije ka EU, Popović je ocenila da je neophodna veća otvorenost državnih institucija i jačanje Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, radi kontinuiranog informisanja javnosti o delatnostima Vlade.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da u Srbiji nije dovršena medijska tranzicija, kao i medijska strategija koja, kako je rekao, stoji „ni na nebu ni na zemlji“, te da su novi medijski zakoni doneti na brzinu.

U procesu biltenizacije medija, koja je, kaže, na delu, izvor informacije često se svodi samo na jednu stranu ili su druga i treća strana često u funkciju prve, istakao je Gavrilović i dodao da je posle smene bivše političke stranke na vlasti, došlo i do „smene“ analitičara koji se pojavljuju u medijima.

On je apelovao na medije „da ukinu rubriku ‘prelistavanje'“, u kojoj je gost, po njegovom mišljenju, sračunato izabran da na „svoj način tumači članke iz novina i na taj način dodatno ugrožava slobodu medija“.

Predstavljajući rezultate monitoringa, Gavrilović je rekao da više od 90 odsto ispitanih smatra da u medijima postoji cenzura i autocenzura, 73 odsto smatra da mediji ne izveštavaju objektivno, 90 odsto smatra da ne izveštavaju analitično, a 95 odsto da ne izveštavaju kritično.

Onlajn anketa novinara pokazala je da su oni najnezadovoljniji svojim materijalnim statusom, podrškom sindikata i mogućnošću napredovanja na poslu, dok su kao najznačajniji razlog zašto se bave tom profesijom naveli „zadovoljstvo slobodom koju imaju“.

U anketi je Republička radiodifuzna agencija najlošije ocenjena, kao i rad Ministarstva kulture i informisanja, dok je Savet za štampu prosečno ocenjen, a novinarska udruženja imaju dovoljnu podršku medijskih radnika, rekao je Gavrilović.

On je dodao i da novi medijski zakoni neće promeniti sliku i stanje u srpskim medijima, jer su problemi mnogo dublji i veći, istakavši da medije ne bi trebalo privatizovati, jer to nije lek za njih, već je neophodno sprovesti „model spajanja medija sa građanima i uspostaviti tu vezu koja je pokidana“.

Novinarka lista „Vreme“ Tamara Skrozza smatra da je apsurdno da se novi medijski zakoni donose u trenutku nestanka profesionalne etike, kao i političkih i ekonomskih pritisaka, koji, kako je rekla, „dobijaju sve maligniji oblik“ i zbog toga ne treba očekivati da će ti zakoni moći nešto da promene na bolje.

„Ako su prokazani i kažnjeni mediji koji su objavili neke od problematičnih ugovora koje je Vlada potpisala, pitanje je šta će biti sa ostalim medijima, ako se usude da objave neke slične informacije“, zapitala je Skrozza.

Ona je ocenila i da je izveštavanje nekih listova i tabloida u slučaju ubistva devojčice Tijane Jurić slučaj drastičnog i potpunog nestanka profesionalne novinarske etike i da se u tom slučaju nije poštovao ni dignitet žrtve, ali ni ljudska prava osumnjičenog za zločin.

Foto: UNS

The post (Auto)cenzuri ni zakon ne pomaže appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Onlajn mediji – šansa za nezavisno novinarstvo

Marko Nedeljkovic — Thu, 31 Oct 2013 12:37:35 +0000

Mnogobrojni problemi u tradicionalnim medijima, od političkih pritisaka i sve intenzivnijeg uticaja ekonomskih centara moći, do sve težih uslova rada i finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, sve više primoravaju medijske profesionalce da tragaju za novim modelima poslovanja kako bi opstali u medijskoj sferi. Kao odgovor na navedene izazove u SAD je još pre nekoliko godina počeo da se razvija koncept „preduzetničkog novinarstva“ (entrepreneurial journalism), koji je, međutim, još uvek nedovoljno poznat u domaćoj javnosti.

Jedan od prvih korak u popularizaciji ovog koncepta u Srbiji i regionu predstavlja i organizovanje prvog seminara posvećenog „preduzetničkom novinarstvu“ u našoj zemlji, koji je održan od 23. do 25. oktobra u Beogradu u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer. Seminar je okupio mlade novinare iz Jugoistočne Evrope, a tokom tri radna dana novinari su učili kako samostalno da pokrenu svoje medijske projekte na vebu i obezbede njihovu finansijsku održivost.

Osnovni cilj seminara je da mlade novinare obuči za samostalno istraživanje tržišta i pronalaženje nedovoljno iskorišćenih tržišnih niša u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova, koji će odgovoriti na potrebe čitaoca zainteresovanih za datu oblast, a mladim novinarima ujedno omogućiti zaradu.

Stoga su novinari osim upoznavanja sa specifičnostima veb novinarstva, obučavani i za definisanje biznis modela, kao i za produkciju veb sajtova koji će zahvaljujući svom sadržaju i dizajnu na najbolji način odgovoriti na potrebe specifične ciljne grupe.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da ovaj program donosi dvostruku korist, jer omogućava mladim novinarima samozapošljavanje, a istovremeno obezbeđuje razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama Jugoistočne Evrope.

„Preduzetničko novinarstvo je nedovoljno poznat termin u javnosti, ali u osnovi on podrazumeva razvoj nezavisnog onlajn novinarstva, rad novinara kao frilensera i samozapošljavanje novinara, kao i razumevanje novinarstva kao nezavisnog biznisa, prvenstveno na internetu. To je veoma bitno za sve zemlje regiona jer tradicionalni mediji još ne obezbeđuju dovoljno raznovrsnosti i uravnoteženog izveštavanja koji su neophodni za svaku demokratiju“, kaže Špar.

On kaže da bi upravo onlajn mediji mogli da obezbede tu medijsku raznovrsnost i uravnoteženo izveštavanje koje nam nedostaje, jer su mediji u našem regionu izrazito polarizovani, pa tako, primera radi, s jedne strane imamo medije koji izrazito pozitivno izveštavaju o svojim vladama, a s druge strane medije koji izveštavaju izuzetno negativno.

„Novinari definitivno treba više da razmišljaju na preduzetnički način ili bar da razmotre mogućnost samozapošljavanja, jer su uslovi rada u većini tradicionalnih medija veoma loši i mnogi vlasnici ne podstiču novinare na kritičko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaćeni. Zbog toga se danas preduzetničko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative, ali i odlična šansa za mlade novinare da započnu svoje karijere i budu nezavisni“, objašnjava Špar i dodaje da za pokretanje sajta nije potrebno mnogo sredstava i novca kao za pokretanje nekog štampanog medija ili televizije, što dodatno olakšava razvoj ovog novog koncepta u novinarstvu.

Špar navodi da je dodatan problem u tradicionalnim medijima činjenica da mnogi vlasnici u regionu nisu izdavači, već biznismeni iz drugih sektora privrede, koji su neretko aktivni i u političkom životu i koriste medije kao podršku za svoje poslovne ili političke interese, pa medije samim tim ne koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja, već kao vid političkog pritiska.

Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova šansa za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da novinari inovacijama redefinišu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije.

Iako su kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu već godinama sastavni deo studijskih programa na prestižnim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ovaj koncept je još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje prvog seminara posvećenog preduzetničkom novinarstvu u Srbiji izuzetno značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

Jedan od osnovnih ciljeva Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer je upravo da edukuje novinare i omogući njihovo usavršavanje kako bi svojim nezavisnim radom doprineli razvoju pluralizma u društvu, a samim tim i demokratije, što je ujedno jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je ova fondacija podržala ovaj projekat.

Foto: sxc.hu

The post Onlajn mediji – šansa za nezavisno novinarstvo appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Medijska konfuzija postizbornog perioda

Marko Nedeljkovic — Mon, 29 Oct 2012 21:39:33 +0000

Neprofesionalno i politički obojeno izveštavanje, finansijski ugroženi javni servisi i stara politička praksa na onlajn medijima obeležili su prethodnih nekoliko meseci na domaćoj medijskoj sceni, potvrđujući da smo daleko od svetskih standarda, ali da sve više zaostajemo i za mnogim zemljama u regionu.

Rezultati najnovijeg medijskog monitoringa Fondacije Konrad Adenauer, sprovedenog u periodu od juna do oktobra ove godine u okviru projekta “Media Trends”, još jednom upozoravaju na sve izraženiji neprofesionalizam u domaćim medijima. Nepoštovanje etičkih principa jedan je od najvećih problema u štampi, a način izveštavanja o korupcionaškim aferama najilustrativnije svedoči o haotičnom stanju u novinarskoj profesiji.

Novinarka i članica monitoring tima Tamara Skrozza kaže da je vrlo brzo nakon formiranja nove vlade u štampi počela izrazita “medijska hajka”, odnosno suđenje pre suđenja određenim funkcionerima prethodnog režima, čime se vrši svojevrsan pritisak na sudstvo i utiče na kreiranje javnog mnjenja na štetu jedne, a u korist druge osobe. “U tom smislu, nema potrebe da se ide dalje od primera bivšeg ministra Olivera Dulića. On je od početka septembra zauzimao skoro svaku naslovnu stranu jednog tabloida, vrlo brzo postao je glavna medijska tema, pa se u trenutku kada se našao i na optužnici, u javnosti više i nije postavljalo pitanje njegove krivice – posle stotina tekstova o raznim aspektima njegovog rada, bogatstva i ponašanja, proglašen je krivim”, navodi Skrozza.

Ona ukazuje i na sve problematičniju trku za “sočnim” informacijama koje dodatno urušavaju već uzdrman kredibilitet i verodostojnost medijskih sadržaja, posebno na praksu u jednom visokotiražnom dnevnom listu. “U jednom od medija čiji je vlasnik poznat, a koji se nalazi među najtiražnijim dnevnicima u zemlji, novinarima je naloženo da svakog meseca donesu „sedam ekskluziva“, tj. vesti koje bi mogle da se nađu na naslovnoj strani. Osim nepoznavanja duha novinarske profesije, menadžeri ovog lista pokazali su i priličan nemar prema kvalitetu i verodostojnosti onoga što će u budućnosti objavljivati. Jer, ukoliko ne može da pronađe određeni broj „ekskluziva“ bar jedan novinar će – pre ili kasnije – da ih izmisli”, upozorava Skroza.

Profesor na Fakultetu političkih nauka i član monitoring tima Miroljub Radojković kaže da će jedan od najvećih izazova u predstojećem periodu biti pronalazak adekvatnog modela finansiranja javnog servisa, koji se već duže vreme nalazi u velikim problemima. Iako će država, po svemu sudeći, morati da interveniše da se javni servisi ne bi ugasili, finansiranje iz budžeta otvara osetljivo pitanje državne intervencije u medijima koja je protivrečna i zabranjena u Evropi.

„Postoje ugovori koji državama članicama EU zabranjuju državnu pomoć kompanijama u tržišnoj privredi. Prema tom standardu, samo ako nema drugog izlaza, državna intervencija je moguća, ali kao izuzetak. Dakle, odmah treba da bude jasno da finansiranje iz budžeta nije dugoročno rešenje, mada bi kod nas mnogi voleli da se trajno prebace na državne jasle. Jer, ako država preuzme finansiranje mreža koje treba da rade kao javni servis one će potpasti pod uticaj političkih aktera koji osvoje državnu vlast. Sa takvim modelom ne može se ostati na putu integracije u EU“, objašnjava Radojković.

Ni situacija u novim medijima nije mnogo bolja. Uprkos sve intenzivnijoj upotrebi novih tehnologija u političkoj komunikaciji svuda u svetu, savremena sredstva komuniciranja još nisu zaživela na političkoj sceni naše zemlje. O tretmanu onlajn komunikacije u Srbiji najbolje svedoči podatak da čak tri četvrtine vlada evropskih zemalja ima zvaničnu stranicu vlade ili premijera na Tviteru, a da Vlada Srbije u ovom trenutku nije prisutna ni na jednoj društvenoj mreži.

Monitoringom onlajn medija je utvrđeno i da je manje od četvrtine ministarstava u novoj Vladi aktivno na Fejsbuku, odnosno Tviteru, a još je problematičnija činjenica da se ogroman jaz između građana i političkih lidera iz stvarnog preneo i u virtuelni svet, pa čak i kada su partije i državne institucije prisutne na mreži, poruke se, gotovo po pravilu, kreću samo u jednom smeru, a društvene mreže „usijaju“ samo tokom predizborne kampanje.

Iako je bilo očekivano da se u određenoj meri smanji intenzitet aktivnosti političkih stranaka posle izbora, rezultati sprovedenog monitoringa pokazuju da su mnoge partije gotovo nestale sa društvenih mreža na kojima su se do 6. maja utrkivale po broju objava. Tako na Tviteru čak pet partija nakon formiranja nove Vlade ima pad koji se kreće u rasponu od 87 do čak 99 odsto u odnosu na period pre izbora (SPS 99%, URS 97%, DSS 96%, LDP 91%, DS 87%), dok je nešto manji pad zabeležen na Fejsbuku (DSS 87%, SPS 86%, LDP 74%, DS 68%, URS 51%). SNS je jedina stranka koja je zabeležila pad manji od 50 odsto na obe društvene mreže (29 odsto na Fejsbuku, odnosno 37 odsto na Tviteru).

Ništa bolja situacija nije zabeležena ni u slučaju stranačkih funkcionera,
koji su takođe drastično smanjili broj objava posle izbora (između 59 i 100 odsto na Fejsbuku, odnosno između 12 i 98 odsto na Tviteru), što ukazuje da je jedini cilj prisustva na društvenim mrežama bio da se obezbedi glas više na izborima, a ne da se ostvari dvosmerna komunikacija sa građanima, i da se na taj način motivišu na participaciju u političkom životu.

Da ogroman uticaj društvenih mreža na razvoj demokratije i građanskog društva nije karakterističan samo za razvijene zemlje Zapada na najbolji način svedoči primer poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. U periodu od 27. jula do 27. septembra poverenik je objavio 160 tvitova, a čak 65 puta je odgovarao drugim korisnicima na pitanja iz sopstvene nadležnosti, pa ne čudi što ga na Tviteru prati više od 5.500 korisnika, što je, poređenja radi, jednako broju pratilaca svih ministarstava prisutnih na ovoj društvenoj mreži zajedno. Problem je, međutim, što malobrojni pozitivni primeri ni izbliza ne mogu da poprave vrlo negativnu sliku o celokupnoj političkoj komunikaciji na mreži, ali bar predstavljaju dokaz da je potencijal novih medija moguće iskoristiti i u našoj zemlji.

Kompletni izveštaji monitoringa onlajn medija, štampe i televizije dostupni su na sajtu Medija centra: Media Trends: jun – oktobar 2012.

The post Medijska konfuzija postizbornog perioda appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Mediji u predizbornoj kampanji

Marko Nedeljkovic — Mon, 28 May 2012 13:51:26 +0000

Rezultati monitoringa domaćih medija tokom predizborne kampanje, koji se sprovodi u okviru projekta „Media Trends“ Fondacije Konrad Adenauer, ukazuju na sve slabosti domaćih medija. Pristrasno izveštavanje, autocenzura i odsustvo “velikih tema” obeležile su proteklu kampanju, apsolutna samopromocija bio je jedini cilj političkih stranaka, a za odsustvo konstruktivne rasprave veliku odgovornost snose i sami mediji.

ŠTAMPA

Medijski monitoring Fondacije „Konrad Adenauer“ pokazao je da se štampani mediji tokom predizborne kampanje nisu bavili „velikim temama“, kao što su ekonomija, privreda, evropske integracije, Kosovo i penzioni fondovi, a čak i kada su pojedini političari pokretali takve teme, mediji nisu izlazili iz okvira političke propagande. Umesto „pretresanja“ političkih programa i kritičkog odnosa prema predizbornim obećanjima, najveći broj štampanih medija je blagonaklono izveštavao građane o aktivnostima i ciljevima političkih stranaka koje favorizuje. Tako su dnevni listovi Blic i Press bili vidno pristrasni i mnogo više prostora posvećivali Demokratskoj stranci nego ostalim učesnicima na izborima, a najilustrativnije je praznično izdanje Blica za 30. april i 1. maj, u kojem su od ukupno četiri stranice posvećene političkim temama, sve četiri bile rezervisane za DS (na dve je objavljen intervju s Borisom Tadićem), dok su drugi učesnici na izborima „dobili“ samo kratke stubačne vesti.

Novinarka i članica monitoring tima, Tamara Skrozza, kaže da izveštavanje dnevnih novina tokom predizborne kampanje upućuje na zaključak da važnih tema suštinski nije ni bilo. „Vidno odsustvo važnih tema bilo je najvidljivije u intervjuima u kojima se pažnja posvećivala jedino izbornim prognozama i postizbornim računicama. Od svih objavljenih intervjua u šest dnevnih novina, tri intervjua su dobila najniže ocene, dok su ostali ocenjeni kao prepuni opštih mesta i osrednje upotrebne vrednosti. Mlade, kao važan segment društva, političari u štampanim medijima skoro i da nisu pominjali, niti su ih mediji na to podsećali“, kaže Skrozza.

Primeri dobre prakse uočavaju se u dnevnom listu Danas, koji izbalansiranim izveštavanjem čitaocima pruža mogućnost da se upoznaju sa programima svih stranaka, bez favorizovanja bilo koje političke opcije. Tako su, primera radi, u izdanju od 3. maja na stranicama posvećenim izborima predstavljeni programi svih stranaka, njihov izborni budžet, broj članova, broj poslaničkih mesta u prethodnom sazivu parlamenta i druge relevantne informacije. Većina štampanih medija se u predizbornom periodu ipak pretvorila u neku vrstu javne arene, ponekad i sredstvo borbe, pa nisu našli ni vremena ni prostora za teme koje su svakom građaninu Srbije od životne važnosti.

TELEVIZIJA

Monitoring šest domaćih televizija (RTS, Pink, TV B92, Prva, RTV i Studio B) pokazao je dominaciju negativne kampanje, inertnosti novinara i izražene autocenzure. Profesor na Fakultetu političkih nauka i član monitoring tima, Miroljub Radojković, kaže da su novinari u autorskim informativnim emisijama zanemarivali svoju kontrolnu ulogu i najčešće izbegavali neugodna pitanja.

„Ponašanje novinara potvrdilo je još jednom ocenu da je profesija uplašena, bez moći i ugleda, i da je inertnost novinara izraz autocenzure prema postojećoj i preventivne autocenzure prema budućoj vlasti“, kaže Radojković. On ističe i da je negativna kampanja bila sve intenzivnija kako smo se približavali samim izborima i da je prerasla u najveću negativnu kampanju do sada.

Kada je o oglašavanju reč, monitoringom televizije je utvrđeno da su najveći broj reklama imale Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, a slede Ujedinjeni regioni Srbije i Liberalno-demokratska partija. Negativne reklame su prvi put potpisivane od strane partija, a uočeno je i da se na negativnu kampanju konkurenata odgovaralo u veoma kratkom roku, te su se u toku kampanje kreirali spotovi kao odgovor na napade političkih oponenata. Debatovanje u emisijama posvećenim izborima bilo je svedeno na vrlo površan nivo, a novinari su neretko podsećali na moderatore ostavljajući tako građane bez odgovora na suštinska pitanja.

ONLINE

Predizborna kampanja se prvi put vodila i na društvenim mrežama, ali se na osnovu aktivnosti partija u online sferi može zaključiti da su partije zaboravile na one zbog kojih su i prisutne u novoj političkoj areni. Monitoring online medija pokazuje da su stranke na internetu, baš kao i na tradicionalnim medijima, imale samo jedan cilj – promociju sopstvene političke partije i stranačkih ideja, bez namere da se građanima omogući uticaj na konkretne političke odluke.

Najilustrativniji pokazatelj kakvu online kampanju su vodile političke stranke predstavljaju podaci koji otkrivaju na koga se odnosi sadržaj koje su stranke plasirale na društvenim mrežama, pa se tako udeo sadržaja koji se odnosi na sopstvenu stranku na Fejsbuku kreće u rasponu od 61 do čak 91 odsto (SNS 61%, URS 72%, DS 85%, DSS 88%, SPS 90%, LDP 91%). Na građane se istovremeno odnosi minimalan udeo stranačkih objava, koji je samo u slučaju Ujedinjenih regiona Srbije bio dvocifren (14%), dok su sve ostale partije imale manje od 10 odsto takvog sadržaja (SPS 8%, SNS 7%, DS 4%, DSS 2%, LDP 2%).

Iako je Tviter znatno pogodniji za direktnu komunikaciju sa građanima, ni stanje na ovoj društvenoj mreži nije mnogo bolje, jer i na njoj po pravilu dominira sadržaj koji se odnosi na sopstvenu stranku, potencira se promocija lidera i visokih stranačkih funkcionera, dok građani vrlo retko zaslužuju centralno mesto u stranačkim objavama. Tako se svi tvitovi na stranici DSS-a odnose isključivo na tu partiju, sledi LDP sa 88%, a potom i SPS (84%), DS (77%), URS (74%), dok je jedino SNS manje od polovine sadržaja posvetio samopromociji (47%).

Kompletni rezultati monitoringa online medija otkrivaju i da je, za razliku od tradicionalnih medija, na društvenim mrežama dominirala pozitivna kampanja, kao i da je u najvećem broju slučajeva sadržaj koji se objavljuje kreiran upravo za potrebe online kampanje.

Tako još jedna predizborna kampanja potvrđuje sve nedostatke domaćih medija, od netransparentnog vlasništva do političkih uticaja. Iako su pogubne posledice tih nedostataka evidentne i u vanizbornom periodu, u toku predizbornih kampanja svi nedostaci dolaze do punog izražaja. “Psi čuvari” se transformišu u političke agitatore, stranke ubiraju plodove prethodne “pomoći” medijima, a “javni interes” ostaje u prošlosti izgubljen pojam.

The post Mediji u predizbornoj kampanji appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Zalutali u virtuelni prostor

Marko Nedeljkovic — Thu, 26 Apr 2012 11:15:16 +0000

Neinventivna, neubedljiva i jednolična – baš onakva kakva ne bi trebalo da bude, tako bi se u najkraćem mogla opisati prva onlajn predizborna kampanja u našoj zemlji. Uprkos činjenici da na društvenim mrežama nikada nije ni funkcionisao tradicionalni model jednosmerne komunikacije, domaće političke partije po informacionom autoputu uporno voze samo u jednom smeru. Stoga se u jeku predizborne kampanje sve češće pitamo gde su u toj priči oni zbog kojih društvene mreže i postoje.

Iako se revolucionarna prekretnica u korišćenju društvenih mreža u političke svrhe dogodila još u januaru 2007. godine kada su Džon Edvards i Barak Obama objavili svoje kandidature za predsedničku nominaciju Demokratske stranke putem kratke i neformalne video poruke na Jutjubu, domaće stranke ni posle punih pet godina nisu spremne da se odreknu starog modela. Društvene mreže uglavnom koriste kao puko sredstvo za propagandu i samopromociju, zanemarujući one zbog kojih su se i pojavili u virtuelnom svetu. Najnoviji rezultati monitoringa onlajn medija, koji se sprovodi u okviru projekta „Media Trends“ Fondacije Konrad Adenauer, na najbolji način svedoče o tome zašto su građani ostali bez šanse da utiču na izabrane predstavnike i stranačke odluke, a stranke bez mogućnosti da pridobiju nove pristalice upravo u virtuelnom prostoru.

Istraživanje je obuhvatilo deset dana u jeku predizborne kampanje (6-15. april), tokom kojih su detaljno analizirane Fejsbuk i Tviter stranice šest političkih partija u našoj zemlji: Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Ujedinjenih regiona Srbije i Liberalno-demokratske partije. Zajednička karakteristika svih stranaka na obe društvene mreže je apsolutna dominacija sadržaja koji se odnosi na sopstvenu stranku (najčešće na aktivnosti tokom predizborne kampanje), čiji je osnovni cilj promocija partije i njenih visokih funkcionera. Istovremeno se minimalan broj objava odnosi na građane, od kojih se uglavnom očekuje samo da „lajkuju“ objavljeni sadržaj ili ostave komentar podrške.
Tako čak polovina analiziranih partija na svojoj Fejsbuk stranici ima više od 80 odsto sadržaja koji se odnosi na sopstvenu partiju (LDP/Čedomir Jovanović 84 odsto, SPS 82 odsto i DS 81 odsto), tek nekoliko procenata manje zabeleženo je na strani DSS-a (77 odsto), dok se nešto bolja situacija uočava na stranicama URS-a (67 odsto) i SNS-a (60 odsto). Kada se ovi podaci uporede sa brojem objava koje su posvećene građanima i njihovim svakodnevnim problemima dobija se prava ilustracija onlajn kampanje u našoj zemlji. SPS sa 16, URS sa 15 i SNS sa 14 odsto takvog sadržaja nalaze se u gornjem delu najnepopularnije liste, na kojoj slede DS sa 9, LDP sa 5 i DSS sa svega 4 odsto sadržaja posvećenog korisnicima. Da paradoks ovakve kampanje bude veći,
istraživanje pokazuje da su građani najviše zainteresovani upravo za sadržaje kojih ima najmanje. Tako je broj lajkova, komentara i šerovanja stranačkih „postova“ uglavnom u padu kako se približavamo vrhu hijerarhijske lestvice, što je ujedno najbolja potvrda da na društvenim mrežama ne funkcioniše tradicionalni model komunikacije u kojoj se sve vrti oko onih koji imaju najveću moć.

Iako je Tviter znatno pogodniji za direktnu komunikaciju sa građanima, ni stanje na ovoj društvenoj mreži nije mnogo bolje. I na njoj po pravilu dominira sadržaj koji se odnosi na sopstvenu stranku, potencira se promocija lidera i visokih stranačkih funkcionera, dok građani vrlo retko zaslužuju centralno mesto u stranačkim objavama. Tako se svi tvitovi na stranici DSS-a odnose isključivo na tu partiju, sledi SPS sa 91 odsto takvog sadržaja, LDP sa 84, URS sa 80, DS sa 78, dok je jedino SNS manje od polovine sadržaja posvetio samopromociji (49 odsto). SNS je ujedno jedina stranka koja je više od trećine sadržaja posvetila građanima (36 odsto), dok su svi ostali, baš kao i na Fejsbuku, praktično zaboravili na one zbog kojih su i prisutni na mreži. DS predvodi preostale konkurente sa 12 odsto takvog sadržaja, URS je na trećem mestu sa 11, slede LDP sa 6 i SPS sa svega 3 odsto.

Strankama se može zameriti i činjenica da na svojim Tviter stranicama vrlo često postavljaju sadržaj koji je prethodno objavljen na zvaničnom sajtu stranke, što ukazuje da se društvene mreže neretko koriste za recikliranje već objavljenog materijala. Takav sadržaj u slučaju DSS-a dostiže skoro dve trećine ukupnih objava, sledi SNS na čijoj stranici skoro polovina objava upućuje na zvaničan sajt, dok se na profilima DS-a i SPS-a nalazi trećina takvog sadržaja. LDP i URS su se najbolje pokazali po ovom pitanju, te kod obe partije deseti deo ukupnog sadržaja vodi ka zvaničnom sajtu.

Da onlajn kampanja ne bude verna kopija one koja se sprovodi u tradicionalnim medijima pobrinula su se dva pozitivna aspekta. Kako kampanja odmiče, tako je sve manje negativnog sadržaja (najčešće se kreće u intervalu od 3 do 13 odsto), dok se nasuprot tome u tradicionalnim medijima zahuktava do granice neukusa. Istovremeno je sve više funkcionera koji su prisutni na mreži. Među najaktivnijim na Tviteru su Maja Gojković (URS) sa skoro 17 tvitova po danu, Danko Runić (LDP) sa 13, Mario Maletić (SNS) sa 12 i Oliver Dulić sa 8 tvitova dnevno, a najviše pristalica na Fejsbuku imaju URS (55.600), SNS (53.700) i LDP/Čedomir Jovanović (44.500). Najpopularniji političar, Boris Tadić, ima 62.000 fanova – što je skoro duplo više od partije na čijem je čelu. Zanimljivo je da se uprkos vrlo zatvorenoj kampanji broj fanova vodećih partija višestruko povećao u odnosu na početak godine. Problem je samo u tome što su nove pristalice zapravo stari sledbenici koji su partijskim knjižicama dodali i virtuelne, pa se svi onlajn „uspesi“ svode na pokrštavanje već krštenih.

Profesor na Fakultetu političkih nauka, Zoran Stojiljković, smatra da je preterano oligarhijska i birokratizovana struktura političkih stranaka u kojima se za sve pita šef osnovni razlog zbog kojeg se društvene mreže nedovoljno koriste u političke svrhe. „Većina stranaka, a posebno velike, jednostavno ne žele da uđu u tu vrstu rizika jer tu svako može da postavi vrlo neprijatna pitanja koja će jedan deo korisnika da podrži i zatraži odgovor, ali i momentalnu reakciju, a tamo gde se za sve pita šef nema dovoljno autonomnih ličnosti koje mogu da odgovore i brzo reaguju“, kaže profesor Stojiljković.

Još jedan veliki nedostatak navodi instruktor za političke kampanje Nacionalnog demokratskog instituta iz Vašingtona, Đorđe Belamarić. „Najveći problem je to što domaće stranke nemaju za cilj da ostvare dvosmernu komunikaciju sa građanima, čak ni na društvenim mrežama, i što stalno propuštaju šansu da uključe građane u donošenje određenih odluka, a samo na taj način građanima dajete značaj jer im pružate šansu da učestvuju u kreiranju politike stranke kojoj će dati svoj glas“, smatra Belamarić.

I dok se tako nadmetanje u novoj političkoj areni bliži kraju, idealna investicija u budućnost, po svemu sudeći, ostaje samo još jedna propuštena šansa. Stranke uporno prkose svetskim trendovima, teško se odriču svojih privilegija, a još teže privikavaju na nova pravila igre po kojima su potpuno ravnopravni sa onima koji ih prate. Stoga ne čudi što će jedini besplatni potencijal koji se meri milionima korisnika sasvim izvesno ostati neiskorišćen, bar do nekih novih izbora, neke nove ili savremenije kampanje.

Istraživanje je sproveo tim zadužen za monitoring onlajn medija u okviru programa „Media Trends“ koji organizuje beogradska kancelarija Fondacije Konrad Adenauer, a kompletni rezultati za period april-maj biće prezentovani na konferenciji za štampu tokom idućeg meseca. Da bi se predočilo stanje u finišu predizborne kampanje, za potrebe ovog teksta su upotrebljeni samo rezultati koji se odnose na period od 6. do 15. aprila.

The post Zalutali u virtuelni prostor appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.