Fejsbuk – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Trećina Srba nikad nije koristila internet

Jelena Stevanovic — Thu, 23 Oct 2014 22:11:12 +0000

U odnosu na prošlogodišnji izveštaj Zavoda za statistiku, najviše je porastao broj laptop računara i pristupa internetu putem mobilnog telefona.

Broj domaćinstava u Srbiji koja poseduju računar raste, veći je i procenat građana koji imaju pristup internetu, ali se u ključnim kategorijama i dalje kaska za evropskim prosekom, pokazuje godišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Čak 29,7 odsto građana nikada nije koristilo računar, a 33 odsto nikada nije pristupilo internetu.

Broj internet priključaka je porastao sedam odsto u odnosu na prošlu godinu, na 62,8 odsto (u prvom istraživanju zavoda 2006. taj procenat je iznosio samo 18,5). Za poređenje, na nivou Evropske unije 79 odsto domaćinstava koristi internet (podatak za 2013). Prednjače Šveđani i Danci sa 93 odsto, dok su na dnu lestvice Rumunija, Grčka i Bugarska sa oko 56 odsto.

Najzastupljeniji uređaj u našim domaćinstvima i dalje je televizor (98 odsto). Mobilni telefon ima 90,6 odsto građana, a najviše je porastao broj laptopa. Ovaj računar ima 38,7 odsto ispitanih, 7,1 odsto više nego prošle, a skoro 17 odsto više nego 2012. godine.

Računar poseduje 63,2 odsto domaćinstava i uglavnom je to jedan računar, mada jedan odsto stanovništva ima četiri i više kompjutera.

Sprovedeno devetu godinu zaredom na teritoriji Srbije bez Kosova, po metodologiji Evrostata, istraživanje je obuhvatilo 2.400 domaćinstava koja su telefonski anketirana tokom marta.

Uočljiva je veza između posedovanja računara i pristupa internetu i mesečnih primanja. Internet uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod premašuje 600 evra, a u grupi domaćinstava u kojima su ukupna primanja članova manja od 300 evra samo 40 odsto njih ima internet. Slična je situacija i kad je reč o posedovanju računara.

Udeo korisnika računara varira i prema obrazovnom i radnom statusu. Najveći procenat zastupljenosti je među građanima sa visokim i višim obrazovanjem, studentima i zaposlenima.

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa internetu, 80,5 odsto koristi personalni računar, 61 odsto mobilni telefon, a 57 odsto laptop. Za godinu dana za dvocifren procenat povećao se broj onih koji internetu pristupaju pomoću smartfona (14,9 odsto).

Širokopojasnu internet konekciju u Srbiji ima 55,1 odsto domaćinstava, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali daleko iza prošlogodišnjeg proseka EU od 79 odsto.

Internet svakog dana koristi više od 2,85 miliona ljudi, a računar više od 2,81 milion, dok mobilni telefon koristi više od pet miliona ljudi. Među populacijom starosti od 16 do 24 godine, čak 95,6 odsto njih ima nalog na društvenim mrežama kao što su „Fejsbuk” i „Tviter”.

Takođe, više od 1,3 miliona ljudi koristi elektronske servise javne uprave, uglavnom za dobijanje informacija sa sajtova javnih institucija, preuzimanje zvaničnih formulara i slanje popunjenih obrazaca.

Broj kupaca preko interneta porastao je za 260.000 na više od 1,16 miliona. U digitalnu korpu najčešće se ubacuju odeća, elektronska oprema, dobra za domaćinstvo i knjige i novine.

Svako preduzeće u Srbiji ima računar i internet

Kada je reč o preduzećima, istraživanje pokazuje da 100 odsto preduzeća koristi računar i internet priključak, od čega 98 odsto ima širokopojasnu internet konekciju. Takođe, 92 odsto preduzeća koristi elektronske servise javne uprave, a 74 odsto poseduje veb-sajt.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: unsplash.com by By Aleksi Tappura

The post Trećina Srba nikad nije koristila internet appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Ko najviše tvituje? Novinari i društvene mreže

Evgeniya Boklage — Sat, 11 Jan 2014 08:45:45 +0000

Kako profesionalni novinari koriste društvene mreže? Sa entuzijazmom, oprezom ili skepticizmom?

Digitalno novinarstvo, skoro pokrenuti časopis Tejlor i Frensis grupacije (Taylor & Francis Group) koji se bavi transformacijom novinarstva u eri digitalne tehnologije, objavio je dve studije koje pokazuju značajne varijacije u tome kako reporteri koriste društvene mreže.

Urlika Hedman i Monika Djerf-Pijer posmatrale su kako to rade novinari u Švedskoj. Njihova studija obuhvatila je ponašanje i navike 2.500 švedskih novinara, uključujući i podatke Švedskog institua za novinarskih istraživanja, na petogodišnjem uzorku.

Podaci ukazuju na tri različita načina korišćenja društvenih medija među novinarima, koje su autori podelili na skeptične povučenjake, pragmatične konformiste i entuzijastične aktiviste.

Prva grupa novinara, koja čini između 10 i 15 odsto uzorka, krajnje je skeptična kada je reč o društvenim mrežama i apsolutno izbegava da koristi tviter i fejsbuk. Tipičan skeptični povučenjak jer stariji novinar koji radi u štampanim medijima.

Većina novinara spade u grupu pragmatičnih konformista. Tu grupu čine novinari svih uzrasta i svih medija koji koriste društvene mreže redovno, ali su vrlo selektivni u njihovoj upotrebi. Najčešće, koriste tviter i čitaju blogove u potrazi za informacijama i ambijentom u kome su plasirane, ali retko objavljuju postove na društvenim mrežama. Glavna karakteristika ove grupe je ambivalentnost i pragmatizam. Deo motivacije koji ih navodi da provode vreme na društvenim mrežama, dolazi od stalnog pritiska da ostanu u koraku sa informacijama i savremenim trendovima. I dok cene mogućnost koju su donele društvene mreže, pragmatični konformisti pokazuju izvesnu nesigurnost kada je reč o virtuelnoj publici,stvaranju ličnih brednova i mešanju privatne i javne sfere.

I na kraju, studija je ustanovila i posadu entuzijastičnih aktivista. I dalje veoma mala grupa od manje od 5 procenata, koja sasvim očekivano obuhvata mlade novinare koji rade u digitalnim medijima i kros-medija platformama. Oni koji spadaju u ovu grupu pokazuju potpunu privrženost društvenim mrežama. Koriste te informacije za pretraživanje, povezivanje, ličnu promociju, kolaboraciju. Entuzijastični aktivisti dele fundamentalna verovanja o profesiji sa ostalim navedenim grupama, ali oni takođe imaju snažno ubeđenje da novinarstvo kao profesija mora da se menja zbog pojave društvenih mreža.

To ne bi značilo ništa da švedski novoinari ne teže tome da budu veoma ujedinjeni: 85 procenata zaposlenih novinara i blizu 50 odsto frilensera članovi su Švedske novinarske unije: članstvo je znak snažnog profesionalnog identiteta koji dele njihovi članovi.

Druga studija Agnesa Giljasa je komparativni pregled profesionalnih kriterijuma koje novinari koriste i njihovog odnosa prema društvenim mrežama u četiri zemlje. Istraživanje je obuhvatilo Finsku, Nemačku, Švedsku i Veliku Britaniju. Istraživanje je obavljeno preko onlajna i obuhvatilo je 1.560 novinara ( u Finskoj 448, Nemačkoj 189, Švedskoj 256 i Britaniji 667). Pre svega studija je nastojala da istraži razlike u četiri zemlje u načinu na koji koriste i pogledu koji imaju na društvene mreže. Drugo, istraživalo se da li faktori iz medijskog sektora, dužina profesionalne karijere, veličina organizacije u kojoj rade utiču na korišćenje i percepciju društvenih mreža u svakoj od četiri nacije.

Istraživanje je pokazalo da novinari u Britaniji imaju mnogo pozitivnije stavove o društvenim mrežama i koriste ih mnogo ekstenzivnije nego u Nemačkoj, Finskoj i Švedskoj. Novinari u te tri zemlje imaju sličan obrazac za korišćenje društvenih mreža, iako nemački novinari uspevaju da zadrže najnegativnije stavove o efektima društvenih mreža; nešto verovatno može biti objašnjeno i postojanjem novinarske kulture i utvrđenog medijskog sistema koji utiče na to koliko brzo će društvene mreže biti usvojene.

Varijable iz tzv. medijskog sektora su relativno važne u Britaniji i Finskoj, ali ne u Nemačkoj i Švedskoj. Dužina novinarskog staža i veličina organizacije gde novinar radi malo utiču na način na koji novinari vide i koriste društvene mreže. Interesantno, specifične grupe u medijskom sektoru nalaze zadovoljstvo u tome da koriste društvene mreže. Tako, novinari elektronskih medija okrenuti su više audio i video platformama, dok su onlajn novinari, kao i frilenseri, mnogo fokusiraniji na blog. Korak dalje, blog može biti iskorišćen kao alat za sopstvenu promociju. Mikroblog – način za brzo informisanje , razmenu informacija i udarne vesti popularni su i među novinarima u velikim medijskim organizacijama.

Načelno, rezultati pokauju da kutura u kojoj novinari posluju ima velikog uticaja na to kako će društvene mreže biti usvojene među medijskim profesionalcima. Relativna beznačajnost profesionalnih faktora ukacuje na veliki broj drugih varijabli koje moraju biti dalje istražene.

Izvori:

Hedman, Ulrika & Djerf-Pierre, Monika (2013): The social journalist. Digital Journalism 1(3). In: Digital Journalism 1(3), p. 368-85 (free access).

Gulyas, Agnes (2013): The influence of professional variables on journalists’ uses and views of social media. In: Digital Journalism 1(2), p. 270-85.

Fotografija: Felix Huth / Flickr Cc

The post Ko najviše tvituje? Novinari i društvene mreže appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Mediji sve više zavise od društvenih mreža

Vladimir Petkovic — Mon, 01 Jul 2013 11:52:38 +0000

Nekada je tiraž bio glavno ogledalo uspeha i opipavanja pulsa čitalaca. Danas su poseta vebsajta i aktivnost na društvenim mrežama važniji pokazatelji medijima. Redakcije u SAD zdušno su se predale traženju publike i negovanju komunikacije prvenstveno putem Fejsbuka i Tvitera…

U svakoj redakciji otvorena su nova radna mesta koja podrazumevaju održavanje profila medijskih kuća na društvenim mrežama.

Manjim medijima je to efikasna alatka za proboj na tržištu. Brendon Monagan, direktor marketinga vebportala Slejt, kaže da petina posetilaca sajta dolazi sa društvenih mreža i taj broj raste… Politika te kuće je da se kroz komunikaciju novinari zbliže sa čitaocima.

U Njujork tajmsu svaki novinar mora da ima svoj Tviter profil i postoji kodeks po kojem mogu da se predstavljaju kao zaposleni u toj velikoj medijskoj kući. Uz to, svaka rubrika ima svoje Fejsbuk i Tviter stranice koje održavaju profesionalci, posebno angažovani za tu vrstu posla i to po jedan u svakom sektoru.

Hafington post je otišao najdalje gde je osnovan takozvani „Trend tim” od čak 50 ljudi koji se bave popularnim interaktivnim društvenim vebsajtovima.

„Izbacujemo iz minuta u minut na Tviter linkove svega što objavimo. Na Fejsbuku na pola sata postavljamo po jednu objavu, što je mnogo češće nego što drugi rade, ali nemamo negativan odgovor od publike. Društvene mreže su za nas jedna od osnova, jer su nam najviše pomogle da se razvijemo tako brzo…”, objasnio je Krejg Kenelej, urednik vesti u Hafington postu.

Istraživački timovi „Pro publike” koriste Tviter i kao izvor informacija.

„Ljudi vole da nam dojave putem Tvitera ili Fejsbuka nešto što im smeta pa čak i korisne informacije na osnovu kojih stvorimo priču. Otuda imamo više od 200.000 pratilaca samo na Tviteru što u mnogome prevazilazi broj posetilaca našeg vebsajta”, kazao je urednik Pro publike Majk Veb.

I elektronski mediji – radio i televizija – ne smeju da zaostaju u trci za osvajanje publike putem Interneta pa brzo razvijaju svoje vebsajtove. Nacionalni radio (NPR), koji ima 26.000.000 slušalaca širom SAD i glavni mu je izvor prihoda prodaja svog programa za 400 redkacija širom zemlje, oslanja se sve više na vebsajt.

I oni imaju nekoliko novinara koji promovišu emisije i ostalu produkciju na društvenim mrežama, jer je, kako kaže glavni urednik Greg Majer, to je besplatna, a sjajna reklama.

(Grupa novinara iz Srbije imala je priliku da razmeni iskustva sa kolegama iz poznatih redakcija u Njujorku i Vašingtonu zahvaljujući programu Ambasade SAD u Beogradu)

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika, 30. juna 2013.

Foto: Politika/V.P.

The post Mediji sve više zavise od društvenih mreža appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Budućnost novina i veb portala i šta su danas vesti?

Istok Pavlovic — Tue, 26 Mar 2013 10:50:05 +0000

Možda još nismo postali svesni, ali Fejsbuk i Tviter su iz korena izmenili paradigmu nečega što se zove “vesti”.

Šta su bile “vesti” pre samo dvadeset godina? Obično zamišljamo čoveka koji ujutru kupuje novine, seda uz kafu i čita. Na naslovnoj strani je vest “Predsednik rekao to i to”, na drugoj strani neke ekonomske teme, na trećoj najava donošenja novog zakona, i tako dalje.

Dakle, imali smo nekog urednika (tačnije imamo ga i danas) koji određuje koje će biti udarne vesti. To su neke informacije koje su potrebne i koje su zajedničke svim ljudima u jednoj državi, i tako funkcionišu novine već 400 godina. Sve do danas.

Šta je suština novina? Da zadovolje tu ljudsku potrebu da saznaju šta ima novo, da dobiju svakog dana iznova osećaj da se nešto dešava, da su drugi ljudi u tom društvu živi i da nešto rade. Bilo da su to vesti iz sporta, politike, kulture…

Gledajući svet i ljude oko sebe, sve ukazuje na jednu veliku i nepobitnu činjenicu koja sve više postaje nepovratna realnost: Fejsbuk su danas novine, a vesti su danas “News feed” na Fejsbuku.

Verovatno većina ljudi koje poznajemo, ujutru prvo ode na Fejsbuk, da saznaju šta ko radi od prijatelja iz njihovog okruženja, a ne šta rade Tomislav Nikolić ili Angela Merkel.

Ako ogromna većina ljudi ujutru detaljno iščitava ceo Fejsbuk, sve informacije o svojim prijateljima, a tek sporadično odu na sajt nekih novina ako se desi nešto baš epohalno pa svi to šeruju, onda se postavlja logično pitanje – šta su u današnje vreme “vesti dana” za većinu ljudi?

Odgovor je možda poražavajući, ali je nažalost istinit. “Vesti dana” su, na primer: “Pera i Jelena postavili slike sa letovanja”, “Kiza postavio dobru foru u statusu”, “Đorđe otvorio kafić, evo ih slike”. Sve ove vesti koje danas novine objavljuju na naslovnim stranama su uglavnom potpuno marginalne.

Fejsbuk je otkrio jednu stvar koja je važila izgleda oduvek – ljude mnogo više zanima šta rade ljudi iz njihovog okruženja nego neki tamo nedodirljivi ljudi koji su na vlasti i slično. Već 400 godina ljudi čitaju vesti o ljudima koji im nisu bliski samo zato što nije postojala tehnička mogućnost da svako svaki dan kupi novine u kojima će na udarnim stranama biti naštampane vesti o njegovoj komšinici, kumu, sestri, drugaru iz škole.

Osobe koje su predsednici države, kraljevi, ministri, pevačice, glumci, su bili jedini zajednički “poznanici” svih ljudi, a pošto su novine imale tehničke mogućnosti da štampaju samo jednu verziju novina, štampale su informacije o njima. To su bile jedine univerzalne informacije koje mogu da se odštampaju a da koliko-toliko mogu da zainteresuju bilo koga.

Danas, Fejsbuk je sve to promenio i razotkrio konačno šta ljude zaista zanima. Fejsbuk nema urednika koji će nasilno svakom korisniku da stavi prvu vest u News feedu: “Mlađan Dinkić otvorio fabriku”. Umesto toga, algoritam sklapa posebnu “naslovnu stranu” za svakog čitaoca. U vrh će izaći statusi i linkovi ljudi sa kojima imamo najveću interakciju, i stvari koje su postavili ljudi iz našeg bliskog okruženja.

Dakle, vesti o političarima, zakonima, strankama i slično uskoro postaju potpuno marginalne i nevidljive. Kao, recimo, one vesti iz kulture koje stoje tamo negde pri kraju novina, a koje niko živi ne čita. Tipa “Konceptualni umetnik za koga je čulo pet ljudi otvorio izložbu bakroreza”. Možda čak i još marginalnije od toga. Te vesti će čitati samo ljudi koji su neka intelektualna elita – političari, ekonomisti, aktivisti.. ali ne i široke narodne mase kojima su do danas te vesti bile jedino što mogu da čitaju u nedostatku vesti o komšiji.

Strankama bi bilo mnogo pametnije da kreiraju nekakav viralni sadržaj, infografike na kojima predstavljaju svoje rešenje za probleme, interaktivne akcije, i slično, jer sa trenutnom postavkom stvari, samo bespotrebno troše vreme na ove PR objave o tome ko je otvorio koju fabriku i slično. Te informacije se jednostavno nikada neće probiti na Fejsbuk. A Fejsbuk su danas vesti.

Istok Pavlović je internet preduzetnik i jedan od najuspešnijih domaćih blogera. Predaje Internet marketing na Fakultetu za medije i komunikacije, a 2011. godine je izabran za najuticajnijeg blogera u Srbiji. Tekst je prvobitno objavljen na ličnom blogu autora: www.istokpavlovic.com

Photo credits: PandoDaily

The post Budućnost novina i veb portala i šta su danas vesti? appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Fejsbuk dostigao milijardu korisnika

Marko Nedeljkovic — Fri, 05 Oct 2012 16:26:57 +0000

U trenucima kada najpopularnija društvena mreža postavlja novi rekord ispisujući još jedno poglavlje u istoriji novih tehnologija, sve je manje onih koji govore o Zakerbergovim uspesima. Dok je planetu obilazila vest da je Fejsbuk postao prva društvena mreža koja je dostigla cifru od milijardu korisnika, mediji su znatno češće podsećali na neuspehe nego na mnogobrojne uspehe ove društvene mreže, nagoveštavajući mogući pad verovatno najveće zvezde s početka 21. veka.

Svaka sedma osoba na planeti poseduje nalog na Fejsbuku i bar jednom mesečno ga koristi, objavio je juče osnivač ove društvene mreže Mark Zakerberg u zvaničnom saopštenju na sajtu kompanije. O aktivnostima korisnika najbolje svedoče podaci da je od 2009. godine podeljeno čak 1,13 biliona “lajkova”, objavljeno 219 milijardi fotografija i sklopljeno više od 140 milijardi “prijateljstava”.

„Pomoći milijardi ljudi da ostanu u vezi je neverovatno i stvar na koju sam najponosniji u svom životu“, napisao je Zakerberg u poruci objavljenoj na ličnom profilu.U ovom trenutku, međutim, pažnju javnosti mnogo više privlačiproblem ove kompanije, čije su deonice od izlaska na berzu u maju ove godine izgubile 50 odsto svoje početne vrednosti. Stoga mnogi analitičari veruju da će, koliko god to neverovatno zvučalo u ovom trenutku, Fejsbuk nestati već do 2020. godine.

„Za pet do osam godina oni će nestati na isti način na koji je nestao i Jahu (Yahoo). Jahu još uvek zarađuje novac, još uvek je profitabilan, još uvek imaju 13.000 zaposlenih, ali Jahu ima samo deset odsto vrednosti koju je imao na svom vrhuncu 2000. godine. Prema svim pravilima, oni su nestali“, kaže Erik Džekson, analitičar i osnivač investicionog fonda Ironfire Capital. On smatra da su dosad postojale tri generacije internet kompanija. Jahu je savršen primer onlajn pionira. Onda je u drugoj generaciji došao Fejsbuk kao predstavnik društvenih mreža, dok će treća generacija biti zasnovana na mobilnosti.

Da nevolja za Fejsbuk bude veća, upravo mobilnost predstavlja najslabiju kariku ove društvene mreže, pa se njenim čelnicima često zamera da ne rade dovoljno na zadovoljavanju mobilnih korisnika. Iako su na ove kritike u Fejsbuku reagovali lansiranjem nove aplikacije za sve uređaje sa Eplovim operativnim sistemom, kupovinom Instagrama i uvođenjem servisa za kupovinu sponzorisanih priča u novostima (News Feed) specijalno za mobilne uređaje, značajniji napredak se još uvek ne primećuje.

„Fejsbuk može da kupi mnogo mobilnih kompanija, ali je on suštinski još uvek jedna velika internet-stranica, a to se razlikuje od mobilne aplikacije. Na isti način na koji se Gugl borio da uđe na društvene mreže i Fejsbuk će sada morati da se bori da uđe na mobilne uređaje“, zaključuje Džekson. Ono što bi mogla da bude olakšavajuća okolnost za čelnike ove društvene mreže je činjenica da u ovom trenutku imaju čak 600 miliona mobilnih korisnika, ali je problem što im ova impresivna cifra još uvek ne donosi nikakav profit.

Čini se da je i Zakerbergu jasno da uprkos novom rekordu nema mnogo razloga za slavlje. „Stvari se dešavaju u ciklusima, a mi trenutno prolazimo kroz jedan loš. Ljudi koji rade u Fejsbuku su, međutim, fokusirani na to što rade. Malo ko ima priliku da stvara nešto za milijardu ljudi, a takva prilika se nudi i na jako malo mesta. To je ono što nas uprkos svemu lošem i dalje motiviše“, kaže Zakerberg i obećava da će svakog dana raditi na tome da Fejsbuk bude sve bolji.

Već sada je, međutim, svima jasno da je neprikosnovena liderska pozicija na onlajn tržištu već u ovom trenutku ozbiljno uzdrmana i da će trend koji je ova društvena mreža ostvarivala godinama unazad teško moći da se ponovi. Izvesno je samo da nas narednih godina očekuju mnoge promene na najpopularnijem servisu za umrežavanje. Da li će sve to biti dovoljno da se izbegne sudbina koju predviđaju analitičari neće zavisiti samo od Fejsbuka, pa će Zakerberg sa velikom pažnjom osluškivati impulse onlajn sfere čiji se zahtevi, po svemu sudeći, ipak menjaju brže od najpopularnije društvene mreže.

The post Fejsbuk dostigao milijardu korisnika appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Zalutali u virtuelni prostor

Marko Nedeljkovic — Thu, 26 Apr 2012 11:15:16 +0000

Neinventivna, neubedljiva i jednolična – baš onakva kakva ne bi trebalo da bude, tako bi se u najkraćem mogla opisati prva onlajn predizborna kampanja u našoj zemlji. Uprkos činjenici da na društvenim mrežama nikada nije ni funkcionisao tradicionalni model jednosmerne komunikacije, domaće političke partije po informacionom autoputu uporno voze samo u jednom smeru. Stoga se u jeku predizborne kampanje sve češće pitamo gde su u toj priči oni zbog kojih društvene mreže i postoje.

Iako se revolucionarna prekretnica u korišćenju društvenih mreža u političke svrhe dogodila još u januaru 2007. godine kada su Džon Edvards i Barak Obama objavili svoje kandidature za predsedničku nominaciju Demokratske stranke putem kratke i neformalne video poruke na Jutjubu, domaće stranke ni posle punih pet godina nisu spremne da se odreknu starog modela. Društvene mreže uglavnom koriste kao puko sredstvo za propagandu i samopromociju, zanemarujući one zbog kojih su se i pojavili u virtuelnom svetu. Najnoviji rezultati monitoringa onlajn medija, koji se sprovodi u okviru projekta „Media Trends“ Fondacije Konrad Adenauer, na najbolji način svedoče o tome zašto su građani ostali bez šanse da utiču na izabrane predstavnike i stranačke odluke, a stranke bez mogućnosti da pridobiju nove pristalice upravo u virtuelnom prostoru.

Istraživanje je obuhvatilo deset dana u jeku predizborne kampanje (6-15. april), tokom kojih su detaljno analizirane Fejsbuk i Tviter stranice šest političkih partija u našoj zemlji: Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Ujedinjenih regiona Srbije i Liberalno-demokratske partije. Zajednička karakteristika svih stranaka na obe društvene mreže je apsolutna dominacija sadržaja koji se odnosi na sopstvenu stranku (najčešće na aktivnosti tokom predizborne kampanje), čiji je osnovni cilj promocija partije i njenih visokih funkcionera. Istovremeno se minimalan broj objava odnosi na građane, od kojih se uglavnom očekuje samo da „lajkuju“ objavljeni sadržaj ili ostave komentar podrške.
Tako čak polovina analiziranih partija na svojoj Fejsbuk stranici ima više od 80 odsto sadržaja koji se odnosi na sopstvenu partiju (LDP/Čedomir Jovanović 84 odsto, SPS 82 odsto i DS 81 odsto), tek nekoliko procenata manje zabeleženo je na strani DSS-a (77 odsto), dok se nešto bolja situacija uočava na stranicama URS-a (67 odsto) i SNS-a (60 odsto). Kada se ovi podaci uporede sa brojem objava koje su posvećene građanima i njihovim svakodnevnim problemima dobija se prava ilustracija onlajn kampanje u našoj zemlji. SPS sa 16, URS sa 15 i SNS sa 14 odsto takvog sadržaja nalaze se u gornjem delu najnepopularnije liste, na kojoj slede DS sa 9, LDP sa 5 i DSS sa svega 4 odsto sadržaja posvećenog korisnicima. Da paradoks ovakve kampanje bude veći,
istraživanje pokazuje da su građani najviše zainteresovani upravo za sadržaje kojih ima najmanje. Tako je broj lajkova, komentara i šerovanja stranačkih „postova“ uglavnom u padu kako se približavamo vrhu hijerarhijske lestvice, što je ujedno najbolja potvrda da na društvenim mrežama ne funkcioniše tradicionalni model komunikacije u kojoj se sve vrti oko onih koji imaju najveću moć.

Iako je Tviter znatno pogodniji za direktnu komunikaciju sa građanima, ni stanje na ovoj društvenoj mreži nije mnogo bolje. I na njoj po pravilu dominira sadržaj koji se odnosi na sopstvenu stranku, potencira se promocija lidera i visokih stranačkih funkcionera, dok građani vrlo retko zaslužuju centralno mesto u stranačkim objavama. Tako se svi tvitovi na stranici DSS-a odnose isključivo na tu partiju, sledi SPS sa 91 odsto takvog sadržaja, LDP sa 84, URS sa 80, DS sa 78, dok je jedino SNS manje od polovine sadržaja posvetio samopromociji (49 odsto). SNS je ujedno jedina stranka koja je više od trećine sadržaja posvetila građanima (36 odsto), dok su svi ostali, baš kao i na Fejsbuku, praktično zaboravili na one zbog kojih su i prisutni na mreži. DS predvodi preostale konkurente sa 12 odsto takvog sadržaja, URS je na trećem mestu sa 11, slede LDP sa 6 i SPS sa svega 3 odsto.

Strankama se može zameriti i činjenica da na svojim Tviter stranicama vrlo često postavljaju sadržaj koji je prethodno objavljen na zvaničnom sajtu stranke, što ukazuje da se društvene mreže neretko koriste za recikliranje već objavljenog materijala. Takav sadržaj u slučaju DSS-a dostiže skoro dve trećine ukupnih objava, sledi SNS na čijoj stranici skoro polovina objava upućuje na zvaničan sajt, dok se na profilima DS-a i SPS-a nalazi trećina takvog sadržaja. LDP i URS su se najbolje pokazali po ovom pitanju, te kod obe partije deseti deo ukupnog sadržaja vodi ka zvaničnom sajtu.

Da onlajn kampanja ne bude verna kopija one koja se sprovodi u tradicionalnim medijima pobrinula su se dva pozitivna aspekta. Kako kampanja odmiče, tako je sve manje negativnog sadržaja (najčešće se kreće u intervalu od 3 do 13 odsto), dok se nasuprot tome u tradicionalnim medijima zahuktava do granice neukusa. Istovremeno je sve više funkcionera koji su prisutni na mreži. Među najaktivnijim na Tviteru su Maja Gojković (URS) sa skoro 17 tvitova po danu, Danko Runić (LDP) sa 13, Mario Maletić (SNS) sa 12 i Oliver Dulić sa 8 tvitova dnevno, a najviše pristalica na Fejsbuku imaju URS (55.600), SNS (53.700) i LDP/Čedomir Jovanović (44.500). Najpopularniji političar, Boris Tadić, ima 62.000 fanova – što je skoro duplo više od partije na čijem je čelu. Zanimljivo je da se uprkos vrlo zatvorenoj kampanji broj fanova vodećih partija višestruko povećao u odnosu na početak godine. Problem je samo u tome što su nove pristalice zapravo stari sledbenici koji su partijskim knjižicama dodali i virtuelne, pa se svi onlajn „uspesi“ svode na pokrštavanje već krštenih.

Profesor na Fakultetu političkih nauka, Zoran Stojiljković, smatra da je preterano oligarhijska i birokratizovana struktura političkih stranaka u kojima se za sve pita šef osnovni razlog zbog kojeg se društvene mreže nedovoljno koriste u političke svrhe. „Većina stranaka, a posebno velike, jednostavno ne žele da uđu u tu vrstu rizika jer tu svako može da postavi vrlo neprijatna pitanja koja će jedan deo korisnika da podrži i zatraži odgovor, ali i momentalnu reakciju, a tamo gde se za sve pita šef nema dovoljno autonomnih ličnosti koje mogu da odgovore i brzo reaguju“, kaže profesor Stojiljković.

Još jedan veliki nedostatak navodi instruktor za političke kampanje Nacionalnog demokratskog instituta iz Vašingtona, Đorđe Belamarić. „Najveći problem je to što domaće stranke nemaju za cilj da ostvare dvosmernu komunikaciju sa građanima, čak ni na društvenim mrežama, i što stalno propuštaju šansu da uključe građane u donošenje određenih odluka, a samo na taj način građanima dajete značaj jer im pružate šansu da učestvuju u kreiranju politike stranke kojoj će dati svoj glas“, smatra Belamarić.

I dok se tako nadmetanje u novoj političkoj areni bliži kraju, idealna investicija u budućnost, po svemu sudeći, ostaje samo još jedna propuštena šansa. Stranke uporno prkose svetskim trendovima, teško se odriču svojih privilegija, a još teže privikavaju na nova pravila igre po kojima su potpuno ravnopravni sa onima koji ih prate. Stoga ne čudi što će jedini besplatni potencijal koji se meri milionima korisnika sasvim izvesno ostati neiskorišćen, bar do nekih novih izbora, neke nove ili savremenije kampanje.

Istraživanje je sproveo tim zadužen za monitoring onlajn medija u okviru programa „Media Trends“ koji organizuje beogradska kancelarija Fondacije Konrad Adenauer, a kompletni rezultati za period april-maj biće prezentovani na konferenciji za štampu tokom idućeg meseca. Da bi se predočilo stanje u finišu predizborne kampanje, za potrebe ovog teksta su upotrebljeni samo rezultati koji se odnose na period od 6. do 15. aprila.

The post Zalutali u virtuelni prostor appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.