Internet više nije na marginama svakodnevice, pokazalo je istraživanje koje je proveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir da ipak postoje razlike između urbanih i ruralnih sredina, istraživanje pokazuje da 55% stanovnika Republike Srpske svakodnevno koristi internet.

Najčešći posrednik u konekciji na svetsku mrežu je stoni računar, kojeg koristi gotovo 46% stanovništva; prenosivi računar je na drugom mestu sa nešto više od 28%; pametni telefon koristi 22,55 procenata, dok tablet koristi nešto manje od 3 procenta ispitanika. Dakle, stoni računari i dalje imaju prioritet kada je u pitanju korištenje interneta, što je proizvod teške ekonomske situacije u zemlji. Ipak, procenat korištenja pametnih telefona je izrazito visok, iako su najvećim delom u pitanju korisnici između 18 i 25 godina.

Stanovnici Republike Srpske najčešće na internetu provode od 1 do 2 sata dnevno (16,14%). Nešto manji procenat je onih koji provode od 0 do 1 sat (14,53%) ili 2 do 3 sata (14,08%). Ova tri navedena procenta pripadaju grupi umerenih i aktivnih korisnika interneta; izrazito aktivnih je 4,93 procenta (3 do 4 sata dnevno), dok internet više od 4 sata dnevno koristi približno 6 procenata punoletnih građana Republike Srpske.

Aktiviran facebook profil u Republici Srpskoj poseduje nešto manje od 70 procenata onih koji su se izjasnili da koriste internet (69,78%). Navedena društvena mreža se najviše posećuje od 0 do 1 sat dnevno (50%), što implicira da većina korisnika ovu mrežu koristi za osnovne mogućnosti (ćaskanje, pregledanje vesti i sl). Nešto manje od 30 procenata stanovnika koristi facebook od 1 do 2 sata; od 2 do 3 sata dnevno koristi 13,57 procenata, dok 4 sata i više koristi 3,39 procenata. Najviše nadprosečno aktivnih na društvenoj mreži pripada grupi mladih (18-25 godina), dok je procenat starijih u ovoj kategoriji zanemarljiv (55 i više godina).

Kada je u pitanju čitanost web portala, na uzorku od 584 ispitanika (broj ispitanika koji poseduju internet) dobijeni su sledeći rezultati:

• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti samo jedan odgovor) je Blic Online (28,42%); sledi portal BN Televizije (6,68%) i Buka (5,31%);
• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti više odgovora) je Blic Online (38,18%); BN Televizija (17,86%) i RTRS (17,51%).

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: eu.fotolia.com

Direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder izjavila je da je u Evropi novinarstvo u kritičnoj situaciji i ocenila da „vlasnici medija eksploatišu novinare“, pa sve više njih rade kao slobodnjaci, dok je sindikatima „veoma teško da se organizuju i kolektivno reaguju“.

Šreder je na tribini „Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“, rekla da Evropska komisija preduzima mere da bi se sprečilo neprijavljivanje radnika, kao i
pojava lažnih slobodnih novinara koji rade u redakcijama, ali nemaju ugovor o radu.

Ona je podsetila na izveštaj Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO), u kojem se ukazuje da ekonomska situacija komplikuje rad novinara, kao i na probleme vlasničke strukture, skrivenih interesa, kolektivnih ugovora ili nedostatka bilo kakvih ugovora i malih plata.

U nekim zemljama se plate, koje su ispod proseka, koriste kao sredstvo za sprovođenje kontrole nad novinarima, napomenula je Šreder. Ona smatra da se „ne može imati nezavisno novinarstvo bez sindikata koji štite prava novinara“.

Prema oceni Šreder, u regionu Balkana sindikati su gurnuti na marginu i podeljeni, bez sredstava i dovoljno članova. Šreder zato smatra da moraju da se pronađu novi načini za socijalni dijalog u medijima i stvore održive strukture sa jakim sindikatima. U to bi, kako je objasnila, trebalo da budu uključena i udrženja poslodavaca u medijima, kako bi sa njima moglo da se pregovara o pristojnim ugovorima koji će dati bar neku sigurnost novinarima.

Predsednica Medijskog sindikata Makedonije Tamara Čausidis rekla je da je u Makedoniji situacija, kada su u pitanju profesionalna i radna prava novinara, jako loša i da dominira „nesiguran rad“.

Predsednik Sindikata novinara Hrvatske Anton Filić rekao je da su u Hrvatskoj, od 4.000 novinara, njih 1.500 članovi sindikata i naveo da ima sindikata u privatnim medijima.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović, koja je zbog osnivanja ovog Sindikata dobila otkaz, rekla je da u Crnoj Gori ima sedam medijskih sindikalnih organizacija.

Među njima, tri su u privatnim medijima, u kojima nije utvrđena reprezentativnost na nivou kolektiva, zato što poslodavci ne žele da formiraju komisiju koja bi to
utvrdila, objasnila je Camović.

Predstavnik Ministarstva za rad Dušan Petrović rekao je da poslodavac ne bi trebalo da zna ko su članovi sindikata u njegovom preduzeću.

Sindikati u Srbiji to nisu prepoznali, već su dali poslodavcima spiskove svog članstva u ruke, stavljajući tako do znanja da im je, verovatno, važnija naplata članarine od tajnosti članstva, ocenio je Petrović.

Državni sekretar Ministarstvs kulture i informisanja Saša Mirković najavio je da će od 13.februara početi upis u registar medija po novim pravilima i da će u tom registru prvi put biti navedena vlasnička struktura medija.

Osim toga, dodao je Mirković, „notiraće se sva državna pomoć koja će biti dodeljena medijima putem javnih konkursa ili u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, kao i druga davanja organa javne vlasti koja nisu dodeljena po pravilima o državnoj pomoći“.

Od kada je u Ministarstvu kulture i informisanja, Mirković nije dobio dokaz da je u nekom mediju poslodavac zabranio osnivanje sindikata i ne vidi zašto bi se to činilo.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je u Srbiji potrebno osnovati novi nacionalni sindikat novinara, koji neće imati političku pozadinu. Prema njenoj oceni, „vlast nije zainteresovana za slobodne i nezavisne medije, kao ni vlasnici, pa ostaje samo mogućnost samoorganizovanja novinara“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da mediji koji se nisu upisali u registar neće moći da učestvuju na konkursima i dobiju sredstva iz javnih izvora i predložio da državni novac ne dobiju ni mediji koji nisu dozvolili osnivanje sindikata.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je država učinila sve da od novinara napravi poslušnika, a ne da ga zaštiti. Ona je ukazala da je neophodno da se zakonom vrati zaštita sindikalnim liderima da bi mogli da organizuju sindikate u medijima, ne strahujući od otkaza. Čabarkapa misli i da je privatizacija uništila medije i da su zbog toga mnogi novinari ostali bez posla.

Novinar Slobodan Reljić tvrdi da su „mediji u Srbiji oružje za iznajmljivanje, ili najamnik koji grozničavo traži novi
prljav posao“.

Tribinu je organizovao Sindikat novinara Srbije, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Foto: pixabay.com/skeeze

“Bez slobode štampe nema kvalitetnog novinarstva, a novinari sami moraju da se odbrane od cenzure”, poručio je prof. dr Štefan Rus-Mol tokom jučerašnje promocija drugog izdanja svoje knjige „Novinarstvo“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Profesor novinarstva i menadžmenta u medijima na Univerzitetu u Luganu i direktor Evropske opservatorije za novinarstvo podseća da je Srbija prema najnovijem izveštaju Reportera bez granica 54. zemlja u svetu po pitanju slobode štampe, što je stavlja ispred mnogih zemalja, ali istovremeno pokazuje i da postoje problemi zbog kojih zaostaje za zapadnim društvima, kao što su korupcija, politički i ekonomski pritisci.

“Svestan sam da u Srbiji postoje problemi po pitanju cenzure i autocenzure, ali to nije slučaj samo u Srbiji. Isti problemi su sve prisutniji i u istočnim zemljama, ali i na Zapadu, gde ulaganje u medije nije više profitabilno kao biznis, ali može biti izuzetno „isplativo“ ako koristite medij za sticanje političkog uticaja. Zašto bi neko kupovao bilo koji medij ako ne može da zaradi na tome, tako da je jedini razlog upravo „vežbanje“ političkog uticaja. I to je jedna od velikih opasnosti u mnogim zemljama, među kojima je i Srbija”, objašnjava Rus-Mol.

On navodi da bi zbog toga neki novi biznis modeli poput mikro plaćanja mogli da budu jedno od rešenja za budućnost, jer izdavači moraju da zarađuju da bi bili što manje zavisni od političkih i ekonomskih centara moći.

Komentarišući sve izraženiji trend tabloidizacije medija, Rus-Mol navodi da taj trend svakako jeste opasan i da mnogi primeri iz Evrope ukazuju da postoji savezništvo između populističkih ili tabloidnih medija i populističkih političara i partija, ali i da sami novinari treba da brane profesiju i da se uz pomoć svojih kolega izbore protiv censure ili autocenzure, što je trenutno ipak teže postići u Jogoistočnoj Evropi nego u Nemačkoj.

“Zato izdavači sa Zapada koji insistiraju na kvalitetu i visokim standardima ne ulažu u medije u Istočnoj i Jogoistočnoj Evropi, već to najčešće čine izdavači koji imaju niže standarde u pogledu kvaliteta i etike”, navodi Rus-Mol i napominje da nema slobode medija bez insistiranja na visokim profesionanim standardima i na kvalitetnom novinarstvu.

Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković kaže da bi jedno od mogućih rešenja za očuvanje nezavisnosti profesije, ali i opstanak mnogih novinara moglo da bude i preduzetničko novinarstvo.

“Problem je, međutim, što preduzetničko novinarstvo još uvek nije zaživelo u Srbiji, a već sledeće godine predstoji i privatizacija oko 70 medija, što će biti jedan od najvećih izazova na medijskoj sceni Srbije u 2015. godini”, kaže Radojković.

On je istakao da je u takvoj situaciji knjiga „Novinarstvo“ predstavlja veliki doprinos svim studentima novinarstva i budućim medijskim profesionalcima, kao i Fakultetu političkih nauka koji ima čast da ugosti jedno od najistaknutijih imena evropskog novinarstva.

Na promociji drugog izdanja knjige prof. dr Štefana Rus-Mola prisustvovali su i Ana Jugoslava Zagorac Keršer, koja je prevela i priredila knjigu “Novinarstvo“, kao i glavni urednik izdavačkog preduzeća “Clio” Zoran Hamović.