Poštovani čitaoci,

Srpska verzija sajta Evropske opservatorije za novinarstvo (EJO) trenutno nije aktivna, dok se ne pronađu novi načini finansiranja ili sponzori koji bi pružili podršku za nastavak projekta. Do tada će sajt i svi objavljeni tekstovi biti dostupan za sve čitaoce.

Srpski EJO počeo je sa radom decembra 2011. godine i od tada aktivno prati i izveštava o svim značajnim temama i dešavanjima na medijskoj sceni Srbije, ali i o regionalnim i globalnim trendovima u novinarstvu.

Tokom tri i po godine rada, srpski tim je objavio 280 tekstova, učestvovao u zajedničkim EJO istraživanjima, sarađivao i razmenjivao sadržaje sa svim zemljama članicama EJO mreže i na taj način dao svoj doprinos razvoju medijske scene u našoj zemlji, ali i informisanju stručne javnosti u Evropi i svetu o stanju u medijima i novinarstvu u našem regionu.

Zahvaljujemo se na saradnji i podršci svim dosadašnjim sponzorima i partnerima i nadamo se da će se stvoriti uslovi da srpski EJO uskoro nastavi sa radim.

EJO TIM

“Bez slobode štampe nema kvalitetnog novinarstva, a novinari sami moraju da se odbrane od cenzure”, poručio je prof. dr Štefan Rus-Mol tokom jučerašnje promocija drugog izdanja svoje knjige „Novinarstvo“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Profesor novinarstva i menadžmenta u medijima na Univerzitetu u Luganu i direktor Evropske opservatorije za novinarstvo podseća da je Srbija prema najnovijem izveštaju Reportera bez granica 54. zemlja u svetu po pitanju slobode štampe, što je stavlja ispred mnogih zemalja, ali istovremeno pokazuje i da postoje problemi zbog kojih zaostaje za zapadnim društvima, kao što su korupcija, politički i ekonomski pritisci.

“Svestan sam da u Srbiji postoje problemi po pitanju cenzure i autocenzure, ali to nije slučaj samo u Srbiji. Isti problemi su sve prisutniji i u istočnim zemljama, ali i na Zapadu, gde ulaganje u medije nije više profitabilno kao biznis, ali može biti izuzetno „isplativo“ ako koristite medij za sticanje političkog uticaja. Zašto bi neko kupovao bilo koji medij ako ne može da zaradi na tome, tako da je jedini razlog upravo „vežbanje“ političkog uticaja. I to je jedna od velikih opasnosti u mnogim zemljama, među kojima je i Srbija”, objašnjava Rus-Mol.

On navodi da bi zbog toga neki novi biznis modeli poput mikro plaćanja mogli da budu jedno od rešenja za budućnost, jer izdavači moraju da zarađuju da bi bili što manje zavisni od političkih i ekonomskih centara moći.

Komentarišući sve izraženiji trend tabloidizacije medija, Rus-Mol navodi da taj trend svakako jeste opasan i da mnogi primeri iz Evrope ukazuju da postoji savezništvo između populističkih ili tabloidnih medija i populističkih političara i partija, ali i da sami novinari treba da brane profesiju i da se uz pomoć svojih kolega izbore protiv censure ili autocenzure, što je trenutno ipak teže postići u Jogoistočnoj Evropi nego u Nemačkoj.

“Zato izdavači sa Zapada koji insistiraju na kvalitetu i visokim standardima ne ulažu u medije u Istočnoj i Jogoistočnoj Evropi, već to najčešće čine izdavači koji imaju niže standarde u pogledu kvaliteta i etike”, navodi Rus-Mol i napominje da nema slobode medija bez insistiranja na visokim profesionanim standardima i na kvalitetnom novinarstvu.

Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković kaže da bi jedno od mogućih rešenja za očuvanje nezavisnosti profesije, ali i opstanak mnogih novinara moglo da bude i preduzetničko novinarstvo.

“Problem je, međutim, što preduzetničko novinarstvo još uvek nije zaživelo u Srbiji, a već sledeće godine predstoji i privatizacija oko 70 medija, što će biti jedan od najvećih izazova na medijskoj sceni Srbije u 2015. godini”, kaže Radojković.

On je istakao da je u takvoj situaciji knjiga „Novinarstvo“ predstavlja veliki doprinos svim studentima novinarstva i budućim medijskim profesionalcima, kao i Fakultetu političkih nauka koji ima čast da ugosti jedno od najistaknutijih imena evropskog novinarstva.

Na promociji drugog izdanja knjige prof. dr Štefana Rus-Mola prisustvovali su i Ana Jugoslava Zagorac Keršer, koja je prevela i priredila knjigu “Novinarstvo“, kao i glavni urednik izdavačkog preduzeća “Clio” Zoran Hamović.

Povodom 10 godina postojanja EJO, direktor Rojters instituta za studije novinarstva i član EJO mreže Dejvid Levi govori o budućnosti vesti.

Novinske organizacije krive internet za skoro sve svoje nevolje, od sve lošije prodaje, ubeđivanja čitaoca da vesti treba da budu besplatne i za nestanak klasifikovanog reklamiranja. Daleko manje njih govori o pozitivnom uticaju koji imaju smanjenje troškova prikupljanja vesti, globalna publika, podsticanje novinara da se približe, pa čak i uče od svojih klijenata.

Dakle, pitanje nije da li je internet dobar ili loš, već kako da se novine najbolje adaptiraju konkurentnijem okruženju na internetu. Iz Izveštaja o digitalnim vestima iz 2013. instituta Rojters saznali smo da neke organizacije prenose uspeh van mreže na internet. Veliki brendovi Ujedinjenog Kraljevstva kao sto su Gardijan, Skaj njuz, Bi-Bi-Si i Dejli mejl održali su svoj udeo na tržištu štampanih medija i na internetu. U Francuskoj Mond i Figaro koji imaju relativno mali tiraž, mnogo bolje posluju na mreži. U međuvremenu u Nemačkoj, Špigl je najveći dobitnik na mreži.

Novinske organizacije koje će uspeti 2020. fokusiraće se na četiri teme: sadržaj, praktičnost (dostupnost), čitaoci i novac. Kako se sadržaj sve više gomila, novinske organizacije treba da se koncentrišu na sadržaj koji zaista ima vrednost za čitaoca. To podrazumeva prevazilaženje starih ključnih pitanja „ko, šta, gde?“  i postavljanje dodatnih „zašto, kako i šta dalje?“  da bi se vesti stavile u kontekst i objasnilo zašto su bitne. Istovremeno, moraju da investiraju u one sručne oblasti koje ljudi identifikuju sa njihovom organizacijom.

Dostupnost je važnija nego ikad. Novosti moraju biti dostupne kad god i gde god korisnici požele, na kompjuteru, mobilnom telefonu, tabletu ili štampanom izdanju. To je skupo pošto se navike brzo menjaju, ali je neophodno. Što više uređaja ljudi poseduju, to češće pristupaju vestima. Ali, ista osoba može poželeti različit pristup u različitim trenucima; nekad kratke vesti, nekad detaljne članke.

Novinske organizacije koje žele da budu u poslu i napreduju i 2020. treba da poznaju svoje korisnike, da se angažuju više nego ikad kroz prikupljanje i analizu mnogobrojnih podataka dobijenih od korisnika kako bi ih razumeli bolje i izgradili odnos sa njima. Ti odnosi podrazumevaju saradnju novinara sa čitaocima koji mogu doprineti i poboljšati prikupljanje vesti.

Uprkos svim ovim promenama i padu prodaje štampanih izdanja, novinske organizacije moraju pronaći pametne načine da povećaju prihod kroz unovčavanje digitalnog sadržaja. Budućnost se ne svodi na dobar ili loš model pretplate, već na neku vrstu hibrida koji će podrazumevati davanje dodatne vrednost ili dostupnosti sadržaja, ili pak premium ili sadržaj fokusiran na određenu nišu. Ja sam uveren da postoji način da se nastavi sa pružanjem kvalitetnih vesti koje imaju dodatnu vrednost i da će se pronaći način da značajan broj ljudi bude spreman da plati za to.

Photo credit: Eltpics / Flickr Cc

Mreža Evropske opservatorije za novinarstvo (EJO) raste: od aprila, odgovornost za englesku platformu deliće naši novi partneri, Rojters institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu i Univerzitet u Luganu , gde je EJO osnovan 2004. godine.

Ovo novo partnerstvo pomoći će da EJO proširi svoje prisustvo u anglo-saksonskom svetu i ubrza razvoj medija i novinarske kulture u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Novu inicijativu finansirali su Robert Boš Fondacija (Robert Bosch Foundation) iz Štutgarta i Fondacija Presehaus NRZ (Stiftung Pressehaus NRZ), iz Esena.

„Radujem se saradnji sa EJO, razvijanju novih zajedničkih projekata i širenju njegovog internacionalnog dometa i značaja za istraživače, kreatore politika i praktičare“, kaže direktor Rojters Instituta dr David Levi.

EJO gradi još jedan most ka Zapadu. Škola novinarstva na Univerzitetu u Oregonu u SAD proširiće EJO mrežu na Novi svet. Profesori Piter Laufer (Peter Laufer) i Skot Majer (Scott Maier) koji sarađuju sa EJO, nameravaju da evropske tokove i razvoj novinarstva i medija učine vidljivijim u SAD. Oni će takođe analizirati novinarska istraživanja rađena u Americi za EJO čitaoce u Evropi. I Laufer i Majer proveli su dosta vremena u Evropi i osećaju se „kao kod kuće“ na obe strane Atlantika.

Pored toga, EJO jača i u Švajcarskoj. Zahvaljujući sredstvima Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (Swiss National Science Foundation – SNSF), Zürcher Hochschule Winterthur će postati drugi švajcarski partner u EJO mreži, sa primarnim ciljem da švajcarsko istraživanje medija učini vidljivijim u zemljama nemačkog govornog područja i obuči mlade istraživače da poboljšaju širenje rezultata istraživanja. Profesor Vinzenz Vis (Vinzenz Wyss), stručnjak za upravljanje kvalitetom u novinarstvu, zaslužan je za ovu saradnju.  Univerzitet u Luganu takođe dobija dodatna sredstva od SNSF da se poboljša vidljivost na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Tviter i intenzivira razmena među postojećim EJO partnerima.

EJO trenutno objavljuje tekstove, analize i istraživanja na deset evropskih jezika: engleskom, albanskom, češkom, nemačkom, italijanskom, letonskom, poljskom, rumunskom, srpskom i ukrajinskom. Za cilj ima razvitak novinarstva, bori se za slobodu štampe i unapređivanje novinarske odgovornosti širom Evrope. Takođe nastoji da akademsko istraživanje medija i budućnosti novinarstva učini dostupnijim, a time i korisnijim za novinare, medijske menadžere i studente novinarstva, medija i komunikologije.

Sa novim partnerima, EJO pojačava svoje međunarodno prisustvo, proširujući domet dalje na zapadnu Evropu i Severnu Ameriku.

Srpski sajt Evropske opservatorije za novinarstvo danas je dobio novi i moderniji dizajn, neuporedivo kvalitetniju navigaciju i opcije koje će čitaocima omogućiti lakše i brže pretraživanje željenih sadržaja. U toku je i redizajniranje preostalih EJO sajtova, tako da će svih 10 jezičkih verzija Evropske opservatorije za novinarstvo uskoro dobiti potpuno nov i moderniji izgled.

Nova naslovna strana sada nudi više sadržaja, bolju preglednost i više mogućnosti za naše čitaoce. Oni će na novom sajtu tokom čitanja odabranog teksta moći da koriste direktne veze ka tekstovima slične tematike da bi im dolazak do srodnih sadržaja bio što jednostavniji. Predlozi koji se nalaze pored svakog teksta određuju se u skladu sa interesovanjima čitaoca, a prioritet dobijaju tekstovi koje smo objavili u okviru iste ili srodnih rubrika. Navigaciju olakšava i inovativni Tag Cloud, koji pruža mogućnost pretraživanja sajta na osnovu ključnih reči.

Novi sajt će unaprediti i vizuelno predstavljanje tekstova, a posebna pažnja posvećena je boljem povezivanju sa nalozima na društvenim mrežama. Tako je čitaocima omogućeno da direktno komentarišu tekstove preko Fejsbuka, s ciljem da se promoviše diskusija o aktuelnim temama i događajima i u virtuelnom prostoru. Cilj nam je i da unapredimo umrežavanje i komunikaciju sa našim čitaocima i prijateljima na društvenim mrežama, pa ćemo u narednom periodu pokrenuti i nekoliko akcija tim povodom.

Novi sajt Evropske opservatorije za novinarstvo dizajnirao je švajcarski IT partner YourMedia, a vaše sugestije su, kao i uvek, dobrodošle. Testirajte nove mogućnosti i budite i dalje uz EJO.