Dunja Mijatović – Evropska opservatorija za novinarstvo – EJO

Briselska lektura za srpsku cenzuru

Bojan Bilbija — Sat, 21 Feb 2015 09:43:30 +0000

Činilo se da je vlast u Srbiji konačno mogla da odahne posle povremenih optužbi evropskih zvaničnika o navodnoj cenzuri medija, kada je evropski komesar Johanes Han pre nekoliko dana zatražio dokaze za takve tvrdnje. Međutim, Hanova portparolka Maja Kocijančič, „lektorisala” je naknadno svoga šefa, pojasnivši da sloboda medija „ostaje kritična tema” u Srbiji. I dodala, nastavivši da dalje tumači svog komesara Hana – dao tome nema pregovora.

Tako su, zapravo, vlasti u Beogradu odahnule tek nešto više od jednog dana. Priča o navodnoj cenzuri i neslobodi medija u Srbiji se nastavila posle nedavnih optužbi BIRN-a, kada se oglasio i izvršni direktor Reportera bez granica (RBG) Kristijan Mir. Šef organizacije koja je na svojoj najnovijoj listi medijskih sloboda Srbiju rangirala 13 mesta niže nego prethodne godine, izjavio je da cenzura u Srbiji „nije direktna, ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji”.

U intervjuu za portal „Cenzolovka”, Mir je ocenio da je razvoj medijske situacije u Srbiji „tužan” i rekao da vlastima veoma negativan odnos prema slobodi medija, da guši kritičko, slobodno izveštavanje, a pritiscima na medije, koji su često finansijski, preko reklama, utiče i na uređivačku politiku.

Na to je reagovao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, poručujući da je Evropska komisija utvrdila znatno poboljšani pravni okvir u oblasti medija i da je Srbija postigla primetan napredak u oblasti informacionog društva i medija.„To je postignuto zahvaljujući donošenju seta medijskih zakona”, rekao je Tasovac i naveo da je Srbija u roku donela podzakonske akte koji su omogućili raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija.

Mir je rekao da su se tokom 2014. nezavisni mediji i novinari koji su kritički nastrojeni našli na udaru ozbiljnih pritisaka u nekoliko slučajeva.

„Novinski tekstovi u kojima je kritikovana vlada bili su izbrisani sa interneta, a nezavisnim novinarima je prećeno ili je na njih izvršen pritisak”, istakao je Mir, dodavši da je „realan napredak” na polju slobode medija na Balkanu primetan jedino „možda u Hrvatskoj”.

Komentarišući pad Srbije za 13 mesta na listi njegove organizacije, Mir je ocenio da je to tužno za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU.Izvršni direktor Reportera bez granica objasnio je da su izveštaji o slobodi medija dokumentovani dokazima.

Prema pisanju sajta „Cenzolovka”, Mir i RBG naveli su i tri „dokaza” o gušenju medijskih sloboda: „Snimci kojima je ismevan premijer uklonjeni su sa ’Jutjuba’, nekoliko veb-sajtova je palo nakon što su objavili optužbe da je doktorska disertacija ministra unutrašnjih poslova plagijat, prljava kampanja protiv novinarke Natalije Miletić, koja izveštava iz Berlina, zbog njenog kritičkog pitanja postavljenog na konferenciji premijera Vučića i kancelarke Angele Merkel”.

Podsećanja radi, iste ili slične tvrdnje već su demantovane ranije, jer su bile sadržane i u izveštaju predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, koja je letos takođe optužila srpske vlasti za cenzuru. List „Blic” je još ranije objasnio da vlast nema nikakve veze sa brisanjem jednog teksta sa njihovog sajta, što je po karakteru veoma slična optužba kao i ona da „cenzura nije direktna i transparentna”, ali postoji i lako je dokaziva. Na to se osvrnuo i Tasovac, rekavši da RBG i BIRN „više zanimaju ezoterična stanja u kojima su stvari nevidljive, netransparentne, ali lako dokazive”.

Mir je, takođe, objasnio da se izveštaji rade na osnovu jedinstvenog upitnika na koji odgovaraju novinari, advokati, profesori univerziteta i eksperti, ali da njihova imena nisu objavljena, jer „u nekim zemljama oni žele da ostanu anonimni”.

Tačno je da je upitnik RBG-a veoma dobar, ali na njegov rezultat veoma može uticati to – ko na njega odgovara. S obzirom na to da samo RBG zna ko su „eksperti” koji ocenjuju stanje medija u Srbiji, bilo bi zanimljivo znati da li ova organizacija ispituje i njihovo političko opredeljenje?

Vučić: Ne mešam se u pisanje i rad medija

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da se ne meša u pisanje i rad medija.„Šta hoćete, da budem cenzor i da kažem da nešto ne smete da pišete. Ne mešam se u pisanje i rad medija”, odgovorio je Vučić novinarima na pitanje da prokomentariše pisanje lista „Odbrana”, u kojem je objavljen tekst „Zaštitnik protiv zaštitnika”. Premijer je, komentarišući izjavu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johana Hana o stanju u medijima u Srbiji, rekao da je potpuno saglasan sa njim i da je to važno pitanje, ali da sve tvrdnje o stanju u medijima moraju da budu zasnovane na činjenicama.

Vučić je rekao i da u izjavi portparolke Maje Kocijančič, koja je usledila posle Hanove izjave, ne vidi ništa sporno, već da je samo ukazano da je to kritično važno pitanje u Srbiji.
„Saglasan sam sa tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančič, ni svima njima”, rekao je Vučić.

Han je poručio da sloboda medija ostaje „kritična tema u procesu pridruživanja Evropskoj uniji” i da se „ta politika nije promenila”.Han je to poručio preko svoje portparolke Maje Kocijančič kako bi razjasnio kontroverze nastale nakon što je nedavno izjavio da je „neophodno naći dokaze da je sloboda medija u Srbiji ugrožena”.„Komesar smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora”, navela je Kocijančič u saopštenju za medije.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

The post Briselska lektura za srpsku cenzuru appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Posustali na putu ka slobodi

Milica Jevtic — Sun, 30 Sep 2012 14:48:25 +0000

Nema pomaka kada je reč o slobodi medija u regionu, poručuju predstavnici OEBS-a. Budžet će spasavati Javni servis, ističe resorni ministar. Zakoni dobri, ali ih niko ne primenjuje, zaključak je stručnjaka, predstavnika EU i novinara.

Regionalna medijska konferencija u Beogradu u organizaciji OEBS-a bila je prilika da se otvoreno govori o budućnosti medija u Srbiji, da se čuju različiti primeri, a opet slični problemi sa kojima se svi regionalni mediji susreću, ali i da Vlada plasira nove informacije o planu finansiranja medija, pre svega Javnog servisa.

Tokom prve zvanične posete Beogradu, predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović razgovarala je sa predstavnicima Vlade, zatim novinarima, predstavnicima nevladinih organizacija i predstavnicima nadzornih organa u medijima, kako bi detaljno upoznala sa problemima u ovoj sferi. Uveravanja da će se država povući iz vlasništva u medijima (kako nalaže Medijska strategija) i da su slobodni mediji ključ društva očekivano su data, ipak na realizaciju će, po svemu sudeći morati da se sačeka.

Od ministra kulture Bratislava Petkovića javnost je mogla da čuje da je nova vlada zatekla “katastrofalno” stanje – sa medijima bez pravog vlasnika, javnim servisom u krizi, kao i spornim državnim vlasništvom u medijima. Ipak, na marginama konferencije, Petkovićeje najavio da će pitanje finansiranja Javnog servisa biti rešeno do proleća tako što će, najverovatnije, morati da se interveniše iz budžeta. Iako je revidiranje Medijske strategije bio jedan od ključnih predloga konferencije, ministar je otišao korak dalje – na pitanje da li je tačno da u kabinetu predsednika postoji grupa ljudi koji rade na određenoj medijskoj strategiji, Petković je rekao da to nije neformalna grupa „već su to predsednikovi savetnici za štampu koji mu pomažu“.

(Ne)upotrebljivi zakoni

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović istakla je da Srbija i zemlje regiona načelno imaju kvalitetno medijsko zakonodavtsvo, ali da se ti zakoni ne sprovode. Kada je reč o slobodi medija, Mijatovićeva nije optimistična – region stagnira. Predstavnica OEBS-a insistira na tome da novinari “vrše pritiske na vlade” i deluju jedinstveno kako bi u ovoj sferi došlo do pomaka. Kao glavne problem Mijatovićeva vidi to što nezavisna regulatorna tela ne funckionišu kako bi trebalo, što je Javni servis finansijski ugrožen čime se podriva njegova nezavisnost i što je istraživačko novinarstvo gotovo zamrlo. Veliki problem je i postojanje monopola u medijskom prostoru što je neraskidivo povezano sa netransparentnim vlasništvom.

Da je državno vlasništvo u medijima jedan od ključnih problema saglasan je i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. On se posebno osvrnuo na Medijsku strategiju i podvukao da sa ovakvim javnim servisaima koji jedva funkcionišu, postojanje regionalnih javnih servisa potpuno je neodrživo. Prema njegovim rečima, politički pritisak na medije nije više toliko očigledan, ali onaj ekonosmki jeste.

Ni region nije pošteđen sličnih problema. Stručnjak za medije iz Slovenije Sandra Bašić Hrvatin ističe da zakoni nisu problem već njihova primena, a da je Slovenija “zatočena u private interese i paralisana korupcijom”. U Bosni i Hercegovini postoje tri Javna servisa koji zastupaju partikularne interese, predvođeni entitetskom političkom strategijom. Najdalje u rešavanju problema otišla je Hrvatska, što je potvrdila urednica Informaticnog programa Hrvatske televizije Sanja Mikleušević Pavić.

Konferenciji je prisustvovaoiI medijski analitičar sa Kosova Ardian Adifaj koji objašnjava da je posle dolaska UN-a na Kosovo formulisan zakonski okvir, ali da kosovska vlada, iako zvanično nema direktnu kontrolu nad medijima, ima mogućnost manipulacije.

Domaći stručnjaci, predstavnici udruženja novinara bili su veoma pesimistični kada je o medijskoj slici reč –predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović ocenila je da je “najzapadnija vlast koju je Srbija ikad imala dovela do najžešće kontrole nad medijima, do te mere da je, kad su završili taj posao, bilo manje opozicionih i nezavisnih medija nego u vreme Slobodana Miloševića“.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vukašin Obradović kritikovao je odnos prema medijima, sa posebnim akcentom na, kako ističe, “potpuno skandaloznu činjenicu da u kabinetu predsednika neko bez ičijeg znanja kroji medijsku strategiju”

The post Posustali na putu ka slobodi appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Interpretacije zakona o terorizmu određuju budućnost novinara u Turskoj

Michael Wise — Tue, 01 May 2012 10:00:26 +0000

Turski novinari suočeni su sa sve više šikaniranja i hapšenja zbog slobodnog tumačenja nekolicine antiterorističkih zakona.

Publicitet oko zastrašivanja novinara ne jenjava, ali ubediti turske vlasti da uvedu reforme pokazalo se kao vrlo delikatan zadatak. Izveštaj koji je početkom ovog meseca objavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) otkriva da se broj aktivnih novinara uhapšenih u Turskoj gotovo udvostručio u poslednjih godinu dana i da sada ukupno iznosi 95 novinara.

Ovaj izveštaj, koji su istovremeno objavili i Reporteri bez granica, iznosi detalje o tome kako je Turska postala jedan od vodećih prekršilaca međunarodnih zakona kada je reč o hapšenju novinara. Prema navodima Dunje Mijatović, OEBS-ovog predstavnika za slobodu medija, broj zarobljenih novinara povlači ozbiljna pitanja o nivou slobode govora u Turskoj.

Većina analitičara se slaže da je za većinu kaznenih presuda kriva nekolicina zakona koji se slobodno tumače – Člana 5 i 7 turskog zakona protiv terorizma i Člana 314 krivičnog zakonika.

Ove zakonske odredbe namenjene su protiv onih koji namerno stvaraju ili šire propagandu u ime poznate terorističke grupe, kao i da kazne one koji pristupe ili učestvuju u oružanim organizacijama čiji je cilj nanošenje povrede pojedincima ili zavera protiv države. Dunja Mijatović, koja priznaje pravo vlasti da se bori protiv terorizma i štiti nacionalnu bezbednost i građane, strepi od državnog zastrašivanja i njegovog efekta na razvoj demokratije u Turskoj. “Objektivno izveštavanje o svim pitanjima, uključujući i osetljive teme kao što je terorizam, čini osnovu demokratskog društva, a novinari u njemu igraju nezamenljivu ulogu tako što pružaju informacije javnosti.”

Problem je takođe i u načinu na koji se novinari hapse. Sudovi u Turskoj poznati su po tome što određuju izuzetno duge zatvorske kazne, a mnogi novinari suočeni su i sa dvostrukim doživotnim kaznama. Pored toga, novinari su često suočeni sa nekoliko suđenja i redovno bivaju osuđeni za višestruke prekršaje.

Turska se nalazi pod prismotrom od strane mnogih evropskih organizacija zbog toga što ne uspeva da zaštiti slobodu štampe, ali do sada nije bilo formalnih optužbi na njen račun. Prošlog novembra Evropski sud za ljudska prava (ECHR) izjavio je da od 47 članica Saveta Evrope Turska ima najmanju slobodu štampe. Pored toga, ECHR je 2011. primio skoro 9000 pritužbi protiv Turske zbog ugrožavanja prava štampe, dok je u 2009. godini taj broj iznosio 6500. Nešto skorije, anketom koju je sproveo Columbia Journalism Review, Turska je svrstana među 10 zemalja sa najvećim brojem zatvorenih novinara po glavi stanovnika, više od Irana i Jemena.

Mada se u izveštajima imenuju mnogi turski zvaničnici, jedan članak objavljen u Njujork tajmsu januara 2012. posebno je oštro osudio premijera Redžepa Tajipa Erdogana, tvrdeći da Erdogan aktivno pokušava da ućutka svoje protivnike posle neuspelog pokušaja opozicije da zabrani njegovu stranku 2008. godine.

Za taj članak upotrebljeni su izveštaji od strane vladinih zvaničnika i članova turskih medija koji se plaše da premijer Erdogan “sputava slobodu medija kroz kombinaciju zastrašivanja, hapšenja i finansijskih mahinacija, uključujući i prodaju vodećeg dnevnog lista i televizijske stanice kompaniji povezanoj sa premijerovim zetom 2008. godine.”

Ono što ostaje da se vidi jeste dugoročni uticaj dodatnog publiciteta u evropskim i inostranim medijima na promovisanje promena u turskim zakonima. Izveštaji o oslobođenim novinarima su retki, a poslednji zapaženiji izveštaj bio je u martu 2011.godine, kada su četiri novinara puštena na slobodu do suđenja za zaveru.

Pošto vladini zvaničnici poriču optužbe za zastrašivanje i pokušavaju da umanje legitimnost izveštaja uhapšenih novinara, posrednici će morati da budu oprezni u ubeđivanju zvaničnika da izmene svoja tumačenja zakona protiv terorizma. Barbara Trionfi, menadžer za slobodu Međunarodnog novinarskog instituta, izjavila je ovog meseca: “Iako blagonaklono gledamo na proboj Turske na međunarodnoj sceni, zabrinuti smo da je sloboda štampe u toj zemlji sve više ugrožena. Turska ima sjajnu priliku da zasija kao primer zdrave demokratije – ali to može da ostvari samo ako bude poštovala pravo svojih građana na informisanost putem slobodnih medija.”

The post Interpretacije zakona o terorizmu određuju budućnost novinara u Turskoj appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.