Plate novinara u Srbiji su ispod prosečne zarade, ali su novinari zadovoljni poslom koji rade. Cenzuri i autocenzuri je povremeno izloženo 41, odnosno 49 odsto novinara. Na radiju radi dvostruko više žena nego muškaraca, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS).

Istraživanje zarada pokazalo je da najviše novinara zarađuje između 31.000 i 45.000 (33.87%), kao i između 16.000 i 30.000 dinara (26.02%). Manje od 15.000 dinara zarađuje 14,26% ispitanika, 18% između 46.000 do 60.000, a više od 61.000 zarađuje samo 7, 84% anketiranih.Zaradom je nezadovoljno 29.06% anketiranih, kao odgovor ’ni zadovoljan ni nezadovoljan’ navodi 27.35% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 21.20%.

Najzadovoljniji poslom su glavni i odgovorni urednici, a potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji poslom koji obavljaju. Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.

Platu redovno prima 75.38% anketiranih, u 12.82% slučajeva ona kasni mesec dana, a u 9.06% slučajeva kasni nekoliko meseci. Više od godinu dana plata kasni kod 2.74% novinara. Najveći broj anketranih (85.47%) platu prima preko računa, dok 6.50% radi “na crno”, bez uplaćenih poreza i doprinosa.

Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62.22%), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54.36%).

Čak 82.56% anketiranih slaže se da je neophodno utvrditi cenovnik rada novinara i medijskih radnika, dok je protiv toga svega 5.64% ispitanika.

Većina smatra da bi trebalo da se uvede kolektivni ugovor za medije ili da se plata obračunava po koeficijentima ili platnim razredima, a sami koeficijenti trebalo bi da se određuju prema obrazovanju, stažu, kompetencijama. Nezavisno od visine primanja i njihovog slaganja sa time da li treba ili ne utvrditi cenovnik rada, anketirani ističu da je neophodno utvrditi minimalnu cenu rada ispod koje honorarno angažovani ili stalno zaposleni ne smeju biti plaćeni.

Da su konstantno izloženi cenzuri izjavilo je 5.98% ispitanih novinara, 40.68% povremeno, 49.74% nikada, dok odgovor ’drugo’, što se najčešće odnosilo na autocenzuru, navodi 3.59%.

Čak 48.55% ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, 28.89% smatra da oni to čine u velikoj meri, 15.56% nije primetilo, 6.15% smatra da to kolege nikada ne rade, a 0.85% navodi odgovor ’drugo’. Žene su znatno češće cenzurisane nego muškarci, povremeno je cenzuri izloženo 17 odsto muškaraca u odnosu na 24 odsto žena.

Istraživanje pokazuje da postoji povezanost varijable pol i varijable obrazovanje. Značajno je više muškaraca koji rade samo sa srednjom školom u odnosu na žene, dok je gotovo identičan broj muškaraca i žena sa fakultetskim obrazovanjem.

Kada je reč o poslu koji obavljaju u redakciji, više je muškaraca fotoreportera i snimatelja nego žena. Dvostruko više žena radi na radiju, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima. U dnevnim i nedeljnim novinama radi znatno više muškaraca, a u ostalim medijima približno je jednaka polna zastupljenost. Devet puta više muškaraca prati sport, dok isto toliko više žena pokriva zdravstvo. Ostale oblasti su gotovo ravnopravno pokrivene.

Među zaposlenima u medijima sa završenim fakultetom, najveći broj ispitanih rade kao novinari (45.3%), urednici rubrika čine 22.5%, a najmanje je fakultetski obrazovanih glavnih i odgovornih urednika (14.2%).

Istraživanje UNS-a čiji je cilj bio da utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji, rađeno je u dve faze od marta do septembra ove godine. U prvoj fazi, od marta do maja, UNS je metodom slučajnog uzorka anketirao aktivne i neaktivne članove UNS-a , dok su u drugoj fazi, od jula do septembra, anketirani novinari iz cele Srbije koji nisu članovi UNS-a. Ukupno je ispitano 585 novinara, od čega je 52.5% muškaraca, a 47.5% žena.

Celokupno istraživanje možete preuzeti sa sajta Udruženja novinara Srbije.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u okviru projekta „Ceni sebe da te cene drugi“.

Agencija Research Solutions Partner sprovela je od 16. do 28. avgusta ove godine istraživanje čitalačke populacije dnevnih novina u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno CATI metodom na četvoroetapnom, slučajnom uzorku od 1.170 ispitanika. Osnovni kriterijum za kvalifikaciju bio je čitanje dnevne štampe bar jednom nedeljno. 

Tiraž dnevne štampe u Srbiji je danas teško utvrditi kod većine novina. Prema procenama istraživača agencije Partner, prosečni prodati tiraž novina uglavnom se kreće između 50 i 100 hiljada. Ukupni prodati dnevni tiraž svih dnevnih novina se procenjuje na 500 hiljada. Jedan primerak prodatih novina pročita u proseku 1,54 čitalaca.

Čitanost je mnogo važniji podatak i sa stanovišta uticaja dnevne štampe isa stanovišta oglasnog potencijala. Postoje redovni (svakodnevni) i povremeni (česti i retki) čitaoci. U prosečnom dnevnom broju čitalaca oni ne učestvuju na isti način.

Istraživanje je pokazalo da najveći broj redovnih čitalaca ima Blic (147 hiljade), Novosti (119 hiljade) i Kurir (122 hiljade), a ova tri lista imaju i najveći broj čestih čitalaca. Najmanje redovnih čitalaca ima 24 sata (51 hiljada).

Kada je u pitanju starosna struktura čitalaca, mlađa čitalačka publika (18-24 godine) najviše čita Blic, zatim Novosti i Kurir. Čitaoci starosti između 35 i 44 godine najradije čitaju Blic, Informer i Kurir, dok starija populacija od 55 godina najviše čita Novosti.

Po ovom istraživanju, žene najviše čitaju Alo, zatim Kurir i 24 sata, dok muškarci preferiraju Politiku, ali i Novosti i Informer. Blic je omiljen dnevni list čitaocima sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem. Građani sa višim i visokim obrazovanjem najmanje čitaju Informer, 24 sata i Alo.

Agencija Partner u svom istraživanju posebnu pažnju posvetila je čitanosti oglasa. Broj čitalaca dnevnih novina predstavlja šansu za kontakt sa oglasom (OTC). Međutim, jasno je da nije svaki čitalac novina uočio, a još manje „pročitao“ oglas. Svega 26,2% ispitanika reklo je da čita oglase u dnevnoj štampi, 68,5% ne čita, a 5,3% ih uopšte ne primećuje. Učesnici u istraživanju rekli su da najviše obraćaju pažnju na oglase u Novostima i Blicu.

Oglašavanje preko oglasnog dodatka (insertera) veoma je prisutno u dnevnoj štampi. Čitanost dodatka je veoma visoka, blizu 60% svakodnevno. Pritom se jedan deo dodatka i nepročitan čuva za kasnije čitanje, čime se ukupna čitanost povećava. Čuvanje dodatka, osim naknadnog prvog čitanja, nagoveštava i određeni procenat ponovljenog čitanja odnosno, izlaganja oglasima. Ponovljeno čitanje, čak i u malom procentu, predstavlja posebnu snagu ovog modela oglašavanja.

„Marketinška komunikacija, pre svega oglašavanje, ima zadatak da za određeni proizvod privuče pažnju (Attention), zainteresuje potencijalne potrošače (Interest), motiviše ih da požele da kupe (Desire) i na kraju stvarno kupe oglašavani proizvod (Action). Oglasi u štampi jedini imaju potencijal da realno nepoznati proizvod učine poznatim, željenim i kupljenim. Samo štampani oglas može istovremeno da bude i atraktivan, motivišuć i informativan“, rekao je Miroslav Šutić, direktor agencije Research Solutions Partner.

Prema njegovim rečima, TV oglasi, pa i outdoor oglašavanje, efikasno sreću pažnju na novi proizvod, pa i izazivaju interesovanje, ali zbog kratke forme i malo informacija znatno teže utiču na kreiranje odluke o kupovini, a još manje pokreću na sam čin kupovine. S druge strane, oglašavanje na Internetu veoma malo može doprineti afirmaciji novog, nepoznatog proizvoda.

Tekst je objavljen na portalu marketingmreza.rs. 

Sa samo šest reklama u pojedinačnim izdanjima dnevnih listova, beogradska štampa pokazuje postepeni gubitak bitke koji vodi protiv interneta i selidbe na mrežu. Reklame su sve manje, pozicionirane na dnu desne strane. Sastoje se od kratkog teksta uz veliku fotografiju u boji, i govore prećutno o stanju u našoj ekonomiji, društvu i medijima.

Istraživanje „Reklame u beogradskoj dnevnoj štampi” rađeno je u periodu septembar – oktobar 2013. godine na uzorku koji je obuhvatio deset novina, beogradskih izdanja listova: Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Alo, Kurir, Informer, Naše novine, Sportski žurnal i Sport.

Cilj je bio utvrditi ko su oglašivači koji se reklamiraju u štampanim izdanjima, kao i brojnost i karakteristike reklamnih sadržaja. Analiza je pokazala da je u domaćoj štampi prisutan mali broj reklama – oko 62 reklame dnevno, što je šest reklama po listu.

Ko se sve reklamira?

Oglašivači predstavljaju proizvode publici uz pomoć prizora koji su deo naše kulture i u skladu su sa životnim standardom i budućnošću pojedinca. Reklame su namenjene prosečnim potrošačima i skreću pažnju na specijalne popuste i ponude. Reklamni sadržaji predstavlaju publici robu i usluge široke potrošnje, sredstva koja čovekov život čine konfornijim (mobilni telefoni, automobili), bolju budućnost koja se ogleda u kupovini stana ili rezervaciji letnjeg aranžmana u turističkoj agenciji, i sve to uz zabavni program elektronskih medija.

Standardna beogradska reklama

Reklame se najčešće objavljuju u malom formatu (44%). Ti oglašivači svoje promotivne sadržaje prezentuju jednom nedeljno i u pitanju su manje, domaće kompanije, preduzeća ili pojedinci. Reklamne formate veličine polovine strane (21%) i četvrtine strane (17%), koristi manji broj oglašivača, ali koji su finansijski moćniji i koji se reklamiraju više puta u toku radne nedelje ili u okviru jednog primerka.

Kupac je najbolji prijatelj

Danas skoro nema reklamnih sadržaja bez teksta (3%). On je neformalan, a kupcu se obraća kao najboljem prijatelju, kome preporučuje proizvod ili uslugu. Tekstovi su kratki, osim u slučajevima reklama mobilnih operatera, automobilske industrije ili banaka u kojima treba dati dodatne informacije u vezi sa ponuđenim proizvodima ili uslugama. Naslovi su retki i zamenjeni sloganima.

Tekst dominira nad fotografijom u informativnoj i specijalizovanoj štampi ukazujući na karakter ovih listova, dok snaga slike više dolazi do izražaja u reklamnim sadržajima tabloida. Fotografije su u boji, mada se u domaćoj štampi može primetiti i mali procenat crno – belih ilustracija (4,7%)  specifičnih za informativnu štampu.

Cene i javne ličnosti

Cene su kao podatak u reklamnim sadržajima slabije zastupljenje (24%) i to nezavisno od vrste dnevne štampe. Javne ličnosti su u 12% slučajeva deo reklama i to onih koje najavljuju nove zabavne televizijske emisije.

Jedinstvena ponuda proizvoda

Reklamni sadržaji u beogradskim dnevnim listovima se ne razlikuju, bez obzira na različite vrste štampanih medija i razlika u njihovoj čitalačkoj publici. Tako se stvara jedinstvena, a javna ponuda proizvoda. Publika je svesna robe i usluga koje vidi u novinama, a koje kasnije razmatra i da kupi. Istim proizvodima sužava se izbor potrošača, jer im se svakodnevno prikazuju iste reklame. Tako dolazi do stvaranja grupacija i potrebe da se kupuju baš ti proizvodi, naspram nekih drugih. Bira se tačno određena marka, radi reklame, ali i radi pripadnosti jednoj grupaciji koja taj proizvod koristi.

Slika jednog društva

Rastuća nezaposlenost i pad mesečnih primanja dovode ljude u poziciju da zaradu troše na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Kupovina dnevne štampe postaje luksuz, koji sebi ne može svako da priušti.

Ekonomska stagnacija i proces tranzicije uslovili su tako manje mogućnosti potrošača, ali i proizvođača, koji treba da izdvoje sredstva u reklamne svrhe. U okviru smanjenih budžeta, vrši se precizan odabir medija kroz koji će se reklama plasirati. Biraju se oni mediji preko kojih će poruka stići do najvećeg broja potencijalnih kupaca, što brže i za što manji novac. Ovakvo stanje dnevnih novina i reklamnih sadržaja u njima, predstavlja direktan odraz stanja u našoj ekonomiji i društvu.

Štampani mediji i internet

Zbog moći koju internet ima i štampani mediji se sve više oslanjaju na njegove servise i otvaraju web strane na kojima plasiraju svoje sadržaje. Širenjem štampe na internet gube se neke tradicionalne karakteristike štampe kao medija, koje su se dugo uzimale kao njene mane. Mreža utiče na novinarski deo posla, ali i na reklamne sadržaje. Reklama na internetu je efikasnija jer podleže personalizaciji sadržaja i prilagođava se korisniku pojedinačno, zahvaljujući informacijama koje pojedinac ostavlja na mreži.

Štampa treba da ide u skladu sa tokovima modernizacije i napretka, a da ne izgubi svoje osnovne karakteristike. Ona treba da radi na personalizaciji reklama, jasnijim definisanjem ciljne grupe ili profilisanjem svojih sadržaja, ali i kreativnošću kojom bi privukla publiku. Ona treba da privuče nove oglašivače, modernizuje stari format i ističe poznate autore i njihov način izveštavanja u novom ruhu. Na taj način očuvalo bi se poverenje koje je publika sticala godinama, ali bi se ponudio moderan izgled. Važno je da pojedinac oseti napredak, pripadnost i bude deo grupe koja će mu dati slobodu koju nema u svakodnevici.

Autorka istraživanja je Iva Bubanja, studentkinja master studija komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Istraživanje je deo njene master teze. Kontakt autorke: ivabubanja@gmail.com

Foto: Danas