Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu objavljen je u „Službenom glasniku“, a njime je predviđeno pomeranje rokova za gašenje analognih servisa.

Umesto tri, predviđeno je šest termina za to, a konačni rok za prelazak na digitalno emitovanje, koji je predviđen sredinom juna, ostaje isti.

Koliko ćemo plaćati taksu za javni servis? Ko će biti novi direktor RTS? Koliko će ljudi ostati bez TV signala jer nemaju finansijskih mogućnosti? Šta će biti sa zaposlenima u državnim medijima? Da li će nas EU ponovo kritikovati zbog cenzure? Pitanja su na koja medijski sektor u Srbiji očekuje odgovore upravo ove godine. Biće potrebno, očigledno, dosta posla, biće teško, ali treba ispuniti sve obaveze prema građanima, zaposlenima u medijima i Evropi, a opet, u skladu sa državnom politikom, naći rešenja koja neće uticati negativno na rejting vladajuće koalicije, da ne kažemo populistička rešenja.

Ono što će najdirektnije uticati na građane, a što se očekuje tokom 2015. godine, jeste pronalaženje rešenja za finansiranje javnih servisa RTS i RTV. Zbog finansijskih problema i nenaplativosti, pretplata za RTS je ukinuta prošle godine i odlučeno je da se javni servisi dve godine finansiraju direktno iz državnog budžeta. Građani su sa oduševljenjem dočekali tu vest 500 dinara manje u mesečnom kućnom budžetu, koje ili nisu plaćali ili su rezignirano ispunjavali tu obavezu.

Pritom, većina njih nije ni svesna šta to sa druge strane znači mogućnost uticaja vlasti na uređivačku politiku javnih servisa, predstavljanje stvarnosti onakve kakva ona to možda i nije, serviranje tema koje odgovaraju vladajućim strukturama, a ujedno prikrivanje nekih krucijalnih problema. Ali dobro, tom oduševljenju ima kraja. Privremeno finansiranje javnih servisa iz budžeta završava se 31. decembra započete godine. A već od 1. januara 2016. građani će opet morati da iz svojih džepova izdvoje koji dinar za RTS i RTV.

Doduše, to se neće zvati „pretplata“, već „taksa“. Da ne pominjemo, i da se tokom prošle i ove godine oni finansiraju upravo novcem građana, ako tako gledamo na budžet. Građanima se ponovno plaćanje za televiziju sigurno neće svideti, tako da će vlast morati da pronađe način na koji će im to saopštiti, verovatno opet neki populistički baš kao što je i bila odluka o ukidanju pretplate. To, međutim, nije jedini izazov koji očekuje RTS ove godine. Od kada je preminuo dugogodiš nji direktor RTS Aleksandar Tijanić, ova medijska kuća nije još izabrala nekog ko će preuzeti njeno rukovođenje. Aktuelni direktor je u statusu „vršioca dužnosti“ (v. d.), a novi konkurs najavljen je nakon što se usvoje novi medijski zakoni.

Set tih propisa usvojen je u avgustu, sa rokom od šest meseci da se unutrašnji akti javnih servisa usklade sa njima. Novi Statut RTS je završen, tako da se u narednim nedeljama može očekivati i raspisivanje konkursa za novog rukovodioca ove medijske kuće, koji će biti prvi zvanični direktor RTS-a od kada je ponovo, privremeno, „državna televizija“.

Da li će i tu biti politike koja će uplitati svoje prste videćemo, ali će to verovatno biti neizbežno. Dok ne dođe red da ponovo plaćaju RTS, građani će najpre biti suočeni sa kupovinom Set top boks (STB) uređaja bez kojih od marta ili juna neće više moći da primaju TV signal na svojim malim ekranima. Dugo najavljivana digitalizacija, sa brojnim prednostima u kvalitetu TV signala, uskoro se završava, a analogni signali u državi gasiće se u periodu od marta do juna.

Svi oni koji su TV signal hvatali putem krovne antene ostaće bez slike i moraće da nabave STB uređaj ukoliko budu želeli da i dalje gledaju televiziju. To će ih koštati od 30 do 50 evra, a oni oslobođeni od RTV pretplate dobiće te uređaje od države. Ovo se, naravno, ništa ne odnosi na korisnike kablovske televizije, koji proces digitalizacije neće osetiti na svojoj koži.

Potom na red dolazi privatizacija medija, odnosno povlačenje države iz vlasništva u medijima. Prema novousvojenim zakonima, to će morati da se desi u narednih šest meseci, a najviše bojazni od toga ima više od 3.000 zaposlenih u tim medijima koji strahuju da će nakon prodaje njihovih firmi ostati bez posla kao što je bio slučaj sa ranijim privatizacijama.

Zainteresovani za kupovinu medija, za sada, ne obećavaju mnogo, ali će nadležne institucije i vlada valjda doneti valjana rešenja kako bi se loši scenariji izbegli. Možda najintrigantniji slučaj biće prodaja agencije Tanjug, za koju se sve više spekuliše da će u njenom vlasništvu država ostati bar 50 odsto i da će postati na neki način vladin biro za informisanje, uprkos tome što zakon predviđa da država mora da skroz izađe iz vlasništva medija. A to zahteva i EU.

I za kraj ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac najavio je za ovu godinu rad na izradi nove medijske strategije, jer važeća, doneta pre nekoliko godina nakon silnih prerada, istič e 31. decembra. Ona će predviđ ati primenu novih medijskih zakona i usklađivanje sa regulativom EU.

Imajući u vidu da važeća skoro da uopšte nije primenjivana nisu ispoštovani rokovi za donošenje medijskih zakona niti su formirani regionalni javni servisi, postavlja se pitanje čemu ponovno ulaganje napora, ljudskih resursa i sredstava u pisanje novog (ne)važećeg propisa. Pa, neka nam je srećna nova (medijska) godina.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Iako nije poslednja po modernizaciji svog radiofrekventnog spektra (BIH takođe ima problema) Srbija prilično kasni u ovom procesu, a razlozi za to su uglavnom bili finansijske i tehničke prirode.

Najkasnije od 15. juna dogodine, svi TV kanali imaće značajno kvalitetniji prijem signala, kvalitet tona i slike i mnogo više TV programa u ponudi, što je rezultat primene savremene tehnologije i optimizacije resursa.

To je korist za građane. Država će svoju korist steći raspodelom i najverovatnije visokom cenom naplate upražnjenih resursa u etru. Ipak, vrlo malo razgovora se vodi na temu prilagođavanja i razvoja televizijskih emitera.

U svojevrsnom medijskom „novogovoru“ TV stanice se više ne zovu emiteri, niti mediji, već se nazivaju „pružaoci audiovizuelnih usluga“!

Da li ovo „prekrštavanje“ naših televizija, kako nacionalnih, tako i svih onih regionalnih i lokalnih, predstavlja birokratsku formalnost ili najavljuje dublje promene, značajno je pitanje.

Osim poneke izjave tehničkih autoriteta o tome da će televizije imati bolji kvalitet slike i tona, kao i bolju pokrivenost, značajnijih izjava niti prognoza nema. A šta bi za televizije moglo biti značajno, pa i presudno u kontekstu digitalizacije?

Proces će obuhvatiti ukupno 120 TV stanica koje sada emituju programe preko mreže zemaljskih predajnika. Od toga su sedam programi nacionalne pokrivenosti, dve pokrivaju Vojvodinu, 28 emituje regionalne programe, dok 83 emituju lokalne programe, uglavnom za područja svojih opština.

Već površna istraživanja i analize poslovanja ovih televizija ukazuju na velike razlike u njihovom tehničkotehnološkom i programskom statusu. U grupu onih koji malo bolje stoje sa opremom i resursima spadaju programi javnih servisa i televizije komercijalnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću.

Svi ostali su daleko ispod modernih tehnoloških standarda, a većina njih ispod donjeg praga neophodnih resursa za rad. Ovakvo stanje najčešće se obrazlaže kao posedica veličine tržišta na kome svaka od TV funkcioniše kao i razlikama u pristupu profesiji od strane vlasnika ovih medija.

Ukupni prihodi od oglašavanja, koje sve televizije ubiraju kao dominantan poslovni prihod, proteklih godina beleže značajan pad tako da se brojka sa nekadašnjih 250 miliona, svela na oko 100 miliona evra ukupne godišnje potrošnje na TV oglašavanje u Srbiji.

Posebno su pogođene manje televizije, jer nemaju pristup glavnim televizijskim oglašivačima. Praksa da samo velike televizije imaju pravo na velike reklamne kampanje i oglašivače ukorenjena je u Srbiji najviše zahvaljujući nepoštovanju Zakona o oglašavanju i Zakona o radiodifuziji.

Kršenjem odredaba o maksimumu reklama po satu programa nacionalne televizije pokupile su glavninu prihoda od velikih oglašivača, a regionalne i lokalne TV ostale su na beznačajnim svotama lokalnih reklamnih budžeta. O ovom problemu u proteklim godinama nijedna vlast nije želela da razgovara, a merenje prekomernih reklama pokazivalo je da veliki „gutaju male“.

Da apsurd bude veći, u kršenju reklamnog vremena isticao se javni servis, a pritom je imao prihode iz TV pretplate i državnog budžeta, što govori o lošem sistemu, a ne lošem javnom servisu. Pored toga, nedovoljna državna pomoć ne predstavlja prihod koji u značajnoj meri može da unapredi programske resurse.

Novac koji svake godine država dodeli medijima kroz projektno finansiranje predstavlja napredak u načinu finansiranja i on jeste pozitivna tekovina savremene politike koja se mora podržavati i dalje unapređ ivati.

Međutim, velikom broju televizija, posebno onim malim, ova pomoć, i kada je dobiju, nije dovoljna. Na istom tragu postoji intencija države da pronađe način kako naterati lokalne samouprave da odreše kesu prema svojim medijima pa i lokalnim televizijama.

Mogu li regionalne i lokalne televizije preživeti digitalizaciju i da li je digitalizacija šansa za njih? Odgovori na ova pitanja zasad muče jedino vlasnike i novinare lokalnih i regionalnih televizija, ali razgovora na ovu temu još uvek nema.

Digitalizacijom spektra najavljeno je višestruko povećanje broja raspoloživih TV programa u domaćinstvima koja koriste zemaljsku difuziju. Država je najavila da će se ukinuti striktna razlika između lokalnih i regionalnih televizijskih stanica, a da će od sada svi nastaviti da rade kao regionalni programi.

Pojam „region“ u ovom smislu podrazumeva geografsku oblast u kojoj je tehnički omogućeno emitovanje svih tamošnjih signala u zajedničkom multipleksu. Prema odredbama medijske strategije, kao i tehničkim rešenjima digitalizacije, u Srbiji će postojati 15 takvih digitalnih regiona.

To znači da će se u svakom od tih regiona istovremeno u svim gradovima i selima emitovati svi tamošnji televizijski programi, bez obzira odakle se emituju i koju vrstu lokalne/regionalne dozvole sada poseduju. Za građane to je sjajna vest jer dobijaju sve komšijske TV stanice i to skoro besplatno, to jest za cenu RTV pretplate. Za operatera digitalne platforme to znači povećanje prihoda kroz naplatu usluge digitalnog emitovanja, koje će sve televizije morati da plaćaju a koja za sada nije drakonska.

Ali, šta ta situacija predstavlja za televizijske stanice, posebno one najmanje – lokalne koje će se naći u situaciji da njihov program prati i veći broj gledalaca od projektovanog, ali i da sami imaju konkurenciju veću od projektovane? Hoće li povećanje programske ponude na tržištu televizija smanjiti cenu njihovih usluga pa i cenu oglašavanja?

Rezultati procesa digitalizacije predstavljaju dinamičan napredak čije posledice će tek menjati medijasferu. U tom smislu sada već možemo govoriti o progresu koji značajno prevazilazi obime postojeće (ili već zastarele?) medijske strategije u Srbiji. Iako je doneta sa rokom važenja do 2016. godine postojeća Strategija razvoja medija već je zastarela i njoj je potrebno temeljno inoviranje i modernizacija. U tom smislu tema za razmišljanje medijskim autoritetima Srbije, već danas, jeste okupljanje snaga na dubljem i dalekosežnijem promišljanju budućnosti i značaja medija, posebno elektronskih.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Foto: UNS

U Srbiji će paralelno emitovanje analognog i digitalnog televizijskog signala početi 1. septembra 2014, najavilo je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija Srbije. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva, prvi analogni predajnici biće isključeni 1. marta 2015. godine a Srbija na digitalno emitovanje televizijskog signala mora da pređe do sredine te godine. Građanima će digitalna televizija doneti bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsnije sadržaje i više programa a državi će digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radiofrekvencijskog spektra.

Pravilnikom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu utvrđuje se raspored radiofrekvencijskih kanala po zonama raspodele za prvi, drugi i treći multipleks, način pristupa multipleksu, kao i dalji razvoj Inicijalne mreže za testiranje emitovanja digitalnog TV signala.

Multipleks je standardizovani tok signala koji se primenjuje za digitalne radiodifuzne servise, a koji uključuje radio i televizijske programe, servise dodatnih digitalnih sadržaja, elektronske komunikacione servise i ostale pridružene identifikacione signale i podatke.

Pravilnik definiše da najmanje 95% stanovništva u prvom multipleksu bude pokriveno digitalnim televizijskim signalom, a najmanje 90% stanovništva u drugom i trećem multipleksu.

U prilogu Pravilnika dati su Minimalni tehnički uslovi za emitovanje digitalnog terestričkog televizijskog signala, čime je precizirano kakav signal treba da su u mogućnosti da prime digitalni TV prijemnici (televizori i set-top-boksovi).

U skladu sa tim uslovima, Ministarstvo će uspostaviti žig garancije „Digital TV“ koji će služiti za označavanje prijemnika, kako bi građani lakše prepoznali proizvode koje mogu da koriste za prijem digitalnog TV signala u Srbiji.

Državna sekretarka Tatjana Matić je istakla da digitalizacija televizije predstavlja proces od velikog značaja za unapređenje sistema javnog informisanja u Srbiji, posebno u kontekstu novih komunikacionih, informativnih i interaktivnih usluga koje će biti dostupne građanima.

Kako je istaknuto, digitalna televizija omogućava bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsnije sadržaje i više televizijskih programa, nove mogućnosti za dvosmernu komunikaciju, televiziju visoke rezolucije, usluge namenjene osobama sa posebnim potrebama. Iz Ministarstva navode da će državi digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radiofrekvencijskog spektra.

Oslobođeni deo spektra će se koristiti za nove usluge, promociju razvoja tehnologije, unapređenje konkurencije i više mogućnosti za unapređenje stvaralaštva i očuvanje kulturnog identiteta.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) Milan Janković procenjuje da bi prodajom tih frekvencija za uvođenje četvrte generacije mobilne telefonije „drzava sigurno obezbedila ne manje od 100 miliona evra javnih prihoda“.

Prvi rok za završetak digitalizacije u Srbiji je bio 4. april 2012. godine, ali je zbog kašnjenja pomeren na 17. jun 2015. godine, do kada bi taj proceš trebalo da bude završen u svim zemljama Evrope.

Novim medijskim zakonima, usvojenim 2. avgusta, predviđeno je povlačenje države iz vlasništva u medijima do sredine naredne godine, kao i prelazak s direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog finansiranja. Ukinuta je i televizijska pretplata, koja će 1. januara 2016. godine biti zamenjena taksom kao novim modelom finansiranja.

Na setu medijskih zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) radi se već godinama. Kao osnova poslužila je Strategija za razvoj medijskog sistema koju je Vlada usvojila u oktobru 2011. godine. Reč je o dokumentu koji su podržale EU i najveća medijska i novinarska udruženja u zemlji i u kojem su skicirana najvažnija rešenja u sadašnjim zakonima: izlazak države iz medija i prestanak finansiranja iz budžeta, zatim potpunu transparentnost vlasništva u medijima, kao i jačanje zaštite novinara i medija.

„Reforma zakona ne samo da nas približava najboljim evropskim zakonima već stvara i pravni okvir da novinari imaju bolje uslove za rad, a građani kvalitetnije informisanje“, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac u Skupštini Srbije, obrazlažući nova zakonska rešenja. Prema njegovim rečima, ovim setom zakona garantuje se „slobodan protok ideja, bez mešanja države“, uz transparentnost vlasništva i sistema finansiranja.

Privatizacija medija 

U Srbiji privatizaciju trenutno čeka 81 medijska kuća, odnosno šest do sedam odsto od ukupno 1.320 registrovanih medija. Svi mediji u javnom vlasništvu morali bi da se privatizuju do 1. jula 2015. godine. Ukoliko ne pronađu novog vlasnika, njihov kapital će biti predat zaposlenima bez naknade. Na funkcionisanje tih medija iz budžeta izdvaja se oko 25 miliona evra godišnje. To je velika svota na medijskom tržištu, koju sada može da koristi samo mali broj privilegovanih medija koji zauzvrat nude mahom pro-vladine informativne sadržaje.

Ubuduće, mediji će za novac iz javnih fondova konkurisati svojim projektima, za koje mogu od države da dobiju i do 80% neophodnih sredstava.

Najveći u krugu tih medija je državna novinska agencija Tanjug, koja posluje i na tržištu i pomoću subvencija države, čija je vrednost oko 1,7 miliona evra godišnje. Ukidanje ovakvog dvojstva, koje narušava princip fer-konkurencije, već godinama traže novinarska udruženja, a posebno privatne novinske agencije Beta i Fonet koje posluju samo na tržištu, a u Tanjugu vide nelojalnu konkurenciju.

Izričita zabrana cenzure 

Zakon o informisanju, poznat kao „krovni zakon“ seta medijskih zakona, zasniva se na pet načela koja garantuju izričitu zabranu cenzure. Reč je o načelima o slobodi informisanja, o pravu javnosti da bude obaveštena o pitanjima od javnog interesa, o pravu na dostupnost podataka o medijima. Zakon propisuje i načelo o zaštiti medijskog pluralizma koje podrazumeva zabranu „objedinjavanja osnivačkih i upravljačkih prava u dva ili više medija“. Kada je o štampanim medijima reč, zabranjeno je objedinjavanje prava ako bi tiraž prelazio 50 odsto od ukupno prodatog, odnosno 35 odsto slušanosti ili gledanosti ako je reč o elektronskim medijima. Peto načelo odnosi se na nosioce javnih funkcija, koji su dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja, kao jednog od elemenata javne kontrole njihovog rada.

Ukidanje pretplate, uvođenje takse 

Zakon predviđa dva javna servisa: Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, sa po dva televizijska i tri radijska kanala. Te dve medijske kuće ove i naredne godine biće finansirane iz državnog budžeta, a od 2016. godine biće uvedena taksa kao novi model njihovog finansiranja. Cena takse biće 500 dinara (nešto manje od pet evra). Pored takse, javni servisi će biti finasirani i sredstvima iz budžeta, neto koristi od komercijalne ekspolatacije sadržaja, reklama. Njima će kao i do sada upravljati tri tela: Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet.

U korak s ubrzanim tehnološkim razvojem 

Zakon o elektronskim medijima je preduslov za digitalizaciju televizijskog signala koja bi trebalo da bude završena do 17. juna 2015. godine. Najvažnija novina je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije. Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne onima koji pružaju medijske usluge, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije. Dozvolu za emitovanje programa izdavaće na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se može oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno. Oduzimanje dozvole predviđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosno da krši načelo medijskog pluralizma. Predviđeno je i da vlasnici medija ne mogu da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.

„Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu s analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast“, navedeno je u obrazloženju ovog zakona.

Kritike 

Novi medijski zakoni naišli su i na određeni broj kritika u javnosti. Sindikat novinara Srbije i Koalicija zaposlenih u medijima smatraju da je proces izrade medijskih zakona bio nedemokratski i netransparentan i da su u njemu učestvovali samo predstavnici privatnih medija i novinarska udruženja „koja su zastupala njihove interese“, dok tom sindikatu i medija čiji su osnivači lokalne samouprave nije omogućen čak ni status posmatrača.

Donošenje seta medijskih zakona po hitnom postupku kritikovala je i Evropska federacija novinara (EFJ).

Organizacija „Transparentnost Srbija“ ocenila je da Zakon o javnom informisanju i medijima predstavlja napredak, ali da ne obezbeđjuje javnost svih podataka koji mogu biti značajni za procenu uticaja na uređivačku politiku medija. Prema oceni te organizacije, firma koja osniva medij može biti osnovana s veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica, a na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavaci. „O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti daleko značajniji od samog vlasništva, nacrt zakona uopšte ne govori što je, po shvatanju `Transparentnosti Srbije`, neprihvatljivo“, navela je ta organizacija.

Napisali:  Ivan Cvejić i Valentina Bulatović, agencija Beta

Tekst je objavljen na sajtu euractiv.rs.

Srbija je u obavezi da proces digitalizacije televizije završi do sredine 2015. godine, a u toku je obnavljanje 25 objekata sa kojih će se emitovati signal. Proces digitalizacije će se raditi po fazama. Plan je bio da gašenje analognog signala počne tokom 2014. godine, ali se bojim da ćemo, u najvećoj meri iz tehničkih razloga, prekoračiti taj rok – istakla je Irini Reljin, savetnica potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića, koja je bila jedan od panelista na skupu Danas konferens centra „Tržište kablovske televizije“

Ona je podsetila da je Srbija od Evrope dobila osam miliona evra za opremu i 2,5 miliona evra za konsultantske usluge, dok je država izdvojila još 4,5 miliona evra za rekonstrukciju objekata i deo opreme.

„Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija trenutno razmatra kako da pomogne gledaocima u lošijoj finansijskoj situaciji da nabave set top boks uređaje, bez kojih neće moći da primaju televizijski signal po završetku digitalizacije. U opticaju su za sada tri moguća rešenja, a država će se opredeliti za jedno od njih u zavisnosti od uslova. Činjenica je, takođe, da je završen pravilnik kojim se predviđa da je frekvencija koju je nekada koristila televizija Avala neophodna za efikasniji završetak procesa digitalizacije i sada se čeka njegovo usvajanje“, naglasila je Reljin.

Dajući svoj doprinos priči o digitalizaciji i u tom kontekstu oduzimanju frekvencije TV Avali, Goran Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, naveo je nekorektno ponašanje pojedinih medija i drugih aktera u procesu oduzimanja i konkursa za dodelu te frekvencije, dovodeći to u vezu sa digitalizacijom.

„To nema veze jedno sa drugim, jer je plan digitalizacije napravljen još dok je tu frekvenciju koristila TV Avala. RRA je donela odluku o raspisivanju konkursa za dodelu te frekvencije nakon odluka Ratela, Ministarstva kulture i Ministarstva trgovine i telekomunikacija. I od tada počinje pritisak na regulatorno telo, iako je zakonom zabranjeno vršiti pritisak na rad nezavisnog regulatora kao što je RRA. Ministarstvo u čijoj su nadležnosti telekomunikacije sada ima vremena da napravi novi plan u kojem će navesti da je ta frekvencija neophodna za digitalizaciju, a ukoliko to ne učini u dogledno vreme, RRA će morati ponovo da raspiše konkurs za njeno dodeljivanje“, istakao je predstavnik RRA i podsetio da se konkurs za dodelu frekvencije TV Avale završio tako što dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji nije dobio niko.

Peković, inače, smatra da su nedodeljivanjem te frekvencije građani ostali uskraćeni za jedan novi televizijski program i da se ostalo bez mogućnosti za otvaranje stotinak novih radnih mesta.

„Savet RRA je do sada davao doprinos svojim aktivnim učešćem u radu Upravnog odbora za digitalizaciju. Savet je takođe u skladu sa Zakonom o radiodifuziji davao mišljenja na Strategiju i Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa. Krajem 2011. Savet je doneo odluku, na zahtev tadašnjeg Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, da se u Inicijalnoj mreži za testiranje digitalnog signala moraju naći programski sadržaji javnog servisa RTS 1 i RTS 2, kao i RTS digital, kao i svi nacionalni komercijalni emiteri – Pink, Avala, Prva, B92 i Nacionalna Happy TV/HappyK (u standardnoj rezoluciji) i RTS HD (u visokoj rezoluciji)“,  objasnio je Peković ulogu RRA u procesu digitalizacije.

On je na konferenciji Danas konferens centra podsetio i na nadležnosti RRA koje su propisane Zakonom o radiodifuziji. Uloga Agencije, kako je naveo, usmerena je, pre svega, na proces izdavanja dozvola i nadzor nad radom emitera. Peković naglašava da Agencija postupa u skladu sa navedenom zakonskom regulativom, kao i da je aktivno učestvovala u izradi novih medijskih zakona koji treba da budu usvojeni u skupštinskoj proceduri. Spomenuo je Strategiju i Pravilnik za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje RTV programa u Srbiji, kao i izmene koje su usvojene prošle godine, a na koje je Savet dao svoje mišljenje. On je ukazao i na to da je projekat SEE Digi.TV finansiran iz IPA fondova EU koji predstavlja deo programa prekogranične saradnje.

„Ovim projektom obuhvaćeno je deset zemalja regiona, koje se nalaze u različitim fazama digitalizacije. Cilj projekta upravo je bio da se okupi što veći broj regulatornih tela iz zemalja u okruženju, koje se nalaze u početnim fazama prelaska sa analognog na digitalno emitovanje zajedno sa zemljama koje su daleko odmakle sa digitalnim emitovanjem signala, poput Slovenije, Italije, Austrije, Mađarske. Iz Srbije projektni partner je RRA. Konzorcijum partnera na ovom projektu činilo je 15 regulatornih tela i institucija, od kojih su dva u statusu pridruženog partnera i posmatrača. Ovakav sastav dao je mogućnost da se projektni partneri iz EU i zemalja koje se nalaze na putu evropskih integracija susretnu i naprave platformu, koja je proizvela izuzetne rezultate“, objasnio je predstavnik RRA.

On je dodao da je zajednički zaključak konzorcijuma da platforma treba da nastavi da postoji kao jednostavan i efikasan vid komunikacije i razmene iskustava i da se već sada razmišlja o nastavku saradnje regulatornih tela i ostalih partnera na projektu u smislu usmeravanja pažnje na krajnje korisnike procesa digitalizacije.

Aleksandar Gajović, glavni i odgovorni urednik Ilustrovane politike, koji je bio član radne grupe za izradu medijskih zakona, zapitao se zašto tri medijska zakona na kojima se radi 11 meseci još nisu ušli u skupštinsku proceduru. On je objasnio da će zbog EU i oktobarskog izveštaja o napretku Srbije ti zakoni morati da budu usvojeni do 1. oktobra, što znači da neće biti prostora za demokratsku javnu raspravu. Kada je reč o kablovskim televizijama, Gajović je kao najveći problem istakao distribuciju programa prekograničnih TV kanala i pitanje ko je za njih nadležan.

„Podsetiću da Srbija ima međunarodni ugovor da reemituje takve programe, ali se oni kod nas ne reemituju, već se emituju. Oni u Srbiji imaju kamermane, studije, voditelje, produkciju… I na sve to još su preuzeli jedan deo marketinga. Sve je više srpskih reklama na tim kanalima, a to je nevolja, jer u tom slučaju nikome ne polažu račune niti plaćaju poreze. Srbija verovatno gubi milione evra godišnje zbog toga što je ta oblast potpuno neregulisana“, upozorio je Gajović.

On je istakao da je njegovo mišljenje, prilikom izrade Nacrta zakona o elektronskim medijima, bilo da bi kablovske operatore trebalo staviti „pod kapu“ RRA, ali da taj predlog nije bio prihvaćen. Takođe, Gajović je ukazao i da se zalagao da kablovski operatori ne mogu biti osnivači medija, odnosno da imaju svoje TV kanale, ali da je ta odredba u Nacrtu zakona promenjena u poslednjem trenutku. „Ako nijedan izdavač štampanih medija ne može imati svoju distributivnu mrežu, zbog nelojalne konkurencije, zašto bi onda u oblasti elektronskih medija to bilo dozvoljeno“, zapitao se Gajović.

Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija Mihailo Jovanović, predstavljajući planove ovog preduzeća, ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj kablovskih operatora bez dovoljno sredstava za investiranje, kao i da neki od njih imaju monopol u određenim delovima zemlje.

„Jedan od načina za prevazilaženje problema mogao bi se naći u bežičnoj tehnologiji pristupa uslugama. Prednosti ovakvog pristupa su manja ulaganja, brz rok realizacije, veća isplativost i prilagođavanje cena usluga namenjenih krajnjem korisniku“, ukazao je Jovanović.

On je predstavio i projekat PTT Srbija „PoštaNet“, u okviru kojeg su integrisani kablovska televizija i internet, odnosno KDS i PTT Net, koji je u ponudi od 1. juna. Za ovu uslugu građani mogu da se prijavljuju od 1. septembra i to na svim šalterima Pošte, a do kraja godine traje promocija u okviru koje priključenje na mrežu košta jedan dinar.

„PTT Srbija nudi potencijalnim korisnicima naših usluga ugovore na 12 i 24 meseca, ali postoji i opcija koja ne podrazumeva tu vrstu obaveze. Pošta je drugi po veličini kablovski operator u Srbiji i trenutno broji više od 130.000 korisnika. Prošle sedmice PTT Srbija dobila je dozvolu za bežični prenos TV signala, što će omogućiti jeftiniju tehnologiju i bolji prenos digitalnog signala. Naš plan je da u narednom periodu širimo svoju mrežu, naročito u gradovima u kojima nisu rasprostranjene naše usluge kablovske televizije i interneta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamo se na razvijenu infrastrukturu i na činjenicu da imamo oko 1.500 šaltera u Srbiji, odnosno jedinice poštanske mreže“, objasnio je predstavnik PTT Srbija.

Jovanović je najavio i da će 1. decembra startovati nova usluga RJ Pošta NET – digitalna televizija sa akcentom na novogodišnju promotivnu kampanju Pošta NET-a. U planu je i implementacija društvenih mreža na sajtu www.postanet.rs, zatim bežični prenos TV signala, odnosno dobijanje stalne frekvencije za distribuciju digitalnog TV signala i nabavka odgovarajuće opreme, prenos govora koji podrazumeva Pošta NET paket „tri u jedan“ – digitalna televizija, internet i govor, kao i WEB TV, kao i emitovanje digitalne televizije na bilo kom uređaju (računar, smart telefon, tablet računar).

On se osvrnuo i na infrastrukturu informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u Srbiji, ističući da veliki broj javnih preduzeća poseduje različitu IKT infrastrukturu, koja nije građena međusobnom koordinacijom i jedinstvenom strategijom. „Eventualnom privatizacijom Telekoma Srbija država bi izgubila vlasništvo, delimično ili u potpunosti, značajne IKT infrastrukture, što bi ubrzalo procese integracije i usvajanja jedinstvene strategije razvoja IKT infrastrukture ostalih javnih preduzeća“, naveo je u svojoj prezentaciji Jovanović.

On je ponovio ono što je najavio i pre nekoliko meseci da PTT Srbija trenutno radi analizu o tome kako bi ovo preduzeće moglo da pomogne finansiranju javnih servisa kroz njihovu mrežu kablovske televizije i interneta. „Cilj nam je da u naredne četiri godine broj korisnika kablovske televizije i interneta poraste na 300.000 domaćinstava i onda bismo mogli da izdvajamo deo sredstava za finansiranje RTS i RTV“, zaključio je Jovanović. Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija ukazao je i na to da su u 230 objekata uvedene besplatne WI-FI zone i da je planirano da se to proširi i u ostalim objektima. On je dodao i da Pošte godišnje ostvare četiri puta više platnog prometa nego sve banke koje posluju na tržištu Srbije. Prema njegovim rečima, godišnje u 1.500 objekata Pošte uđe oko 17 miliona građana.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Ilustracija: Gulliver Getty

Kratak raport iz etra Srbije glasi – preživeo je RRA, a preživeće i RTS i RTV!

Visoku avgustovsku temperaturu u srpskom etru protekle nedelje podigla je odluka Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da frekvenciju K5 za zemaljsko emitovanje televizijskog programa, slobodnu posle oduzimanja dozvole TV Avala, ne dodeli pretendentima, televizijama Nova i Kopernikus. Iako je takav rasplet sve do dana D, petka 9. avgusta izgledao gotovo nemoguć, uskoro će postati put za ubrzavanje digitalizacije.

Drugo podizanje temperature, doduše još lagano zagrevajuće, doneli su prednacrti dugo očekivanih i na više mesta krčkanih zakona o elektronskim komunikacijama i javnim servisima. Zvaničnih primedaba još nema, jer se paragrafi pročešljavaju na svim zainteresovanim mestima, ali veliku pažnju izaziva činjenica da prelazak, tačnije povratak na budžetsko finansiranje dva javna servisa, Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodina (RTV), tim predlogom nije oročen, kako je najavljeno, na dve godine. Šlag na medijsku elektronsku tortu stavljen je presudom državi Srbiji da SOS kanalu isplati 650 miliona dinara zbog neispravne frekvencije dodeljene 2006. godine. No, krenimo redom.

FREKVENCIJA: Posle dva većanja iza zatvorenih vrata i čitavog meseca vaganja, Savet RRA nije dodelio nacionalnu televizijsku frekvenciju koja je ostala upražnjena gašenjem TV Avala. Nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova (pet), već samo po dva (Nova), odnosno tri (Kopernikus Svet plus 3).

Prema nezvaničnim informacijama oba konkurenta su bliska najjačoj stranci SNS, s tim što je iza Nove nemački kapital, dok je Kopernikus “ispravno politički profilisan”, pa se zato i očekivala “po naredbi” dodela frekvencije. Posebno posle sednice prethodne nedelje na kojoj je opomenut Pink – a dodela odložena zbog još jednog pregledanja konkursnog materijala. Među upućenima i “upućenima” tipovalo se ko je jači, spekulisalo ko je (u RRA) potplaćen ili umiren drugim sredstvima i slično tome. Među one koji su navodno s druge strane (novčanika) nisu apostrofirani samo politički aktivisti, već i emiteri sa nacionalnom frekvencijom kojima pojavljivanje novog konkurenta u ionako prenaseljenom etru uopšte nije milo.

Atmosfera nagađanja, napokon, izrodila je i pitanje kome treba RRA ako samo aminuje političke i finansijske zahteve? Pitanje je bilo potcrtano i višenedeljnim odlučivanjem kako (i da li uopšte) kazniti Pink zbog zloupotrebe programa za obračune sa “protivnicima”, mada nije jasno po kom su osnovu jedne dnevne novine (Blic) protivnička strana.

Kazna Pinku u vidu opomene – i njeno poštovanje još više – još su za koji stepen digli temperature pre odlučivanju o frekvenciji K5. Istina, ni pet dana po za mnoge iznenađujućoj odluci nema detaljnog obrazloženja zašto Srbija nije dobila još jednog moćnog nacionalnog emitera kad je već konkurs raspisan uprkos protivljenju, mada je bolje reći neslaganju Ministarstva za trgovinu i telekomunikacije i Ratela, nacionalne agencije za telekomunikacije.

Doduše, odluka još nije konačna pošto teče žalbeni rok, pa je sa zada jasno samo to što je javno kazao predsednik RRA vladika – manjak glasova. Inače, Nova i Kopernikus mogu ponovo da konkurišu za dodelu nacionalne frekvencije za terestijalno (zemaljsko) emitovanje ukoliko bude ponovljen konkurs, ali po svemu sudeći to se neće dogoditi. Ministarstvo je u ponedeljak ostalim ministarstvima prosledilo na mišljenje Pravilnik o raspodeli frekvencija, koji je praktično uvod u ozbiljnu digitalizaciju i biće usvojen po okončanju postupka u RRA.
“Moramo da poštujemo zakon i rokove za žalbu emitera koji nisu dobili dozvolu i kad taj postupak bude okončan Pravilnik ćemo i formalno potpisati i stupiće na snagu”, kaže za Novi magazin resorni ministar Rasim Ljajić.

Formalno-pravno raspisivanje konkursa, objašnjava on, u skladu je sa zakonom, ali mnogo je celishodnije tu frekvenciju iskoristiti za digitalizaciju koja se mora okončati do 2016: ”Zahvaljujući toj frekvenciji do kraja godine inicijalnom digitalnom mrežom možemo da pokrijemo 70-80 odsto domaćinstava. Za građane to znači bolji kvalitet tona i slike, veću mogućnost izbora novih usluga i servisa, veći izbor kanala, veću ponudu specijalizovanih kanala, recimo za starije. Za državu znači da ispunjava preuzetu obavezu digitalizacije i mogućnost da prodajom oslobođenog spektra pre svega mobilnim operaterima ostvarimo dodatni prihod. Sledeće godine to bi moglo biti sto miliona evra”.

Sledeći potez je u rukama Ministarstva, na šta je ukazao i vladika Porfirije. Prilog plus dodao je i otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins apelom na Ministarstvo da sve slobodne televizijske frekvencije iskoristi za digitalizaciju. U pismu poslatom u utorak Ljajiću Martins navodi da EU u potpunosti podržava napore Ministarstva u procesu digitalizacije i poziva na probno testiranje digitalnog signala. “Nedostatak slobodnog prostora u spektru predstavljao je jednu od glavnih briga od početka našeg zajedničkog projekta podrške procesu digitalizacije. Kako je sada jasno da javni konkurs za dodelu dozvole nije uspeo, smatramo da su ispunjeni uslovi da se frekvencije iskoriste za nastavak digitalizacije”, navodi Martins, podsećajući da je završetak digitalizacije međunarodna obaveza Srbije, kao i jedan od uslova za ulazak u EU.

Srbija je preuzela obavezu prema Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU) da proces prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa završi u predviđenim rokovima, kao i da primeni Strategiju za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa kako bi ispunila obaveze iz Poglavlja 10 u pristupnim pregovorima, podseća funkcioner EU. Martins nije propustio da pomene instaliranje preostale opreme za digitalizaciju pribavljene kao deo pomoći Srbiji iz pretpristupnih fondova EU vredne 10,5 miliona evra.

ZAKONI: Paralelno sa dramom u RRA, Ministarstvo kulture i informisanja, takođe nadležno za etar, poslalo je prednacrte zakona o elektronskim komunikacijama i o javnim servisima u javnu raspravu. Preciznije, poslaće ih ovih dana, mada je postavljanje tih tekstova na sajt Ministarstva “iznebuha” izazvalo podosta sumnji. Naime, tekstovi zakona (dva, ne jednog kako je prvobitno planirano) razlikuju se od predloška koji je mesecima pravila Radna grupa, o čemu je Novi magazin u više navrata opširno pisao. Medijski zakoni, da podsetimo, kao i digitalizacija preka su obaveza sa evropske agende, a rokovi predviđeni Medijskom strategijom za njihovo usvajanje već su istekli u martu. Novi rok je, kako nezvanično saznajemo, septembar. To je uostalom poslednji trenutak da parlament usvoji novo medijsko zakonodavstvo ako Srbija ima nameru da ispuni zadatak, obećanje i obavezu da pređe na novi sistem finansiranja u ovoj oblasti i započne konačno vlasničko napuštanje medija. Taj paket ima tri zakona – osim ova dva, i tzv. krovno o medijima (postojeći je o javnom informisanju), čiji je nacrt već prošao javnu debatu.

Prema rečima pomoćnika ministra za informisanje Dragana Kolarevića, Prenacrt zakona o elektronskim komunikacijama će u javnu raspravu ući krajem meseca, a nedelju-dve kasnije i Prednacrt zakona o javnim servisima.

“Mi smo hteli istovremenu raspravu, ali to ne dozvoljavaju pravila”, kaže Kolarević za Novi magazin, dodajući da će javnu raspravu, kao i Nacrt zakona o medijima, raditi Ministarstvo i OEBS. Na pitanje zašto u tekstu o javnim servisima nema najavljenog roka od dve godine budžetskog finansiranja RTS i RTV, Kolarević odgovara da je reč o pravničkom tumačenju: “Pravnici kažu da se to ne može regulisati prelaznim i završnim odredbama, već da se to pitanje mora regulisati izmenama i dopunama zakona koji će biti donet za dve godine”.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) jedino je za sada izrazilo rezerve povodom početka javne rasprave, insistirajući na poštovanju procedure, uključujući imena i prezimena (institucionalno, ne personalno, mada ni to nije bez značaja): “Neophodno je da se zna ko je sačinio predloge o kojima ćemo raspravljati. Ukoliko su to stručne službe Ministarstva kulture, to treba da bude jasno naznačeno. Treba, takođe, da znamo da li je Ministarstvo formiralo neku radnu grupu ili su radili određeni stručni saradnici Ministarstva kojima je ministar izdao nalog”.

Prema informacijama Novog magazina, prednacrt o javnim servisima nije dobio paraf stručne službe u Ministarstvu – što ne mora biti greh, ali jeste značajan podatak.

“Veliki problem u prednacrtu je praktično finansijska uloga RRA, odnosno Regulatora kako bi trebalo ubuduće da se zove Agencija, u odnosu na javne servise”, kaže potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić.

Medijska zajednica, prema njegovim rečima, još nema razrađene primedbe, ali ima jedinstven stav da treba biti odgovoran i oprezan. NUNS, međutim, upozorava i na kršenje ustavnih odredaba davanjem finansijskih ingerencija regulatornom telu. Za razliku od NUNS-a, prema rečima predsednice Udruženja novinara Srbije Ljiljane Smajlović, UNS nije do sada našao takvu zamerku, ali ima drugu – neprecizno planirano finansiranje javnog servisa koje može biti osnov za kontrolu RTS-a i RTV-a. Ona se, kako je izjavila u Jutarnjem programu RTS-a, zalaže da se jasno kaže koliko će godina (pet?) biti finansirani javni servisi iz budžeta i da unapred znaju koliko će i kada novca dobiti.
Prva analiza pravnika ANEM-a – koji je kao asocijacija elektronskih medija životno zainteresovan za ova dva zakona – ukazuje na nekoliko ključnih problema. Uz napomenu da su oba nacrta dobra polazna osnovu za javnu raspravu, Miloš Stojković navodi bitne zamerke: “Osnov za Zakon o elektronskim medijima je Direktiva EK o audio-vizuelnim medijskim servisima i prednacrt je u velikoj meri prati, ali pojedina rešenja implementira na način da se daju prevelika ovlašćenja Regulatoru”.

Posebno je sporna, kaže, odredba kojom Regulator sprovodi kontrolu nad Internet portalima radio i TV emitera, pozivajući se na obavezu zaštite maloletnika, zabranu govora mržnje i slično, Iistu kontrolu nad samostalnim elektronskim izdanjima i online verzijama štampanih glasila sprovodi Ministarstvo”. Zasnivanje same nadležnosti je sporno, kaže Stojković, može ograničiti pravo na slobodu izražavanja na Internetu bez opravdanog razloga: “Naš slučaj nije u potpunosti identičan sa mađarskim, ali je ista tendencija da se online portali na silu smeste u ‘kalupe’ tradicionalnih medija.”

Tako, praktično, svako može u svakom trenutku prijaviti portal koji ima “skladište” informacija iako Zakon kaže da se nedolični sadržaj (u tradicionalnim medijima) može prijaviti najkasnije 30 dana od objave. ANEM se zalaže za primenu Zakona o javnom informisanju uz promovisanje samoregulacije u oblasti Interneta.

Takođe, traži razdvajanje upravne i izvršne funkcije u Savetu Regulatora – čiji će članovi ubuduće imati godinu dana kraće mandate nego sadašnjih pet godina. To znači da isti čovek ne može biti predsednik saveta i direktor RRA, jer je to nedemokratski i “daje prevelika ovlašćenja jednoj osobi i uz to onemogućava Savet da se izjasni o poslovima koje predsednik obavlja kao direktor. Ima i dodatnih zamerki, pošto Prednacrt ulazi u oblast oglašavanja (zabrana reklamiranja duvana…) koja je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija (koje radi novi zakon). Sporna sa stanovišta ANEM-a je i nedozvoljena koncentracija vlasništva. Posebna zamerka na Prednacrt zakona o javnim medijskim servisima jeste njihovo budžetsko finansiranje, suprotno medijskoj strategiji.

“Posebno su sporna pojedina rešenja koja mogu značajno uticati na nezavisnost javnih servisa. Konkretno, radi se o odredbi po kojoj se finansiranje RTS-a i RTV-a određuje ugovorom za svaku godinu i da se deli na 12 rata. Odredba člana 39. je tako široko postavljena da postoji mogućnost uslovljavanja i političkih pritisaka”, kaže Stojković.

Nije jasno ni kako se ukidaju javni servisi jer predviđeno “ukidanje zakonom” može da se zloupotrebi, a posebne zamerke su na to što praktično nema gornje granice za umnožavanje programa javnih servisa, što nas vraća na kršenje Medijske strategije i – digitalizaciju. “Novi programi se mogu uvoditi tek po prelasku na digitalno emitovanje, a drugo davanje neograničene mogućnosti za osnivanje novih programa može da ima značajne implikacije na slobodnu konkurenciju na medijskom tržištu“, upozorava Stojković. Posebno poglavlje koje sledi u javnoj raspravi biće status regionalnih i lokalnih javnih servisa čije se ukidanje praktično predviđa.

„Medijska zajednica će insistirati na osnovnim postulatima, izlasku države iz vlasništva u medijima i projektnom finansiranju“, ističe Janjić.

Šest emitera i javni servis

Dozvolu za emitovanje programa na čitavoj teritoriji Srbije 2006. godine dobile su televizije B92, Pink, Foks, Avala i Košava/Hepi (po pola). U međuvremenu ugašene su Košava I Avala, a Foks je prava prodao Prvoj. Program na čitavoj teritoriji Srbije emituje i javni servis RTS, na dva kanala. Mnoštvo nacionalnih emitera “umnoženo” je ekonomskom krizom, pa se vrednost ovog tržišta procenjuje na jedva stotinjak hiljada evra, 50 odsto manje nego pre tri godine. Istovremeno, naplata pretplate za RTS je pala na manje od 30 odsto, pa je opstanak svih emitera pod upitnikom.

Kratak kurs digitalizacije

Kada će domaćinstvu biti omogućen digitalni prijem zavisi od mesta gde živite. Datum isključivanja analognog TV signala i prelaska na digitalnu televiziju biće za svaki region najavljen devet meseci unapred. Zna se da je Potpisivanjem sporazuma na Regionalnoj konferenciji o radio komunikacijama 2006. u Ženevi Srbija preuzela obavezu da pređe na digitalno emitovanje programa najkasnije do 17. juna 2015. godine.

Prelazak na digitalnu televiziju jeste proces isključivanja analognog televizijskog signala u Srbiji i njegova zamena novim, digitalnim TV signalom. Ovaj proces se tiče isključivo onih građana koji primaju TV signal posredstvom antene. Domaćinstva u kojima se TV program prati na taj način moraće da prilagode svoje postojeće TV prijemnike tako što će kupiti odgovarajući STB ili će morati da kupe adekvatan televizor. Ukoliko Srbija ne pređe na digitalnu televiziju, osim što bi bila u tehnološkom zaostatku za drugim zemljama, digitalni signal iz susednih zemalja bi ometao postojeći analogni signal.

Građanima će digitalizacija omogućiti bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više televizijskih programa (u standardnoj SD i visokoj HD rezoluciji), nove usluge za osobe sa invaliditetom i za starije osobe i unapređene dodatne usluge (npr. mogućnost izbora prevoda i titlova). Priprema podrazumeva nabavku set-top box – STB, uređaja koji ima ulogu da obradi digitalni signal koji je primljen preko antene i prilagodi ga prikazivanju na TV prijemniku (izvor: http://www.digitalizacija.rs/). Svaki televizor se “prilagođava” konvertorom signala (STB). Za prijem signala potrebno je da se antena usmeri ka najbližem predajniku. U mestima koja su bliže predajniku prijem je moguće ostvariti i sobnom antenom.

Poželjno je da se pri kupovini novog televizora obrati pažnju da li podržava DVB-T2 (standard za emitovanje digitalnog TV signala) i MPEG-4 standard (standard za kompresiju videa). U tom slučaju nema razloga da kupujete i STB. U digitalizaciji će biti 13 regija na teritoriji naše zemlje: Avala, Besna Kobila, Rudnik-Jagodina, Čot-Venac, Cer-Maljen, Deli Jovan, Jastrebac, Kikinda, Kopaonik, Sombor-Subotica, Tornik-Ovčar, Tupižnica, Vršac.

Tekst je objavljen u nedeljniku Novi magazin. 

Foto: www.sxc.hu

Gledanost nacionalnih TV stanica u konstantnom je padu još od 2010. godine, baš kao i gledanost prvog programa RTS-a koji je posle višegodišnje dominacije prvo mesto na listi najgledanijih televizija prepustio Pinku.  Prema najnovijim podacima agencije ABG Nielsen koji se odnose na prvi kvartal ove godine, Pink je najgledanija televizija u zemlji sa udelom u gledanosti od 22 odsto, slede RTS1 sa 21 i Prva sa 17 odsto.

Osim promene na vrhu liste najgledanijih televizija, beleže se i značajne promene u prenosu signala, pa je ove godine broj domaćinstava sa kablovskom televizijom prvi put pretekao one koji signal „hvataju“ antenom. Tako kablovsku, IPTV ili neku drugu platformu koja omogućava veći broj TV kanala trenutno koristi 60 odsto domaćinstava u Srbiji, a Pink 2 je sa 1,6 odsto udela u gledanosti prva na listi najgledanijih kablovskih televizija u zemlji.

Poređenja radi, prošle godine je broj domaćinstava sa kablovskom i zemaljskom televizijom bio izjednačen, a na osnovu svih pokazatelja se očekuje širenje kablovske mreže i u narednom periodu.

“Prema podacima za period od januara do aprila 2013. godine, nacionalne TV stanice učestvuju u ukupnoj gledanosti sa više od 75 odsto. S druge strane, u kablovskom sistemu nacionalne stanice imaju udeo u gledanosti od 62 odsto, dok je ostatak prostora „rezervisan“ za kanale koji se emituju samo u kablovskom sistemu. Ipak, u ukupnoj gledanosti kablovski programi učestvuju sa 13 odsto, ali beleže konstantan trend rasta”, objašnjava Predrag Lozović iz agencije Nilsen Audience Measurement Serbia.

Kada je reč o navikama publike u našoj zemlji, najilustrativniji su podaci o najpopularnijim televizijskim sadržajima koji ukazuju na potpunu dominaciju zabavnih programa. Tako je filmski i serijski program sa 30 odsto čak deset puta gledaniji od informativnog, koji je istovremeno četiri puta manje gledan od sportskog i dva puta manje od muzičkog programa.

Uprkos činjenici da je trend prelaska sa zemaljske na kablovsku televiziju sve izraženiji, baš kao i porast gledanosti kablovskih televizija, kvalitet signala i kontrola onoga što gledamo na malim ekranima još je daleko od zadovoljavajućeg nivoa.

Osnovni “krivac” za to je nedovršen proces digitalizacije, koji su već završile gotovo sve evropske zemlje, a u našoj je dodatno usporen raspisivanjem konkursa za dodelu nekadašnje frekvencije TV Avale. Prvobitno planiran rok za završetak digitalizacije bio je april 2012. godine, ali je iz tehničkih razloga odložen za 17. jun 2015. kada je i poslednji rok u Evropi da se sa analognog TV signala pređe na digitalni.

Provajder svih podataka korišćenih u tekstu je Nielsen Audience Measurement Serbia, a svi podaci o gledanosti TV programa dobijeni su elektronskim merenjem gledanosti TV programa. Ova merenja svakodnevno se obavljaju uz pomoć posebnih merača gledanosti (piplmetara) koji su ugradjeni u ukupno 880 domaćinstava širom Srbije. Podaci su reprezentativni za kompletnu populaciju Srbije bez Kosova staru 4 i više godina (6.834.00 stanovnika). 

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer uputio je ministru trgovine i telekomunikacija Rasimu Ljajiću pismo u kojem kritikuje kašnjenje procesa digitalizacije televizije u Srbiji, za koji je iz IPA fondova dobijeno više miliona evra, saznaje Danas. Prema nezvaničnim informacijama, Dežer konstatuje da ovaj proces dosta kasni, a da je dodatno usporen raspisivanjem konkursa za dodelu nekadašnje frekvencije TV Avale. Nije isključeno i da oprema vredna osam miliona evra, dobijena iz pretpristupnih fondova, bude povučena iz Srbije.

U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija potvrdili su za Danas da su dobili pismo Vensana Dežera prošle sedmice, dok u Delegaciji EU u Srbiji nisu želeli da komentarišu ovu informaciju.

Državni sekretar za telekomunikacije Stefan Lazarević kaže za Danas da će u narednom periodu Ministarstvo telekomunikacija odgovoriti na pismo koje je stiglo iz EU i dodaje da je tačno da bi slobodnom frekvencijom koju je imala TV Avala proces digitalizacije bio brže završen. „Nas je Ministarstvo kulture obavestilo da je RRA u zakonskoj obavezi da raspiše konkurs za dodelu te frekvencije o čemu smo mi obavestili Ratel“, navodi Lazarević dodajući da oni ne mogu da raspišu taj konkurs niti da ga povuku.

„U poslednjih godinu dana u okviru digitalizacije je urađeno više nego u prethodne četiri godine. Usvojili smo mnoge propise i planove, a trenutno pripremamo rešenje socijalne pomoći za najugroženije stanovništvo, kao i plan promocije digitalizacije“, ističe Lazarević. Na pitanje da li postoji mogućnost da EU povuče opremu ukoliko proces digitalizacije ne bude tekao određenom dinamikom, on kaže da „ne veruje da je tako nešto moguće“, jer će oprema u najskorijem vremenu biti upotrebljena.

Na osnovu ugovora koji je Srbija zaključila sa Evropskom komisijom, iz pretpristupnih fondova EU dobijena je pomoć u opremi čija je ukupna vrednost osam miliona evra, a čiji je korisnik JP ETV. Oprema finansirana iz IPA fondova podrazumeva IP i video opremu, predajnike, merno vozilo i mernu opremu, mikrotalasne linkove i privremene antenske sisteme od renomiranih proizvođača. Delegacija EU je, inače, prema saznanjima Danasa, redovno proveravala kako teče proces digitalizacije.

Uprkos tome što je zauzet stav da je nekadašnja frekvencija TV Avale neophodna za digitalizaciju, bez koje bi taj proces u Srbiji mogao biti znatno usporen, konkurs za dodelu ove nacionalne frekvencije je ipak raspisan. Stav Emisione tehnike i veza i Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) bio je da se frekvencija koju je koristila TV Avala ne dodeljuje emiterima, pošto je neophodna u procesu digitalizacije. Stručnjaci zbog toga dovode u pitanje završetak digitalizacije za koji je rok 17. jun 2015.

Odluka o raspisivanju konkursa za dodelu nekadašnje frekvencije TV Avale usledila je, kako Danas saznaje, nakon sastanka predstavnika RRA, Ratela, ministarstava kulture i telekomunikacija na kojem je prisustvovao i doskorašnji direktor TV Prve Dejan Jocić. Prema rečima našeg sagovornika, Jocić je na sastanku lobirao da se konkurs za dodelu nacionalne frekvencije raspiše kako bi on u Srbiju „doveo“ neku od nemačkih televizija.

Prelazak na digitalno emitovanje televizije završen je u 21 zemlji u Evropi, dok proces digitalizacije u Srbiji mnogo kasni, a jedan od najvećih problema je upravo nedostatak frekvencija kojim bi se testirali parametri mreže i oprema za digitalno emitovanje TV signala. Proces digitalizacije u Srbiji, najpre, je trebalo da bude završen do aprila 2012, ali je iz tehničkih razloga odložen za 2015. godinu kada je i poslednji rok u Evropi da se sa analognog TV signala pređe na digitalni.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas, 5. juna 2013.

Foto: Fonet/Danas