Netransparentan i neuređen sistem budžetskog finansiranja medija u Srbiji ugrožava ravnopravan tretman medija i omogućava tzv. „meku“ cenzuru ocenjuje CIMA. Mehanizmi finansiranja medija iz budžeta u Srbiji koriste se za indirektnu, „meku“ cenzuru koju je teško uočiti, a čiji je cilj da se podstakne pozitivno izveštavanje o zvaničnicima i njihovim aktivnostima i kazne kritički nastrojenih mediji, navodi se u istražvanju Centra za međunarodnu pomoć medijima.

U istraživanju koje je u CIMA objavila u saradnji sa Svetskim udruženjem novina i novinarskih izdavača (WAN-IFA), konstatuje se da se javna sredstva dodeljuju na netransparentan način, proizvoljno, bez jasnih i merljivih kriterijuma, javnih procedura i kontrole, što ugrožava konkurenciju u oblasti medija.

„Direktne državne subvencije medijima u državnom vlasništvu koji dobijaju velike svote državne pomoći namenjene medijima, drastično umanjuju slobodu konkurencije u srpskoj medijskoj industriji i sprečavaju razvoj slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija“, navodi se u istraživanju.

U delu istraživanja koje se odnosi na raspodelu subvencija, ukazuje se na neravnopravan položaj dve privatne novinske agencije, Beta i Fonet, u odnosu na državnu agenciju Tanjug, i porede podaci o poslovanju dve najveće agencije, Tanjuga i Bete.

Konsatuje se da su Tanjug i Beta slični po proizvodnji i ukupnim poslovnim prihodima u 2012. godini, ako se izuzmu subvencije državnoj agenciji: Tanjug je imao prihod od 1,05 miliona evra ili 120 miliona dinara, a Beta 980.000 evra ili 112 miliona dinara.

Pritom, Tanjug je dobio i subvencije u vrednosti od 1,8 miliona evra ili 209,5 mliona dinara, navodi se u istraživanju i zaključuje da je državna novinska agencija bila manje produktivna, jer ima više od dva puta više zaposlenih, odnosno 212 naspram 90 zaposlenih u Beti.

U istraživanju se kao problem izdvaja to što u Srbiji ne postoje potpuni i pouzdani podaci o ukupnim javnim sredstvima potrošenim na medije, o izvorima i oblicima finanisranja niti svrsi ili efektima takve budžetske potošnje.

Navodi se da nezvanične procene medijskih organizacija govore o udelu budžetskih sredstava na tržištu medija od 15 odsto do 40 odsto.

U istraživanju se izdvajaju četiri glavna oblika finansijske intervencije države u oblasti medija: subvencije, reklame koje plaćaju državne institucije i javna preduzeća i finansiranje posebnih medijskih usluga i finansiranje medijskih projekta.

U 2012. ukupno 660.000 evra ili 75 miliona dinara je potrošeno na projektno finansiranje medija iz budžeta, što je 20 odsto od subvencija koje su u iznosu od 3,2 miliona evra ili 368 miliona dinara izdvojene samo za četiri medija u državnom vlasništvu – Novinskoj agenciji Tanjug, Međunarodnom radiju Srbija i izdavačkim kućama Panorama i Jugoslovenski pregled.

Pritom, značajan deo državne pomoći medija nije uzet u obzir u zvaničnim propračunima, uključujući reklame koje plaćaju državne institucije i preduzeća, kao i „ugovorne i „posebne usluge“, što, prema procenama medijskih udruženja, vredi dodatnih 20 miliona evra, dodaje se u izveštaju.

Procenjuje se da je udeo državnih sredstava na tržištu reklama između 23 i 40 odsto, ali da je i veći, ako se obuhvate prihodi od pretplate i drugi vidovi državne pomoći.

U istraživanju se navodi da je tržište reklama ograničeno i statično u Srbiji i da ne može da obezbedi opstanak medija, a da većina medija opstaje zahvaljujući jeftinoj produkciji, malim platama za zaposlene i državnoj ili privatnoj finansijskoj pomoći.

„To snažno ukazuje da tržišna kretanja nisu ključni faktor koji određuje sudbinu srpskih medija i da profit često nije glavna korist koju očekuju vlasnici medija i finansijeri“, navodi se u izveštaju i dodaje da je tržište reklama u protekle tri godine u Srbiji u proseku vredelo godišnje 170 miliona evra ili 19 milijardi dinara.

U izveštaju se predlaže se da se sva državna sredstva za razvoj i podršku medijima uplate u opšti fond za medije koje bi nadzirala nezavisna komisija, kao i da se sva državna sredstva za medije dodeljuju na javnim konkursima.

Takođe se preporučuje da se budžetsko finansirnaje usredsredi na projektno finansiranje i posebno na kofinansirenje novih programa i naglašava da pritom svi ugovori moraju sadržati odredbe u kojima se jasno vlastima zabranjuje da se mešaju u uređivačku politiku.

Ocenjuje se da je potrebno revidirati propise o reklamiranju, tako da se uvedu stroge kazne za državna tela i zvaničnike koji krše zabranu korišćenja državnih sredstava za ličnu promociju ili promociju političkih interesa.

Ističe se da je potrebno što pre primeniti preporuke iz Medijske strategije donete još 2011. godine kako bi se uredila oblast medija u Srbiji.

Foto: UNS