Prvi izveštaj o medijskoj situaciji u Srbiji baziran na 27 indikatora Saveta Evrope pokazuje da se u našoj zemlji u potpunosti ostvaruju samo četiri od 27 evropskih standarda medijskih sloboda, dok za većinu ostalih postoji relativno dobra zakonska osnova, ali ne i praksa.

Izveštaj je rezultat zajedničkog rada organizacija Civil Rights Defenders, ANEM, NUNS, NDNV i Lokal press, a sadrži pravnu i komunikološku analizu podataka o zakonskom, političkom, ekonomskom i profesionalnom okruženju funkcionisanja medija u Srbiji. Za potrebe izveštaja su korišćeni javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a dodatno je anketirano 240 glavnih urednika medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica i predstavnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.

Rezultati istraživanja pokazuju da svega dva odsto anketiranih urednika smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom protekle godine, 72 odsto smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, dok 66 odsto njih navodi da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u medijima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti.

Predsednik NUNS-a,  Vukašin Obradović , posebno naglašava probleme u vezi finansiranjem oba javna servisa (RTS i RTV) koji već godinama posluju sa gubitkom, što ih čini podložnim spoljnim uticajima. Predstavljajući rezultate istraživanja, Obradović je naveo da udeo dva glavna izvora finansiranja u prihodima RTS-a nije poznat, jer je njegovo poslovanje netransparentno za javnost, pa se tako poslednji javno raspoloživ dokument  odnosi na 2008. godinu.

I koordinatorka istraživanja, Jovanka Matić, ističe da se u Srbiji mediji u javnom vlasništvu finansiraju budžetskim donacijama, pri čemu su državna davanja medijima netransparentna i pristrasna, dok predsednik asocijacije Local Press, Dejan Miladinović, posebno upozorava na značajna izdvajanja države za oglašavanje u medijima, jer je u toku 2011. godine iz državnog budžeta u te svrhe potrošeno oko 40 miliona evra. To dodatno zabrinjava ako se zna da je u 72 odsto anketiranih medija prosečna plata manja od 30.000 dinara.

O pritiscima na medije svedoče i podaci da je u toku protekle godine zabeleženo 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih prava i sloboda, od toga devet fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i četiri smene glavnih urednika ili direktora medija. Istovremeno je pred sudom u Beogradu pokrenuto čak 242 parnična postupka protiv medija, od čega 47 tužbi protiv izdanja Ringier grupe, 34 protiv Kurira, 27 protiv Presa, 17 protiv Novosti i 14 protiv Politike, dok su u sferi elektronskih medija najčešće tuženi TV B92, Pink i RTS.

Kao posledica svih nedostataka na domaćem medijskom tržištu, samo četiri evropska standarda medijskih sloboda se u potpunosti ostvaruju u našoj zemlji, i to sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja.

Kompletne rezultate istraživanja možete dobiti preuzimanjem publikacije Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu.

The post Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.