U poslednjih desetak godina se u srpske medije iz Evropske unije, preko delegacije za Srbiju, slilo oko 16,5 miliona evra.

Prema podacima koje su nam dostavili predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji, za dva velika medijska projekta utrošeno je 13,5 miliona evra.

Pažljivim čitanjem svih ugovora koje je ova kancelarija sklopila od 2006. godine, a koji su dostupni na njihovom sajtu, izračunali smo da su mediji dobili još oko tri miliona evra, učestvujući na konkursima za dodelu sredstava u raznim društvenim oblastima. Najviše novca potrošeno je za digitalizaciju, oko 10,5 miliona evra. Zanimljivo je da je najviše novca namenjenog medijima u Srbiji dobio Britanski javni servis (Bi-Bi-Si), kom je 2010. godine delegacija EU u Beogradu dodelila 2,5 miliona evra za pomoć srpskim medijima prilikom prelaska na digitalni signal: još osam miliona evra utrošeno je za opremu za digitalizaciju i tehničku podršku.

Osim toga, prošle godine je podeljeno tri miliona evra za projekat „Jačanje medijskih sloboda u Srbiji”. Za tehničku podršku u sprovođenju medijske strategije izdvojeno je 1,2 miliona evra za Bi-Bi-Si, a oko 1,8 miliona podeljeno je između 19 medijskih i produkcijskih kuća koje su konkurisale sa, prema oceni komisije, najboljim projektima.

Pitanje finansiranja različitih medijskih projekata iz evropskih fondova dospelo je u žižu javnosti nakon verbalnog sukoba premijera Aleksandra Vučića i Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koju je premijer optužio da lažu i da su dobili pare od EU da govore protiv Vlade Srbije. Tom prilikom portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izjavila je da EU podržava nezavisno, odvažno novinarstvo i slobodu govora, ali da se ne meša u uređivačku politiku i ostvarenje medijskih projekata koje finansira. Učestvujući u projektu „Jačanje slobode medija” 2012. godine, Balkanska istraživačka mreža izborila se za oko 125.000 evra za studiju „Jačanje uloge medija u obezbeđivanju vladavine prava”. Članovi komisije, kažu predstavnici EU, ne procenjuju kvalitet medija koji aplicira za dodelu sredstava za određeni projekat, već nacrt projekta, njegov značaj, mogućnost ostvarenja i da li je kandidat ispunio sve propisane uslove.

Prema našem istraživanju, RTS je dobio najviše novca od EU, gotovo pola miliona evra. Ovaj novac je u najvećoj meri otišao za kviz „Zdravo, Evropo!” (220.000 evra) i produkciju „What Is in It for Me” (oko 192.000 evra). Oko 70.000 evra koštao je serijal „Serbia Fit for Children” (Srbija po meri dece).

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, koja okuplja više od stotinu televizijskih i radio-stanica, za tri projekta je dobila oko 335.700 evra. Iako su predstavnici agencije Beta ljuti jer država izdvaja novac za finansiranje suparničkog Tanjuga, Beta je iz evropskih fondova dobila oko 313.000 evra. Takođe, medijski centar Beta u Sandžaku dobio je 2007. godine oko 60.000 evra za promociju integracija manjina u ovom delu Srbije. TV B92 i Fond B92 zajedno su dobili oko 330.000 evra. U finansiranju projekta Fonda B92, „Slobodna zona junior”, EU je učestvovala sa oko 236.000 evra. U okviru ovog obrazovnog programa koji se sprovodi u osnovnim i srednjim školama učenici uče nešto više o ljudskim pravima gledajući snimljene dokumentarne filmove.

Među radio-stanicama najviše novca iz fonda EU dobio je novosadski 021 radio, koji obezbedio 275.000 evra za ostvarenje tri projekta. Nedeljnik „Vreme” dobio je 265.000 evra, dok je u međuvremenu ugašeni magazin „Ekonomist” Božidara Đelića uspeo da se izbori za 225.000 evra.

Čitajući ugovore sklopljene sa delegacijom EU, naišli smo tri puta na dnevni list „Danas”, koji je od EU dobio skoro 200.000 evra. Naša medijska kuća je 2008. godine dobila oko 2.300 evra za objavljivanje flajera pod nazivom „Evropi je stalo do Srbije” (Europe Cares About Serbia). Ovaj dodatak objavljen je uz ostale dnevne novine „Danas” (1.560 evra), „Pres” (2.840 evra), „Novosti” (5.480 evra), „Kurir” i „Glas javnosti” (4.616 evra).

Na poslednjem velikom konkursu posvećenom jačanju slobode medije, objavljenom 2012. godine, novac je otišao dobro poznatim igračima – RTS-u (97.931 evra), TV Vojvodina (92.000 evra), produkcijskoj kući „Mreža” (97.000 evra), Radiju OK (101.000 evra), 021 radiju (103.223), nedeljniku „Vreme” (93.000 evra), Beti (105.000 evra), „Blicu” (90.000 evra)…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dok su konkursi Ministarstva kulture i informisanja javni i unapred se zna ko su članovi komisije koja odlučuje o prispelim ponudama, konkursi Evropske komisije obavijeni su velom tajne. Imena članova komisije se kriju. U kancelariji delegacije EU u Srbiji objašnjavaju da je ovo uobičajena procedura i da se identitet članova komisije štiti radi sprečavanja eventualnog uticaja na njih. Ipak, Petar Jeremić (UNS) smatra da bi bilo mnogo bolje da se po završetku konkursa obelodane imena onih koji su donosili odluke kako bi se videlo da li su povezani sa kandidatima.

Osim toga, sve medijske kuće trebalo bi da javno objavljuju koliko su novca dobile iz donacija ili učešćem u projektima. Trenutno su u obavezi da objave koliko su novca dobile iz državnog budžeta.

„Svi podaci o izvorima finansiranja trebalo bi da budu javni jer ova informacija utiče na način na koji javno mnjenje procenjuje kredibilitet određenih informacija koje stižu iz medija”, mišljenje je dr Jovanke Matić sa Instituta za društvena istraživanja.

Ona ističe da veruje u način raspodele novca od strane EU i objašnjava da članovi komisije potpisuju ugovor kojim se, između ostalog, obavezuju da njihovo angažovanje u komisiji ostaje tajna, što je, kako kaže, njihovo legitimno pravo.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da su konkursi Evropske komisije veliki, pa je siromašnijim medijima mnogo teže da ispune stroge uslove i procedure.

– Osim obimne dokumentacije, kandidat koji se javi na konkurs EU mora da obezbedi i učešće koje iznosi 20, 30 odsto. Ukoliko želite da dobijete 100.000 evra, morate uložiti oko 20.000 evra sopstvenog novca, a mali broj medijskih kuća to može da obezbedi – mišljenje je našeg sagovornika.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika

Novim medijskim zakonima, usvojenim 2. avgusta, predviđeno je povlačenje države iz vlasništva u medijima do sredine naredne godine, kao i prelazak s direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog finansiranja. Ukinuta je i televizijska pretplata, koja će 1. januara 2016. godine biti zamenjena taksom kao novim modelom finansiranja.

Na setu medijskih zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) radi se već godinama. Kao osnova poslužila je Strategija za razvoj medijskog sistema koju je Vlada usvojila u oktobru 2011. godine. Reč je o dokumentu koji su podržale EU i najveća medijska i novinarska udruženja u zemlji i u kojem su skicirana najvažnija rešenja u sadašnjim zakonima: izlazak države iz medija i prestanak finansiranja iz budžeta, zatim potpunu transparentnost vlasništva u medijima, kao i jačanje zaštite novinara i medija.

„Reforma zakona ne samo da nas približava najboljim evropskim zakonima već stvara i pravni okvir da novinari imaju bolje uslove za rad, a građani kvalitetnije informisanje“, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac u Skupštini Srbije, obrazlažući nova zakonska rešenja. Prema njegovim rečima, ovim setom zakona garantuje se „slobodan protok ideja, bez mešanja države“, uz transparentnost vlasništva i sistema finansiranja.

Privatizacija medija 

U Srbiji privatizaciju trenutno čeka 81 medijska kuća, odnosno šest do sedam odsto od ukupno 1.320 registrovanih medija. Svi mediji u javnom vlasništvu morali bi da se privatizuju do 1. jula 2015. godine. Ukoliko ne pronađu novog vlasnika, njihov kapital će biti predat zaposlenima bez naknade. Na funkcionisanje tih medija iz budžeta izdvaja se oko 25 miliona evra godišnje. To je velika svota na medijskom tržištu, koju sada može da koristi samo mali broj privilegovanih medija koji zauzvrat nude mahom pro-vladine informativne sadržaje.

Ubuduće, mediji će za novac iz javnih fondova konkurisati svojim projektima, za koje mogu od države da dobiju i do 80% neophodnih sredstava.

Najveći u krugu tih medija je državna novinska agencija Tanjug, koja posluje i na tržištu i pomoću subvencija države, čija je vrednost oko 1,7 miliona evra godišnje. Ukidanje ovakvog dvojstva, koje narušava princip fer-konkurencije, već godinama traže novinarska udruženja, a posebno privatne novinske agencije Beta i Fonet koje posluju samo na tržištu, a u Tanjugu vide nelojalnu konkurenciju.

Izričita zabrana cenzure 

Zakon o informisanju, poznat kao „krovni zakon“ seta medijskih zakona, zasniva se na pet načela koja garantuju izričitu zabranu cenzure. Reč je o načelima o slobodi informisanja, o pravu javnosti da bude obaveštena o pitanjima od javnog interesa, o pravu na dostupnost podataka o medijima. Zakon propisuje i načelo o zaštiti medijskog pluralizma koje podrazumeva zabranu „objedinjavanja osnivačkih i upravljačkih prava u dva ili više medija“. Kada je o štampanim medijima reč, zabranjeno je objedinjavanje prava ako bi tiraž prelazio 50 odsto od ukupno prodatog, odnosno 35 odsto slušanosti ili gledanosti ako je reč o elektronskim medijima. Peto načelo odnosi se na nosioce javnih funkcija, koji su dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja, kao jednog od elemenata javne kontrole njihovog rada.

Ukidanje pretplate, uvođenje takse 

Zakon predviđa dva javna servisa: Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, sa po dva televizijska i tri radijska kanala. Te dve medijske kuće ove i naredne godine biće finansirane iz državnog budžeta, a od 2016. godine biće uvedena taksa kao novi model njihovog finansiranja. Cena takse biće 500 dinara (nešto manje od pet evra). Pored takse, javni servisi će biti finasirani i sredstvima iz budžeta, neto koristi od komercijalne ekspolatacije sadržaja, reklama. Njima će kao i do sada upravljati tri tela: Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet.

U korak s ubrzanim tehnološkim razvojem 

Zakon o elektronskim medijima je preduslov za digitalizaciju televizijskog signala koja bi trebalo da bude završena do 17. juna 2015. godine. Najvažnija novina je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije. Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne onima koji pružaju medijske usluge, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije. Dozvolu za emitovanje programa izdavaće na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se može oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno. Oduzimanje dozvole predviđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosno da krši načelo medijskog pluralizma. Predviđeno je i da vlasnici medija ne mogu da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.

„Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu s analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast“, navedeno je u obrazloženju ovog zakona.

Kritike 

Novi medijski zakoni naišli su i na određeni broj kritika u javnosti. Sindikat novinara Srbije i Koalicija zaposlenih u medijima smatraju da je proces izrade medijskih zakona bio nedemokratski i netransparentan i da su u njemu učestvovali samo predstavnici privatnih medija i novinarska udruženja „koja su zastupala njihove interese“, dok tom sindikatu i medija čiji su osnivači lokalne samouprave nije omogućen čak ni status posmatrača.

Donošenje seta medijskih zakona po hitnom postupku kritikovala je i Evropska federacija novinara (EFJ).

Organizacija „Transparentnost Srbija“ ocenila je da Zakon o javnom informisanju i medijima predstavlja napredak, ali da ne obezbeđjuje javnost svih podataka koji mogu biti značajni za procenu uticaja na uređivačku politiku medija. Prema oceni te organizacije, firma koja osniva medij može biti osnovana s veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica, a na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavaci. „O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti daleko značajniji od samog vlasništva, nacrt zakona uopšte ne govori što je, po shvatanju `Transparentnosti Srbije`, neprihvatljivo“, navela je ta organizacija.

Napisali:  Ivan Cvejić i Valentina Bulatović, agencija Beta

Tekst je objavljen na sajtu euractiv.rs.